Vesti iz sveta umetnosti

Male tajne Markovića



Glumački počeci Radeta Markovića i Olivere Marković, i rad pozorišne družine koja je bila pokretačka snaga Beogradskog dramskog pozorišta, a uoči raspada krajem 50-ih učestvovala je i u rađanju Ateljea 212 – osnova su nove predstave Gorana Markovića, čija je premijera 29. marta u Madlenianumu u Zemunu.

Predstava “Male tajne” premijerno će biti izvedena u Operi i teatru Madlenianum u formi muzičkog komada sa pevanjem i plesom.

Novi komad Markovića inspirisan je glumačkim počecima njegovih roditelja i dramskom grupom koja je nastala pred Drugi svetski rat, a delovala je tokom i posle njega. Zasnovana na istinitim događajima, predstava prati nastanak te pozorišne grupe, njen razvoj i vrhunac, te raspad – nakon zabrane predstave "Čekajući Godoa".

Predstava je rađena na originalnu muziku Zorana Simjanovića, koreograf je Mirko Knežević, scenograf Nebojša Bradić, a kostime je osmislila modna kreatorka Dragana Ognjenović.

U predstavi igraju: Predrag Ejdus, Marinko Madžgalj, Srđan Timarov, Petar Benčina, Rade Ćosić, Andrijana Oliverić, Branislava Podrumac, Miodrag Radonjić, Miloš Anđelković, Tihomir Stanić i Andrija Kuzmanović, a učestvuje i bend Hot Club Belgrade.



Prema rečima Markovića, priča predstave “Male tajne” zasnovana je na istinitim zbivanjima, ali je, istovremeno, pomešana sa mnoštvom izmišljenih događaja.

“Pošto ćemo na taj način faktografiju pomešati sa fikcijom, junaci ovog komada neće biti stvarne ličnosti. Iako su nam uzori bili imena koje su zaista postojala većina likova će do te mere biti modifikovana i pomešana sa stvarima koji su produkt mašte da se ne može govoriti o istorijskoj verodostojnosti”, naveo je Marković.

Predstava se bavi pojedinačnim sudbinama aktera, ali ukazuje i na dešavanja u društvu tokom 20-godišnjeg perioda.

“Naravno, nas će interesovati i fenomen samog pozorišta, glume i odnos vlasti prema toj umetnosti. Ali, u prvom planu biće glumci, njihovi životi, umetnički razvoj, intima, ljubavne peripetije i sve ono što čini život iza pozorišne zavese. Pored glavnih junaka, članova pozorišne družine, tu je još mnoštvo važnih likova, od mecene, preko učitelja glume, nemačkih okupatora i drugih…”, naveo je Marković.

Paralelno sa razvojem priče, događaje će pratiti šlageri iz epohe.

Predstava “Male tajne” ujedno je i svojevrsna retrospektiva zabavne muzike u periodu od 1939. godine - kada priča počinje, za vreme rata i nemačke okupacije, pa sve do 1958. godine, kada se završava.

To je prva premijera Madlenianuma ove godine, a biće održana svega par dana nakon što je Marković premijerno predstavio na 62. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma film “Konstantin Koča Popović” o visokom partijskom i državnom funkcioneru bivše Jugoslavije, koji je bio i publicista, književnik i jedan od osnivača beogradske nadrealističke grupe.

Prve reprize predstave “Male tajne” u Madlenianumu su 4. i 26. aprila.

(SEEcult.org)

Aniti Mančić uručena nagrada Žanka Stokić



Nagrada “Žanka Stokić” svečano je uručena 29. marta u Narodnom pozorištu glumici Aniti Mančić, koja je 13. dobitnica tog priznanja koje dodelјuju Narodno pozorište u Beogradu, "Večernje novosti" i Grad Požarevac.

Anita Mančić rekla je da joj je drago što nagradu "Žanka Stokić" dobija u trenutku kada je i dalјe sposobna da glumačkim radom opravda to priznanje. "Najbolјe je dobijati ovakve nagrade na vrhuncu umetničke snage onda kada tu čast i odgovornost moraš da pravdaš", istakla je Anita Mančić, saopštilo je Narodno pozorište.

Nagradu joj je uručila Mira Banjac, koja je izrazila očekivanje da će to biti dodatni podstrek za Anitu Mančić.



Reditelj Dejan Mijač rekao je na svečanosti da je imao priliku da Anitu Mančić upozna još kada nije bila profesionalna glumica i da ga je fascinirala njena očaranost pozorištem.

"Video sam i prepoznao Anitu Mačić kada ona još nije bila glumica. Upoznao sam je na jednoj predstavi u kojoj je Anita pevala kao jedna od tri devojke iz hora. Ona je došla i sa tim svojim ogromnim očima, gledala i pokazala veliku fascinaciju za pozorište", rekao je Mijač.

Jelisaveta Sablić rekla je da je zadovolјstvo glumiti sa Anitom Mančić i da je dobro što nagradu “Žanka Stokić” dobija na vrhuncu karijere, kada je još mnogo toga pred njom.

Nagrada je jednoglasno dodeljena Aniti Mančić, a u žiriju su bili upravnik Srpskog narodnog pozorišta Aleksandar Milosavlјević, glumice Mira Stupica i Mira Banjac, v. d. upravnika Narodnog pozorišta Dejan Savić i glavni urednik i generalni direktor "Novosti" Ratko Dmitrović.

Anita Mančić je 28. marta obišla grob Žanke Stokić na Topčiderskom groblјu.

U ime Narodnog pozorišta, cveće su položili v.d. upravnik Dejan Savić i v.d. direktor Drame Želјko Hubač, a ispred Kompanije “Novosti”, novinarka Vukica Strugar.

Zahvalјujući sredstvima koje je izdvojilo Narodno pozorište, nedavno su obnovlјena slova na spomeniku slavne srpske glumice, retuširana je njena fotografija, ofarbana žardinjera, kandelaber i veštački venac.

Nagrada “Žanka Stokić”, ustanovlјena 2003. godine, uručuje se glumici čija je "ličnost obeležila pozorišni i filmski život Srbije svojom stvaralačkom zrelošću i bogatstvom glumačkog izraza", a sastoji se od plakete koju daruje Narodno pozorište (rad akademskog slikara i scenografa Geroslava Zarića), statuete Žanke Stokić (dar grada Požarevca, rad akademskog umetnika Dragiše Miloševića) i novčanog iznosa koji poklanjaju "Večernje novosti".

Dosadašnje dobitnice nagrade "Žanka Stokić" su: Svetlana Bojković, Milena Dravić, Radmila Živković, Đurđija Cvetić, Ružica Sokić, Jelisaveta Seka Sablić, Gordana Đurđević Dimić, Dara Džokić, Mirjana Karanović, Ljilјana Blagojević, Ljilјana Stjepanović i Mira Banjac.

Glumica Žanka Stokić (1887-1947), osuđena 1945. godine na osmogodišnju kaznu gubitka nacionalne časti zbog navodne saradnje sa okupatorom i domaćim izdajnicima, rehabilitovana je 2009. godine odlukom Okružnog suda u Beogradu.

Okružni sud konstatovao je da je Žanka Stokić na početku Drugog svetskog rata bila članica Narodnog pozorišta u Beogradu i da nije bila politički aktivna, te da je osuđena iz političkih i ideoloških razloga, preneli su beogradski mediji.

Žanka Stokić osuđena je zbog učešća u “Veseljacima” i “Centrali za humor”, kao i u emisiji “Šareno popodne” Radio Beograda, uz ocenu da je time kulturno i umetnički sarađivala sa okupatorom i domaćim izdajnicima. Prema navodima suda, Žanka Stokić je tokom sudskog postupka svedočila je da je dobrovoljno stupila u "Veseljake" i "Centralu za humor" jer joj bio potreban novac za lečenje, dok je za na radiju radila pod prinudom glavnog nemačkog radio-aranžera.

Žanka Stokić, čije je pravo ime Živana Stokić (Rabrovo 1887 - Bograd 1947. godine) najpoznatija je bila po ulozi Živke u “Gospođi ministarki” Branislava Nušića, koji joj je i posvetio taj lik.

(SEEcult.org)

Duhovita strana baleta




Beogradski festival igre (BFI) premijerno predstavlja u Beogradu 29. i 30. marta njujoršku trupu Balet Trokadero od Monte Karla, koja se poigrava
tradicionalnim baletom kroz parodiju i zamenu uloga među polovima.

Profesionalni muški igrači izvode niz baletskih naslova, negujući poseban manir u predstavljanju “gvozdenog” ruskog stila. Komedija se postiže preuveličavanjem slabosti i nezgoda, ili podvlačenjem bajkovite banalnosti ozbiljne igre.

Njujorška trupa izvešće “Labudovo jezero” Petra Iljiča Čajkovskog, u koreografiji Leva Ivanoviča Ivanova, “Kreni za Barokom” na muziku Johana Sebastijana Baha, u koreografiji Petera Anastosa, te komad “Pakita” na muziku Ludviga Minkusa, prema koreografiji Mariusa Petipe.

Predstava “Labudovo jezero”, elegična fantazmagorija varijacija, skladnog ansambla i muzike, predstavlja potpis u radu karaktrističnom za Balet Trokadero. Priča o Odeti, lepoj princezi koju je zla veštica pretvorila u labuda, i tome kako ona nalazi spasenje zahvaljujući iskrenoj ljubavi Princa Zigfrida, nije bila neuobičajena tema u vreme kada je Čajkovski napisao taj balet (1887). Metamorfoza umrlih u ptice, i obrnuto, često se pojavljuje u ruskom folkloru. Originalno “Labudovo jezero” u Boljšoj teatru u Moskvi doživelo je neuspeh, da bi godinu dana posle smrti Čajkovskog, 1893. godine, Marijinski balet iz Sankt Peterburga, predstavio verziju koja je i danas poznata.



Balet “Kreni za Barokom”, stiliski naslednik perioda Balanšinovog srednje-plavog-koji-se-graniči-sa-belim-i-crnim, postao je vodilja u identifikaciji potpune hladnokrvnosti i koreosimfoničnog razgraničenja u novoj (neo), neo-novoj klasičnoj igri. Nazivan je kazaljkama koje otkucavaju na Balanšinovom ručnom satu.

“Pakita” je, prema navodima BFI-ja, vrhunski primer francuskog stila kakav je izvezen u Sankt Peterburg krajem 19. Originalno, to delo je nastalo kao balet-pantomima u dva čina, u koreografiji Džozefa Mazijea, na muziku Ernesta Deldeveza.

Priča je imala špansku temu sa čuvenom balerinom Karlotom Grizi u ulozi mlade žene koju su oteli Cigani i koja spasava mladog i zgodnog oficira od sigurne smrti.

Premijerno izveden u Operi u Parizu 1846. godine, “Pakita” je godinu dana kasnije, u Rusiji, postavio Marijus Petipa. Petipa je naručio od Ludviga Minkusa, kompozitora koji se tada već proslavio muzikom za balete “Don Kihot” i “Bajadera”, da napiše dodatnu muziku, kako bi je pripojio briljantnom “divertismanu” Mazlijeove “Pakite”. Petipa je za tu priliku, u svom karakterističnom stilu, kreirao Pas de Trois i Grand Pas de Deux. Ovi delovi postaće uskoro bravurozni vrhunac večeri, do toga da su ostali jedini do danas sačuvani fragmenti “Pakite”.

Igrači prikazuju raspon vatrometa koreografskih ideja, kakav koristi virtuozne mogućnosti akademske klasične igre, obogaćene neočekivanom kombinacijom koraka.

Balet Trokadero od Monte Karla osnovan je 1974. godine od baletskih entuzijasta, a najpre je nastupao najkasnjim predstavama na off-off potkrovljima Brodveja. Troks, kako ih mnogi danas nazivaju, ubrzo dobijaju važne kritičke eseje i osvrte u Njujorkeru, Njujork Tajmsu i listu Village Voice.

Do sredine 1975. godine, inspirisana spojem zaljubljenog poznavanja igre, komičnim pristupom, kao i zapanjujućom činjenicom da muškarci zaista mogu da igraju na vrhovima prstiju, a da ne padnu na nos, kompanija je postala poznata u Njujorku. Članci u magazinima kao što su Variety, Oui, London Daily Telegraph, kao i foto esej u časopisu Vogue, učinili su da trupa postane popularna u zemlji i svetu.

Sezona 1975/76. donela je punu profesionalizaciju kompanije. Pokrenut je menadžment obučen za korišćenje nacionalnih fondova za turneje, angažovan stalni pedagog i balet majstor. Iste sezone dogodile su se prve velike turneje po SAD i Kanadi. Troksi su se etablirali kao važan plesni fenomen širom sveta. Učestvovali su na festivalima u Holandiji, Finskoj, Španiji, Kanadi, Francuskoj, Italiji, Austriji…Takođe su nastupili u mnogim televizijskim emisijama i programima širom sveta, i osvojili važne nagrade.

Originalni koncept kompanije nije se promenio.

To je trupa profesionalnih muških igrača koji izvode čitav niz baletskog i savremenog repertoara, uključujući klasične i originalne postavke, negujući duhovit manir u predstavljanju različitih plesnih stilova. Komedija se postiže uključivanjem, a onda i preuveličavanjem svih slabosti, nezgoda, i podvlačenjem bajkovite banalnosti ozbiljne igre. Činjenica da muškarci igraju sve delove, da krupna tela delikatno balansiraju na prstima, kao labudovi, vazdušasti duhovi, vodene vile, romantične princeze, očajne viktorijanske dame – prikazuje fantastičan duh igre kao umetničke forme, ne rugajući se, već oduševljavajući i zabavljajući pođednako najiskusniju i početničku publiku.

U okviru BFI-ja, u Pozorište na Terazijama stiže i sicilijanska Kompanija Zappala Danza koja je 2014. godine oduševila beogradsku publiku. Nastupiće i francuska Kompanija Kafig koja donosi predstavu koreografa Murada Merzukija o boksu i sitnicama koje povezuju igru i borilačke veštine.

Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistocne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Ćirilov da ostane Bitefu



Bitef i udruženja dramskih i baletskih umetnika Srbije protive se najavljenom dodeljivanju nagrade “Jovan Ćirilov” na Beogradskom festivalu igre (BFI), smatrajući da bi priznanje koje nosi ime osnivača i dugogodišnjeg selektora Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala trebalo i da ostane vezano za Bitef.

Povodom informacije da se od ove godine planira uvođenje nagrade “Jovan Ćirilov” na BFI-ju, koju su preneli pojedini mediji, Odbor i kolektiv Bitefa, UDUS i UBUS, naveli su u saopštenju da je odluka da se ime Ćirilova (1931-2014) i vrednosti u koje je verovao vežu za BFI, a ne za Bitef - pogrešna i da izneverava očekivanja kulturne javnosti, publike Bitefa i samog Ćirilova, čak i kada bi bila motivisana najboljim namerama.

Bitef, UDUS i UBUS podsetili su da je Ćirilov, uz Miru Trailović, bio osnivač i dugogodišnji selektor Bitefa, koji je ostavio neizbrisiv trag na lokalnoj i internacionalnoj teatarskoj mapi. Bitef je bio najdugovečniji profesionalni projekat Ćirilova, koji je kontinuirano trajao punih 48 godina, sve do njegove smrti u novembru 2014. godine.

“Stoga smatramo da je ideja o uvođenju pomenute nagrade u okviru BFI-ja, bez kolegijalne konsultacije sa Bitef festivalom i kulturnom javnošću, iznenađujuća ne samo zbog činjenice da Jovan Ćirilov nije imao nikakve formalne veze sa Beogradskim festivalom igre, osim što ga je, kao i mnoge druge kulturne projekte kojima se promoviše raznovrsnost kulturne ponude Beograda, podržavao.

Ova odluka je veoma problematična i zbog nepoštovanja prava Bitef festivala da se na svoj način (uvođenjem nagrade ili nekog drugog oblika počasti - što je trebalo da bude realizovano na predstojećem festivalu) oduži jednom od svojih osnivača, čime bi se zadržala prirodna i u kulturnoj javnosti gotovo podrazumevajuća relacija između Jovanovog nasleđa i budućnosti festivala za koji je godinama uprono i predano radio. Smatramo da je uvođenje nagrade sa imenom Jovana Ćirilova u okviru drugog festivala, svojevrstan pokušaj prisvajanja simboličkog kapitala i međunarodnog ugleda imena Jovana Ćirilova sa idejom prisvajanja izvornog nasleđa i tekovina Bitef festivala, koji su neodvojivo vezani za Jovanovo ime. U tom smislu, ovaj potez se može definisati i kao ‘manipuacija identitetom’, kojoj ne vidimo razlog, imajući na umu da je BFI uspešno definisao svoj profil, javno se deklarišući kao festival koji predstavlja ono što je već prepoznato kao najbolje i najuspešnije na međunarodnoj plesnoj sceni, što je sasvim legitiman koncept karakterističan za mnoge mejnstrim festivale, koji nailazi na dobar prijem domaće kulturne javnosti i još ostvaruje komercijalni uspeh”, navedeno je u saopštenju.

Takav pristup, međutim, nema nikakve veze sa izvornom koncepcijom Bitefa, koja je uvek bila naklonjena riziku, otkrivanju nepoznatog i pomeranju granica, naveli su Bitef, UDUS i UBUS.

Direktorka BFI-ja Aja Jung najavila je nedavno, kako je preneo “Blic”, da će BFI, iako nije takmičarskog karaktera, od ove godine dodeljivati “posebno priznanje koje će nosti ime Jovana Ćirilova, čoveka van klišea i konvencija”. “Jovan Ćirilov tragač za novim. Nagrada će se dodeljivati za najuzbudljiviji trenutak na festivalu, za nešto sasvim durgačije, ono nešto što bi Jovan svojom jedinstvenom ličnošću i senzibilitetom prepoznao kao senzacionalno i novo u okviru umetničke igre”, navela je Aja Jung.

(SEEcult.org)

I važna pitanja, i zabava



Jubilarne, 20. Glumačke svečanosti “Milivoje Živanović” u Požarevcu predstavljaju od 2. do 7. aprila šest predstava u selekciji Nebojše Bradića, koje postavljaju važna pitanja o današnjem društvu, a istovremeno pružaju publici priliku da se zabavi.

Festival u čast Milivoja Živanovića (1900-1976), jednog od najvećih srpskih glumaca, počinje predstavom “Doktor Nušić”, zasnovana na komediji "Dr" Branislava Nušića, u režiji Kokana Mladenovića i izvođenju somborskog Narodnog pozorišta i Kruševačkog pozorišta. Predstava “Doktor Nušić”, zasnovana i na songovima Marka Šelića Marčela, ukazuje na to da se u srpskom društvenom karakteru nisu promenili podlost, pokvarenost i korumpiranost.

Bradić je odabrao za takmičarski program i predstavu “Kazimir i Karolina” Edena fon Horvata, u režiji Snežane Trišić i izvođenju Ateljea 212 iz Beograda, koja kritički preispituje bolna pitanja tranzicije, te “39 stepenika” Džona Bekena, zasnovanu na trileru Alfreda Hičkoka. Tu montipajtonovsku komediju, u produkciji Pozorišta “Boško Buha” iz Beograda, nose kroz brojne transformacije četiri atraktivna glumca u više od 40 uloga. Komad “Knjiga druga” Narodnog pozorišta u Beogradu, u režiji Anđelke Nikolić, obnavlja Nušićev repertoar i već utvrđenu galeriju likova, nudeći neistražene i nedovoljno igrane komičke i melodramske obrasce. U konkurenciji za nagrade je i “Razbijeni krčag” JDP-a, prema tekstu Hajnriha fon Klajsta, u režiji Igora Vuka Torbice, koji angažovano i maštovito progovara o pokvarenosti u pravosuđu nekad i sad.

U čast nagrađenih, biće izvedena “Bajka o pozorištu” Zvezdara teatra iz Beograda, nastala prema tekstu Vladimira Đurđevića, u režiji Marka Misirače.

Prema navodima Bradića, pozorišna produkcija u Srbiji je smanjena, oseća se pad kvaliteta, zamor i demotivacija stvaralaca. Istovremeno se u pozorišnim kućama događaju premijere koje predstavljaju ohrabrenja i daju putokaze kojim putem valja krenuti.

“Oslanjanje na kvalitetne dramske tekstove, pouzdane reditelje i motivisane glumačke ansamble rezultovalo je predstavama koje su istinsko repertoarsko osveženje za pozorišnju javnost i publiku”, naveo je Bradić u obrazloženju selekciji, dodajući da je zato izbor predstava za 20. Glumačke svečanosti “Milivoje Živanović” diktiran potrebom da se nađe mera pozorišta koje postavlja važna pitanja o našem vremenu i istovremeno pruža dobru pozorišnu zabavu.

Bradić je istakao i da je izbor predstava za 20. Glumačke svečanosti “Milivoje Živanović” zasnovao na uverenju da taj festival predstavlja podsticaj savremenom glumcu i gledaocu da posvećeno istražuju staru i novu klasiku i u njoj pronalaze savremenost.

Povodom početka 20. festivala i sećanja na velikog glumca Milivoja Živanovića, delegacija Grada Požarevca, Centra za kulturu iz Požarevca kao organizatora i Narodnog pozorišta u Beogradu, položiće u podne cveće i zapaliti sveće na Živanovićevom grobu u Aleji velikana na Novom groblјu u Beogradu, u prisustvu njegove porodice.

U okviru pratećeg programa, 2. aprila u Centru za kulturu biće otvorena izložba “Pozorište u fotografskoj umetnosti” Međunarodnog trijenala održanog na 59. Sterijinom pozorju. Za 3. april najavljena je promocija sabranih dramskih dela Jovana Sterije Popovića, a za 4. april predstava za decu “Carevo novo odelo”. U završnici će, 6. aprila, biti predstavljen specijalni broj časopisa “Braničevo”, posvećenog Slobodanu Stojanoviću.

Požarevački festival pokrenut je u slavu Milivoja Živanovića, koji je bio prvi strani glumac koji je dobio Medalju Stanislavski 1966. u Moskvi.

Živanović je igrao najpre u putujućim družinama, a prelomni trenutak u njegovoj karijeri bio je nastup u trupi Mihajla Mikice Spasića, kada ga je video i Branislav Nušić. Igrao je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, pa u skopskom Narodnom pozorištu.

U Narodno pozorište u Beogradu došao je 1933. godine, a 1947. prešao je u JDP i u njemu ostao do 1970. Potom je prešao u tadašnje Savremeno pozorište Beograd (današnje Beogradsko dramsko), gde je odigrao samo jednu predstavu.

Ukupno je od 1923. do 1970. ostvario više od 360 uloga, a igrao je i u više od 30 filmova i TV serija.

Među dosadašnjim dobitnicima nagrade “Milivoje Živanović” su i Ljuba Tadić, Petar Banićević, Dragan Mićanović, Vojislav Brajović, Gojko Šantić, Mihajlo Janketić, Predrag Ejdus, Đurđija Cvetić, Radmila Živković, Dragan Petrović Pele, Ružica Sokić, Boris Isaković, Milan Gutović, Gordana Đurđević Dimić, Tihomir Stanić, Dragan Mićanović, Predrag Miki Manojlović, Saša Torlaković i Miodrag Krivokapić.

Krivokapić je nagrađen 2014. godine na 19. Glumačkim svečanostima "Milivoje Živanović" za ulogu Ostoje u predstavi ''Naši sinovi'' Vojislava M. Jovanovića Maramboa, u režiji Tatjane Mandić Rigonat.

Glumačke svečanosti “Milivoje Živanović” organizuje Centar za kulturu Požarevac, a program se nalazi i u Kalendaru portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Nagrade JDP-a



Jugoslovensko dramsko pozorište (JDP) svečano je obeležilo 3. aprila 67 godina postojanja, u prisustvu članova te kuće, saradnika i prijatelјa, uz dodelu godišnjih nagrada.

Godišnja nagrada za dramu dodeljena je predstavi “Zmajeubice” Milene Marković, u režiji Ive Milošević, za koju je nagrađena i glumica Mirjana Karanović, kao i kompozitor Vladimir Pejković.

Za režiju je nagrađen Igor Vuk Torbica za predstavu “Razbijeni krčag” Hajnriha fon Klajsta, za koju je nagrađen i glumac Nebojša Glogovac.

Nagradu za lepotu govora “Dr Branivoj Đorđević” dobili su Vojislav Brajović i Vojin Ćetković za uloge u predstavi “Dnevnik o Čarnojeviću” Miloša Crnjanskog, u režiji Miloša Lolića.

Godišnje nagrade za izuzetan doprinos visokim standardima poslovanja JDP-a dobili su umetnički sekretar Nevena Nikitin, inspicijent Dušan Milosavlјević, vozač Dejan Arsić i šef službe rekvizitera Goran Živković.

Zahvalnice za dugogodišnju uspešnu saradnju dodeljene su Raiffeisen banci, I&F McCann grupi i kompaniji G4S.

U JDP-u će 4. aprila premijerno biti izvedena predstava “Rahelina kutija” nezavisne produkcije Kino-teatar, sačinjena od dokumentarne građe o velikoj glumici Rаheli Ferаri kojа je fаšističku okupаciju provelа u Beogrаdu tokom Drugog svetskog rаtа.

Premijera te predstave trebalo je da bude održana 3. aprila na sceni Studio, ali je odložena za dan kasnije zbog bolesti glumice.

U predstavi “Rahelina kutija”, čiji su autori Vlada Petrić i Nikola Jelovac, koji potpisuje i režiju, igraju Branka Petrić, Mirjana Karanović i Nada Šargin.

JDP priprema za 24. april i premijeru Molijerove komedije “Uobraženi bolesnik”, u režiji Jagoša Markovića – poslednjeg komada najznajačnijeg francuskog i svetskog komediografa kojim definiše svoj konačni obračun s konzervativizmom, nadriučenjaštvom i šarlatanstvom.

(SEEcult.org)

Vek od smrti Nadežde Petrović



Stogodišnjica smrti istaknute slikarke Nadežde Petrović (1873-1915), koja je preminula kao dobrovoljna bolničarka za vreme Prvog svetskog rata, obeležava se u Srbiji različitim programima kojima se podseća na njeno umetničko stvaralaštvo, humanitarni rad i aktivno društveno-političko delovanje.

Nadežda Petrović preminula je 3. aprila 1915. godine od tifusa, negujući ranjenike u vojnoj bolnici u Valjevu.

Predstavnici njenog rodnog grada Čačka i Umetničke galerije “Nadežda Petrović” obeležili su 3. aprila sto godina od smrti velike slikarke polaganjem venaca na njen grob u porodičnoj grobnici na Novom groblju u Beogradu.

Prethodno je ispred biste Nadežde Petrović u Čačku održan prigodan program, a u čačanskoj crkvi Setog Vaznesenja parastos. Predstavnici gradskih vlasti, ustanova i udruženja koja nose ime Nadežde Petrović (Umetnička galerija, Kolo srpskih sestara i Udruženje ženskog preduzetništva'), kao i deca iz predškolskih ustanova, položili su vence na spomenik i odali poštu. O značaju umetničkog i humanitarnog rada Nadežde Petrović govorili su gradonačelnik Čačka Vojislav Ilić i Bojana Jakšić, predsednica Kola srpskih sestara u Čačku, organizacije čiji je jedan od osnivača bila Nadežda Petrović, a prigodan program, koji je podsetio na životni put velike slikarke izveli su učenici čačanske Gimnazije.



Povodom stogodišnjice smrti Nadežde Petrović, u Narodnom muzeju u Valjevu svečano je otvorena 2. aprila izložba “Valjevo 1914-1915. godine - grad bolnica”. Izložbu je otvorio u ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, a realizovana je u spomen na velika ratna stradanja tokom epidemije tifusa 1914/1915. godine. Tada je stradalo oko 3.500 vojnika i više od 4.000 civila, kao i veliki broj austrougarskih zarobljenika.



I Muzej savremene umetnosti u Beogradu pridružio se obeležavanju stogodišnjice smrti Nadežde Petrović postavljanjem nove elektronske čitaonice “Čitajte o Nadeždi Petrović” koja predstavlja nastavak projekta digitalizacije Odeljenja za umetničku dokumentaciju MSUB-a.

Povodom stogodišnjice njene smrti, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog organizuje 4. aprila filmsko veče posvećeno poznatoj umetnici.

Publika će biti u prilici da se kroz dokumentarnu emisiju “Nadežda Petrović” (serijal Slikari i vajari, RTB) upozna sa životom i stvaralaštvom najznačajnije srpske slikarke prve polovine XX veka. Polučasovna dokumentarna emisija, urađena prema scenariju slavnog istoričara umetnosti Lazara Trifunovića, u režiji Mike Miloševića, okrenuta je likovnom opusu Nadežde Petrović. Analizira stilski razvoj u slikarstvu umetnice, akcenutujući pojedine slike iz različitih perioda, ali i njenu “snagu reformatora i energiju revolucionara” kojom je ne samo u slikarstvu, već i u aktivnom društveno-političkom delovanju bila korak ispred svog vremena.

Spomen-zbirka Pavla Beljanskog organizovaće u oktobru i naučni skup posvećen Nadeždi Petrović, a stogodišnjica njene smrti biće obeležena i objavljivanjem njene prepiske iz porodične zaostavštine, kao i iz Narodnog muzeja u Beogradu, Moderne galerije Ljubljana, Meštovićeve galerije u Zagrebu i privatnih kolekcija.

Beljanski je, inače, u svoju kolekciju uvrstio 14 ulja na platnu Nadežde Petrović, kao što su “Resnik” (1905), “Beogradsko predgrađe” (1908), “Anđa” (1906), “Guslar” (1906), “Jaša Tomić” (1910) i “Ksenija Atanasijević” (1912).



Rođena u Čačku 1873. godine, Nadežda Petrović se 1884. preselila sa porodicom u Beograd, gde je 1891. završila Višu žensku školu. Sledeće, 1892. godine, položila je ispit za nastavnicu crtanja u srednjim školama i postala učenica u ateljeu Đorđa Krstića.

Tokom 1896/97. godine pohađala je školu kod Kirila Kutlika, a 1898. započela školovanje u Minhenu u ateljeu Slovenca Antona Ažbea.

Već 1900. imala je prvu samostalnu izložbu u Beogradu.

Potom je 1901. započela rad u ateljeu Julijusa Ekstera u Minhenu, a od 1904. angažovala se ponovo u domovini oko Prve jugoslovenske umetničke izložbe, osnivanja Lade i Prve jugoslovenske umetničke kolonije (Sićevo, Pirot, 1905).

Do 1912. godine izlagala je na mnogobrojnim izložbama (Izložba Lade; Izložba jugoslovenske kolonije 1907; Izložba srpskog umetničkog udruženja 1908; druga samostalna izložba u Ljubljani 1910; iste godine u Parizu na Jesenjem salonu i u Zagrebu u okviru grupe Medulić; naredne 1911. u srpskom paviljonu na Međunarodnoj izložbi u Rimu, na Salonu internacionalne unije i na Jesenjem salonu u Parizu).

U Beogradu je 1912. otvorila slikarsku školu i učestvovala na četvrtoj Jugoslovenskoj izložbi.

Razvijajući se kao slikarka, prikazala je svoje vreme i njegove likovne tokove kroz jedinstven doživljaj prirode ugrađen u neprekinut razvojni tok, u četiri razdoblja: minhensko (1898-1903), oličeno građenjem ličnog stila; srbijansko (1903-1910), gde pejzaž i čovek ostaju prevashodna tema, a koloristički ekspresionizam dobija prevagu; parisko (1910-1912), u kojem ostvaruje sintezu ekspresionističko-fovističke poetike. U ratnom razdoblju (1912-1915), slikana vizija oličena je u svedenosti i izrazitom intenzitetu palete.

(SEEcult.org)

Biti čovek u neljudsko vreme



Predstava “Rahelina kutija”, sazdana od dokumentаrne grаđe o velikoj glumici jevrejskog porekla Rаheli Ferаri, kojа je fаšističku okupаciju provelа u Beogrаdu tokom Drugog svetskog rаtа, premijerno će biti izvedena 4. aprila na sceni Studio Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Predstava “Rahelina kutija” je autorski projekаt nezаvisne produkcije Kino-Teаtаr (Vlada Petrić i Nikola Jelovac), čiju režiju potpisuje Nikola Jelovac, a igraju Branka Petrić, Mirjana Karanović i Nada Šargin.

Tri glumice interpretirаju Rаhelu Ferari u rаzličitim periodimа, nа osnovu memoаrskih zаpisа sаčuvаnih nа ceduljаmа u jednoj kutiji.

U tekstu “Rаheline kutije”, u drаmаturškom pogledu, strаteški i temeljno se zаmаgljuju i ukidаju grаnice između fiction i faction, dokumentаrne grаđe i njene scenske obrаde.

Prema rečima pozorišnog teoretičara i kritičara Ivana Medenice, profesora na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u pitanju je potpuno originаlаn, аutorski postupаk.

“‘Rаhelinа kutijа’ ističe se i po tome što doprinosi ispitivаnju jedne od nаjvećih filozofskih, umetničkih, socijаlnih i političkih temа XX vekа – holokаustа – ili, šire, kulturološki gledаno, istrаživаnju ‘politike sećаnjа’… Ako ‘Rаhelinu kutiju’ posmаtrаmo kаo kinesku kutiju (ili ruske mаtroške), ondа se u poslednjoj, nаjmаnjoj kutiji – onoj kojа je osnovа cele drаmаturške konstrukcije – prepoznаje univerzаlno egzistencijаlno pitаnje koje prevаzilаzi konkretni istorijski kontekst (nаcističkа okupаcijа i holokаust), kаo i pojedinаčnu životno-profesionаlnu sudbinu umetnikа (nemogućnost stvаrаlаčkog sаmoostvаrenjа) – postаvljа se pitаnje: kаko biti čovek u neljudskim okolnostimа?”

Umetnički saradnici na toj predstavi bili su: Jovan Ćirilov i Dara Čalenić.

Kompozitor je Vuk Prađovski, kostimografkinja Ana Sarkisjan, video potpisuje Miloš Tomić, dizajn svetla Nenad Petrović, dizajn kutije Bojana Sinđić i Miloje Marković, grafički dizajn Isidora Nikolić, a fotografije Nenad Petrović.

Premijera predstave je prvobitno najavljena za 3. april, ali je zbog bolesti glumice odložena za dan kasnije.

Šta je ona kriva, nije ništa…



Predstava “Šta je ona kriva nije ništa ona kriva” o azilantima u Srbiji i odnosu prema njima, u režiji Anđelke Nikolić, biće premijerno izvedena 9. aprila u Bitef teatru u Beogradu, a nastala je prema istoimenom tekstu Vesne Perić, dobitnice prve nagrade za najbolji angažovani dramski tekst na konkursu Hartefakta 2012. godine.

Drama aktualizuje pitanje azilanata u Srbiji i ksenofobije, a inspirisana je događajima u Banji Koviljači, gde se deo lokalnog stanovništva pobunio protiv privremenih sugrađana, azilanata iz Azije i Afrike.

Glavni lik u komadu je 13-godišnjakinja Mila, koja je najmlađi član tipične, savremene, srpske porodice koja je izložena ekonomskim nedaćama i pogođena društvenim neskladom. Devojčica odrasta u sredini sa narušenim moralnim vrednostima i međuljudskim odnosima. Lik Mile, ali i ostale uloge u komadu - članove porodice, lokalne japije, političare i azilante, tumače tinejdžerke, čime postavka, kako je navela rediteljka, postaje dragoceno svedočanstvo o tome kako najmlađa kategorija stanovništva, ranjiva prema različitim osnovima, doživljava brutalnu svakodnevnicu.

“Njihova lična precepcija daje jedna specifičan, živ i autentičan okvir ovoj predstavi”, navela je rediteljka Anđelka Nikolić.

Vesna Perić dobila je za tu dramu prvu nagradu za najbolji angažovani dramski tekst na regionalnom Hartefaktovom konkursu 2012. godine, na osnovu odluke stručnog žirija koji su činili: Ana Tomović, Biljana Srbljanović i Jeton Neziraj.

Glumačku ekipu čini 20 devojčica: Valentina Stojimirović, Irina Stanimirović, Ivana Živković, Jona Petrović, Jovana Nikolić, Lana Jeremić, Lidija Kuč, Lidija Milovac, Marija Stefanović, Mia Raosavljević, Milica Živanović, Mina Aleksić, Mina Milićević, Neda Višnjić, Nina Raca, Sara Hajnović, Sara Vurdelja, Sofija Kovačević, Tamara Milojković i Hana Beštić.

Autorski tim, osim rediteljke Anđelke Nikolić, čine i Tijana Grumić (asistent rediteljke), Irena Popović Dragović (muzika), Ana Valter (scenski dizajn), Bojana Mišić (scenski pokret) i Milica Janketić (scenski govor).

Predstava je nastala u koprodukciji Hartefakta, Bitef teatra i Ustanove kulture Parobrod.

Mia David je producentkinja komada, izvršni producent je Janko Dimitrijević, a Marijana Stefanović organizator.

Želja producenata je da afirmišu mlade talente, podrže njihov obrazovni i profesionalan razvoj, ulože snagu u stvaranje nove generacije glumačkih zvezda, ali i da pokrenu debatu o društveno značajnim pitanjim i podignu svest o statusu azilanata u Srbiji.

(SEEcult.org)

Zabranjeno plakatirati



Retrospektivna izložba koncertnih plakata "Zabranjeno plakatirati" umetnika Igora Hofbauera i Darka Kujundžića biće otvorena 20. aprila u Galeriji SKC (Palach) u Rijeci, na početku drugog izdanja Impulse festivala.

Hofbauer i Kujundžić tvorci su vizuelnog identiteta kluba Močvara u Zagrebu, zaslužni za većinu plakata koji već 15 godina krase sobe mnogih posetilaca tog klupskog prostora.

Od primarnog sredstva oglašavanja i ulične umetnosti, koncertni plakat se digitalnom revolucijom vratio u kolekcionarski fetiš i predmet žudnje probranih ljubitelja benda ili estetike žanra, postao je intimna uspomena i gotovo elitistički artefakt - stvar umetnosti zbog umetnosti (jer stvar profita zasigurno nije).

Iako je Facebook event doveo do toga da više ništa drugo nije potrebno radi podsećanja na koncerte koji dolaze, ipak je ostala potreba da se zapamte.

Igor Hofbauer je diplomirani slikar, ilustrator i autor stripova, a njegovo ime i rad najviše se vežu uz grafičku produkciju i vizuelni identitet Močvare, za čije je plakate zaslužan od samih početaka rada tog kluba. S dizajnerskim timom Močvare učestvovao je 2003. na 11. Internacionalnom bijenalu mladih umetnika Evrope i Mediterana u Atini, a 2004. godine njegovi su plakati uvršteni u knjigu o omotima albuma "The Art of Modern Rock: The poster explosion" Paula Grushkina i Dennisa Kinga, u kojoj su predstavljena dela više od 350 umetnika i studija.

Takođe, zaslužan je za vizuelni identitet emisije Briljanteen, a ilustrovao je i četiri izdanja kratkih priča u saradnji s Edom Popovićem. Njegovi plakati izloženi su u Srbiji, Sloveniji, Italiji, Portugalu, Grčkoj, Nizozemskoj, Francuskoj, Švicarskoj i SAD.

Hofbauerov prepoznatljiv stil kombinacija je klasičnih američkih stripova i film noira, pop arta, nemačkog ekspresionizma i ruskog konstruktivizma.

Darko Kujundžić prisutan je na sceni od 2002. godine, bilo kao dizajner koncertnih plakata, gitarista Cripple and Casina, ili kao scenarista i glumac treš mega-hita “Bore Lee: U kandžama velegrada”.

Izložba “Zabranjeno plakatirati” biće otvorena do 26. aprila u okviru Impulse festivala koji organizuju SKC Sveučilišta u Rijeci i Distune promotion.

(SEEcult.org)

Glogovcu Milivoje Živanović



Najboljim glumcem 20. Glumačkih svečanosti “Milivoje Živanović” u Požarevcu proglašen je Nebojša Glogovac, za ulogu Adama u predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta “Razbijeni krčag” Hajnrniha fon Klajsta, u režiji Igora Vuka Torbice.

Stručni žiri, koji su činili Đurđija Cvetić (predsednica), Petar Zec i Milovan Zdravković, jednoglasno je odlučio da Glogovcu dodeli nagradu “Milivoje Živanović”.

U izvanrednoj ansambl predstavi JDP-a, kako je naveo žiri, Glogovac je briljirao u živopisnoj ulozi sudije Adama.

Glogovac se “majstorstvom, raskošnim darom i scenskim šarmom, uzdigao u sazvežđe najboljih srpkih glumaca, dobitnika najveće glumačke nagrade Milivoje Živanović”, istakao je žiri 20. Glumačkih svečanosti koje nose ime jednog od najvećih srpskih glumaca Milivoja Živanovića (1900-1976).

Glogovac je prethodno proglašen i glumcem večeri, posle izvođenja predstave “Razbijeni krčag”, na osnovu glasova publike.

Glogovcu će nagrada biti uručena 7. aprila na svečanom zatvaranju 20. Glumačkih svečanosti “Milivoje Živanović”, nakon predstave “Bajka o pozorištu” Zvezdara teatra iz Beograda, nastale prema tekstu Vladimira Đurđevića, u režiji Marka Misirače.

U selekciji Nebojše Bradića, na 20. Glumačkim svečanostima izvedeno je šest predstava u takmičarskom programu, počev od “Doktora Nušića”, u režiji Kokana Mladenovića i koprodukciji somborskog Narodnog pozorišta i Kruševačkog pozorišta.

Pored Glogovca, u konkurenciji za glavnu nagradu bile su i Biljana Keskenović, Jelena Đokić, Anastasia Anja Mandić i Nela Mihailović.

Požarevački festival, koji organizuje Centar za kulturu Požarevac, pokrenut je u slavu Milivoja Živanovića, koji je bio prvi strani glumac koji je dobio Medalju Stanislavski 1966. u Moskvi.

Živanović je igrao najpre u putujućim družinama, a prelomni trenutak u njegovoj karijeri bio je nastup u trupi Mihajla Mikice Spasića, kada ga je video i Branislav Nušić. Igrao je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, pa u skopskom Narodnom pozorištu.

U Narodno pozorište u Beogradu došao je 1933. godine, a 1947. prešao je u JDP i u njemu ostao do 1970. Potom je prešao u tadašnje Savremeno pozorište Beograd (današnje Beogradsko dramsko), gde je odigrao samo jednu predstavu.

Ukupno je od 1923. do 1970. ostvario više od 360 uloga, a igrao je i u više od 30 filmova i TV serija.

Među dosadašnjim dobitnicima nagrade “Milivoje Živanović” su i Ljuba Tadić, Petar Banićević, Dragan Mićanović, Vojislav Brajović, Gojko Šantić, Mihajlo Janketić, Predrag Ejdus, Đurđija Cvetić, Radmila Živković, Dragan Petrović Pele, Ružica Sokić, Boris Isaković, Milan Gutović, Gordana Đurđević Dimić, Tihomir Stanić, Dragan Mićanović, Predrag Miki Manojlović, Saša Torlaković i Miodrag Krivokapić.

(SEEcult.org)

Pod mlečnom šumom ponovo u Le Studiju



Pozorište Le Studio ponovo izvodi 18. aprila novu predstavu “Pod mlečnom šumom” prema tekstu Dilana Tomasa, u režiji Žan-Batista Demarinjija (Jean-Baptiste Demarigny), koji je sa autorskom i glumačkom ekipom iskoristio najbolje tradicije karnevalskog i grotesknog pozorišta da bi oživeo ludi grad Laregib i njegov niz bizarnih likova.

Drama "Pod mlečnom šumom" govori o 24 časa u životu jednog velškog gradića. Uz humor i poeziju, Tomas opisuje prozaičnu svakodnevicu njegovih stanovnika: nade i frustracije, želje i razočaranja, porodične tajne, alkoholizam i pohotnost.

Prema navodima reditelja Demarinjija, Vels od Srbije razdvaja tek nekoliko koraka i svako će u toj predstavi prepoznati.

Nastanak drame “Pod mlečnom šumom” počeo je 1931, neposredno pre Tomasovog napuštanja srednje škole, kada je napisao rad za školski časopis koji je sadržao lik Supruge, gospodina Ogmora i gospodina Pričarda, kao i mnoštvo replika koje je zadržao do konačne verzije te drame. Godinama kasnije, razvoj tema i likova te drame nastavljen je u kratkoj radijskoj drami “Sasvim rano jednog jutra” (Quite Early One Morning, 1944), inspirisanoj boravkom u Nju Kiju, velškom gadiću na obali mora, kao i u radnoj verziji dela “Grad koji je bio lud” (The Town That Was Mad), koje je kasnije uobličio u “Pod mlečnom šumom”.



Tomas nije doživeo da čuje Bi-Bi-Si-jevo čuveno izvođenje drame “Pod mlečnom šumom”, u kojoj je narator bio Ričard Barton. Preminuo je u Njujorku 9. novembra 1953. u 39. godini, ostavivši iza sebe reputaciju alkoholisanog pesnika osuđenog na propast.

Rođen u Svonsiju u južnom Velsu, Tomas se proslavio kao jedan od najcenjenijih velških izvoza. Iako je na Tomasa itekako uticala njegova otadžbina, on nije govorio velški i nije voleo velški nacionalizam, a jednom prilikom je na temu velške nacionalne himne napisao: “Zemlja mojih očeva i moji očevi mogu da je zadrže”. Živeo je, u neku ruku, nomadskim životom. Kada je imao 16 godina (1931), napustio je srednju školu u Svonsiju i nakratko radio kao reporter-početnik. Selio se po gradovima u južnom Velsu i Londonu, a kasnije Oksfordširu i Njujorku, proslavivši se pesmama, kratkim pričama i delima namenjenim za radio.

Izvođenje drame “Pod mlečnom šumom” u verziji pozorišta Le Studio vraća publiku u motive “ludog grada” iz Tomasovih ranijih verzija.

Prema navodima Krisa Mekdonalda (Chris McDonald), koga je reditelj Le studija Žan-Batist Demarinji zamolio da pomogne u pripremi srpskog izvođenja Tomasove radio-drame “Pod mlečnom šumom”, naveo je da je nemoguće na srpskom reprodukovati rime i ritam originalne poezije, ali je moguće preneti atmosferu mesta u Velsu u kojem se događa radnja.



Reditelj Demarinji, scenografkinja Sanja Maljković, jedan od osnivača pozorišta Le Studio, i glumačka ekipa, oživeli su “ludi grad” Laregib i njegov niz bizarnih likova, od čistunice gospođe Ogmor-Pričard i njenih pokojnih muževa do aljkavog alkoholičara i ženskaroša Valda; malograđanskog širenja glasina kroz zavese, zavera ubistva i mladih samohranih majki.

“Ipak, koliko god Demariniji i njegova ekipa pomeraju granice, ovo je mesto koje prepoznajem. Tokom godina provedenih u raznim gradovima po Velikoj Britaniji i sad u Beogradu, shvatio sam da govorim ljudim da što sam dalje od svog rodnog grada, to ga više volim, bez obzira na to koliko me guši svaki put kad se vratim. Odrastanje u malom priobalnom gradu u Velsu promeni čoveka. Bez obzira gde odete, čak i u Velikoj Britaniji, osećate se kao autsajder, provincijalac. Vels je nevažan, većim delom ruralan i potpuno prepušten sam sebi. Okružuje ga more na tri strane. Nema dovoljno posla, a još manje prilika. Ostaje samo pab, tračarenje, preljuba, malograđansko popovanje i oni poput Dangube Boja koji bi radije zurili u brda ili Irsko more nego obraćali pažnju na svoju nastavnicu engleskog i neku staru knjigu. Kolvin Bej je moj dom, baš kao i Laregib”, naveo je Mekdonald povodom premijere predstave “Pod mlečnom šuomom” sredinom decembra 2014.

U predstavi glume: Jovana Bajić, Marija Vujović, Leo Ivanišević, Marija Ivković, Neda Knežević, Milena Miladinović, Aleksandar Mraović, Nemanja Mutić, Marko Petrović Pendula, Marko Radosavljević, Dunja Sabljić, Bojana Simić, Stevan Stančević i Zorica Tojaga.

Reditelj Demarinji potpisuje i svetlo i zvuk, grafički dizajn Sanja Karić, a Tomasov tekst prevela je Kristina Janković.

Autori muzike za pesmu "Kakva si mora video" su Leo Ivanišević i Natasa Tasić Knežević.

Cena karte za novo izvođenje te predstave je 500 dinara (za studente, penzionere i nezaposlene 300), a zbog ograničenog broja mesta, rezervacije su obavezne (0641871731 ili lestudio.kpf@gmail.com).

Teatar Le Studio - pozorište Kroz prozor Fabrike, nastao je u februaru 2013. godine kao intimno, uslovno rečeno, alternativno pozorište, koje insistira na snažnom umetničkom izrazu i koje se bavi temama koje prepoznaje kao važne u društvu.

(SEEcult.org)

Crvena: samoubistvo nacije



Predstava 'Crvena: samoubistvo nacije', koja se bavi položajem žena u Srbiji, mizoginijom i nasiljem nad ženama kroz pitanje abortusa, biće premijerno izvedena 18, 19. i 20. aprila u Bitef teatru u Beogradu, u koprodukciji sa Centrom E8.

Abortus je u toj predstavi Milene Bogavac, u režiji Vojislava Arsića, zajednički je imenitelj za ženska prava, ali i iskustvo koje veliki broj žena u Srbiji ima, iako o tome ne govori.

U predstavi igra 17 mladića i muškarca koji ustaju i glasno govore o poziciji žena u društvu.

U predstavi igraju: Đorđe Živadinović Grgur, Mladen Sovilj, Zoran Pajić, Zoltan Pletl, Anđelko Beroš, Janko Cekić, Aleksandar Jovanović, Dušan Kaličanin, Uroš Milojević, Uroš Mladenović, Uroš Novović, Marko Panajotović, Ivan Pantović, Alek Surtov, Stefan Uroš Tešić i Jovan Zdravković.



Muziku potpisuje Bojana Vunturišević, pokret Andreja Kulešević, video Ivan Stojiljković, a dizajn Sanja Drakulić.



Stručni saradnici i saradnice su: Jelena Bogavac, Nađa Duhaček, Maja Maksimović i Aleksandar Bulajić.

(SEEcult.org)

Nedelja Savremenog Cirkusa u Bitef Teatru



Predstave, radionice, predavanja u cilju podizanja svesti o značaju savremenog cirkusa, uličnog teatra, fizičkog i mentаlnog zdrаvlja i celoživotnog učenja

,,Nedelja savremenog cirkusa” održaće se od 23. do 28. aprila u Bitef teatru. Ova manifestacija otpočeće predstavom ,,Demagog”, u četvrtak, 23. aprila. Kombinacijom savremenog plesnog izraza, fizičkog teatra i cirkuskih veština, uz pomoć demagoških opštih mesta i floskula kreirana je priča o zamagljivanju uzročno posledičnih veza i iskrivljivanju istine i činjenica iz sebičnih interesa i partikularnih koristi.

U subotu, 25. aprila, premijerno će biti izvedena predstava ,,Danse macabre - pokušaj vertikalnog povratka”. Cirkuski izvođači vazdušnim akrobacijama i podnim improvizacijama pokušaće da dočaraju šta se dešava sa ljudskom svešću nakon smrti tela.

Pored predstava, posetioci će 27. aprila dobiti priliku da prisustvuju i predavanju Veronike Stefanove koja će govoriti o istoriji, potencijalu i perspektivama savremene cirkuske umetnosti. Pod vođstvom Jadranke Žinić Mijatović, autorke predstave ,,Danse macabre”, glumci, plesači i akrobate moći će da učestvuju u radionici vazdušnih akrobacija.

,,Nedelja savremenog cirkusa” biće zatvorena ponovnim izvođenjem predstave ,,Demagog”, u utorak 28. aprila.

Program:

23. april
20h Demagog (predstava savremenog plesača i savremenog cirkuskog izvođača)
Autori i izvođači: Dušan Murić i Milan Manić
Produkcija: Cirkusfera i Bitef teatar
25. april
20h Danse macabre – pokušaj vertikalnog povratka
Produkcija: Cirkorama (HR)
26. April
17h Predavanje : Istorija, potencijali i perspektiva savremene cirkuske umetnosti
Predavanje vodi : Veronika Stefanova, Cirqueon (CZ)
26. April
20h Danse macabre – pokušaj vertikalnog povratka
Produkcija: Cirkorama (HR)
27. april
11-17h Radionica vazdušne akrobacije – svila i trapez
Instruktorka: Jadranka Žinić Mijatović (HR), autorka predstave Danse macabre
28. april
20h Demagog (predstava savremenog plesača i savremenog cirkuskog izvođača)
Autori I izvođači: Dušan Murić i Milan Manić
Produkcija: Cirkusfera I Bitef teatar

U slavu Balkana u Briselu



Festival Balkan Trafik, čije će deveto izdanje biti održano od 23. do 26. aprila u Briselu, predstavlja raznovrstan program koncerata, plesnih predstava, debata, radionica i filmova iz Jugoistočne Evrope i šire, a prvi put ujedinjuje snage sa Briselskim festivalom kratkog filma.

Predstavljajući širok spektar stilova, program devetog Balkan Trafika obuhvata nastupe DJ-eva, džez i bluz muzičara, VJ performanse, kao i neizbežne duvačke orkestre.

Počasni gost biće Goran Bregović, kome je posvećeno čitavo veče 24. aprila, a njegovu muziku izvešće više grupa sa Balkana i iz Belgije (Nathan Daems Karsilama Quintet, Divanhana, Nathan Daems Karsilama Quintet, Botevgrad, Kesaj Tchavé). Bregović će u završnici večeri nastupiti sa duvačkim orkestrom iz Srbije.

U saradnji s Briselskim festivalom kratkog filma, Balkan Trafik će prve i poslednje večeri prikazati izbor filmskih ostvarenja iz Grčke, Bosne i Hercegovine, Srbije i Albanije, a publika će, prema navodima organizatora, imati priliku da upozna ostvarenja koja su i suptilna, i duhovita, apsurdna i satirična.

Prve večeri najavljeni su filmovi “Alphonso” (Begiri Erenik, Albanija), “Joanna” (Panagiotis Fafoutis, Grčka), “Mamci i udice” (Luka Popadić, Srbija), “Jutarnje molitve” (Katarina Stanković, Konstantina Kotzamani, BIH, Grčka, Srbija), “Jump” (Kristina Grozeva & Petar Valchanov, Bugarska), dok će u završnici Balkan Trafika biti prikazani filmovi “Rabbitland” (Nikola Majdak, Ana Nedeljković, Srbija), “Parking” (Ivaylo Minov, Bugarska/Britanija), “Pride” (Pavel G. Vesnakov, Bugarska, Belgija), “Short for vernessa B” (Jons Vukorep, BIH) i “Plimbare (The Walk)” Mihaele Popescu iz Rumunije.

Posebnu projekciju imaće 25. aprila bioskopski hit “Parada” Srđana Dragojevića iz Srbije, koji je najavljen i kao gost, te učesnik razgovora koji će biti održan nakon projekcije tog filma.

Među festivalskim novinama je “Balkan Kafe”, uz fokus na romsku kulturu u vidu radionice, DJ i VJ nastupa, kao i koncert slovačkog ansambla Kesaj Tchave.

Između ostalog, najavljen je i okrugli sto o edukaciji romske dece, te susret s timom Romske medijske fondacije koja će predstaviti svoj audio-vizuelni školski program čiji su polaznici i među DJ i VJ učesnicima Balkan Trafika, a pojedini od njih vodiće i plesne i muzičke radionice.

Među atrakcijama Balkan Trafika je i projekat “rembetiko” grčkog koreografa Fanourisa Trikilisa, kao i tradicionalno “Veliko kolo” u kojem će 25. aprila igrati članovi profesionalnih ansambala iz Albanije i Bugarske, uz članove različitih grupa turske, albanske i bugarske dijaspore u Belgiji.

Za 25. april predviđena je kulminacija muzičkog programa u vidu nastupa više od 20 izvođača i grupa, među kojima je pevački sastav Lunxhëria iz Albanije, mađarski Söndörgő, koji izvodi muziku srpskih i hrvatskih sela duž Dunava, bugarska grupa Oratnitza, koja kombinbuje dabstep, d'n'b i pravoslavne melodije, te orkestar Kristijana Azirovića, dvostrukog pobednika Dragačevskog sabora trubača u Guči.

Festival Balkan Trafik organizuju Centar za umetnost Bozar i 1001 valises.

Glavni sponzori su BMW i Naftna industrija Srbije, a festival su pomogle i lokalne i regionalne vlasti u Belgiji, kao i ambasade i kulturni centru zemalja koje učestvuju i drugi partneri.

(SEEcult.org)



Attachment
BalkanTrafik_program.pdf - http://www.seecult.org/files/BalkanTrafik_program.pdf

UO: U Narodnom pozorištu vanredno stanje



Upravni odbor Narodnog pozorišta saopštio je 20. aprila da u toj kući vlada vanredno stanje i pozvao Vladu Srbije da konačno imenuje novog upravnika, na osnovu rezultata sprovedenog konkursa.

UO Narodnog pozorišta ujedno je demantovao da su neki od njegovih članova u sukobu interesa, što su izneli u medijima v.d. upravnik Dejan Savić i pojedini predstavnici sindikata.

“Članovi UO su upravo dobili odgovor Agencije za borbu protiv korupcije koji formalno-pravno potvrđuje da niko od prijavljenih članova UO nije u sukobu interesa”, navedeno je u saopštenju.

Navodeći i da u Narodnom pozorištu već duže vremena traje “vanredno stanje”, UO je saopštio da se ono ogleda “u opstrukciji rada UO, neizvršavanju odluka u skladu sa Statutom kuće, kao i upadima na sednice, pretnjama i uvredama od strane predsednika nereprezentativnog sindikata Zorana Đuričića, koje su svoj epilog imale u policijskoj stanici Stari grad”.

“Nadamo se da će ovo stanje, koje kulminira paradoksalnom situacijom da se baletske predstave otkazuju usled neisplaćenih honorara, dok se u sektoru Drame i Opere vrši stihijsko zapošljavanje na osnovu političkih i rođačkih veza, o čemu svedoče dopisi i peticije glumačkog ansambla i sindikata Opere, biti prekinuto onoga trenutka kada Vlada Republike Srbije konačno imenuje novog upravnika, u skladu sa rezultatima sprovedenog konkursa”, saopštio je UO Narodnog pozorišta, kojim predsedava Jelena Kajgo (dramaturg), a čine ga i rediteljke Ana Tomović i Anđelka Nikolić, muzikolog Danica Maksimović, ekonomista Dragan Todorović i istoričar umetnosti Milan Prosen.

Nedavno je i Ministarstvo kulture i informisanja demantovalo navode Narodnog pozorišta u Beogradu o neuplaćivanju sredstava za redovnu delatnost i optužilo v.d. upravnika Savića da obmanjuje javnost takvim tvrdnjama, koje je izneo povodom otkazivanja pojedinih baletskih predstava.

Ministarstvo je saopštilo i da je predlog UO o novom upravniko prihvatilo i dostavilo vladi na usvajanje, a ocenilo je da će “profesionalizacijom rukovodećeg kadra doći i do rešavanja brojnih problema nagomilanih u prethodnom periodu”.

(SEEcult.org)

Život Anamarije Vartabedijan

http://www.seecult.org/vest/zivot-anamarije-vartabedijan

Rovinjski opus Maskarelija



Izložba Bruna Maskarelija (Mascarelli) “Rovinjski opus” (Operato rovignese) biće otvorena 23. aprila u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, u prisustvu tog umetnika koji samostalno izlaže već više šest decenija. Iako je promenio niz adresa koje su bile mesto njegovog života i stvaranja, među kojima je i Beograd, Maskareli je posebno ostao vezan za Rovinj.

Rođen 1926. godine u Sarajevu, Maskareli je gimnaziju završio u Banjaluci, a umetničko obrazovanje započeo u Beogradu i nastavio ga potom na Zagrebačkoj akademiju likovnih umetnosti.

Od prve samostalne izložbe, održane 1951. godine, realizovao je više od 200 samostalnih i učestvovao na više od 500 grupnih izložbi u svetskim metropolama.

Maskarelija je životni put odveo u Rovinj, a potom i u značajna umetnička središta Evrope i sveta (Italija, Švajcarska, Brazil, Izrael, Severna Amerika, Francuska...).

Prema navodima Darija Stošića u predgovoru kataloga, sva ta lutanja Maskarelija, taj nomadski pristup životu, “ukazuju na snažnu energiju duha koja ga vodi u potragu za novim, boljim i drugačijim svetom ili možda sebi ravnopravnom svetu?”

“Na kraju je ipak odabrao Pariz! Ali, koreni su čvrsti i nije se nikada u potpunosti odrekao prostora iz kojega je potekao. Mesto koje ga je decenijama povezivalo sa Zagrebom, Beogradom, Banjalukom, Sarajevom bio je upravo - Rovinj”, naveo je Stošić, ističući da je Maskareli u Rovinju nastojao da i drugim umetnicima pruži odskočnu dasku, odnosno vezu sa zapadnim svetom.

Tako je 50-ih godina 20. veka u Rovinju postavio temelje heterogene grupe umetnika nazvane “Rovinjska škola”, koja je potom prerasla u “Umetničku koloniju”. Kolonija se neprestano popunjavala umetnicima iz krajeva njegovog rođenja, detinjstva i obrazovanja.

“Nisu slučajno, nasuprot Maskarelijeve kuće u Rovinju, stanovali Vera Božičković Popović i Mića Popović. Dok su ostali, mnogobrojni umetnici iz Beograda i Zagreba, bili u istoj ulici ili u krugu par sto metara, što je s obzirom na veličinu grada, praktično bilo susedstvo. Iako je drugačiji i od Sarajeva, Banjaluke, Beograda… Rovinj je Brunu Maskareliju utočište, grad u kojem je kod kuće, ali ga i oseća kao svoj dom. To je grad s italijanskim i slovenačkim (hrvatskim) autohtonim stanovništvom, veza s istokom i zapadom u vremenima Brunove mladosti, kad je svet bio hladnoratovski podeljen”, naveo je Stošić.

Na izložbi u “Cvijeti”, koju organizuju Zavičajni muzej Grada Rovinja, Zajednica Srba u Rovinju i ULUS, Maskareli predstavlja slike, crteže i grafike.

Otvaranje izložbe, prema Maskarelijevoj želji, biće u znaku muzike kompozitora Arsenija Jovanovića iz Beograda, koji je takođe velikim delom života vezan za Rovinj.

(SEEcult.org)

Galvan za Svetski dan igre



Ovogodišnju poruku za Međunarodni dan igre, 29. april, šalje proslavljeni flamenko igrač Izrael Galvan (Israel Galván) koji je, pominjući niz drugih umetnika i stvaralaca, istakao energiju igre, njenu isceliteljsku moć i univerzalnost, bez obzira na rase, religije i politička uverenja.

“Karmen Amaja, Valeška Gert, Suzuši Hanajagi, Majkl Džekson… vidim ih kao turbine koje generišu energiju, i oni me vode u razmišljanje o tome koliko je koreografija važna za energiju igrača. Ili možda koreografija i nije toliko važna, koliko je bitna ta energija, taj vihor koji ona pokreće.

Zamišljam Teslin strujni kalem koji ih privlači i emituje isceljujući zrak, sa posledicom metamorfoza njihovih tela: Pina Bauš kao bogomoljka, Rajmund Hoge pretvoren u bubu kotrljaru, Vićente Eskudero u insekta sa rilicom, a Brus Li u stonogu.

Igrao sam svoj prvi duet sa mojom majkom, u njenom sedmom mesecu trudnoće. Možda deluje kao preuveličavanje. Iako ja uglavnom igram sam, uvek zamišljam da sam okružen duhovima koji čine da napustim svoju rolu ‘usamljenog igrača’. Zar nije Didi-Hoberman razmišljao da kaže: pesme solee. Kada sam bio mali nisam voleo igru, ali je ona naišla prirodno i lako. Gotovo instiktivno. Vremenom sam shvatio da igra isceljuje, i poseduje gotovo medicinski efekat, ona mi je pomogla da ne budem toliko introvertan, i otvorila me je u odnosu na druge ljude. Video sam sliku deteta obolelog od ebole, i bio svedok njegovog izlečenja igrom. Znam da je to sujeverje, ali nekada se može dogoditi? Na kraju, igra je postala opsesija koja je popunjavala moje vreme i koja je činila da igram čak i kada sam miran, nepokretan, odvajajući me od stvarnosti i činjenica. Ne znam da li je to bilo dobro, loše ili potrebno, ali… bilo je tako.

Moja kćerka Milena, dok sedim mirno na kauču, razmišljajući o nekim mojim poslovima, sa svojim sopstvenim žamorom, govori mi: tata, prekini da igraš. A stvar je u tome da ja posmatram ljude koji se kreću dok prolaze ulicom, dok zovu taksi, dok prave pokrete na različit način, u njihovom stilu i sa svim nepravilnostima. I oni svi igraju! Oni to ne znaju, ali oni svi igraju. I želeo bih da im viknem: ima ljudi koji još ne znaju! Mi svi igramo! Oni koji ne igraju su nesrećni, oni su mrtvi, oni ne osećaju i ne pate!

Ja volim svet fuzije, ne u smislu marketinške reči, konfuzije koja prodaje neki stil, brend. Bolje razmnožavanje, jedna atomska smeša: koktel u kojem su noge vezane za zemlju kao kod Huana Belmontea, ruke sazdane od vazduha kao kod Isidore Dankan, a deo lepršavog struka kao kod Džefa Koena u Gunisima. I sa svim ovim sastojcima napraviti zadovoljavajući i intenzivni napitak, koji je istovremeno delicija i gorčina, i koji udara u glavu.

Naša tradicija je takođe u mešavini, jer smo svi nastali iz koktela čija se formula uspešno krije. Ali ne, rase i religije i politička uverenja, sve se meša! Svi mogu igrati zajedno! Možda se ne mogu oslanjati jedni na druge, ali mogu igrati na obe strane. Postoji stara kineska poslovica koja kaže: ‘lepršanje leptirovih krila može se osetiti u celom svetu’. Kada muva leti u Japanu, tajfun komeša vodu na Karibima. Pedro Romero, nakon vratolomne sevilijane kaže: istog dana kada je bomba pala na Hirošimu, Nižinski je ponavljao svoj savršeni skok po austrijskoj šumi. I nadalje zamišljam: udarac Sejviona Glovera, tera Mihaila Barišnjikova na okret. U tom momentu Kazuo Ono stoji mirno i šalje vrstu elektriciteta ka Mariji Munjoz, koja razmišlja o Konradu Veidtu i tera Akrama Kana da prouzrokuje zemljitres u svojoj garderobi; oni sklanjaju svoje zvečke da bi se pod prekrio umornim kapima njihovog znoja.

Želeo bih da mogu da posvetim ovaj Međunarodni dan igre i sve ove reči svim onim ljudima koji igraju baš u ovom trenutku. Ali, dozvolite mi da napravim istovremeno i šalu i želju: igrači, muzičari, producenti, kritičari, organizatori, hajde da se svi dobro zabavimo, da svi zaigramo, kao što je to Bežar činio, hajde da igramo u istom stilu, da igramo na muziku Ravelovog Bolera, hajde da igramo zajedno”, poručio je Izrael Galvan.

Međunarodni dan igre osnovala je 1982. godine Svetska plesna alijansa u okviru Međunarodnog pozorisnog instituta - ITI UNESCO. Od tada se slavi svake godine 29. aprila, na dan rođenja velikog reformatora umetničke igre Žan-Žorža Novera (1727-1810).

Misija poslanice koja se upućuje iz sedišta UNESCO-a povodom Međunarodnog dana igre jeste da podseti na univerzalnost te umetnosti koja prevazilazi sve političke, kulturološke i etničke barijere, spajajući ljude širom sveta zajedničkim jezikom igre.

Svake godine jedan poznati koreograf ili igrač šalje poruku koja kruži planetom. Tu osobu bira stručni komitet Svetske plesne alijanse, u saradnji sa Međunarodnim pozorišnim institutom i Uneskom.

(SEEcult.org)

10. BINA u duhu jubileja



Beogradska internacionalna nedelja arhitekture (BINA) biće održana deseti put od 7. do 31. maja, a osim izložbenog programa u više galerijskih prostora, obuhvata i međunarodnu konferenciju “Građani i građenje grada” koja je zamišljena kao rezime desetogodišnjih nastojanja za unapređenje saradnje urbanih planera, arhitekta, građana i gradske uprave u projektima posvećenim poboljšanju urbanog okruženja.

Izložba “Pogled sa prozora” 10. BINA prati život jednog od amblematičnih blokova Novog Beograda - Bloka 61, “Atlas imaginarnih mesta” rezultat je interdisciplinarnog istraživanja graničnih prostora književnosti i arhitekture, a interaktivna izložba “BINA decenija” je retrospektivni prikaz dostignuća i uticaja te kulturno-obrazovne manifestacije u protekloj deceniji. “Getting things done” predstavlja savremenu arhitektonsku produkciju austrijske pokrajine Foralberg, dok izložba “Podižući zavesu” otkriva širokoj publici manje poznate arhitektonske mreže saradnje i uticaja, nastale u zemljama centralne Evrope tokom 20. veka...

Izložbeni program 10. BINA biće održan u Kulturnom centru Beograda, Muzeju istorije Jugoslavije, Galeriji FLU, Francuskom institutu za kulturu, Kuli Nebojša, Istorijskom arhivu Beograda...

Međunarodna konferencija “Građani i građenje grada” biće održana 22. i 23. maja u Dvorani KCB-a, a imajući u vidu aktuelnu praksu, cilj organizatora je da taj skup bude više od akademske debate o različitim metodama participacije građana i vidovima saradnje u građenju grada. Konferencija nastoji da objasni ulogu stručnjaka i građana u borbi za ostvarivanje uslova za pravedni i održivi urbani razvoj.

U okviru konferencije, biće otvorena izložba “Weltstadt” u produkciji Gete instituta.

Festival BINA tradicionalno obuhvata i tematske šetnje koje vode arhitekte i istoričari umetnosti. Namera tih šetnji je da se građanima predstave neki manje dostupni ili skroviti, a prema mišljenju stručnjaka - vredni delovi grada ili pojedini objekti.

Ove godine na programu su: Ulica kralja Petra, ženski rukopis u arhitekturi Beograda, savske obale, Kosančićev venac, Palata “Srbija”, Park prijateljstva, aleje Novog groblja...

BINA se od osnivanja posvećeno bavi i mladom generacijom, pa i ove godine značajan deo programa čine radionice namenjene deci i omladini.

BINA organizuju KCB i Društvo arhitekata Beograda, a ulaz na sve programe je besplatan.

(SEEcult.org)

Vizuelna memorija Berlina



Izložba austrijskog grafičara Markusa Gela (Gell), posvećena savremenom Berlinu i memoriji tog grada, biće otvorena 3. maja u Galeriji u Kraljevića Marka 8 u Beogradu, a radovi će, nakon zatvaranja, biti poklonjeni nekoj od beogradskih kolekcija ili muzeja.

Foto šetnja kroz Berlin u mediju 27 fotogravura (napravljena u tiražu od po 10 otisaka), pruža uvid u šest tematskih celina kojima Gel beleži urbane toponime savremenog Berlina, čiji je izbor zasnovan na istorijskim i političkim referencama ključnim za memoriju grada.

Tako se ciklusi “Berlinske ulice” i “Memorijal holokausta” bave narativima i faktima iz perioda nacističkog režima; ciklusi “Berlin Aleksanderplac” i “Nebo nad Berlinom” povlače za sobom književne i filmske paralele kao svojevrsne omaže (roman Berlin Aleksanderplac, Alfreda Deblina iz 1929, ekranizacija Berlin Aleksanderplaca, Rajnera Vernera Fasbindera iz 1980. i Nebo nad Berlinom, Vima Vendersa iz 1987. godine), dok “Istok-Zapad” i “Arhitektura u magli” teže presipitivanju pridodatih savremenih arhitektonskih elemenata koji se ugrađuju u narativno-vizuelnu memoriju mesta/ne-mesta.



Četvrt veka nakon pada Berlinskog zida 1989. godine, Berlin se pojavljuje kao jedan od epicentara u transatlantskim relacijama koje karakterišu tenzije, protivrečnosti i asimetrije. To je grad koji je upravo usled moćnog delovanja istorije i dalje veoma privlačan. Nemačka savezna vlada se u leto 1999. godine preselila sa Rajne na Špreju, a Berlin je postao nova prestonica. U njemu se susreću ključni istorijski događaji i izazovi političke sadašnjice, to je mesto u kojem posebno kulminiraju pitanja socijalne pravde u uslovima globalizacije.

Opredelivši se za fotografiju, Gel bira specifični medij koji predstavlja idealno sredstvo za de-mistifikaciju, za de-aurizaciju umetnosti. Ona mu pruža mogućnost prikazivanja stvarnosti, ali i distancirane percepcije. I tu Gel ukazuje na detalje i iskustva gledanja stečenog u šetnjama. U promenadologiji kroz Berlin, sasvim u duhu rodonačelnika nauke o šetnjama, Lucijusa Burkharta, slike mesta bremenite istorijom, stoje same za sebe i ujedno, u vidu isečaka, za istorijske narative, naveo je Peter Nidermajr u tekstu o Gelovom radu.



Nakon zatvaranja izložbe, Gel će, u dogovoru sa Galerijom KM8, donirati predstavljene radove nekoj od lokalnih kolekcija ili muzeja.

Rođen 1967. godine u Rajnkvajlu u Austriji, Markus Gel je 1996. diplomirao studije likovnog obrazovanja na Pedagoškom zavodu Vorarlberg. Godine 2000. osnovao je komercijalnu štampariju, a 2004. proširio je štamparsku radionicu i simultano otvorio Muzej štampe i umetničke grafike u Rajnkvajlu.

Izlagao je na samostalnim i grupnim izložbama u: Lincu, Berlinu, Beču, Sofiji, Rojtlingenu, Vinterturu, St. Poltenu, Kemnicu, Mistelbahu, Landecku, Švecingenu, Salcburgu, Lauterahu…

Njegovi radovi nalaze se u zbirkama: Albertina i Kunsthaus u Beču, Muzeju savremene umetnosti Karnten, Novoj galeriji Landesmuseum Joanneum u Gracu, Muzeju Lindau, Muzeju Hansestadt Wismar, gradskim kolecijama Hajligenštadta i Trauna, Muzeju Louvain-La-Neuve u Belgiji, Muzeju Petofi u Budimpešti, Kunsthal u Roterdamu, u Kolekciji Witt biblioteka u Londonu, Maecenas muzejskoj zbirci u Beču…

Izložba u KM8 biće otvorena do 24. maja, a realizuje se u okviru umetničkog programa udruženja Urbani inkubator, uz podršku Gete instituta i Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu.

(SEEcult.org)

Svet u malom u Subotici



Za učešće na 22. Međunarodnom festivalu pozorišta za decu u Subotici, koje će biti održano od 17. do 23. maja, prijavljena je čak 201 predstava iz 52 zemlje, a 20 ih je odabrano za takmičarski program.

Među njima su, između ostalih, i predstave iz Meksika - "Pesma šamana" (Pozorište lutaka La kukarača, Halisko), Nemačke - "Don Kihot" (Teatar smeha, Frankfurt na Odri), Norveške - "Sivi čovek sa šibicama" (Mačkino pozorište lutaka, Tonsberg), Indije - "O Rami" (Zadužbina za lutkarsku umetnost Kat-Katha, Nju Delhi), Italije - Pinokio (Teatar Cahes, Skandiči - Firenca), Rusije - "Umka" (Pozorište Severna scena, Novi Urengoj), Mađarske - "Knjiga o džungli" (Pozorište lutaka Harlekin, Eger), Slovenije - "Životinjska farma" (Pozorište lutaka Ljubljana) i Crne Gore - "Čarobnjak iz Oza" Jagoša Markovića (Gradsko pozorište Podgorica).



U selekciji Slobodana Markovića, u konkurenciji za nagrade su i tri predstave iz Srbije - “Snežna kraljica” Dečjeg pozorišta iz Subotice, u režiji Todora Valova, “Čardak ni na nebu ni na zemlji”, Pozorišta lutaka “Pinokio” iz Beograda, u režiji Stevana Bodrože, te “Kako je otkriveno letenje” Pozorišta mladih iz Novog Sada, u režiji Emilije Mrdaković.

U okviru 22. Festivala pozorišta za decu, biće održana i naučna konferencija “Postmodernа dezintegrаcijа pozorišne umetnosti”, kao deo sedmog Međunarodnog foruma za istraživanje pozorišne umetnosti, čiji je osnovni cilj da promoviše promišljanje pozorišne umetnosti namenjene deci i mladima, s posebnim naglaskom na lutkarstvo.

Za konferenciju je prijavljeno 36 radova, a odabrano je 15, koje će predstaviti autori iz Indije, Japana, Irana, Meksika, Nigerije, Norveške, Velike Britanije, Poljske, Singapura, Slovenije, Mađarske, Grčke, Hrvatske i Srbije, najavili su organizatori.

Direktor i idejni tvorac Međunarodnog festivala pozorišta za decu Slobodan Marković, inače, dobio je u februaru od predsednika Srbije Tomislava Nikolića Zlatnu medalju za zasluge i rezultate u javnim i kulturnim delatnostima. Markoviću je u aprilu 2013. godine u Sloveniji uručena Pengovljeva nagrada za doprinos međunarodnoj kulturnoj saradnji i promociji i popularizaciji slovenačke lutkarske umetnosti, a ukazom predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva, 2011. godine odlikovan je Ordenom prijateljstva za doprinos u razvoju rusko-srpske saradnje i rad na popularizaciji ruske kulture u inostranstvu.

Festival je za izuzetan doprinos razvoju scenske umetnosti za decu i kulture uopšte nagrađen 2005. godine Vukovom nagradom, a 2009. dobio je nagradu Pro urbe za značajan doprinos razvitku i ugledu grada Subotice podizanjem njegovih materijalnih i duhovnih vrednosti.

Prošle godine Gran pri je osvojila predstava “Boribon i Anipani” u režiji Edine Elinger i izvođenju Budimpeštanskog pozorišta lutaka. Nagrada za najbolju režiju dodeljena je Kati Čato za predstavu "Lenka" u izvođenju Pozorišta lutaka Bjalistok iz Poljske, dok je nagrada za najbolje estetsko i tehnološko rešenje lutaka dodeljena Robertu Smoliku za predstavu "Pekara Mišmaš" Mini teatra Ljubljana, kojom je 21. Festival pozorišta za decu i otvoren.

Festival se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine i Grada Subotice, a izvršni producent je Otvoreni univerzitet Subotica.

(SEEcult.org)

10 dana besplatno u muzeje



Većina muzeja u Srbiji otvoriće od 9. do 18. maja besplatno vrata posetiocima, u okviru manifestacije pod visokim pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja, čija je centralna tema “Heroji kulturne baštine”, ali će biti posvećena i važnim godišnjicama, kao i temama u vezi sa prirodom, naukom, tehnikom, modom…

Manifestacija “Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10” predstavlja najveću akciju koju su muzeji kao institucije i struka uspeli sami da organizuju, rekao je 29. aprila ministar kulture Ivan Tasovac na konferenciji za novinare u Etnografskom muzeju u Beogradu – jednoj od 64 institucije koje su najavile desetodnevni besplatan program za posetioce (od 10 do 22 sata).

Tasovac je saopštio i da je sa Telekomom dogovoreno uvođenje besplatnog bežičnog interneta u muzejima u Srbiji, te da se razgovara o uvođenju besplatnog ulaza u muzeje određenog dana u mesecu u budućnosti.

Organizatori manifestacije najavili su programe u muzejima i srodnim institucijama na 110 lokacija u 37 gradova.

Manifestacijom se obeležava nekoliko jubileja - 60 godina od formiranja nove Evrope, 70 godina od završetka Drugog svetskog rata i 18. maj, Svetski dan muzeja, rekla je v.d. direktora Etnografskog muzeja Mirjana Menković, koja je kao posebno značajno istakla prvo udruživanje direktora nacionalnih muzeja u zajedničkoj manifestaciji.

Zajednički rad istakla je i direktorka Narodnog muzeja u Beogradu Bojana Borić Brešković, koja je najavila i da će se Zavod za proučavanje kulturnog razvitka (ZAPROKUL) angažovati u praćenju efekata, zainteresovanosti publike i ođeka u javnosti.

Manifestaciju su podržali i Delegacija EU, beogradske i vojvođanske vlasti, kao i Muzejsko društvo Srbije i Nacionalni komitet Međunarodnog saveta muzeja.

U Beogradu u manifestaciji “Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10” učestvuju Arheološka zbirka Filozofskog fakulteta sa stalnom postavkom i izložbom “Beogradska mumija”, Vojni muzej (stalna postavka i izložba “Drugi srpski ustanak”), Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića (izložba Miodraga Krkobabića), Galerija Prirodnjačkog muzeja (izložbe “Putovanje. Josif Pančić (1814-1888)” i “Dr Arčibald Rajs – prirodnjak”), Galerija fresaka (izložbe “Kosovo i Metohija. Zadužbine i darovi” i “Karika u lancu kontinuiteta”, tribina “Uloga kulture i muzeja u društvenom oporavku”, projekcije filmova, radionice, predavanja…), Galerija Haos (izložba francuskog umetnika Žan Le Gaka od 12. maja), Etnografski muzej (stalna postavka i izložbe “Glamur na ‘srpski način’: maturski balovi (1991-2014)” od 16. maja i “Heroji kulturne baštine – Muzej u Prištini” od 11. maja, “Stvarnost iluzije Miloja Markovića” do 14. maja, “Veliki rat i mali čovek”, “Stradanje Etnografskog muzeja u Prvom svetskom ratu”, te predavanja i javni razgovor na temu “Baština u opasnosti“ 17. maja), ZAPROKUL (izložbe “Tragom žičkih ikona” i "Crteži Nevene Maksimović”), Istorijski muzej Srbije (izložbe “Pogledaj ratu u oči. Rusija u I sv. ratu u filmskim hronikama, fotografijama i dokumentima” do 10. maja, “Krajnje odredište Aušvic– Holokaust u Srbiji” od 15. maja i “Natalija Obrenović u fondu Branka Stojanovića” od 18. maja), Jevrejski istorijski muzej (stalna postavka i izložba “Portreti naših oficira u nemačkim zaroblјeničkim logorima 1941”), Konak kneginje Ljubice (stalna postavka i izložba “Dodir Makedonije”), Konak kneza Miloša (stalna postavka i izložbe “Evo mene, eto vas... Sećanje kneza Miloša” i “Takovski krst i spomenica Drugog srpskog ustanka”, radionice i predavanja), Manakova kuća (stalna postavka i izložba “Telesnuće”), Muzej istorije Jugoslavije (izložba “Umetnost kao otpor fašizmu”), Muzej automobila (stalna postavka), Muzej Vuka i Dositeja (stalna postavka i izložba “Razaranjem nepobeđeno”od 12. maja, predavanja, koncert, radionice), Muzej Ive Andrića (stalna postavka), Muzej Paje Jovanovića (stalna postavka), Muzej pozorišne umetnosti (izložba “180 godina Knjaževsko srpskog teatra Kragujevac”, radionica, teatroteka, berza knjiga o pozorištu), Muzej primenjene umetnosti (stalna postavka, izložba “Tašnice”), PTT muzej (stalna postavka i izložba “160 godina od uvođenja telegrafskog saobraćaja u Srbiji”, radionice, predavanja), Salon MSUB (izložba Radoša Antonijevića do 11. maja, program “U nastajanju”) i Centralni institut za konzervaciju (obilazak atelјea i laboratorije za multidisciplinarna istraživanja).

U programu uglavnom ne učestvuju muzeji i galerije u Beogradu koji su najavljeni u Noći muzeja 16. maja (od 17 sati do sat posle ponoći), koja se slavi i širom Evrope. Karte za beogradsku Noć muzeja, inače, koštaju 400 dinara.

U manifestaciji “Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10” u Aleksandrovcu učestvuje Zavičajni muzej Župe (stalna postavka i izložba "Lady of Aleksandrovac"), u Aranđelovcu Narodni muzej (stalna postavka i izložba "Kroz vasionu i vekove – Priča o Milutinu Milankoviću", predavanja, projekcije filmova), u Banji Koviljači Memorijalna galerija Bitke na Drini 1914. (stalna postavka), u Beloj Crkvi – Muzej (stalna postavka) i Istorijski arhiv (izložbe "Ruska emigracija u Beloj Crkvi između dva Svetska rata" i "Znameniti lјudi male varoši", radionice, performans, predavanja), u Boru Muzej rudarstva i metalurgije (stalna postavka i izložba “Čuvajte mi Jugoslaviju“, promocije knjiga, radionice...) i Galerija Bakar (stalna postavka i izložbe “Zapis o Boru" i "Otisak”), u Valjevu Narodni muzej (tematska izložba “Valјevo 1914-1915. godine” i posebni programi za Noć muzeja i Međunarodni dan muzeja).

U Vranju učestvuje Narodni muzej (stalna postavka i izložbe “Spomenici i spomen obeležja antifašizmu”, “Tradicionalni nakit od perli iz Gornje Pčinje”, “Tavanica sa oslikanom predstavom Takovskog ustanka iz 1881” i “Vranjski atelјei”, radionice, projekcije filmova, koncerti) i Muzej-kuća Bore Stankovića (stalna postavka), u Vrbasu Kulturni centar (stalna postavka Muzejske zbirke i izložbe “Crna Gora 1914-1918 kroz objektiv dr Bele Maćašovskog” i “Sećanja na Jovana Janiku Balaža i Osam tamburaša s Petrovaradina”, radionice, koncerti), Reformatorska crkva (predavanja, koncerti), Partizanska baza Centar (stalna postavka, predavanja), a u Zaječaru Narodni muzej (stalna postavka i izložba “Svedočim, samo...”), Radul begov konak (izložba “Rock momenti”, poseban program za Noć muzeja).

U Zrenjaninu učestvuje Narodni muzej (stalna postavka i izložbe “Pregled istorije Zrenjanina”, “Gde svi ćute one govore”, “Kolo srpskih sestara – poklonjena kolekcija“, poseban program za Noć muzeja), Salon Savremene galerije (izložba Dragoslava Stojanovića, 36. susret akvarelista), u Idvoru Zavičajni muzej Mihajla Pupina (stalna postavka i izložba “Mihajlo Pupin – stvaralačka koordinacija”), u Jagodini Muzej naivne i marginalne umetnosti (stalna postavka i izložba “55 godina MNMU"), u Kladovu Arheološki muzej Đerdapa (stalna postavka i izložba "1964-2014-2015: Pet decenija projekta Đerdap”), a u Knjaževcu Zavičajni muzej (stalna postavka i izložba slika i crteža Lazara Vozarevića, predavanja, projekcije filmova), Arheo-etno park u Ravni i Muzej Stare planine u Balta Berilovcu.

U Kraljevu učestvuje Narodni muzej (stalna postavka i izložbe 41. Dečji majski likovni salon, "Milorad Jović, prvi upravnik Narodnog muzeja u Kralјevu“ i "Moda šešira", promocije, koncerti, Noć muzeja), u Kruševcu Narodni muzej (stalna postavka i izložba “Zločini Vermahta”), Kuća Simića (stalna postavka i izložba “To su bili svatovi: venčanja, običaji, sećanja”, Umetnička galerija (izložba “Dokumenti – 1962–2012”) u Leskovcu Narodni muzej (stalna postavka, Međunarodna izložba grafika i izložba “Grnčarije”, radionice, koncerti), Gradska kuća (stalna postavka i izložba dečjih likovnih radova).

U Nišu učestvuju Galerija savremene umetnosti i Galerija Srbija (Muzej virtuelne imovine, multimedijalna izložba Dušana Todorovića), Galerija Paviljon (izložba Ivane Dragutinović Sokolovski i Elizabete Matorkić), Salon 77 (izložba crteža Vojislava Radovanovića), Narodni muzej (stalna postavka), Logor "12. februar" (predavanja, promocije knjiga, fotografije Davorina Dinića), Galerija Sinagoga (strip izložba, predavanje i radionica stripa, Smotra arheološkog filma), a u Novom Pazaru Muzej "Ras" (stalna postavka).

U Novom Sadu učestvuju Arhiv Vojvodine (izložba “Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat 1849–1861”), Galerija Matice srpske (stalna postavka i izložbe “Svetlost u mraku Prvog svetskog rata“ i "Rubensovi krugovi“, predavanja, poseban program za Noć muzeja), Poklon-zbirka Rajka Mamuzića (stalna postavka i izložba Radovana Jandrića), Muzej Vojvodine (stalna postavka i izložbe “Muzej za decu”, “Ala smo se naodmarali...”, “Druže Tito rat je završen” i “Radna etika i socijalna estetika”, poseban program na temu “Heroji baštine”), Muzej grada Novog Sada (stalna postavka i izložba “Oružje i oprema u Prvom svetskom ratu”), Zbirka strane umetnosti (stalna postavka i izložba “Živeo život – živela lјubav”, igranka-maskenbal za Noć muzeja), Muzej savremene umetnosti Vojvodine (izložba “WonderLab“, radionice), Pozorišni muzej Vojvodine, Galerija „Platoneum“ Ogranka SANU (izložba “Đorđe Lebović – svedok protiv svoje epohe”), Pokrajinski zavod za zaštitu prirode (štalna postavka i izložbe “Umetnička dela u oniksu”, “Priroda Srbije”, radionice, projekcije filmova), Spomen-zbirka Pavla Beljanskog (stalna postavka i izložbe “Dodirni i oseti: deset umetničkih dela iz kolekcije Pavla Belјanskog”, “Dela stara jedan vek: ratni slikari iz kolekcije Pavla Belјanskog”, “Gospodin Pavle Belјanski”, poseban program za Noć muzeja).

U Pančevu učestvuje Narodni muzej (stalna postavka i izložbe “Dr Mihovil Tomandl- zaštitnik kulturne baštine”, “Pančevo očima umetnika – omaž Jovanu Vitomirovu”, “Nezaboravlјene ličnosti: Olga Smederevac i Feodora Imrei Riči”, “U ime naroda!”), u Paraćinu Zavičajni muzej (stalna postavka i izložbe “Prezentacija arheoloških istraživanja na lokalitetu u Drenovcu i ‘Arheološke radionice” i “Kasnoantičko i srednjevekovno oružje”, radionice), u Petrovcu na Mlavi Zavičajni muzej (stalna postavka i izložba “Taj svetli srednji vek“, Noć muzeja), u Pirotu Muzej Ponišavlja (stalna postavka i izložba “Hećim Tana”, radionice, Noć muzeja), u Požarevcu Narodni muzej (stalna postavka i izožba “70 godina pobede“), u Priboju Zavičajni muzej (izložbe “Šest snova u dve noći”, “Tragom jarmovačkih rudara” i “Varoška moda u pribojskom kraju”), u Prijepolju – Muzej (stalna postavka i izložbe “I ovaj kamen zemlјe Srbije” i “Iz zbirke Istorijskog arhiva u Požarevcu”), Kuća Jusufagića (stalna postavka), Katolička crkva (stalna postavka), a u Prokuplju Narodni muzej Toplice (stalna postavka i izložba “Toplica u Drugom svetskom ratu“, predavanja, radionice), Galerija „Boža Ilić“ (Dve decenije Likovne kolonije “Boža Ilić”).

U Smederevu učestvuje Muzej (stalna postavka i izložba "Džinovi ledenog doba”), Galerija savremene umetnosti (izložba Đorđa Sokolovskog od 16. maja, uz performans Tatjane Ilić), u Sremskoj Kamenici Spomen-zbirka J.J. Zmaja (stalna postavka), u Sremskoj Mitrovici Muzej Srema (stalna postavka i izložbe “Muzej u očima deteta”, “Bitka na Legetu” i “Skeleti uživo”, predavanja), Stalna arheološka postavka (radionice, Noć muzeja), u Sremskim Karlovcima Zavičajna zbirka (stalna postavka i izložba “Modni ukus starih Karlovčana”), u Subotici Gradski muzej (stalna postavka i izložbe “U ogledalu vremena – srpsko građansko društvo na razmeđu vekova kroz Zbirku dr Jovana Milekića”, “Zbirka stakla Muzeja Slovenije 19-20. vek”, “The Nature of Art Nouveau“ i "Arhitektura i moda”, Noć muzeja), u Užicu Narodni muzej (stalna postavka) i izložbe Vasilija Vase Dolovačkog i domaćih radio aparata 1945-1965 iz kolekcije Dragana Jovičića, Noć muzeja), Hidrocentrala pod gradom, Jokanovića kuća, Spomen kompleks Kadinjača, u Čačku Narodni muzej (stalna postavka i izložba “Dva lica istoga“), u Šidu Galerija “Sava Šumanović“ (stalna postavka i izložba “Poslednja decenija – Sava Šumanović“, koncerti, predavanja, projekcije filmova), Muzej naivne umetnosti „Ilijanum“ (stalna postavka).

Celokupan program nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u PRILOGU.

(SEEcult.org)

Majska okupacija Gugenhajma



Gugenhajm u Njujorku ponovo se suočio sa privremenom okupacijom umetnika i aktivista koji traže bolje uslove za radnike koji će učestvovati u izgradnji ogranka tog muzeja u Abu Dabiju, a prvomajskim protestom izrazili su solidarnost i sa radnicima širom sveta.

Grupa umetnika i aktivista, uključujući članove organizacije G.U.L.F. (Gulf Ultra Luxury Faction), koja je već organizovala slične proteste, spustila je u atrijum Gugenhajma veliki padobran sa natpisom “Meet Workers Demands Now”, zahtevajući sastanak sa upravom povodom radnih uslova u Abu Dabiju. U određenom trenutku sa galerija na višim spratovima muzejske zgrade bačeno je na hiljade flajera inspirisanih aktuelnom izložbom japanskog konceputalnog umetnika Ona Kavare (Kawara, 1933-2014), a taj prizor, kako je preneo Hyperallergic, oduševio je pojedine turiste koji su se zatekli u Gugenhajmu u vreme okupacije.

Iako je muzejsko obezbeđenje ubrzo uništilo veliki protestni baner, demonstrantima je dozvoljeno da ostanu da sede u muzejskom atrijumu. Stiglo je bilo i nekoliko pripadnika njujorške policije, koji su preneli učesnicima protesta stav muzejske uprave da mogu da ostanu, ali da neće biti dozvoljen ulazak novih demonstranata.



Ispred Gugenhajma takođe je demonstrirala grupa aktivista, čiji su protesti zbog najavljene izgradnje muzejskog ogranka na ostrvu Sadijat u Abu Dabiju počeli u februaru 2014. godine.

Muzej je posle izvesnog vremena zatvorio vrata za posete, a protest je završen posle više od pet sati, kada je petnaestak preostalih učesnika izašlo iz zgrade i pročitalo zahteve koji se odnose na dnevne zarade, rešavanje pitanja dugova i garantovanje prava na samoorganizovanje.



“Danas smo uspešno okupirali muzej našim telima i glasovima, unutra i spolja. Uprava Gugenhajma radije bi zatvorila muzej na čitav dan nego što bi razgovarala sa kritičarima. Nismo došli da zatvorimo muzej, već da tražimo sastanak sa Odborom poverilaca i nadamo se da će se uskoro i desiti”, poručili su učesnici protesta u deklaraciji nakon završetka akcije.

Ponovivši tri ključna zahteva, istakli su i da je protest organizovan na Međunarodni praznik rad, 1. maj, radi skretanja pažnje na to što radnicima u Abu Dabiju nije dozvoljeno da se organizuju radi eventualnog štrajka, jer bi u tom slučaju bili uhapšeni, prebijeni ili deportovani.

Učesnici protesta izrazili su solidarnost i sa svim ostalim radnicima koji se bore da prežive širom sveta, uključujući muzejske čuvare, koji zarađuju 11 dolara na dan, ili čuvare zemljišta, koji zarađuju devet dolara na sat, što je ispod minimuma za život u Njujorku.

Organizatori protesta zahvalili su i Inicijativi za jugoazijsku solidarnost (SASI), Alijansi taksista, organizacijama Desis Rising Up and Moving (DRUM), Guerrilla Girls i Mahina Movement, poručujući da predstoje nove akcije i da ponašanje Gugenhajm muzeja i ignorisanje kriticizma samo doprinosi rastu tog pokreta.



Protestne aktivnosti povodom izgradnje Gugenhajmovog krila u Abu Dabiju odvijaju se intenzivno i na društvenim mrežama na internetu (#GuggOccupied).

Fondacija Solomon R. Gugenhajm, koja rukovodi njujorškim muzejem i planiranom franšizmom u Abu Dabiju, izrazila je u saopštenju razočaranje akcijom demonstranata zbog koje je Muzej bio primoran da zatvori vrata i odvrati na hiljade ljudi da obiđu izložbe.

Gugenhajm fondacija saopštila je da su se njeni predstavnici već nekoliko puta sretali sa organizatorima protesta, pokušavajući da uspostave komunikaciju.

“Delimo njihovu zabrinutost za radne uslove radnika u Zalivu, ali ovakve aktivnosti ne idu na ruku saradnji i dobroj volji za dalje promene tog ekstremno složenog geopolitičkog pitanja”, poručila je Gugenhajm fondacija, napominjući i da izgradnja muzeja u Abu Dabiju još nije počela, niti je izabran izvođač radova.

Gugenhajm u pripremi tog procesa, kako je navedeno, sarađuje s partnerima iz Kompanije za razvoj turizma i investicije (TDIC) i drugim nadležnim i zainteresovanim stranama u i izvan Ujedinjenih Arapskih Emirata kako bi se poboljšali radni uslovi radnika.

Gugenhajm fondacija navela je i da traži razumne i proverljive akcije od samog početka projekta u Abu Dabiju, a kao dokaz za to iznela je tvrdnju da je pozitivno doprinela politici zapošljavanja TDIC-a.

“Značajan i dokumentovan progres je učinjen na više planova, uključujući uslove smeštaja radnika i zdravstvene zaštite, kao i pitanja mogućnosti ulaganja žalbe i zadržavanja pasoša”, poručila je Gugenhajm fondacija, uverena da projekat izgradnje muzeja u Abu Dabiju predstavlja mogućnost za "dinamičnu kulturnu razmenu i priliku za inkluzivniji i širi pogled na istoriju umetnosti".

Gugenhajm je saopštio i da njegovi napori zahtevaju vreme da bi postali realnost.

Prvi protest u Gugenhajmu povodom izgradnje muzeja u Abu Dabiju održan je u februaru 2014. godine, kada je grupa od nekoliko desetina umetnika i aktivista okupirala privremeno taj muzej. Učesnici protesta odlučili su da privremeno okupiraju Gugenhajm u vreme kada ta muzej ima više posetilaca nego inače, odnosno kada dozvoljava ulaz po principu “daj-šta-daš” - umesto ulaznice koja košta oko 20 dolara.

*Foto: G.U.L.F.

(SEEcult.org)

Preminula Maja Pliseckaja



Legendarna ruska balerina Maja Pliseckaja, jedna od najvećih baletskih umetnica 20. veka, preminula je 2. maja u Nemačkoj od srčanog udara u 90. godini.

Direktor Boljšoj teatra Vladimir Urin saopštio je da ga je o smrti slavne balerine obavestio njen suprug, kompozitor Rodion Ščedrin. “Imala je težak srčani udar. Lekari su učinili sve što su mogli”, izjavio je Urin, koji je najavio i da će slavna balerina biti sahranjena u Rusiji.

Ruski predsednik Vladimir Putin izrazio je “najdublje saučešće” porodici Pliseckaje, koja se početkom 90-ih preselila sa suprugom u Minhen.

Pliseckaja se pridružila Boljšoj teatru još 1943. godine, a 1960. je postala primabalerina.

Oduševljavala je publiku širom sveta, a posebno je zapamćena po ulogama u “Labudovom jezeru”, “Uspavanoj lepotici”, “Karmen”, “Don Kihotu”, “Ani Karenjinoj”…

Smatrana naslednicom slavne Ane Pavlove, Maja Pliseckaja je napustila scenu kada je napunila 65 godina, ali je igrala i posle zvaničnog povlačenja sa scene – poslednji put 1996. godine, kada je u 70. godini nastupila u predstavi “Ave Maja” Morisa Bežara. Nakon prestanka aktivne karijere, posvetila se koreografiji i držala master-klasove širom sveta.

Maja Pliseckaja gostovala je 70-ih i na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, koje je posetila 2007. godine, uoči Ščedrinovog autorskog koncerta u Kolarčevoj zadužbini. Orkestar New Europien Strings, pod vođstvom dirigenta Dmitrija Sitkoveckog, izveo je tada i “Karmen svitu” koju je Sčedrin posvetio Maji Pliseckoj.

Rođena 20. novembra 1925. u Moskvi, u ruskoj baletskoj porodici jevrejskog porekla, Maja Pliseckaja imala je teško detinjstvo. Njeni roditelji bili su pod represijom vlasti, a otac je nestao bez traga 1937. godine. Pola veka kasnije otkriveno je da je ubijen.

I sama Maja bila je pod prismotrom KGB-a i nije mogla da gostuje u inostranstvu sve do kraja 50-ih.

Za vreme sovjetske ere nastojala je da istraži nove nivoe ekspresivnosti, pokazujući i hrabrost u pojedinim situacijama, kao kada je krajem 60-ih balet “Karmen”, u koreografiji Alberta Alonsa, naišao na neodobravanje vlasti, navodno zbog erotike, uz optužbe da je reč o izdaji klasičnog baleta.

Igrala je čak i u sandalama, kao u španskom baletu “Meri Stjuart”, a u Čikagu i na visokim štiklama, na džez muziku.

Istakla se i kao producentkinja većeg broja sopstvenih baleta, koje je uglavnom pisao kompozitor Rodion Ščedrin.

Maja Pliseckaja bila je i ikona stila – kostime za nju kreirali su, između ostalih, i Iv Sen-Loran i Žan Pol Gotje.

Maja Pliseckaja dobitnica je niza priznanja. Bila je Narodna umetnica SSSR-a, a dobila je i Lenjinovu nagradu, nagrade “Trijumf” i “Ruski nacionalni trijumf”, kao i niz ordenja i priznanja drugih zemalja. Između ostalog, njeno ime dato je jednoj maloj planeti.

Povodom 85. rođendana, dobila je od tadašnjeg predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva Orden za zasluge za otadžbinu IV stepena.

(SEEcult.org)