Vesti iz sveta umetnosti

U trci za Politikinu nagradu

http://www.seecult.org/vest/u-trci-za-politikinu-nagradu-2

Srećna nova 2015!



Srećna nova 2015. godina svim posetiocima, saradnicima i partnerima portala SEEcult.org!

Pre svega, želimo vam zdravlja, ljubavi i, naravno, para ))

Posećujte nas i dalje, pišite nam, širite naše sadržaje i na vaše profile na društvenim mrežama i slobodno nam zovite i druge u goste

Vidimo se! SEE culture!

Portal za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

Kreativno upoznavanje Afrike



Muzej afričke umetnosti u Beogradu organizuje tokom zimskog raspusta seriju kreativnih radionica posvećenih afričkoj muzici, popularnoj misaonoj igri mankala i slikanju afričkih murala, a program je namenjen i prilagođen svim uzrastima.

Program obuhvata radionice i kustoska vođenja kroz muzejske izložbe u terminu od 11 do 13 časova.

Radionice posvećene afričkoj muzici pod nazivom "Slušaj (na)Crtaj” biće održane 5. i 9. januara, kada će se posetioci upoznati sa muzičkim instrumentima na stalnoj postavci MAU, a kroz radionicu koja uklјučuje aktivno slušanje različitih snimaka, proći će neke od osnovnih pojmova i fenomena koji čine muzički repertoar pre svega zapadne i centralne Afrike.

Takođe, jedan od zadataka učesnika biće da se crtežom izraze lični utisci zvučnog zapisa. Radionica je namenjena uzrastu od 13 do 18 godina.

Igranje popularne misaone igre mankala zakazano je za 10. i 17. januar.

Mankala spada u red misaonih igara na tabli, a igra se u paru. Sve što je potrebno su tabla sa udublјenjima i pioni. Za tu igru vezuju se brojni običaji i pravila koja su važila širom podsaharske Afrike: mankala se nije igrala noću, mogli su da je igraju samo odrasli muškarci, u 16. veku je pobednik u mankali postajao kralј i dr. Danas je mankala veoma popularna igra na svim kontinentima, nezavisno od pola, uzrasta i socijalnog statusa, a radionica u MAU je namenjena uzrastu: 6+

Radionice “Afrički murali: razigrani zidovi” prate novu izložbu MAU koja prikazuje tradiciju oslikavanja kuća širom Afrike.

Posetioci će upoznati boje, crteže, relјefe i mozaike koji krase zidove kuća naroda Igbo (Nigerija), Gurunsi (Burkina Faso i Gana), Basoto i Ndebele (Južna Afrika). Svake nedelјe u januaru održavaće se kreativne radionice za decu od 3 do 13 godina, a istovremeno, za starije posetioce kustosi će prirediti vođenje kroz aktuelnu izložbu.

Posebna, petodnevna serija radionica “Slike koje ruše zidove” najavljena je od 12. do 16. januara, a osmišlјena je za tinejdžere, koji će upoznavati različite afričke regione, narode, njihov način života, kreativne izraze, likovne tehnike, simbolizam i značenje motiva na muralima.

Cena učešća u radionici je 200 dinara.

U MAU je uoči praznika otvorena izložba “Tradicionalni murali Afrike” koja predstavlja do 10. jula fotografije slikanih, reljefnih i mozaičkih ukrasa na arhitekturi – delovima eksterijera i enterijera kuća i čitavih naseobina iz različitih delova afričkog kontinenta.

(SEEcult.org)

Alternativne taktike života



Teoretičar umetnosti Miško Šuvaković iz Beograda održaće 9. januara u Ljubljani predavanje “Alternativne taktike u svakodnevnom životu”, u okviru izložbe Tadeja Pogačara u Muzeju savremene umetnosti Metelkova (MSUM).

Kada je bivša konzervativna britanska premijerka Margaret Tačer sloganom “There is no alternative” (TINA) poručila da (neo)liberalni koncept u savremenom globalnom svetu nema alternativu, diskurs o alternativi je, kako navodi Šuvaković, izmešten iz dominantnog političkog mišljenja u polje filozofske margine i transponovan u polje estetskog ili umetničkog kritičkog delovanja. Umetnost i filozofija su koncept alternative preuzeli kao funkcionalni modalitet otpora, subverzije i kritike dominantnih javnih politika i ekonomije. Isključivanje alternative kao realne političke opcije unutar javne sfere društva omogućio je njeno reontologizovanje u umetnosti i marginalnim kritičkim filozofskim ili političkim raspravama.

Umetničko delo Pogačara sa konceptima aproprijacije, parazitizma, aktivizma i dokumentarizma unutar lokalne svakodnevnice, Šuvaković vidi kao važan oblik reontologizacije koji umetnička praksa obnavlja zarad budućnosti koju tek treba dosegnuti u prevazilaženju totalne savremene krize i odsustva vidljive alternative. Šuvaković zato Pogačarevo delo naziva “reontologijazacijom alternative”, postavljajući pitanje: “Šta bi bila alternativa danas?”



Šuvaković je doktorirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a predaje estetiku i teoriju umetnosti na Fakultetu muzičke umetnosti i na Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu, te drži gostujuća predavanja na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Od 1975. do 1980. bio je član konceptualne Grupe 143, a do 1982. do 1989. član neformalne Zajednice za istraživanje prostora. Od 2000. sarađuje s platformom Teorija koja hoda. Objavio je niz publikacija na srpskom, hrvatskom, slovenačkom i engleskom jeziku.

Predavanje Šuvakovića u MSUM, koje će biti održano na srpskom jeziku, deo je serijala “Kratka škola parazitizma” u okviru Pogačareve izložbe “Brda i doline i rudna bogatstva”, a organizovano je u saradnji sa Galerijom P74.

Izložba Pogačara, čiji je kustos Igor Španjol, otvorena je u MSUM do 8. februara. Izložba daje retrospektivan pogled na Pogačareve radove i aktivnosti njegovog Muzeja savremene umetnosti P.A.R.A.S.I.T.E. u proteklih nekoliko decenija.

(SEEcult.org)

Jubilej Nušićevog Pokojnika



Predstava “Pokojnik”, koju je Egon Savin adaptirao i režirao prema tekstu Branislava Nušića, biće izvedena 9. januara jubilarni, 50. put na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.

“Pokojnik”, poslednji Nušićev komad, napisan je 1937. godine, a predstava u Savinovoj režiji premijerno je izvedena 26. decembra 2009.

Savinova predstava postavlja pitanje da li smo spremni da žrtvujemo vrednosti ličnog života samo zato da bismo se održali u sistemu koruptivnih društvenih igara. Ili, žrtvujući svoj opstanak u takvom društvu, treba da postupimo kao Pavle Marić, glavni lik Nušićevog komada - da odbacimo identitet i odemo negde drugde, daleko od sveta prevare, pljačke, izdaje i laži.

U predstavi igraju Nebojša Kundačina, Darko Tomović, Predrag Ejdus, Branko Jerinić, Bojan Krivokapić, Aleksandar Đurica, Ljubomir Bandović, Miloš Đorđević, Boris Pingović, Radovan Milјanić, Nataša Ninković, Zoran Ćosić, Anđelka Ristić, Ivana Šćepanović i Milan Šavija.

Dramaturg predstave je Slavko Milanović, scenografiju je uradio Boris Maksimović, kostime Marina Medenica, a dizajn zvuka Vladimir Petričević.

Aleksandar Đurica osvojio za ulogu Anta tri priznanja (Statueta "David Štrbac" za najbolјe glumačko ostvarenje na 13. Teatar festu "Petar Kočić" u Banjaluci, nagrada "Glumac večeri" na 15. Glumačkim svečanostima "Milivoje Živanović" u Požarevcu i nagradu za najbolјe glumačko ostvarenje na 7. Joakimfestu u Kragujevcu). Takođe, Predrag Ejdus je za lik Spasoja Blagojevića dobio Zoranov brk na 19. Danima "Zorana Radmilovića".

“Pokojnika” je, pored beogradske, videla do sada i publika u Kikindi, Rumi, Požarevcu, Smederevu, Kragujevcu, Lazarevcu, Banjaluci, Mladenovcu, Zaječaru i Pančevu.

(SEEcult.org)

DAH Teatar u martu u SAD



DAH Teatar igraće 15. januara u svom prostoru u Marulićevoj 8 u Beogradu predstavu “Drhtaj ruže”, kojom će krajem marta gostovati u SAD - u Leksingtonu u Virdžiniji i Džordžtaunu u Vašingtonu.

Predstava “Drhtaj ruže” o umetničkoj saradnji i kreativnom procesu između glumice i rediteljke, koja se bavi temom nestalih ljudi, gostovaće 24. marta u Leksingtonu, a 29. marta u Džordžtaunu.

Takođe, biće i deo programa obeležavanja 20 godina od zločina u Srebrenici 11. marta u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, a biće igrana i 11. maja u Sarajevu, u okviru Ženskog suda.

Predstava “Drhtaj ruže” reflektuje snagu i krhkost pamćenja, govoreći o značenju nestajanja i mogućnosti transformacije, a nastala je prema konceptu Dijane Milošević i Maje Mitić.



Na sceni nastupaju Nemanja Ajdačić (Onaj koji jeste i nije; violinista), Dijana Milošević (Rediteljka) i Maja Mitić (Nekoliko stotina godina stara žena koja je već sve videla). Scenografiju potpisuje Neša Paripović, kostim DAH Teatar i Marija Marković, a zvuk Jugoslav Hadžić. Autor muzike za violinu je Nemanja Ajdačić.

U kritici te predstave Vladimir Kolarić, pisac i filmski teoretičar, naveo je da “reći da je predstava ‘Drhtaj ruže’ DAH Teatra među najboljim u našem pozorištu ne znači mnogo, ili, ipak – znači sve. Prvo se tiče jadnog stanja našeg pozorišta, a drugo onoga da se uprkos svemu (i uprkos svima) – ‘izrekne reč’. (...) A ova predstava, do kraja osmišljena i precizna, sa izvođačkim nivoom koji je biser našeg pozorišta, ne da nam da prestanemo da se pitamo. (...) Ovo je predstava o hlebu i o bilju, o kosti i semenu, prestava koju rade, koju gledaju i koju vole oni koji neće da prestanu da se pitaju, koji znaju šta neće baš zato što su sami jedno veliko – DA”.



DAH Teatar Centar za pozorišna istraživanja, osnovan 1991. godine, više od 20 godina stvara u oblasti savremene umetnosti u Srbiji i internacionalno.

Krajem 2014. godine suočio se, međutim, sa problemom prostora za rad, budući da je dobio zahtev za hitno iseljenje iz Osnovne škole “Kralj Petar II Karađorđević” u Marulićevoj 8, u kojoj deluje od 2003. godine.

DAH Teatar je tim povodom apelovao na gradske vlasti Beograda i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije da mu pomognu u pronalaženju trajnog rešenja problema prostora za rad.

(SEEcult.org)

Sombatiju Politikina nagrada



“Politikina” nagrada za najbolјu izložbu u 2014. godini dodeljena je Balintu Sombatiju (Bálint Szombathy) za izložbu “Bili smo heroji” u galerijama “Likovni susret” i “Vinko Perčić” u Subotici, na kojoj su predstavljeni politički radovi tog umetnika od 70-ih do danas. Izložbu “Bili smo heroji” od 13. januara moguće je videti u Podroomu Kulturnog centra Beograda.

Sombati je 72. dobitnik “Politikine” nagrade “Vladislav Ribnikar” za najbolјu izložbu, a dodeljena mu je jednoglasnom odlukom žirija, objavila je “Politika”.

Sombati je izjavio na vest o nagradi da ga u ovom času posebno raduje između ostalog i zato što, posle više od 40 godina rada, prvi put ima izložbu u Beogradu.

“Kao da se to vreme sada isplatilo. Video sam da sam ušao u uži izbor, ali nisam mogao da se nadam zato što nisam video druge izložbe koje su bile u konkurenciji, mada neke od umetnika znam”, rekao je Sombati.



U najužem izboru bili su i umetnici Zdravko Joksimović i Vladimir Nikolić, a nagradu je dodelio žiri koji su činili Radonja Leposavić (predsednik), inače dobitnik nagrade “Lazar Trifunović” za 2014. godinu, te istoričari i teoretičari umetnosit Ljilјana Ćinkul, Katarina Mitrović i Stevan Vuković, kao i urednica Kulture u “Politici” Marija Đorđević.

Izložba “Bili smo heroji”, čiji je kustos Nebojša Milenković, retrospektiva je političkih radova Sombatija od 70-ih godina do danas, a čine je objekti, fotografije, instalacije, dokumentovani performansi, uključujući “Lenjin u Budimpešti”, “Bauhaus”, “Zastave”..



Osim što je prva Sombatijeva izložba u Beogradu, bila je nedavno i prvo samostalno predstavljanje tog međunarodno priznatog umetnika mađarskog porekla u Subotici od 1987. godine, kada je izveo performans “Foto-foto” u Galeriji “Likovni susret”. Od tada, njegov umetnički, društveni i politički angažman ne jenjava, a vremenom je postao etabliran i na široj, evropskoj umetničkoj sceni.

Rođen 1950. u Pačiru u Srbiji, Sombati je poznat u najvećoj meri po političkoj umetnosti i performansima kojima se kontinuirano bavi od revolucionarne 1968. godine.



Sa umetnikom Slavkom Matkovićem (1948-1994) osnovao je 1969. godine konceptualnu grupu Bosch + Bosch, kao izraz težnje ka prevazilaženju provincijske učmalosti u svakom pogledu.

Rano je počeo da putuje po svetu, sarađivao je sa prestižnim časopisima poput “Artformua”, “Mika magazina”, “Lota poetika”, izlagao je na velikim međunarodnim izložbama uz Jozefa Bojsa, Janisa Kunelisa, Marinu Abramović, Joko Ono, Bracu Dimitrijevića...

“Kontekst Jugoslavije i jugoslovenstva – njene zajedničke kulture, političkog, intelektualnog, umetničkog i emotivnog nasleđa, bili su ako ne inicijalni pokretači, onda svakako tematsko jezgro oko kojeg se razvijala umetnost Sombatija, koja se zajedno sa kontekstom i sama menjala, nadograđivala i kontekstualno usložnjavala”, naveo je u katalogu povodom izložbe “Bili smo heroji” Nebojša Milenković.



Sombati je ostvario na hilјade radova u medijima koji pripadaju neoavangardi, a njegova bogata umetnička praksa obogaćena je i uredničkim, teorijskim, polemičkim i književnim radom.

Slovi za jednog od najsvestranijih autora koji već decenijama na sveobuhvatan i dinamičan način povezuje savremenu srpsku i mađarsku kulturu.

Jedna od konstanti Sombatijeve umetnosti je strategijsko izjednačavanje umetnosti i života sa tendencijom potpunog brisanja i nestajanja granica između njih.

U najužem izboru za “Politikinu” nagradu za 2014. godinu, osim izložbi Sombatija, Zdravka Joksimovića i Vladimira Nikolića, bile su i izložbe Srđana Đileta Markovića i Stevana Kojića. U prvobitni izbor žirija bile su i izložbe Olivere Parlić, Mihaela Milunovića, Dragane Žarevac, Rajka Popivode i Tadije Janičića.

“Politikina” nagrada sastoji se iz diplome i novčanog iznosa, a među njenim dobitnicima su Čedomir Vasić (2013), Biljana Đurđević (2012), Nikola Džafo (2011), Bojan Bem (2010), Marija Dragojlović i Dragoljub Raša Todosijević (2009), Anica Vučetić (2008), Predrag Nešković (2007), Bora Iljovski (2006), Vladimir Perić (2005), Aleksandar Rafajlović (2004), Goranka Matić (2003)... Među ranijim dobitnicima su i Dušan Otašević, Ljubica Cuca Sokić, Milovan DeStil Marković...

*U PRILOGU: Vodjenje kroz izložbu "Bili smo heroji" (Hősök voltunk) u Subotici, u produkciji SEEcult.org, u kojem su učestvovali umetnik Balint Sombati i kustos Nebojša Milenković

(SEEcult.org)

Šta reći Trifunoviću danas?

http://www.seecult.org/vest/sta-reci-trifunovicu-danas

Nova uprava NBS i Kinoteke



Vlada Srbije razrešila je v.d. upravnika Narodne biblioteke Srbije Svetlanu Jančić i članove Upravnog odbora NBS, a za novog privremenog upravnika te nacionalne ustanove kulture imenovala je književnika Lasla Blaškovića, nekadašnjeg direktora Kulturnog centra Novi Sad. Vlada je razrešila i Dejana Ristića dužnosti državnog sekretara u Ministarstvu kulture i informisanja, na njegov lični zahtev, objavljeno je u najnovijem “Službenom glasniku”.

U novi UO NBS imenovani su Mihajlo Pantić (predsednik), Vladimir Kecmanović, Ivana Dimić, Vladislav Bajac i Ljubomir Branković, preneli su mediji. Prethodno je razrešen dosadašnji UO na čelu sa Gojkom Tešićem, u kojem su bili i Miladin Ševarlić, Simo Potkonjak, Radovan Beli Marković i Ivana Nikolić. Tešić, Marković i Ivana Nikolić razrešeni su na lični zahtev.

Vlada je rešenje o imenovanju Blaškovića donela 15. januara, a pre toga je razrešila Svetlanu Jančić sa mesta vršioca dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije.

Imenovan je i novi UO Jugoslovenske kinoteke, na čelu sa filmskom i TV producentkinjom Jelenom Mitrović iz kuće “Baš Čelik” koja stoji iza filmova "Krugovi", "Klip", "Besa", "Žena sa slomljenim nosem", "Klopka", "Život i smrt porno bande"...

Za članove UO Jugoslovenske kinoteke imenovani su producent Miroslav Mogorović, Igor Stanković iz MegaCom Filma, član Umetničkog saveta Filmskog centra Srbije, te istoričar umetnosti i filmski umetnik Goran Radovanović i upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Erdeljanović.

Vlada je imenovala i Miladina Kovačevića za v.d. direktora Republičkog zavoda za statistiku, nakon ostavke dosadašnjeg direktora Dragana Vukmirovića.

Takođe, za v.d. direktora Ansambla narodnih igara i pesama Srbije "Kolo" imenovan je Vladimir Dekić.

(SEEcult.org)

Francuski orden Zelenoviću i Mrđanu Bajiću



Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović i vajar Mrđan Bajić, profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, svečano će dobiti 21. januara u Ambasadi Francuske ordene reda umetnosti i književnosti u rangu viteza.

Prestižna priznanja uručiće na svečanoj ceremoniji Zalenoviću i Bajiću francuska ambasadorka u Beogradu Kristin Moro (Christine).

Orden reda umetnosti i književnosti se uručuje u ime francuskog ministra kulture i komunikacija.

Ustanovljen je 1957. godine i dodeljuje se za zasluge u posebnim oblastima - umetnosti, književnosti, kulturnog nasleđa... Dodeljuje se u tri ranga: vitez, oficir i komandor.

Kako je ranije saopšteno, Zelenović je odlikovan u znak priznanja za veliku posvećenost i delovanje u korist kulturnih i umetničkih odnosa Francuske i Srbije, naročito u oblasti filma.

(SEEcult.org)

Narod željan pozorišta



Nezapamćen red duž zgrade Jugoslovenskog dramskog pozorišta - čak do Studentskog kulturnog centra i Beograđanke, potvrdio je da postoji velika želja publike da vidi kvalitetne predstave, ali i da je ekonomska kriza tolika da je mnogim građanima moguće da odu na Šekspira, Crnjanskog, Srbljanovićevu, Andrića, Milenu Marković, Nušića… samo po višestruko nižim cenama karata.

JDP je, zahvaljujući saradnji sa Rajfajzen bankom, 20. januara u 10 sati otvorilo blagajnu radi (ras)prodaje karata za februarski repertoar – po cenama od 100 i 200 dinara, umesto redovnih koje se kreću do 1.200 dinara.

I januarski repertoar JDP-a nedavno je brzopotezno rasprodat, a ovoga puta je gužva bila čak i na pozorišnom sajtu, koji je zbog velike poset bio blokiran dan uoči početka prodaje karata za februar.

Građani su preplavili fotografijama dugačkog reda ispred JDP-a i društvene medije, izražavajući radost i deleći ponos zbog “dokaza” da je i “Beograd grad kulture”, ali je bilo i komentara da je “sve to marketing” i da je “i lepo i tužno”.

Reč je o akciji "Stvarno možemo" JDP-a i Rajfajzen banke, koju je radila marketinška agencija McCann Beograd, koja je objavila na Tviteru, uz fotografiju dugačkog reda, da njena “kampanja izgleda radi ”. JDP je u saradnji sa tom agencijom izazvalo veliku pažnju i pre par meseci kampanjom sa video snimcima glumaca koji su, pretvarajući se da su taksisti, prepričavali građanima neke od klasika dramskog repertoara.

Redovne cene ulaznica za predstave na Velikoj sceni “Ljuba Tadić" u februaru snižene su sa 1.200, 800, 700 i 500 dinara na 200 dinara, a na na sceni "Bojan Stupica" sa 500 na 100.

Za februarski repertoar važi isti popust kao u januaru, a publika može videti predstave “Zmajeubice”, koja će krajem februara gostovati u Ljubljani, “Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu)”, “Tako je moralo biti”, “Unosno mesto”, “Dnevnik o Čarnojeviću”, “Otelo”, “Metamorfoze”, “Mletački trgovac”, “Višnjik”, “Sumnjivo lice”, “Tartif”, “Gospođica”, “Šine”, “Švabica”, “Izdaja”, “Pokojnik”, “Hadersfild”, “Zločin i kazna”, “Shopping & Fucking”…

JDP je januarski repertoar rasprodalo za šest dana, tokom kojih je planulo čak više od 13.000 karata.

S obzirom na veliko interesovanje, JDP ne prima rezervacije za februar.

*Foto na vrhu: @AnjaKosanovic

(SEEcult.org)

Jelena Jureša u Gracu



Umetnica Jelena Jureša iz Novog Sada, koja se bavi pitanjima identiteta, sećanja i istorije, predstaviće se u Kunstlerhausu u Gracu izložbom “Mira, skica za portret” koja će biti povod i za razgovor o pitanjima kojima se bavi u svom doktoratu u Gentu, a tiču se politike sećanja i zaboravljanja u Austriji, Srbiji i Republici Srpskoj.

U okviru izložbe “Mira, skica za portret”, koja će biti otvorena 30. januara, Jelena Jureša učestvovaće 26. februara sa teoretičarkom i umetnicom Anetom Stojnić iz Beograda u razgovoru “Istorizacija i posledice – politička artikulacija traumatične prošlosti kroz debatu”. Tom prilikom otvoriće i neka pitanja kojima se bavi tokom doktorskih studija u Gentu.

Gošća izložbe biće i kustoskinja Branka Benčić iz Zagreba koja će 5. marta održati predavanje o radu “Mira, skica za portret” i pitanjima koja pokreće taj multimedijalni i višeslojni projekat. Biće predstavljena i knjiga umetnika “Mira, Study for a Portrait”, u izdanju Fotohofa iz Salcburga (2014).

Centralni deo izložbe “Mira, skica za portret” čini video instalacija koja je intimno preispitivanje granica sećanja - kroz priču o jednoj ženi, jednoj porodici, jednoj zemlji i tri rata.



Rad prati život Mire i njene porodice od perioda pre njenog rođenja, pa do tragične smrti, problematizujući ujedno odnos fotografske slike i njene percepcije.

Mirin život korespondira sa kratkim periodom mira i postojanja jedne države – stradala je 1990. u saobraćajnoj nesreći u okolini Pakraca, gde su ubrzo počeli nemiri koji su označili kraj Jugoslavije i početak rata.

Koristeći se različitim materijalima i strategijama, umetnica oživljava i porodičnu istoriju Mirinih predaka - porodice bosanskih Jevreja koja je stradala na najsuroviji način u logorima na tlu bivše Jugoslavije.



Kombinovanjem videa i fotografija, arhivskog materijala, zapisa svakodnevnice i medijskih slika iz starih filmova kao pronađenih objekata, Jelena Jureša tim radom pripoveda o prelamanju individualnih i kolektivnih povesti. Kontekst rada formira narativ o individualnoj sudbini jedne gotovo anonimne žene kroz koju se, vođeno specifičnom poetikom i senzibilitetom autorke, reflektuje čitav jedan vek – “stoleće koje započinje slomljenom kičmom”, kako je navela Branka Benčić povodom izložbe “Mira, skica za portret” koja je održana 2014. u Puli, a prethodno i u Zagrebu i Zrenjaninu.

Osim što intimno preispituje granica sećanja, “Mira, skica za portret” na posredan način, kroz intiman monolog naratora, propituje i temu različitih uloga žene - kao majke, supruge, deteta...

Jelena Jureša je rođena u Novom Sadu, gde je završila studije na Akademiji umetnosti. Izlagala je na samostalnim i grupnim izložbama u Srbiji, Austriji, Hrvatskoj, Sloveniji, BiH, Grčkoj, Italiji, Francuskoj i SAD. Njeno vizuelno istraživanje oslonjeno je na ispitivanje reprezentacijskih (ne)moći “slike”, a fokus njenog rada je portret u najširem smislu. Njen umetnički senzibilitet navodi je da u središte svog koncepta postavlja pitanja rodnog, socijalnog, klasnog i svakog mogućeg identiteta.

Trenutno je na doktorskim studijama na Univerzitetu u Gentu, na Fakultetu za umetnost i filozofiju (Research centre S:PAM - Studies in Performing Arts & Media, KASK Conservatorium).

Izložba u Kunstlerhausu biće otvorena do 5. marta.

*Foto: Jelena Jureša, Mira, skica za portret

(SEEcult.org)

http://vimeo.com/37306966

10 godina VIVISECTfesta



Festival o ljudskim pravima VIVISECTfest obeležiće deset godina postojanja retrospektivnom izložbom u Fabrici novosadskog Studentskog kulturnog centra, kojom će od 26. do 30. januara - izborom dokumentarnih fotografija i angažovanih plakata, još jednom naglasiti važnost poštovanja ljudskih prava i sloboda u svakom društvu.

Izložbu povodom jubileja VIVISECTfesta čini deo bogate arhive tog festivala, koju čine dokumentarni filmovi i izložbe fotografije, kao i angažovani plakati koji su tokom proteklih deset godina značajno doprineli promociji ljudskih prava kod šire javnosti.

VIVISECTfest predstaviće u Fabrici izložbu fotografija koja je posvećena Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, kao i izložbe “Pali anđeli komunističke ideologije” i “Ljudi sa margine”.

Izložba posvećena Deklaraciji o ljudskim pravima daje novi vizuelni identitet najvažnijem međunarodnom dokumentu u oblasti ljudskih prava. Fotografije kojima je "ilustrovan" svaki od 30 članova Deklaracije privlače pažnju gledalaca i navode ih da pročitaju i sam tekst tog međunarodnog dokumenta o ljudskim pravima.

Autori fotografija su: Čila David, Andraš Otoš, Aleksandra Erski, Gabor Ifju, Aleksandar Jovanović, Dragutin Savić, Nemanja Savić, Željko Škrbić, Miroslav Ružić, Jaroslav Pap i Andrea Palašti.

Izložbu “Pali anđeli komunističke ideologije" čine fotografije novosadskog fotografa Jaroslava Papa nastale tokom Decembarske revolucije u Rumuniji 1989. godine, i to na njenom izvorištu - u Temišvaru. U pitanju su dragoceni dokumenti ne samo za noviju istoriju rumunskog naroda, nego i za hroniku kraha komunizma u Istočnoj Evropi.

Izložba fotografija Mance Juvan “Ljudi sa margine" prikazuje slike iz života ljudi koji žive na marginama društva u Avganistanu, Venecueli, Sloveniji, Iranu i na Tajlandu. Izložbu čini 26 fotografija, koje kroz sedam posebnih celina predstavljaju živote i sudbine ljudi fotografisanih u periodu od 2003. do 2009. godine.



Na svečanom otvaranju izložbe povodom jubileja VIVISECTfesta, organizovane u saradnji sa Fabrikom SKCNS, govoriće zamenica pokrajinskog ombudman za ravnopravnost polova Danica Todorov.

VIVISECTfest organizuje Vojvođanka – Regionalna inicijativa, koja kroz svoje aktivnosti promoviše civilno društvo u kojem žene i muškarci svih generacija i etničkog porekla ravnopravnopravno učestvuju u javnom i političkom životu, razvijajući nove modele saradnje i mreža između državnih institucija, nevladinih organizacija, medija i pojedinaca.

Festival je nastao iz potrebe da se ukaže na sve prisutnije napade na ljudsko dostojanstvo, a njegov program, koji je vremenom postao putujući, predstavlja jedinstvenu celinu koja se bavi aktuelnim temama kršenja ljudskih prava na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou kroz medij dokumentarnog filma, fotografije i angažovanog plakata.

Osnovni pristup toj problematici je pogled iznutra i spolja, koji omogućava da se na jednom mestu prikažu različiti pogledi autora svih generacija iz celog sveta.

Festivalska izdanja bavila su se posebnim temama, počev od prvog, koji je bio posvećen ratu u bivšoj Jugoslaviji, preko nacionalizma i ksenofobije, terorizma, totalitarnih režima, stvarnosti, slobode, potrage za demokratijom…

Od 2005. godine uspostavljena je mreža putujućih festivala u gradovima širom Srbije.

(SEEcult.org)

Oko Studenjaka



Izložba “Oko Studenjaka” u Domu kulture Studentski grad (DKSG) u Beogradu svojevrsno je vizuelno antropološko istraživanje bliskog okruženja tog kulturnog centra, a obuhvata printove, razglednice i video radove autorki Jelene Bešir i Aleksandrije Ajduković.

Autorka animiranih filmova Jelena Bešir i fotografkinja i vizuelna umetnica Aleksandrija Ajduković, saradnice DKSG-a, na izložbi “Oko Studenjaka”, koja je otvorena 22. januara, predstavljaju radove koji su načinjeni u bliskom okruženju DKSG-a i njegovih zaposlenih.

Sastavljeni su od prizora koje autorke viđaju redovno i gotovo svakodnevno, ali i malih performativnih akcija sa nekolicinom zaposlenih.



Izložba ima interaktivni karakter, pa je na otvaranju omogućeno da se napiše razglednica i ubaci u sanduče, odakle će biti poslata na adresu koju posetioci napišu. Tim gestom, kako je navedeno, aludira se na perifernost koja predstavlja glavnu odliku DKSG-a u kvaziurbanom žargonu Beograđana.



Izložba “Oko Studenjaka” deo je ciklusa “Veliko staklo” koji je u DKSG-u pokrenut 2007. godine, a podrazumeva produkciju digitalnih printova koji se apliciraju na stakla Velike galerije i predstavljaju kreativnu reakciju umetnika na taj prostor i njegovo okruženje, razvijajući potencijal delovanja vizuelnih radova i privlačenja prolaznika i potencijalnih posetilaca.



Velika galerija specifična je po prostoru u potpunosti omeđenog staklima, što je čini pogodnom za izvođenje radova koji se mogu posmatrati i iznutra i spolja. Izložbe iz tog ciklusa uključuju učestvovanje umetnika koji rade u paru, čime se razmatra i tema partnerskog rada u umetnosti, kao i specifičnosti procesa stvaranja te vrste.

Do sada su u okviru tog ciklusa izložbi učestvovali: Milena Putnik i Nevena Popović, Irena Kelečević i Nina Todorović, Maja Veselinović i Irena Jukić Pranjić, Uroš Pavlović i Miroslav Dajč.

Izložbu “Oko Studenjaka” podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

(SEEcult.org)

Politika sa malim i velikim p



“Politikina” nagrada za najbolju izložbu u 2014. godini uručena je 23. januara Balintu Sombatiju za izložbu “Bili smo heroji” u Modernoj galeriji “Likovni susret” i galeriji “Dr Vinko Perčić” u Subotici, na kojoj je predstavio političke radove od 70-ih do danas.

“Na vest o nagradi javila mi se prijateljica iz Londona. Napisala mi je da oseća da je ovom nagradom uspostavljena ravnoteža univerzuma. Znam da je ovo lepa metafora, ali sam siguran da su se vaša „Politika”, sa velikim p, i moja politika, sa malim p, u jednom trenutku potpuno poklopile”, izjavio je Sombati na svečanosti u Skupštini grada, prenela je “Politika”, koja je proslavila 111. rođendan i uručenjem nagrade “Politikinog Zabavnika” za najbolju knjigu za mlade Dejanu Aleksiću i Simeonu Marinkoviću.

Sombati je 72. dobitnik “Politikine” nagrade, a dodelio ju je žiri koji su činili Radonja Leposavić (predsednik), odnedavno laureat nagrade “Lazar Trifunović” za likovnu kritiku, te istoričari i teoretičari umetnosti Ljiljana Ćinkul, Katarina Mitrović, Stevan Vuković i urednica rubrike Kultura u “Politici” Marija Đorđević.

Kako je istakao Leposavić, Sombati spada među one umetnike koji “etiku stavljaju ispred estetike, koji često etiku suprotstavljaju estetici, koji život proglašavaju umetnošću”.

“Dakle, ti radovi su život Balinta Sombatija. Radovi Sombatija jesu i iskustva naša. Jesu i život naš. Nas – građana Subotice, Vojvodine, Srbije, bivše Jugoslavije, bivše Srednje Evrope, bivše Istočne Evrope...”, naveo je Leposavić, dodajući da smo svi stoga Balintovi “duplikati”. Treći razlog za nagradu Sombatiju jeste to što su njegovi radovi na izložbi postali “vrlo savremeni, aktuelni, živi. Postali su opšti, univerzalni, evropski i svetski”.



Sombatijeva izložbi u Subotici, čiji je kustos Nebojša Milenković, retrospektiva je njegovih političkih radova od 70-ih godina do danas, a čine je objekti, fotografije, instalacije, dokumentovani performansi, uključujući “Lenjin u Budimpešti”, “Bauhaus”, “Zastave”...

Izložba “Bili smo heroji” otvorena je do kraja januara u Podroomu Kulturnog centra Beograda.

Sombatiju je “Politikinu” nagradu, koja podrazumeva plaketu i novčani iznos, uručila glavna i odgovorna urednica tog lista Ljiljana Smajlović.



Ujedno je uručena i nagrada “Politikinog Zabavnika” koja je dodeljena Dejanu Aleksiću za knjigu “Cipela na kraju sveta” i Simeonu Marinkoviću za “Stilske igre”. To je treći put u istoriji te nagrade da priznanje dele dva autora, a drugi put da jedan autor ponovo bude nagrađen (Dejan Aleksić).

Aleksićeva “Cipela na kraju sveta”, kako je navela predsednica žirija Ivana Vujić, širi temu bajke, razvija sponu između mašte i realnosti, simbolike i realizma. “Knjiga je retka jer traži da čitalac, uz pomoć cipele, krene sopstvenim stazama u putovanje na kraj sveta. Delo je bistro i razumljivo, spoj bajke i života, poezije i igre”, istakla je Ivana Vujić, uz koju su članovi žirija bili i Jasna Vlajić Popović, Slobodan Giša Bogunović, Predrag J. Marković i Petar Milatović.

Prema rečima Aleksića, njegov roman je, između ostalog, i svojevrstan pokušaj odbrane čitanja koji je danas ugrožen.

Marinkovićeve “Stilske igre”, kako je istakao žiri, plene spisateljskom dovitljivošću i majstorstvom, dozivaju i bude pisca u samom čitaocu tog dela u kojem autor obrađuje narodnu basnu o taštom gavranu i prepredenoj lisici kroz više od 70 stilskih oblika i književnih formi.

Marinković je rekao da je hteo da pokaže beskrajno polje mogućnosti izražavanja i mogućnosti za razvoj empatije kod ljudi, naročito kod mladih.

Priznanje, koje čine plaketa i novčani iznos, uručio je laureatima generalni direktor Politike a. d. i glavni i odgovorni urednik “Politikinog Zabavnika” Zefirino Grasi.

(SEEcult.org)

Dani igre ponovo u Kinoteci



Beogradski festival igre (BFI) drugi put, u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom i kompanijom Vip mobile, priređuje reviju filmova “Dani igre” koja obuhvata od 28. januara do 1. februara premijerne projekcije višestruko nagrađivanih dokumentarnih i umetničkih filmova, kao i nekih od kultnih igranih ostvarenja na velikom platnu.

Manifestaciju otvara dokumentarni film “Prva pozicija” (First Position), u režiji Bes Kargman, koji govori o formiranju mladih igrača, odrastanju, izazovima i surovosti baletske profesije, kao i o teškoj i neizvesnoj stazi koja samo najupornije vodi do uspeha na sceni. Film “Prva pozicija” osvojio je svetsku kritiku i odneo prve nagrade na festivalima u Torontu, Njujorku, Portlandu, Vankuveru i San Francisku, a izazvao je veliko interesovanje i u Beogradu, pa su ulaznice za otvaranje “Dana igre” u Jugoslovenskoj kinoteci već rasprodate, ali publika može da ga pogleda u repriznom terminu 29. januara.



Publika Jugoslovenske kinoteke ima priliku da pogleda 29. januara i film “Ogledalo i muzika” (Mirror and Music) čiju režiju potpisuje japanski koreograf Saburo Tešigavara (Teshigawara), a prema navodima BFI, obećava zanimljivo putovanje kroz savremenu igru, njene zakonitosti i razlike, pozivajući ujedno na otvoreni dijalog o novim umetničkim i tehničkim sredstvima koja doprinose njenoj atraktivnosti.

Jedan od miljenika publike BFI-ja i ljubitelja savremenog plesa širom sveta, koreograf Jirži Kilijan, potpisuje film “Kar Men” (Car Man) koji je premijerno na programu 30. janaura, a narednog dana će biti repriziran, kao i dokumentarni film “Ista razlika” - priča o porodici igrača angažovanih u Holandskom plesnom teatru, kompaniji koju je Kilijan dugo i uspešno predvodio.

“Dani igre” premijerno predstavljaju 31. januara i dokumentarac “Kutije od kartona” (Kartons), u režiji Murada Merukija (Mourad Merzouki) - priču o uličnim igračima, ljudima sa margine koji odlučuju da igra bude njihov život. Reč je o počecima i vrtoglavom uspehu Kompanije Kafig iz malog francuskog mesta Kretej, koju će beogradska publika prvi put gledati uživo na 12. BFI-ju.

Nacionalni balet Kube je inicirao jedan od najuspešnijih filmova koji govore o procesu nastajanja velikih klasičnih predstava. Film “Ostvarenje jednog sna”, koji će biti prikazan u završnici “Dana igre”, prati igrače, pedagoge, umetnike i pozorišne radnike, od audicija do premijere čuvenog baleta “Uspavana lepotica”.

Publika “Dana igre” imaće priliku da se podseti i dva igrana filma koja su bila veoma važna u odrastanju generacija igrača i plesne publike, a reč je o kultnom ostvarenju “Kabare” reditelja Boba Fosa i filmu “Flashdance”, u režiji Adrijana Lina.

Premijerne projekcije su svakog dana u 20 sati u zgradi Kinoteke u Uzun Mirkovoj, a reprize i igrani filmovi prikazuju se u terminu od 18 sati.

BFI je izrazio zahvalnost za inicijativu i realizaciju tog programa autorima filmova, trupama i koreografima koji su ustupili svoje materijale.

BFI će biti održan 12. put od 23. marta do 9. aprila, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije, u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji, ambasadama i kulturnim centrima, te uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine i gradskih vlasti Beograda, Novog Sada, Pančeva i Vršca, gde će predstave gostovati.

Među učesnicima 12. BFI-ja su londonski Sadlers Vels, izraelska Kompanija Inbal Pinto, ženevska Kompanija 7273, Balet Trokadero od Monte Karla, Balet Visbaden, španska zvezda Sol Piko, sicilijanska trupa Zappala Danza, nova produkcija proslavljenog Jiržija Kilijana, norveška plesna kompanija zero visibilty corp, novoosnovana kompanija Antona Lakija, nova produkcija Murada Merzukija, plesna kompanija britanskog koreografa i kompozitora Hofeša Šehtera, te Balet Bazel.

Festival će svečano biti otvoren 23. marta u Srpskom narodnom pozorištu (SNP) u Novom Sadu i potom 25. marta u Sava centru predstavom Sadlers Velsa “milonga” čiju koreografiju potpisuje Sidi Larbi Šerkauji.

Dugogodišnji partner BFI-ja je kompanija Vip mobile, koja podržava i dodelu nagrade “Vip poziva”, novinarske nagrade “Vip iskorak”, projekat za najmlađe “Vip talenti” i Nacionalnu fondaciju za igru.

Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program "Dana igre", kao i 12. BFI-ja, nalazi se u Kalendaru Portala za kulturu SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Jedan i četiri kvadrata



Stogodišnjica antologijskog dela Kazimira Maljeviča “Crni kvadrat” povod je za predavanje prof. Slobodana Mijuškovića 29. januara u Narodnom muzeju u Beogradu, u okviru izložbe “Pit Mondrijan. Slučaj ‘Kompozicije II’”.

Postavkom te izložbe, koja je dobila nedavno priznanje Duštva istoričara umetnosti Srbije (DIUS), autorke Simona Ognjanović i Jelena Dergenc otvaraju pitanja o porukama koje nosi jedno umetničko ostvarenje samo po sebi - kao ostvarenje jednog autora, a zatim i kroz uticaj na druge umetničke izraze. Autorke su istraživale posledice koje nastaju menjanjem konteksta u kojem se određeno delo nalazi. Takođe, jedno od važnih pitanja koje su otvorile je i koncept ponavlјanja, kopiranja, autentičnosti i originalnosti.

Upravo će o tome biti reči na predavanju koje će 29. januara u 18 časova održati dugogodišnji profesor moderne umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu Slobodan Mijušković koji je stručno interesovanje usredsredio na istorijske avangarde, sa težištem na pojavu ruskih avangardnih pokreta.

Tema njegovog predavanja “Jedan i četiri kvadrata” odnosi se prvenstveno na Maljevičev “Crni kvadrat na beloj pozadini” i činjenici da to delo postoji u četiri verzije.

Ove godine navršava se sto godina od nastanka te slike, koja se i danas prepoznaje kao amblematski izraz radikalne apstrakcije, a kako je nedavno najavio ministar kulture Ivan Tasovac, publika u Beogradu imaće priliku da je vidi na reprezentativnoj izložbi ruske avangarde koja će biti održana tokom 2015. godine.



Na predavanju prof. Mijuškovića, na koje je ulaz besplatan, biće reči i o pitanjima kopija, autentičnosti i originalnosti koja su vezana i za Mondrijana i “Kompoziciju II”.

Izložba Mondrijanove “Kompozicije II” i odabranih radova savremenih domacih umetnika koji su u relaciji sa tom slikom iz zbirke Narodnog muzeja realizovana je pod pokrovitelјstvom holandske ambasade u Beogradu, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

Nedavno je dobila priznanje DIUS-a za najbolju autorsku izložbu u 2014. godini u Srbiji, a otvorena je u Narodnom muzeju do 22. februara.

(SEEcult.org)

Prokleta avlija u Sarajevu



Predstava “Prokleta avlija”, koju je Nebojša Bradić režirao na osnovu slavnog romana Ive Andrića, a nastala je u produkciji Nacionalne fondacije za umetničku igru iz Beograda, gostovaće 11. februara u Narodnom pozorištu u Sarajevu, u okviru festivala “Sarajevska zima”.

Za prvu predstavu umetničke igre nastalu prema motivima jednog Andrićevog romana, originalnu muziku je napisao Zoran Erić, a koreografiju je uradila Dana Rutenberg iz Izraela.

Bradić je i autor scenarija i scenografije te predstave u kojoj igraju Milica Jević, Nikola Tomašević, Rikardo Kampos Freire, Luka Lukić, Nebojša Gromilić, Igor Naumovski, Čedomir Radonjić i Nebojša Naumovski, a asistent koreografa je Marija Janković-Šehović.

Predstava je nastala u koprodukciji sa Narodnim pozorištem u Beogradu, na čijem je redovnom repertoaru, kao i sa Festivalom “Grad teatar” iz Budve, na kojem je premijerno i izvedena prošlog leta.

Predstava “Prokleta avlija” u međuvremenu je otvorila manifestaciju Ratkovićeve večeri u Bijelom Polju, a gostovala je i na scenama u Somboru, Svilajncu, Nišu...

Kompozitor Zoran Erić nedavno je nagrađen za muziku koju je kreirao i priredio za taj komad.



Realizaciju plesne predstave "Prokleta avlija", kao i gostovanje u Sarajevu, podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

To je prva produkcija Nacionalne fondacije za umetničku igru koja je ostvarena sa profesionalnim flumcima.

Nacionalna fondacija osnovana je pre pet godina u Beogradu, odlukom Ministarstva kulture.

U saradnji sa Akademijom Teatra milanske Skale i Akademijom Vaganova iz Sankt Petersburga, pokrenula je program za edukaciju mladih baletskih talenata u Srbiji, odnosno Baletsku školu koja nudi rad sa vrhunskim pedagozima iz inostranstva. Škola se nalazi u Kolarčevoj ulici u centru Beograda, gde je i sedište Nacionalne fondacije za umetničku igru.

(SEEcult.org)

Nova koncepcija Noći muzeja

http://www.seecult.org/vest/nova-koncepcija-noci-muzeja

Nesvakidašnja premijera



Šabačko pozorište obeležilo je 1. februara 175 godina pozorišnog života u Šapcu nesvakidašnjom premijerom predstave “Kainov ožiljak”, budući da ju je direktno prenosila Radio-televizija Srbije, a održana je u prisustvu ministra kulture Ivana Tasovca.

Predstava “Kainov ožiljak” nastala je prema istoimenom hit romanu Vladimira Kecmanovića i Dejana Stojilјkovića o misiji Ive Andrića u nacističkoj Nemačkoj, u režiji Juga Radivojevića, a njenu praizvedbu imala je priliku da gleda i celokupna javnost u Srbiji na Drugom programu RTS-a.

Uoči premijere, Velika scena Šabačkog pozorišta zvanično je nazvana “Ljubiša Jovanović” – u čast tog glumca čije je ime nosilo ranije i samo pozorište. Prethodno je otvorena i izložba “Šabački slikari” u pozorišnoj galeriji “Vladislav Lalicki”.

Radivojević je režirao i Stojiljkovićevu istorijsku dramu “Konstantin”, koprodukciju Narodnog pozorišta u Beogradu i Narodnog pozorištu u Nišu, koja je premijerno izvedena u sezoni 2012/2013. povodom jubileja Milanskog edikta.



Šabac je dobio profesionalno pozorište 1906. godine, a prvo teatralno predstavljanje u tom gradu bilo je 1840. godine, kada je profesor Šabačke gimnazije Damjan Marinković pripremio komad “Svetislav i Mileva” Jovana Sterije Popovića. Predstava je u gimnazijskoj zgradi izvedena dva puta, za vreme božićnih praznika.

Neposredno posle oslobođenja u Drugom svetskom ratu, u Šapcu je formirano Narodno pozorište, koje je prvu predstavu imalo 1944. godine.

Šabačko pozorište danas radi u zgradi Zanatskog doma iz 1933.

Ima Dečju, Malu scenu “Dr Branivoj Đorđević” i Veliku scenu, a godišnje pripremi od pet do osam premijera i prikaže oko 200 predstava na svojim scenama i oko 50 na gostovanjima.

(SEEcult.org)

MSUB traži izvođača radova



Muzej savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) raspisao je javni konkurs za građevinskog izvođača rekonstrukcije svoje zgrade na Ušću, čije je otvaranje predviđeno za 20. oktobar, povodom 50 godina od početka rada.

Tender je otvoren do 9. marta, a stručna komisija za izbor najboljeg ponuđača će do 12. marta saopštiti odluku o izvođaču, saopštio je MSUB.

Dugoočekivana obnova MSUB-a počela bi 23. marta, nakon perioda predviđenog za moguće žalbe, a rok za završetak radova je 20. septembar.

Rekonstrukcija zgrade MSUB-a podrazumeva kompletnu obnovu infrastrukture, enterijera i spoljašnjosti.

Celovita dokumentacija o uslovima za izbor građevinskog izvođača, obimu i vrsti radova, objavljena je na Portalu javnih nabavki, kao i na sajtu MSUB-a.

Ključni preduslov za godinama odlaganu rekonstrukciju MSUB-a bili su radovi na sanaciji krova koji su započeti u decembru i, prema navodima tog muzeja, privode se kraju u planiranom terminu, uprkos otežavajućim vremenskim prilikama.

MSUB je zatvoren za javnost od 2007. godine, ali u kontinuitetu obavlja svoje delatnosti, otkupljujući radove i organizujući izložbe u Salonu u Pariskoj, Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, Galeriji Petra Dobrovića, kao i u drugim muzejima i galerijama u zemlji i inostranstvu.

MSUB je i organizator predstavljanja Srbije na 56. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji, na kojem će učestvovati umetnik Ivan Grubanov projektom “Ujedinjene mrtve nacije".

MSUB organizuje u februaru nekoliko likovnih događaja - izložba američkog umetnika Zaharija Formvolta “Tri berze” biće otvorena u Salonu u Pariskoj od 6. februara, a u pripremi su još dve postavke iz muzejske kolekcije: "Crteži Petra Dobrovića" u Galeriji Petra Dobrovića, te izložba slika Veljka Stanojevića u Legatu Čolaković, gde je do 15. februara otvorena izložba “Iz Legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića”.

Uporedo sa nastavkom rekonstrukcije, MSUB priprema i novu stalnu postavku, koja bi, kako je najavljeno, mogla da obuhvati između 450 i 500 radova u svim medijima.

(SEEcult.org)

Prodanović predsednik NSK



Novi predsednik Nacionalnog saveta za kulturu (NSK) je pisac, likovni umetnik i profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu Mileta Prodanović, koji je izabran na tu funkciju za naredni jednogodišnji period.

Prodanović je jednoglasno izabran za predsednika, saopštio je 6. februara NSK, na čijem je čelu do sada bio Miro Vuksanović, književnik, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti, upravnik Biblioteke SANU i glavni urednik Izdavačkog centra Matice srpske.

Vuksanović je izabran za predsednika NSK u maju 2014. godine, nakon što su dotadašnji predsednik NSK Duško Paunković i zamenica predsednika Vesna Injac Malbaša podneli neopozive ostavke.

NSK je na poslednjoj sednici, održanoj 4. februara, razmotrio i način donošenja izmena i dopuna Zakona o kulturi i konstatovao da od javnog slušanja krajem decembra 2014. u Skupštini Srbiji nema saznanja o tome šta se događa sa nacrtom tog zakona.

Takođe, konstatovao je da je izvestan broj primedaba i sugestija koje je uputio na Nacrt zakona o arhivskoj građi i arhivskoj službi prihvaćen od Radne grupe koja radi na izradi tog nacrta.

Novi predsednik NSK Mileta Prodanović, poznati je slikar i profesor na FLU u Beogradu, kao i autor desetak romana, a piše i priče, poeziju, putopise i eseje.

Prodanovićeva proza prevođena je i na engleski, španski, italijanski, francuski, nemački, poljski, slovenački, makedonski i grčki jezik.

Dobitnik je književne stipendije “Borislav Pekić”, nagrade “Bulgarica” za najbolju knjigu na prostoru ex-Yu u 2000. godini, nagrade Grada Beograda za najbolju knjigu u 2002. godini, Vitalove nagrade za najbolju knjigu 2008. godine, nagrade iz Fonda “Todor Manojlović” za moderni umetnički senzibilitet 2011. godine, nagrade “Stevan Pešić” (2011)...

Više puta je bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu, uključujući novi roman "Vitiligo", u izdanju Arhipelaga.

(SEEcult.org)

Najskuplje umetničko delo



Slika dve devojke sa Tahitija francuskog umetnika Pola Gogena (Gaugin, 1848-1903) prodata je za čak 300 miliona dolara, čime je postala najskuplje ikada prodato delo.

Slika “Nafea Faa Ipoipo” (When Will You Marry?), nastala 1892. godine, bila je u vlasništvu švajcarskog kolekcionara Rudolfa Stehelina (Staechelin) iz Bazela, a prema nepotvrđenim informacijama “Njujork tajmsa”, prodata je Muzeju u Kataru.

Naftom bogati Katar vlasnik je i ranijeg rekordera u svetu umetnosti – slike “Kartaši” Pola Sezana (Paul Cezanne), prodate 2012. godine za 259 miliona dolara.

Gogenova skupocena slika bila je pozajmljena Kunstmuseumu u Bazelu, ali je vlasnik, bivši visoki službenik aukcijske kuće Sotbi, odlučio da je proda posle nesporazuma sa tim muzejem i najave rekonstrukcije. Švajcarski kolekcionar, koji ima više od 20 radova impresionizma i postimpresionizma u svojoj kolekciji, rekao je “Njujork tajmsu” da neće otkriti identitet kupca.

Pretpostavlja se da je do kupoprodaje Gogenove slike došlo privatnim putem.

U Kataru nema zvanične potvrde o kupovini Gogenove slike, ali je poznato da je kraljevska porodica poslednjih godina potrošila čitavo bogatstvo na zapadnu umetnost.

Šeik Saud bin Muhamed Al-Tani, bivši ministar kulture Katara koji je umro prošle godine, investirao je više od milijardu dolara državnog novca u umetnička dela.

Katar je sponzorisao i retrospektivu britanskog umetnika Demijena Hersta (Damien Hirst) u Britaniji 2012. godine, koja je kasnije održana i u Dohi. Takođe, katarske vlasti uložile su ogromne sume novca u finansiranje muzeja islamske i moderne arapske umetnosti.

Kunstmuseum u Bazelu trenutno je zatvoren zbog renoviranja, koje je počelo prošlog meseca.

Gogenova slika trebalo bi da provede narednih godinu dana na turneji, počev od izložbe tog umetnika u Bejeler fondaciji u Bazelu u martu. Potom je najavljena na izloži u madridskom Muzeju kraljice Sofije, te u Filips kolekciji u Vašingtonu.

Novi vlasnik dobiće je u januaru 2016.

(SEEcult.org)

Lepota tela i magija teatra



Beogradski festival igre (BFI) predstaviće sredinom marta u Beogradu, a potom u Novom Sadu, fotografije Aleksandra Antonijevića, ovogodišnjeg dobitnika nagrade Vip poziva, koji je više od dve decenije bio prvak Kanadskog nacionalnog baleta, a poslednjih desetak godina profesionalno se i uspešno bavi umetničkom fotografijom.

Izložba Antonijevića u susret 12. BFI-ju biće održana od 13. do 21. marta u Galeriji Progres u Beogradu, a od 23. do 31. marta u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

Izložba obuhvata 28 fotografija Antonijevića, čiji su radovi najčešće posvećeni igračima, odnosno lepoti ljudskog tela, kao i magiji teatra, saopštio je BFI, koji će od 23. marta do 19. aprila predstaviti atraktivan izbor novih naslova sa svetske scene, počev od predstave londonskog Sadlers Velsa “milonga” u Sava centru.

Antonijević izlaže u prestižnim galerijama širom sveta, a u Srbiju stiže kao peti laureat nagrade Vip poziva koju dodeljuju BFI i kompanija Vip mobile domaćim stvaraocima u oblasti umetničke igre koji su napravili sjajnu karijeru u inostranstvu. Nagrada tako svake godine odlazi u ruke jednog vrhunskog umetnika koji predstavlja Srbiju u svetu, a koga ovdašnja publika gotovo da ne poznaje.



Antonijević je rođen u Požarevcu, a učio je igru u Baletskoj školi u Novom Sadu i pridružio se Nacionalnom baletu Kanade 1991. godine. U toj prestižnoj kompaniji 1995. godine dobio je status prvaka.

Igrao je u većini repertoarskih naslova, uključujući glavne uloge u baletima “Žizela”, “Onjegin”, “Romeo i Julija”, “Uspavana lepotica”, “Silfide”, “Manon” i “Alisine avanture u zemlji čuda”, kao i u brojnim delima Žorža Balanšina, uključujući balete “Apolo”, “Dijamanti” i “Rubini” iz “Dragulja”, “Tema i varijacije” i “Violinski koncert Stravinskog”. Igrao je i glavne uloge u predstavama “Opus19/Sanjar”, “Drugi detalj”, “Zaboravljena zemlja”, “Etide”, “Pesme putnika namernika” i “Hroma”.



Nekoliko uloga za Antonijević i sa njim posebno je kreirao kanadski koreograf Džejms Kudelka, uključujući uloge Kneza Ivana u “Žar ptici” i Zigfrida u “Labudovom jezeru”.

Antonijević je nedavno igrao Petrušku u kanadskoj izvodbi predstave “Nižinski” Džona Nojmajera.

Često je gostovao i nastupao sa Engleskim nacionalnim baletom, Inoue baletom iz Japana, Baletom Santijaga iz Čilea i PACT Baletom iz Južne Afrike, a bio je i partner mnogim svetskim prima balerinama, uključujući Suzan Džejf, Vivijanu Durante, Lusiju LaKaru i Evelin Hart.



Antonijević je 2011. godine dobio Roleksovu prvu nagradu za igrača - za ulogu Belog Zeca u “Alisinim avanturama u zemlji čuda”, a 2009. godine je osvojio prvu nagradu igrača za svog Don Hozea u predstavi “Karmen”.

Njegov fotografski rad deo je godišnjeg međunarodnog festivala fotografije Kontakt u Torontu, a predstavljen je i na mnogobrojnim privatnim izložbama.

Antonijevićeve umetničke fotografije u Kanadi zastupa Berenson Fine Art.

BFI će biti održan 12. put od 23. marta do 9. aprila, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije, u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji, ambasadama i kulturnim centrima, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu AP Vojvodine, te gradova Beograd, Novi Sad, Pančevo i Vršac. Realizaciju programa BFI-ja već osam godina pomaže kompanija Vip mobile kao generalni sponzor, a podršku tom festivalu, čija je direktorka Aja Jung, pružaju i mnogi drugi sponzori (Societe General banka, Fondacija Hemofarm, kompanije Nivea, DDOR Novi Sad, Amstel, Roche, Doncafe, Nestle Adriatic, Telegroup, hotel Hyatt Regency Beograd, SP Lasta, Redknee, Studio Orange…).

*Foto: aleksandarantonijevic.com

(SEEcult.org)

Karla Fraći otvara 12. BFI



Legendarna italijanska balerina Karla Fraći (Carla Fracci), koja je stekla svetsku slavu interpretacijama romantičnog repertoara, otvoriće 25. marta u Sava centru 12. Beogradski festival igre (BFI), što će biti njen prvi dolazak u Beograd i region.

Rođena u Milanu, stekla je obrazovanje u Baletskoj školi milanske Skale, kod pedagoga Vere Volkove. Posle trijumfalnog debija u baletu "Pepeljuga" 1956. godine ubrzo je usledio ogroman međunarodni uspeh sa glavnim ulogama u baletima "Žizela" i "Silfide", koje su joj donele titulu najbolje romantične balerine. U Baletu milanske Skale, imala je status apsolutne primabalerine.

Kao baletska zvezda, igrala je sve glavne uloge klasičnog repertoara londonskog Festival baleta i njujorške trupe American Ballet Theater, a u sve baletske i pozorišne enciklopedije ušla je kao neprevaziđena Žizela.

Njeni partneri su bili neki od najpoznatijih baletskih igrača, poput Rudolfa Nurejeva, Mihaila Barišnjikova, Erika Bruna, Vladimira Vasiljeva, Paola Bortolucija, Andrisa Lijepe... Nakon završene igračke karijere, bila je direktorka Baleta Arene u Veroni, a zatim i Baleta Opere u Rimu.



Priznata kao najvažnija italijanska balerina XX veka, Fraćijeva je dobitnica najvažnijih državnih odlikovanja, ali i svetskih priznanja u oblasti umetničke igre, poput Nižinski nagrade u Hamburgu, Stravinski - Đagiljev nagrade u Njujorku, ili nagrade američkog Dance magazina...



Uz podršku svog muža, pozorišnog reditelja Bepea Menegatija, Karla Fraći danas ulaže svu energiju i vreme u projekte popularizacije baleta u Italiji.

Beogradski festival igre će u 12. izdanju, pod sloganom “Uhvati svetlost”, prikazati ukupno 15 predstava u Beogradu, dve u Novom Sadu i po jednu u Vršcu i Pančevu.

Od 23. marta do 9. aprila publika će uživati u najsvežijim produkcijama sa svetske plesne scene, počev od londonskog Teatra Sadlers Vels koji donosi u Sava centar i Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu predstavu “Milonga” koju potpisuje Sidi Larbi Šerkauji i koja predstavlja fuziju savremene igre i najboljeg argentiskog tanga, najavio je BFI.



Na sceni Sava centra će se predstaviti i dve velike baletske kompanije, Balet Visbaden i Balet Bazel sa postavkama trojice popularnih koreografa, Aleksandera Ekmana, Johana Ingera i Ričarda Sigala. Pozorište na Terazijama biće scena za prvi nastup njujorške trupe Balet Trokadero od Monte Karla, koja predstavlja duhovitu stranu tradicionalnog baleta kroz parodiju i zamenu uloga među polovima, dok u Pozorište na Terazijama stiže i sicilijanska Kompanija Zappala Danza koja je 2014. godine oduševila publiku BFI-ja, ali i francuska Kompanija Kafig koja donosi predstavu koreografa Murada Merzukija o boksu i sitnicama koje povezuju igru i borilačke veštine. Na sceni Ateljea 212, predstavlja se Kompanija Inbal Pinto iz Tel Aviva komadom koji govori o životu u cirkusu.



U Operu Madlenianum se vraća jedan od najpopularnijih londonskih koreografa i kompozitora, Hofeš Šehter, sa višestruko nagrađivanom predstavom “Sunce”, koja obećava jak zvuk, rasvetu svojstvenu rok koncertima i angažovan plesni vokabular.

Na velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta nastupiće briselska Kompanija Antona Lakija, koreografa koji je dugo igrao u Kompaniji Akrama Kana, i koji donosi svoj višestruko nagrađivani komad “Pazi na raskorak”. Norveška trupa Zero Visibility stiže u BDP premijernim izvođenjem komada “Gost” Ine Kristel Johansen, a na istom mestu predstaviće se i ženevska Kompanija 7273 hipnotišućim delom “Tarab”, kao i Kompanija Sol Piko iz Barselone, koja će predstaviti novo čitanje poznate muzike Čajkovskog u predstavo “Memoari jedne buve”.

Pred ograničenim brojem gledalaca, koji će sedeti na pozornici Sava centra, pojaviće se jedan od najslavnijih evropskih koreografa, Jirži Kilijan. Njegov dolazak, uz nekoliko komada koje izvode igrači Holandskog plesnog teatra, ekskluzivno je osmišljen za publiku 12. BFI-ja.

BFI se realizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije, u saradnji sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji, Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu AP Vojvodine, Gradom Beogradom, ambasadama i inostranim centrima kulture. Realizaciju programa podržali su kompanija Vip mobile, koja je već osam godina generalni sponzor BFI-ja, zatim Societe Generale banka i drugi sponzori.

(SEEcult.org)