Vesti iz sveta umetnosti

  Apel za podršku amaterizmu



Najboljom predstavom na 56. Republičkom festivalu amaterskih pozorišta Srbije proglašenja je “Ožalošćena porodica” Branislava Nušića u izvođenju Kamerne scene iz Sente, u režiji Dejana Cicmilovića, koji potpisuje i trećeplasiranu predstavu “Putujuće pozorište Šopalović” Ljubomira Simovića, u izvođenju AP “Radoje Domanović” iz Rače, a proglašen je i za najboljeg reditelja Festivala.

Festival je završen 27. juna uručenjem nagrada, a prikazao je od 19. juna umeća osam pozorišnih trupa iz Dimitrovgrada, Petrovca na Mlavi, Prijepolja, Rače, Beograda, Sente, Kovina i Crvenke.

Žiri, koji su činili reditelj Vladimir Lazić (predsednik), teatrolog Zoran Đerić i glumac Slobodan Ćustić, u saopštenju je uputio i apel svim državnim institucijama da se “bez odlaganja uključe u rešavanje nagomilanih problema i postanu stožer i pokrovitelj daljeg razvoja amaterskog dramskog stvaralaštva u Srbiji” zbog “tradicije i ugleda ove manifestacije od izuzetnog značaja za razvoj pozorišne umetnosti na polju amaterizma”.

"Veliki entuzijazam, posvećenost i spremnost na žrtvu bez ograničenja, predstavlja zavidno kreativno polje, nezaobilazno u procesu vaspitavanja mladih ljudi i formiranja duhovnih i umetničkih vrednosti", naveo je žiri i predložio nadležnima da iznađu mogućnosti na polju razmene nagrađenih predstava na amaterskim scenama Srbije kako bi se pozorišna publika i u drugim sredinama upoznala sa umetničkim dostignućima pozorišnih amatera. Na taj način, kako je ocenjeno, ti "značajni pozorišni doživljaji mogu da budu i važni podsticaji svim onim koji se bave pozorišnim amaterizmom u Srbiji".

Pobedničkoj predstavi iz Sente pripala je i nagrada za nabolju kostomografiju (Gordana Nikolić), najbolju glavnu mušku ulogu (Branislav Unginović), kao i za najbolju žensku epizodnu ulogu (Ljubica Romandić).

Srebrnu plaketu za osvojeno drugo mesto dobila je Sterijina “Pokondirena tikva” AP “Stevan Sremac” iz Crvenke, u režiji Radoja Čupića, a nagrađena je i Gordana Mešter za najbolju žensku ulogu, te Zoran Radulović za mušku epizodnu ulogu.

Milica Grbić Komazec nagrađena je za scenografiju predstave “Narodni poslanik” AP “Bata Bulić” iz Petrovca na Mlavi, u režiji Miloša Jagodića.

Pored tri Nušićeve komedije, program 56. Festivala obuhvatao je i dela ostala četiri srpska dramska velikana: Jovana Sterije Popovića, Aleksandra Popovića, Dušana Kovačevića i Ljubomira Simovića.

Festival je bio posvećen Nušiću, povodom 150-godišnjice rođenja tog velikog i omiljenog srpskog komediografa.

U čast nagrađenih, izvedena je Sterijina “Zla žena” Centra za kulturu Kula, u režiji Dragana Ostojića, koja je proglašena za najuspešnije ostvarenje na 53. Festivalu (2011).

Održavanje 56. Republičkog festivala pozorišnih amatera, u organizaciji KPZ Kula, finanasirali su Opština Kula i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

Branko Rakočević / SEEcult.org

  Izložba 32. i početak 33. Simpozijuma Terra



Godišnja izložba skulptura od terakote, nastalih na 32. sazivu Internacionalnog simpozijuma Terra 2013. godine, biće otvorena 4. jula u galeriji Terra u Kikindi.

Autori skulptura 32. saziva Simpozijuma Terra su: Anne Mercedes (Francuska), Arlindo Arez (Portugal), Tanja Ostojić (Srbija/Nemačka), Milan Blanuša (Srbija) i Zvonimir Santrač (Srbija).

Otvaranjem izložbe ujedno počinje i 33. Simpozijum skulpture od terakote, koji traje do kraja jula.

Izložbu će otvoriti autorka teksta kataloga 32. Simpozijuma Terra Radmila Savčić i članica Opštinskog veća zadužena za kulturu Stanislava Hrnjak.

Prateći program počinje promenadnim koncertom duvačkog orkestra DVD iz Kikinde pod dirigentskom palicom Tibora Raca, dok će u galeriji nastupiti mešoviti hor Kornelije Stanković kojim diriguje Eva Aranjoš-Francuski.



Internacionalni simpozijum skulpure u terakoti Terra osnovan je 1982. godine. Održava se svake godine u zgradi nekadašnje fabrike crepa – objektu industrijske arhitekture izgrađenom 1895.

Na simpozijumu Terra svake godine učestvuje od pet do osam umetnika iz Srbije i inostranstva.

Do sada je na Simpozijumu Terra učestvovalo više od 200 vajara sa gotovo svih kontinenata.

U fundusu Simpozijuma Terra nalazi se više od hiljadu skulptura nastalih tokom protekle tri decenije. Određen broj skulptura izložen je u prostoru oko bivše fabrike crepa u kojoj se održava Simpozijum, u parkovima IGM “Toza Marković”, u zgradi SO Kikinda i na gradskom trgu. Deo tih vajarskih ostvarenja uvršten je u stalnu postavku Narodnog muzeja u Kikindi.

Skulpture iz fundusa simpozijuma Terra prezentovane su i na brojnim izložbama u mnogim gradovima u Srbiji i inostranstvu.

(SEEcult.org)

  Godišnja izložba Kolarčeve galerije



Galerija Zadužbine Ilije M. Kolarca u Beogradu, koja obeležava ove godine pet decenija postojanja, predstavlja od 1. jula godišnju izložbu odabranih radova 12 umetnika koji su samostalno izlagali u tom prostoru u protekloj sezoni.

Prema izboru Saveta galerije, izložba predstavlјa sažet pregled jednogodišnje izložbene produkcije Galerije Kolarčeve zadužbine, pružajući presek različitih autorskih koncepata, plastičkih modela i ličnih poetika izlagača.

Na izložbi učestvuju Snežana Grozdanović, Marijana Oro, Biljana Popović, Milomirka Petrović Đokić, Nenad Zeljić, Predrag Caranović, Svetlana Ribica, Katarina Benedetić, Gordana Ilić, Dragan Sovilj, Marija Avramović i Đorđe Aralica.

Galerija Kolarčeve zadužbine predstavljala je tokom proteklih 50 godina pre svega mlade umetnike, od kojih su mnogi bili autori sa tek stečenom diplomom. Za mnoge od njih, kao su istakli urednici Kolarčeve galerije, bio je to početak puta ka najprestižnijim likovnim smotrama u zemlji i u inostranstvu, uglednim priznanjima i vrhovima umetnosti u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji, a za poneke i širom sveta. Nјihova dela ušla su u muzejske zbirke, antologijske preglede, kataloge, monografije i istorije umetnosti.

Mladost autora, kao preduslov, ali i njihova umetnička darovitost i savremeno umetničko stremlјenje, otvorenost za aktuelne umetničke težnje i pravce, odredili su koncept izlaganja Galerije Kolarčeve zadužbine, koji doprinosi razvoju modernog, savremenog srpskog likovnog stvaralaštva.

U Kolarčevoj galeriji do danas je svoje radove predstavilo više od hiljadu umetnika, koje je izabrao stručni Savet na osnovu javno raspisanog konkursa.

Kolarčeva zadužbina dodelјuje od 1977. godine i Godišnju nagradu svoje galerije kao vid priznanja za najbolјu samostalnu izložbu održanu tokom jednogodišnje izlagačke sezone.

(SEEcult.org)

  Novi Tvrđava teatar, izbeglica



Međunarodni pozorišni festival “Tvrđava teatar” biće održan od 5. do 9. jula u Vili Stanković u Čortanovcima - umesto na Smederevskoj tvrđavi, nakon što su vlasti u Smederevu odlučile da osnuju novi festival “Teatar u tvrđavi”.

“U jednom danu, pre nepune tri nedelje, bez znanja Saveta Festivala, onemogućeni smo da nastavimo rad u Smederevskoj tvrđavi. Festival ‘Tvrđava teatar’ postao je Festival-izbeglica. Pošto smo već imali spreman i dogovoren međunarodni reperetoar, dali smo se u spasilačko traganje za prostorom koji bi takođe po sebi bio poseban izazov za pozorišnu igru”, saopštili su 1. jula organizatori “Tvrđava teatra”.

“Tvrđava teatar” u izbeglištvu najavili su u Srpskom narodnom pozorištu (SNP) u Novom Sadu, koje mu je pružilo logističku podršku, direktorka Festivala Vida Ognjenović, adv. Vava Horovic - u ime osnivača i produkcije Festivala "Udruženja građana Novi Tvrđava Teatar” i upravnik SNP-a Aleksandar Milosavljević.

Vila Stanković odabrana je zato što je prirodno izdvojena iz gradske buke, a arhitektonskim izgledom daje mogućnosti za različite kombinacije izvođačkog prostora. Takođe, nedavnim “Šekspir Festivalom” Vila Stanković je već promovisana u vrhunsku ambijentalnu pozornicu.

“Zahvalni smo što su Festivalu ‘Tvrđava teatar’ u izbeglištvu dali svesrdnu podršku pre svega čelni ljudi iz ookrajinske vlade, kao i naše kolege iz pozorišta i kuturnog miljea Novog Sada, Beograda i čitave Srbije. Ne mali broj poruka dobili smo i od naših ranijih festivalskih saradnika iz regiona i evropskih pozorišta. Mislim da smo za ovaj naš festival našli izuzetno pogodno mesto za pozorišni azil”, navela je Vida Ognjenović.

Vida Ognjenović rekla je i da je Smederevska tvrđava bila vrhunski prostorni izazov za predstave na otvorenom - u čudesnom okviru od kamenih zidova i pregrada, prošaranih puškarnicama i uzanim prozorima. “Scenografije predstava sa zatvorenih pozornica su svođene na najnužnije, jer su ih zidovi nadmašivali svojom osobenom likovnošću. Festival ‘Tvrđava teatar’ je toj tvrđavi promenio život. Poremetio je njenu strogo okamenjenu mirnoću, raspevao njenu ćutnju, otoplio njen hladni izgled i poslao po izvođačima iz dalekih zemalja njenu fotogeničnu video pojavu u mnoge udaljene delove sveta”, istakla je Vida Ognjenović.

Program “Novog Tvrđava teatra” počinje 5. jula predstavom “Spletka i ljubav” (F. Šiler – Nebojša Romčević), u režiji Nemanje Rankovića i izvođenju Narodnog pozorišta iz Užica, a biće nastavljen dva dana kasnije predstavom “Mirni dani u Miksing partu” (Erlend Lu), u režiji Borisa Liješevića i izvođenju Zagrebačkog kazališta mladih. Za 8. jul najavljena je predstava “Park” Teatra Maska iz Bukurešta, u režiji Mihaija Malaimarea, koja će biti izvedena i na festivalu “Tvrđava u teatru” u Smederevu.

Festival u Vili Stanković biće završen 9. jula predstavom “Koštana” (Borisav Stanković), u režiji Andraša Urbana i izvođenju Narodnog pozorišta/Népszhínház iz Subotice.

“Novi tvrđava teatar” dodeliće nagrade za najbolјu predstavu, režiju, i mušku i žensku ulogu, a žiri čine teatrolog i upravnik SNP-a Aleksandar Milosavlјević (predsednik), glumica Aleksandra Pleskonjić i kritičarka Nataša Gvozdenović.

Ulaznice za “Novi Tvrđava teatar” u prodaji su na blagajni SNP-a po ceni od 500 dinara za pojedinačnu predstavu, odnosno 1.500 dinara za komplet od četiri predstave.

Za publiku je obezbeđen prevoz do Čortanovaca (i u povrtatku posle predstave).

U Novom Sadu će biti postavljen autobus kod zgrade SNP-a svako veče u 19.30 sati, a u Beogradu će biti obzbeđen kombi, koji će takođe svako veče u 19. 30 časova polaziti ispred Pete beogradske gimnazije.

U Smederevu će, umesto “Tvrđava teatra”, od 6. do 11. jula biti održan pozorišni festival “Teatar u tvrđavi”, na čijem je čelu dramski pisac Radoslav Lale Pavlović. U ponudi je pet predstava, uz muzički program, koji je velikim delom posvećen stogodišnjici početka Prvog svetskog rata.

Povodom Pavlovićeve tvrdnje da je “Tvrđava teatar” napravio dug od sedam miliona dinara, Vida Ognjenović je rekla da je to novac koji je očekivan od gradskih vlasti Smedereva i Ministarstva kulture, ali nije uplaćen, a sada se iznosi kao “krunsko obrazloženje za ukidanje Festivala”.

“Pa eto, što se duga tiče, to je zapravo onaj novac koji smo očekivali po obećanjima gradonačelnice i ministra Tasovca, koji nikad nije uplaćen. Za prošlogodišnji festival od Smedereva dobili smo jedva oko četvrtinu obećane sume, ali to je bio deo novca koji je trebalo da dobijemo za prethodni festival. I to je, uz nešto pomoći sponzora, bilo sve što nam je stiglo na račun. Sad mi izgleda da je sve to sa uskraćivanjem obećanih uplata strateški rađeno da dođe do blokade našeg računa i da se festival precrta. Pa koji to festival može da se održi bez pomoći nadležnih institucija? To je jedno, a drugo, ispada da je lakše osnovati preko noći novi festival, nego platiti dogovoreni novac za postojeći, ma kako bio uspešan!”, izjavila je Vida Ognjenović “Politici”.

Prema njenoj oceni, ukidanje “Tvrđava teatra” u Smederevu pre svega je političko pitanje.

(SEEcult.org)

  Učenici NFI u Firenci



Učenici Baletske škole Nacionalne fondacije za igru (NFI) učestvuju od 28. juna do 9. jula na baletskom seminaru Akademije Teatra milanske Skale u Firenci.

Četrnaest devojčica i jedan dečak, uzrasta od 8 do 16 godina, rade sa pedagozima Skale pod vođstvom Frederika Olivijerija, direktora te prestižne institucije, kao i Kristine Bocolini, direktorke kompanije Aterbaleto i Baletske škole toskanskog Baleta, saopštila je NFI.

Deca svakodnevno pohađaju časove klasičnog baleta, savremene igre, duetne igre, tehnike na špic patikama, ali i učestvuju u koreografskim laboratorijima koje vode asistenti poznatih koreografa Johana Ingera i Maura Bigoncetija.



NFI na čelu sa Ajom Jung, koja je i direktorka Beogradskog festivala igre (BDF), zalaže se od osnivanja za saradnju sa inostranim pedagozima i školama kako bi se mladim talentima iz Srbije omogućilo da pravilno savladaju tehniku, da se odmere sa vršnjacima iz sveta, ali i da ostvare mogućnost odlaska u inostranstvo radi daljeg usavršavanja i angažmana.

Naredne audicije za prijem u Baletsku školu NFI, kao i za poseban program Vip talenti, najavljen je za kraj avgusta.

(SEEcult.org)

  Sprečeno otvaranje Avinjona



Protest samostalnih umetnika doveo je 4. jula do otkazivanja otvaranja pozorišnog festivala u Avinjonu, najprestižnijeg i najstarijeg u Francuskoj i najvećeg te vrste u svetu. Iako su nagovešteni pregovori, moguće su nove slične akcije, a u sličnoj situaciji mogli bi se naći još neki veliki letnji festivali u Francuskoj.

Protesti samostalnih umetnika i kulturnih radnika u Francuskoj traju već par nedelja u različitim gradovima zbog najave vlade da će im smanjiti beneficije koje su uvedene pre tridesetak godina za vreme socijalističke vlade Fransoa Miterana, a podrazumevaju novčanu pomoć van sezone, kada su bez ugovora o angažmanu.

Zbog protesta su otkazane premijere predstava “Hamburški princ” Hajnriha fon Klajsta (Heinrich von Kleist ) i “Fatalni udarac” sa muzičarima iz Konga, saopštio je direktor avinjonskog festivala Olivije Pi (Olivier Py), navodeći da je time izgubljeno oko 30.000 evra, ali će svi koji su kupili karte dobiti novac natrag.

Predstavnici sindikata CGT, koji okuplja radnike u kulturi, prebacili su odgovornost za novonastalu situaciju na vladu, optužujući je da namerava drastično da ugrozi status samostalnih umetnika.

“Morali smo da preduzmemo akcije kako bismo spasili pozorišnu umetnost u Francuskoj”, poručili su organizatori protesta, koji nisu isključili mogućnost ponavljanja akcije.

Na stotine sezonskih pozorišnih radnika i drugih umetnika demonstriralo je i proteklih nedelja zbog plana vlade da umanji beneficije koje dobijaju van sezone. Te beneficije, prema navodima francuskih medija, koristi više od 100.000 umetnika, kulturnih radnika i tehničkog osoblja, što je višestruko više nego što je bilo pre 30 godina. Iako čine svega 3,5 odsto od ukupnog broja nezaposlenih u Francuskoj, kompenzacije koje dobijaju su dvostruko veće od proseka i koštaju državu oko milijardu evra, što je četvrtinu godišnjeg budžetskog deficita Francuske.

Prema francuskim propisima, sve dok umetnici i kulturni radnici ispunjavaju određene kriterijume (pre svega treba da dokažu da su bili plaćeni 507 radnih sati u periodu od deset proteklih meseci), vlada im obezbeđuje nadoknadu i socijalnu zaštitu u periodu kada su bez posla.

Umetnici tvrde da njihov privilegovan status i čini francusku kulturu živom, a njima omogućava da prežive u perodu između dva posla.

U martu su već učinjene neke izmene koje se tiču statusa nezaposlenih umetnika.

Prema dogovoru poslodavaca i pojedinih sindikata, postignutog u martu, umetnici moraju da plaćaju veće doprinose za zdravstvo i duže čekaju da im država plati nadoknadu nakon završetka privremenog posla.

Nezadovoljstvo umetnika sada preti da ugrozi i druge festivale širom zemlje tokom leta.

Protesti su održani do sada i u Parizu i Monpeljeu, takođe izazivajući otkazivanje pojedinih pozorišnih i muzičkih događaja.

S obzirom da je doveden u pitanje i najprestižniji festival, vlada je imenovala pregovarača koji će pokušati da reši krizu.

Festival u Avinjonu traje naredne tri nedelje, a u proseku proda izmedju 120.000 i 140.000 ulaznica za pozorišne i plesne predstave i performanse širom grada.

Prošle godine imao je budžet od 12 miliona evra.

(SEEcult.org)

  Letnja škola Plavog pozorišta



Plavo pozorište organizuje od 7. jula do 16. avgusta u Beogradu novi ciklus radionica, posvećenih različitim aspektima rada u savremenom teatru.

Program “Letnje škola savremenog pozorišta” počinje 7. jula radionicom fizičkog i vokalnog treninga, koju vodi glumica Maša Jelić. U fokusu te radionice, koja traje do 18. jula (svakoga dana osim vikendom od 10 do 12 sati), isključivo su principi glumačkog treninga kao osnovnog sredstva glumčevog svakodnevnog rada na sebi.

Sledi program “Dve otvorene nedelje Plavog pozorišta” od 14. do 26. jula, u okviru kojeg Plavo pozorište otvara vrata svoje pozorišne laboratorije i omogućava polaznicima da se upoznaju sa radom u savremenom teatru kroz niz događaja: radionice, predstave, demonstracije glumačkih treninga, predavanja, video projekcije…

Uvodno predavanje održaće 14. jula reditelj Nenad Čolić, a fizički trening demonstriraće dan kasnije glumci Maša Jelić i Dejan Stojković, a 16. jula biće održana video projekcija predstave “Oscar Wilde i Neostojani princ” (2000). Za 17. jul najavljena je prezentacija rada “Između duha i duše” uz učešće glumice Maše Jelić, a dan kasnije biće održana demonstracija plastičnog treninga u kojoj učestvuju glumci Jelena Martinović i Marko Potkonjak. Za 19. jul najavljena je nova predstava Plavog pozorišta “Ahasverusov dan”.



Od 21. do 25. jula biće održana radionica “Igra postajanja” koju vodi glumica Jelena Martinović pod supervizijom reditelja Čolića, a cilj je da polaznike upozna sa idejnim i jezičkim osnovama rada Plavog pozorišta i antropološkog pozorišta uopšte. Rad će biti posvećen vežbanju inicijative i mentalne intencije, istraživanju odnosa učesnika prema muzici, pevanju i plesu, kao i kreiranju fizičkih i vokalnih akcija. Polaznici će imati priliku da kroz princip prelaženja sopstvenih granica probude scensku prisutnost i kreativnost u sebi.

Program “Dve otvorene nedelje” biće završen 26. jula izvođenjem predstave Plavog pozorišta “Ema”.

Letnji ciklus radionica zavšava se u avgustu međunarodnim programom “Pozorište je susret”, koji je otvoren je za mlade ljude iz zemlje i inostranstva. Program se sastoji iz dve petodnevne radionice praćene predstavama, video prezentacijama i predavanjima: radionica “Ples sećanja”, koju vodi Maša Jelić, biće održana od 4. do 9. avgusta, a radionica “Od sebe ka teatru”, koju vodi Nenad Čolić, od 11. do 16. avgusta.

Celokupan program je namenjen mladima koji žele da se upoznaju sa savremenim pozorištem kroz specifičan način rada Plavog pozorišta na edukaciji u oblasti glume i režije, u teorijskom, ali ponajviše u praktičnom smlislu kroz niz kreativnih vežbi i zadataka. Cilj programa je da mladim ljudima, nezavisno od toga da li žele da se profesionalno bave pozorištem, ili su zainteresovani za posebnu vrstu ličnog i kreativnog iskustva, ponudi jednu viziju teatra kao mesta komunikacije, samoistraživanja i prostora otvorenog uma u kome se mogu reći neke važne stvari o sebi i svetu u okruženju.

Plavo pozorište postoji od 1995. godine, a od samog nastanka se bavi edukacijom mladih koja se, kao i celokupni rad tog teatra, oslanja na iskustva nastala u istraživačkim procesima i laboratorijskom radu reformatora pozorišta XX veka.

Program “Letnje škole savremenog pozorišta” biće održan u prostoru Plavog pozorišta u zgradi BIGZ-a (Bulevar vojvode Mišića 17), a zainteresovani se mogu prijaviti ili dobiti dodatne informacije preko adrese plavopozoriste@gmail.com i brojeva telefona 064 489 5334, 064 492 6681, 061 192 79 09, 061 192 79 11.

(SEEcult.org)

  Nagradni rezidens u Remontu



Mladi italijanski slikar Luca De Angelis iz Milana biće tokom jeseni gost Nezavisne umetničke asocijacije Remont, kao dobitnik nagradnog dvomesečnog rezidencijalnog boravka, u organizaciji Premio Combat Prize.

Remont je drugu godinu za redom domaćin mladim umetnicima, dobitnicima dvomesečnog rezidencijalnog programa u Beogradu u organizaciji Premio Combat Prize iz Livorna. Nagrada je osmišljena sa idejom da promoviše i pospeši istraživanja u okviru savremene vizuelne umetnosti, kao i da mladim umetnicima pruži podršku u daljem razvoju.

Nagrada je internacionalnog karaktera, a obuhvata kategorije: slikarstvo, fotografija, grafika, video, skulptura i instalacija.

Osim izložbe finalista, koja se organizuje u Livornu, obuhvata i novčane nagrade i rezidencijalne stipendije.



Peto izdanje Premio Combat Prize zaključeno je 5. jula u Museo di Storia Naturale u Livornu proglašenjem dobitnika nagrada.

Ovogodišnji dobitnik rezidencijalnog boravka u Remontu Luca De Angelis rođen je 1980. u San Benedeto del Tronto, a živi i radi u Milanu. Tokom jeseni će biti gost Remonta, gde će biti organizovana i njegova samostalna izložba.

Osim u Beogradu, rezidencije mladih umetnika biće su održane i u Berlinu, gde ide Andrea Grotto, te u Livornu, gde će gost biti Tiziano Rossano Mainieri.

(SEEcult.org)

  65. Dubrovačke letnje igre



Dubrovačke letnje igre svečano su otvorene 10. jula tradicionalnim podizanjem festivalske zastave Libertas i “Himnom slobodi” ispred crkve sv. Vlaha, a do 25. avgusta nude na dvadesetak ambijentalnih lokacija oko 80 dramskih, muzičkih, baletskih, folklornih i drugih programa, uz učešće više od 2.000 domaćih i stranih umetnika.

Svečanu ceremoniju otvaranja 65. Dubrovačkih letnjih igara ponovo je režirao Krešimir Dolenčić, a nakon nastupa Dubrovačkog simfonijskog orkestra pod vođstvom dirigenta Filipa Pavišića, kojima su se pridružili i drugi orkestri i horovi, priređen je spektakularni vatromet.

Povodom jubileja, 11. jula u atrijumu palate Sponza i u Multimedijalnom centru Visia biće otvorena izložba “Oblikovatelji sećanja” na kojoj se predstavljaju fotografi i dizajneri Dubrovačkih letnjih igara, podsećajući na 65-godišnju festivalsku istoriju. Izložba je ostvarena u suradnji s Muzejem za umjetnost i obrt iz Zagreba, uz podršku Državnog arhiva u Dubrovniku, a uz podršku HRT-a, praćena je dokumentarnim arhivskim filmovima.



Premijerni dramski program 65. Igara počinje 25. jula “Romeom i Julijom”, u režiji Jagoša Markovića, koji je jednu od najlepših ljubavnih priča smestio u renesansni letnjikovac Skočibuha na Boninovu, želeći da obeleži 450-godišnjicu Šekspirovog rođenja, ali i da naglasi koliko je vredna ljubav i koliki je greh mržnja.

Najpoznatija i najizvođenija komedija Marina Držića “Dundo Maroje” u režiji Krešimira Dolenčića, premijerno će biti izvedena 9. avgusta na Držićevoj poljani, a postaviće aktualna pitanja o očevima i deci, odnosno o tome što ostavljamo u nasleđe i kakav Grad ostavljamo potomcima.

Festivalski dramski ansambl reprizno će i ove godine izvesti Vojnovićev “Ekvinocijo”, u režiji Joška Juvančića. Studentski teatar Lero gostovaće novim radom “Pomrčina”, nastalim prema zapisima Ruđera i Anice Bošković, što je ujedno i prvo uprizorenje njihovih zapisa u hrvatskom pozorištu uopšte. Za 5. avgust, koji se u Hrvatskoj slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti, najavljeni su odlomci iz Ratnog dnevnika Džemile Bukovica, u režiji Ante Vlahinića.

Prošlogodišnji projekat “Pisci u Sponzi”, ostvaren u saradnji s Hrvatskim društvom pisaca, nastavlja se i ove godine, a uključivaće premijerna izvođenja odlomaka iz romana “Okean more” u izboru i adaptaciji Mani Gotovac i izvođenju HNK Varaždin. Na kupalištu Šulić gostovaće i sam autor Alessandar Baricc, koji će imati i književno veče.

Publiku očekuju i teatralizacije dela Iva Brešana, u režiji Vinka Brešana, te veče autora Ivana Vidića.

U sklopu projekta, u Kneževom dvoru biće održano i veče Arsena Dedića “Pisac opšte prakse”, uz klavirsku pratnju Matije Dedića.

U koprodukciji Dubrovačkih letnjih igara, Festivala Ljubljana i Slovenskog narodnog gledališča iz Maribora, koreografi i redatelji Valentina Turcu i Leo Mujić postaviće na Boškovićevoj poljani neobarokni balet “Opasne veze” prema motivima romana “Les Liaisons dangereuses” (Pierr Choderlos de Laclos). Nakon praizvedbe u Dubrovniku, balet će biti izveden na Križankama na Festivalu Ljubljana, a zatim se seli na repertoar SNG Maribor.

Ljubitelji baleta uživat će i u baletsko koncertu “Preparation....grand sissone” Međunarodne letnje baletske škole sa velikim baletskim imenima poput Nine Semizorove i Aleksandra Lukjanova.

Ambijentalne gradske prostore ispuniće barokna muzika, kao i njene savremene refleksije.

Okosnicu muzičkog programa čine nastupi tri ugledna evropska ansambla koji predstavljaju tri najznačajnija nacionalna barokna stila. Tako će italijanski barok predstaviti ansambl Concerto de' Cavalieri, dok će nemački barok, izvodeći svih šest Bahovih Brandenburških koncerata, predstaviti jedan od najslavnijih svetskih orkestara – Bahov orkestar lajpciškog Gewandhausa. Francuski barok predstaviće Le Concert Spirituel, vokalno-instrumentalni sastav pod vođstvom Hervéa Niqueta, izvodeći francusku sakralnu muziku iz doba Luja XIV, koja je retko izvođena na ovim prostorima.

Nastupiće i Hrvatski barokni ansambl, italijanski pijanista Andre Padov, te Dieter Flury, soloflautista Bečke filharmonije.

Kako je jedan od presudnih uticaja na današnju muziku barok ostavio i na džez, nastupiće trio Davida Gazarova, čije su improvizacije na Bahove teme poznate i cenjene.

Kao poslastica je najavljen i nastup Dubrovačkog gitarskog trija s mecosporanistkinjom Renatom Pokupić koji će praizvesti dela Anđelka Klobučara i Zorana Juranića, pisana posebno za tu priliku, zatim nastupi pijaniste Bojana Gorišeka, Kvarteta tuba XL s trubačem Ericom Aubierom te Kvarteta Tartini.

Zvezda džez programa je američka pevačica Nnenna Freelon, čiju karijeru krasi šest nominacija za Gremi.

U saradnji s Gradom Zagrebom, 65. Dubrovačke letnje igre će 25. avgusta zatvoriti Zagrebačka filharmonija i bariton Željko Lučić sa sopranistkinkom Lanom Kos, pod vođstvom maestra Iva Lipanovića.

U sklopu pratećeg programa biće, između ostalog, predstavljena i monografija Neve Rošić u izdanju Dubrovačkih letnjih igara.

Filmski program, u saradnji s Pulskim filmskim festivalom, uključivaće projekcije filmova iz međunarodnog programa, kao i domaće filmove pobednike u letnjim bioskopima Jadran i Slavica.

Tradicionalno, i ove godine gostuju folklorni ansambli Linđo i Lado.

Festivalski sajt je www.dubrovnik-festival.hr, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu Jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  Nagrade 22. Kotorskog festivala pozorišta za decu



Najboljom predstavom 22. Kotorskog festivala pozorišta za decu, prema odluci Dečjeg žirija, kao i Žirija grada Kotora, proglašen je autorski projekat “Život u njenom danu” komičarke Hilari Čeplin (Hilary Chaplain) iz SAD.

“Videvši njenog muža-lampu, shvatili smo da ljudska usamljenost može biti smešna. To je uradila sama sa sobom, svojim telom, glasom, humorom, duhom i sve to nismo mogli da zanemarimo”, navedeno je u obrazloženju Dečjeg žirija.

Žiri grada Kotora dodelio je nagradu Hilari Čeplin zato što je “izbrisala granicu između publike i scene” i “ukinula još mnoge druge barijere: između tuge i radosti, između saznavanja i zataškavanja, između samoće i prijateljstva, između mašte i stvarnosti”.

Druga nagrada pripala je izraelskoj predstavi “Srebrni šou”, u kreaciji i režiji Šimona Mansure, u izvođenju Silver Dance Company iz Mišmereta, koja je dobila i Specijalno priznanje ASITEJ-a Crne Gore.



“Cevi su oživele. Raznim bojama i pokretima one su ispričale svoju priču, dok je publika u kontaktu s magijom upijala svaki novi trenutak. To je bilo dovoljno”, naveo je u obrazloženju Dečji žiri, dok je ASSITEJ Crne Gore istakao da predstava “Srebrni šou” temu tehnologije, koja ovladava ljudima, razgranava kroz forme savremenog plesa, tela i predmeta, te čini da naša zabrinutost preraste u radost igre.

Dečji žiri je treću nagradu dodelio predstavi “Ružno pače” Gradskog pozorišta Podgorica – poznatoj bajci ispričanoj na moderan način koja je ukazala da i “mali i veliki problemi mogu biti rešeni i da je pače ružno samo ako ono tako odluči”.



Kotorski festival pozorišta za decu održan je od 2. do 10. jula u okviru šestog Međunarodnog festivala Kotor Art, koji obuhvata i Festival klapskog pevanja, Don Brankove dane muzike, KotorArtTeatar, KotorAPSS, Pisanje grada, Pjacu od filozofa i ove godine novi programski segment Sea Rock festival.

Pod sloganom “Peta strana sveta”, 22. Kotorski festival pozorišta za decu prikazao je 12 predstava u glavnom i oko 60 pratećih programa - zabavno-književnih, likovnih, muzičkih, edukativno-teorijskih, inkluzivnih...

Festival je na više gradskih lokacija namenjen deci od najmanjeg do tinejdžerskog uzrasta, koja su mogla pratiti najrazličitije žanrove - od klasičnog teatra, preko lutkarstva, plesa i pozorišta senki do uličnih performansa.

Festivalski sajt je www.kotorart.me, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  Maljevičev opus u Tejt Modern



Retrospektivna izložba Kazimira Maljeviča (1879-1935) biće otvorena 16. jula u galeriji Tejt Modern u Londonu, a obuhvata dela tog uticajnog umetnika iz ruskih, američkih i evropskih kolekcija.

To je prva retrospektiva Maljeviča posle 30 godina i ujedno njegova prva ikada organizovana retrospektivna izložba u Velikoj Britaniji.

Izložba “Maljevič: revolucionar ruske umetnosti” obuhvata slike, skulpture, scenografske skice i, kako je istaknuto, neprocenjivu kolekciju crteža utemeljivača suprematizma.

Maljevič je živeo i radio u vreme jednog od najturbulentijih perioda istorije 20. veka - rođen u vreme Carske Rusije, doživeo je i Prvi svetski rat i Oktobarsku revoluciju iz prve ruke.

Iako je bio i uticajan, i radikalan, u istoriji moderne umetnosti dugo je bio u senci.



Maljevičeva retrospektiva, kako je saopštila Tejt galerija, ispričaće fascinantnu priču o revolucionarnim idealima i snazi same umetnosti.

Njegovi rani eksperimenti u slikarstvu doveli su ga do suprematizma – smelog vizuelnog jezika apstraktnih geometrijskih oblika i boja, ovaploćenog “Crnim kvadratom”. Jedan od ključnih radova modernizma, “Crni kvadrat” prikazan je javnosti posle višemesečnog držanja u tajnosti, a bio je ponovo sakriven gotovo pola veka posle Maljevičeve smrti. Svrstava se rame uz rame sa redimejdom Marsela Dišana, kao jedan od prekretničkih radova umetnosti 20. veka, koji i danas inspiriše mlađe generacije umetnika i fascinira publiku.



Izložba obuhvata i rane radove Maljeviča – slike sa ruskim predelima, seljacima i verskim scenama. Potom prati Maljevičev put ka apstraktnom slikarstvu i remek-delima suprematizma, kao i njegovo privremeno napuštanje slikarstva radi pedagoškog rada i pisanja, te povratak na umetničku scenu i okretanje figurativnom slikarstvu.



Na izložbi su zastupljeni radovi pozajmljeni od Khardzhiev kolekcije iz Amsterdama i Costakis kolekcije iz Soluna, a organizovana je u saradnji Tejt Modern sa Stedelijk muzejem iz Amsterdama i Izložbenim holom Nemačke iz Bona.



Maljevič je čuveni “Crni kvadrat na beloj pozadini” izložio prvi put 1915. na poslednjoj futurističkoj izložbi 0.10. Tada je započela i istorija suprematizma kao pokreta, koji je imao slikarsku praksu, ali ne u smislu dotadašnje tradicije, jer je, kako je govorio Maljevič, slikarstvo preživelo i “umetnik je predrasuda prošlosti”. On je zato polazio od nulte tačke - ni od čega, odnosno iz bespredmetnosti. Maljevič je ukinuo svaki prirodni, predmetni i istorijski aspekt, smatrajući da je “suprematističko bojeno mišljenje pokazalo da volja može da ispolji stvaralački sistem onda kada umetnik ukine predmet kao slikarsku osnovu”. Kasnije je, posle Revolucije, naslikao i “Beli kvadrat na belom”, sliku koja je predstavljala krajnji cilj suprematizma - apsolutnu bespredmetnost.



Maljevič je svetsku pažnju privukao nakon velike izložbe u Nemačkoj 1927. godine, kada je pripremao knjigu “Bespredmetni svet”, izašlu na Bauhausu. Bavio se aktivno i teorijom i pedagogijom, napisao je veliki broj knjiga, studija i članaka, a mnoga njegova teorijska dela objavljena su takođe posthumno, posle Drugog svetskog rata.

Vrednost njegovih radova počela je da dostiže astronomske cifre posle njegove smrti.

“Suprematistička kompozicija” prodata je 2008. godine na aukciji u Njujorku za 60 miliona dolara, postavši tako najskuplje delo nekog ruskog umetnika prodato na aukciji. Ta slika prvi put je izložena na 16. Državnoj izložbi u Moskvi 1919-20. godine, a Maljevič ju je predstavio i lično 1927. na izložbama u Varšavi i Berlinu.

Rođen u Kijevu 1879. godine, Maljevič je prošao kroz kubističku i kubofuturističku fazu pre nego što je počeo 1913. eksperimente sa suprematizmom.

Živeo je u siromaštvu, preživljavajući uglavnom od 75 rubalja potpore koje je mesečno dobijao od sovjetskih vlasti.

Ali, našli su se neki, vladajućem režimu preterano odani činovnici koji su, nakon pomnog izučavanja njegove biografije, jednodušno zaključili da je Maljevič običan idealista, zbog čega ni tu potporu ne bi trebalo da dobija. Dopušteno mu je 1927. da napusti zemlju, a Poljska i Nemačka su njegove suprematističke slike prihvatile sa oduševljenjem.

U inostranstvu je ostavio deo radova, nadajući se da će se ubrzo vratiti i proći s njima još nekoliko zemalja. Ali, 1930. dospeo je u ruke agentima NKVD-a (Narodni komesarijat unutrašnjih dela), uz optužbe da je nemački špijun. Iz tamnice su ga izbavili prijatelji, ali više nije mogao da putuje iz zemlje, pa su mu se slike zatrle po Evropi.

Preminuo je od raka prostate 15. maja 1935. u Lenjingradu, a na dan sahrane, ulicama se kretala neobična procesija. Na kamionu su vozili čudni sanduk - suprematistički sarkofag koji je Maljevič sam za sebe sagradio nekoliko dana pre smrti. Na kamion su postavili i “Crni kvadrat”.

Retrospektivna izložba Maljeviča u Tejt Modern biće otvorena do 26. oktobra, uz raznovrstan prateći program koji obuhvata stručna vođenja, razgovore, predavanja i radionice.

B. Rakočević / SEEcult.org

  Muzej bez zidova



Međunarodna umetnička kolonija “Muzej bez zidova / Slobodna umetnička zona” (Museum Without Walls / Free art Zone) počeće 14. jula u Zrenjaninu, a okupiće umetnike iz Srbije i Rumunije.

U organizaciji Umetničke asocijacije Zrenjanin (UA), u partnerstvu sa Savremenom galerijom UK Ečka, u koloniji će učestvovati umetnici iz Srbije Gabrijela Parigros i Rastko Stefanović iz Zrenjanina, Bojan Bikić i Vida Stefanović iz Beograda, Aleksandar Petrović iz Vrbasa i Milena Radić iz Kaća, kao i umetnici iz Rumunije Christian Horatiu, Ana Kun, Mimi Ciora i Mircea Popescu (Artdendum Association) iz Temišvara.

Kolonija će trajati do 20. jula, a umetnici će tokom boravka imati i dodatne aktivnosti kao što su obilazak Grada Zrenjanina i Carske Bare, kao i učešće u likovnoj radionici za decu uz upoznavanje i druženje sa umetnicima, te zajednička izrada murala na jednoj od lokacija u Ečki.

Pokrovitelj kolonije je NIS Gazprom Neft.

(SEEcult.org)

  Neruda: Priznajem da sam živeo



Nova predstava POD Teatra “Neruda: Priznajem da sam živeo”, čija je pretpremijera 15. jula u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, inspirisana je autobiografijom velikog čileanskog pesnika Pabla Nerude.

Pored kreiranja predstave, umetničko istraživački projekat POD Teatra o Nerudi obuhvata i seriju konferencija i predavanja o životu, kulturnom i političkom aktivizmu tog umetnika.

Neruda je odabran kao tema jer “pripada svim radnim narodima sveta, svim zavičajima, ne samo rodnom Čileu”.

“Kao konzul, ambasador, putnik, izbeglica, progonjeni, imao je prilike da upozna i proputuje ceo svet. I da, zanesen razlikama među ljudima, peva o sveobuhvatnom jedinstvu u ljudskosti”, naveo je POD Teatar.

Režiju i dramaturgiju predstave potpisuju Tatjana Pajović i Branka Bajić, koje je i izvode, kostime je osmislio Đorđe Joksimović, a scenografiju Jovan Lojić, Ana Tomić, Sofija Pasalić, Draga Nikolić i Natalija Dabić.

Premijera predstave zakazana je za 23. septembar, takođe u CZKD-u.

Projekat se realizuje uz pomoć Ambasade Meksika i Instituta Servantes, uz podršku Škole za dizajn.

Cena karte je 350 dinara.

(SEEcult.org)

  Otvorena pozorišna laboratorija



Plavo pozorište, čije je sedište u zgradi BIGZ-a u Beogradu, otvara od 14. do 26. jula vrata svoje pozorišne laboratorije, omogućavajući polaznicima da se upoznaju sa radom u savremenom pozorištu kroz niz događaja: radionice, predstave, demonstracije glumačkih treninga, predavanja i video projekcije.

Program “Dve otvorene nedelje Plavog pozorišta” namenjen je prvenstveno mladim ljudima koji su zainteresovani za pozorište, bez obzira na prethodna iskustva i profesionalnu orijentaciju.

Tokom prve nedelje biće održan niz programa u kojima učestvuju i koje vode reditelj i glumci Plavog pozorišta, a otvoreni su za publiku.

Prvi razgovor “Buđenje impulsa” vodi 14. jula reditelj Nenad Čolić, narednog dana sledi prezentacija rada “Između duha i duše” sa glumicom Mašom Jelić, a 16. jula biće održana te video projekcija predstave “Oscar Wilde i Neostojani princ” (2000), dok će 17. jula biti održane demonstracije plastičnog i fizičkog treninga, uz učešće glumaca Jelene Martinović i Marka Potkonjaka, odnosno Maše Jelić i Dejana Stojkovića. Za završnicu prve “otvorene nedelje” Plavog pozorišta najavljeno je predavanje “Anonimni uticaj” Nenada Čolića 18. jula i dan kasnije nova predstava Plavog pozorišta “Ahasverusov dan” koja se bavi očuvanjem sećаnjа nа holokаust.

Od 21. do 25. jula, od 18 do 21 sat, biće održana petodnevna radionica “Buđenje impulsa” čiji je cilj da polaznike upozna sa idejnim i jezičkim osnovama rada Plavog pozorišta i antropološkog teatra uopšte, pristupajući pozorištu pre svega kao prostoru ličnog iskustva i individualnog razvoja.

Budući da je taj prostor neograničen, radionica je pođednako namenjena svima zainteresovanima za takav pristup bez obzira na prethodno pozorišno iskustvo i profesionalnu orijentaciju.

Radionicu vodi glumica Maša Jelić pod supervizijom reditelja Nenada Čolića.

Program će biti završen 26. jula predstavom “Ema”, inspirisanom pripovetkom “Krotka” Dostojevskog, u kojoj se pitanje čovekove slobode otkriva kroz tragičnu sudbinu žene koja je izvršila samoubistvo bacivši se sa prozora i držeći ikonu u rukama.

Program “Dve otvorene nedelje Plavog pozorišta” deo je Letnje škole tog teatra koja traje sve do 16. avgusta.

Letnji ciklus radionica biće završen međunarodnim programom “Pozorište je susret”, koji je otvoren je za mlade ljude iz zemlje i inostranstva.

Kontakt za prijave i informacije o programu Plavog pozorišta je plavopozoriste@gmail.com (064 489 5334, 064 492 6681, 061 192 79 09, 061 192 79 11).

Sajt Plavog pozorišta je www.plavopozoriste.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

*Foto: Glumica Maša Jelić

(SEEcult.org)

  Sentimentalni BELEF



Beogradski letnji festival (BELEF), nakon ukidanja Belef centra, prvi put se ove godine održava u izvršnoj produkciji Omladinskog pozorišta Dadov, a pod sloganom “Sentimentalno putovanje”, predstavlja od 15. jula do 15. avgusta na više lokacija pozorišni i muzički program različitih žanrova.

BELEF će biti održan na Trgu republike, prostoru ispred Instituta Servantes, Cvetnom trgu, Kući kralјa Petra Prvog na Senjaku, u Barutani i na platou kod Pobednika na Kalemegdanu.

Za svečano otvaranje 15. jula na Trgu republike odabran je nastup italijanskog tenora Tina Favace, soprana Snežane Savičić-Sekulić i Umetničkog ansambla Ministarstva odbrane “Stanislav Binički”.

U narednih mesec dana najavljene su predstave, kabaretski programi, koncerti umetničke muzike i večeri džeza.

Prostor Barutane na Kalemegdanu određen je za pozorišne predstave kao što su „Lepotica Linejna” reditelјa Miloša Jagodića, „Čarobnjak” u režiji Borisa Liješevića, „Ne igraj na Engleze” Staše Koprivice u produkciji Beogradskog dramskog pozorišta, „Slavna Florens” Atelјea 212 koju je režirala Đurđa Tešić, kabare „To su bili dani” Nebojše Dugalića i Borisa Pingovića sa specijalnom gošćom Svetlanom Bojković, Ciganski kabare Ljilјane Stjepanović… Biće izvedena i predstava studenata “Art” studenata Fakulteta dramskih umetnosti koju je prema tekstu Jasmine Reze režirao Vladan Đurković.

Džez koncerte održaće Bisera Veletanlić i Vasil Hadžimanov bend, ansambli Jovana Malјokovića, Vlade Maričića...

Najavljeni su i Bilјa Krstić i ansambl Bistrik, Kralјevski gudači svetog Đorđa, Luz Azul bosanova bend, violinista Jovan Kolundžija, ansambl Renesans i studenti Fakulteta muzičke umetnosti, koji će održati muzički maraton. LP duo - pijanisti Sonja Lončar i Andrija Pavlović izvešće program “U četiri ruke”, a nastupiće i ansambli Beli anđeo i Flauto dolče uz solistkinju Katarinu Božić, kao i flautista Ljubiša Jovanović i čembalistkinja Bojana Dimković na koncertu “Barokna panorama”.

Za zatvaranje BELEF-a najavljen je koncert Lea Martina i Beogradskog plesnog orkestra.

Ulaz na sve programe BELEF-a je besplatan.

BELEF je manifestacija čiji je osnivač Skupština grada Beograda, a organizovan je u saradnji Sekretarijata za kulturu Beograda i Dadova.

(SEEcult.org)

  Osvežavanje memorije u Parizu



Muzej primenjene umetnosti u Beogradu gostuje od 15. jula u Kulturnom centru Srbije u Parizu izložbom “Osvežavanje memorije: ornamenti srpskih srednjovekovnih fresaka” koja je izazvala ogromno interesovanje prilikom premijernog predstavljanja u MPU krajem 2013. i početkom 2014.

Izložba “Osvežavanje memorije” privukla je od novembra 2013. do marta 2014. godine u MPU oko 13.000 posetilaca, a njen autor Dušan Milovanović, muzejski savetnik u MPU, ovenčan je nagradom “Mihailo Valtrović”.

Izuzetnost predstavljenog materijala, multimedijalna i atraktivna postavka, kao i savremena umetnička transpozicija, učinili su da izložba privuče veliko interesovanje publike.

Izložba će u Kulturnom centru Srbije u Parizu biti predstavljena u nešto izmenjenoj formi, najavio je MPU, ističući da ta postavka svedoči o bogatstvu srpskog kulturnog nasleđa i na upečatljiv način reprezentuje visoke kulturne i civilizacijske domete Srbije.



Inicijalna građa na kojoj je bazirana ta reprezentativna izložba obuhvata 572 tabli - kopija ornamenata srpskih srednjovekovnih fresaka koje se čuvaju u fondu MPU. Ornamenti su kopirani polovinom 20. veka sa originalnih motiva koji se nalaze na freskama srpskih crkava i manastira, preslikani su sa odeždi svetitelja i svetovnih lica, ali i sa bordura, lukova, pilastara, kapitela... Realizacija tog složenog i zahtevnog projekta okupila je brojni tim istoričara umetnosti, muzejskih stručnjaka, dizajnera, koautora i umetnika, koji su učinili izložbu interaktivnom i savremenom.



Pokazalo se, kako je istakao MPU, da oblikovno bogatstvo ornamentalnih motiva, njihova arhetipska znakovitost, kao i raskošna paleta boja, u potpunosti komuniciraju sa današnjom publikom. Takođe, izložba je pokazala da je ornamente iz zbirke MPU moguće uvrstiti u brojne naučne rasprave i studije, ali i uspešno ih upotrebiti na mnogo načina u savremenoj umetničkoj i dizajnerskoj praksi, što je i bio jedan od ciljeva i rezultata tog projekta.

Izložba u Kulturnom centru Srbije u Parizu, čiji je kustos Jelena Popović iz MPU, biće otvorena do 31. avgusta.

(SEEcult.org)

U trci za Kandinskog



Ruska nagrada za vizuelnu umetnost “Kandinski”, koja se dodeljuje za najbolji projekat i za mladog umetnika, od ove godine ima i kategoriju za naučni rad u oblasti istorije i teorije umetnosti, jer je to, prema oceni organizatora, ono što nedostaje savremenoj umetnosti.

U uži izbor za nagradu “Kandinski”, čiji je fond ukupno 50.000 evra, ušlo je 18 projekata, uz 12 radova mladih umetnika do 35 godina. Pet kandidata za kategoriju “Naučni rad. Istorija i teorija savremene umetnosti” biće odabrano u avgustu.

Nagrada koja nosi ime jednog od najvećih ruskih umetnika i rodonačelnika apstraktnog slikarstva Vasilija Kandinskog (1866-1944) izazvala je ove godine rekordno interesovanje – ukupno je prijavljeno 418 radova, od kojih je za projekat godine 157, a za nagradu za mladog umetnika 261.

Iako pravila nalažu da u užem izboru za projekat godine može biti najviše 15 radova, a za nagradu za mladog umetnika maksimalno deset, broj nominovanih je nešto veći, jer su dobili isti broj glasova međunarodnog žirija i stručnog saveta.



Izložba nominovanih biće otvorena od 19. septembra do 30. novembra u galeriji bivšeg bioskopa “Udarnik” u Moskvi, a dobitnici nagrade biće proglašeni u decembru.

Nagrada za projekat godine iznosi 40.000 evra, dok je 10.000 evra namenjen za najbolji rad mladog umetnika.

Izmenom pravila dodele nagrade “Kandinski” - ruske verzije Tarnera, umesto kategorije za medijsku umetnost uvedena je nominacija za naučni rad u oblasti istorije i teorije umetnosti. Pobedniku će biti objavljena knjiga na ruskom i engleskom jeziku.

“Nagrada je u konstantnom razvoju i reaguje na promene na umetničkoj sceni. Verujemo da je važno podržati akademska istraživanja savremene umetnosti. To je ono što je potrebno danas”, izjavio je Šalva Breus, predsednik Fondacije Breus i inicijator nagrade “Kandinski” – najvećeg ruskog nezavisnog priznanja za savremenu vizuelnu umetnost.



Za projekat godine nominovana su tri rada grupe Kuda trče psi iz Jekaterinburga, a među autorima su i umetnici koji su bili kandidati i ranijih godina, kao što su Irina Korina, Pavel Peperštejn i Jevgenij Antufijev.

Među nominovanima su i grupa ZIP, Vladislav Jefimov, Olga Florenskaja, Rinat Voligamasi, Alena Kircova, Ilja Korobkov, Kultprojekat, Lilija Li-mi-jan, MišMaš…

Među pretedentima za nagradu za mladog umetnika nije mali broj onih koji su pohađali Školu Rodčenka (Antonina Bajever, Jelena Artemenko, Albert Soldatov, Danila Tkačenko, Svetlana Sergejevna).



Prema novim pravilima, inače, i umetnici do 35 godina mogu da konkurišu za nagradu za projekat godine.

Za nagradu može da konkuriše bilo koji ruski umetnik, a specifična je po tome što umetnici mogu sami sebe da kandiduju.

Među članovima žirija su istoričarke umetnosti Jekaterina Bobrinskaja iz Državnog instituta za umetnost i Marina Lošak, direktorka Državnog muzeja “Puškin”, nezavisni kustos Boris Maner iz Austrije, istoričarka umetnosti i kustoskinja Olga Sviblova, nezavisni kustos Dejvid Torp (David Thorp) iz Velike Britanije, direktorka Državnog muzeja savremene umetnosti u Solunu Marija Tsatsanoglou, izvršni direktor Moskovskog muzeja moderne umetnosti Vasilij Cereteli, profesor Moskovskog arhitektonskog instituta Andrej Tolstoj…



Nagradu “Kandinski” ustanovio je 2007. godine fond “Art – Hronika” (sada Breus fondacija), čiji je glavni projekat otvaranje muzeja savremene ruske umetnosti u bivšem bioskopu “Udarnik” – zgradi koja je spomenik konstruktivističke arhitekture. Legendarni bioskop izgradio je sovjetski arhitekta Boris Iofan 1931. godine.

Prošle godine nagradu “Kandinski” dobila je Irina Nahova za projekat “Bez naziva”, sastavljen iz ličnog dokumentacionog materijala njene porodice i fotografija koje je sama radila, a hronološki obuhvataju celo jedno stoleće.

Nahova će, inače, predstavljati Rusiju na narednom, 56. Bijenalu umetnosti u Veneciji 2015.

Među dosadašnjim “Kandinskog” su Anatolij Osmolovski, Aleksej Belajev, Vadim Zaharov, Aleksandar Brodski, Juri Albert, AES+F...

*Foto na vrhu: Pavel Peperštajn, Evropa u problemu. Sveta politika, 2013. Autor, ljubaznošću Regina galerije

B. Rakočević / SEEcult.org

  8. Kratkofil Plus na Kastelu



Međunarodni filmski festival Kratkofil Plus biće održan od 22. do 24. jula na banjalučkoj tvrđavi Kastel, a kao i do sada, takmičarski program posvećen je kratkom filmu, dok će u revijalnom delu biti prikazani dugometražni igrani i dokumentarni društveno-angažovani filmovi koji građani Banjaluke nisu imali priliku da vide u bioskopima.

Osmi Kratkofil Plus biće otvoren premijerom filmova snimljenih u sklopu projekta “Kratkofil Junior”, koji je ove godine podržan od UNICEF-a, a održan je na temu “Priroda i duh” u cilju povezivanja dece s prirodom i onim što je ispunjava.

Selektori festivalskog programa, filmski kritičar Vladan Petković i dramaturg Aleksandar Ilić, kojima se pridružio i reditelj Saša Hajduković, odabrali su za trku za nagrade 31 film iz 25 zemalja.

Među njima su i dva igrana filma iz Bosne i Hercegovine – “Jutarnje molitve” i “Neko od nas”, a iz regiona su odabrani i animirani “Boles” iz Slovenije, igrani “Cveće zla” iz Srbije i dokumentarni “Goran” (Kanada, Srbija), te hrvatski eksperimentalni “Razglednice”.

Biće prikazani i filmovi iz Švedske (102A: par se jebe), Francuske (Audicija, Mi postadosmo smrt i Nektar), Čilea (Dar), SAD (Espresso Manifesto), Finske (Hitni pozivi), Poljske (Izgubljena čula i Najveći), Irske (Koda), Argentine (Kraljica), Iraka (Kuća i ključ), Danske (Mala vulva i njena klitoralna svest), Španije (Mali betonski blok razbarušene kose u kojoj je more), Velike Britanije (Masa ljudi), Nemačke (MeTube: Carmen Sings Habanera i Sreća), Belgije (Mont d'Or), Norveške (Nesmotrena), Slovačke (Pande), Brazila (Sadašnjost je životinja koja živi u mom želucu i Tremor), Rusije (Senka tvog osmeha i Zima) i Singapura (Skretanje).

Biće dodeljen Gran pri za najbolji film i nagrade za najbolji igrani, eksperimentalni, dokumentarni, animirani i regionalni film, kao i specijalna priznanja žirija, te nagrada publike.

Posebna pažnja i ove godine je na projektu “Kratkofil Junior”, koji je od 2012. godine sastavni deo festivala, a kao i dosad, omogućiće i najmlađima neformalnu edukaciju u oblasti filmske umetnosti kroz radionice pod vođstvom stručnog tima, sačinjenog od režisera, kamermana, montažera i pedagoga. Učesnici radionice imaju priliku da za četiri festivalska dana osmisle scenario, napišu knjigu snimanja, snime i montiraju kratki igrani film u trajanju od tri minuta. Radionica izrade scenarija na osnovu izabranih kratkih priča održana je već 26. juna, a kroz ukupno cetiri radionice učesnici će naučiti osnove filmskog jezika i izraziti svoju kreativnost u radu na sopstvenom filmu.

Filmovi koji će biti snimljeni u sklopu tog projekta premijerno će biti prikazan na otvaranju festivala.

Cilj ovogodišnjih radionica na temu “Priroda i duh” je da razviju kod dece i mladih želju za istraživanjem sveta koji ih okružuje kroz druženje sa životinjama kao “sponama” između čovjeka i prirode.

Kratkofil Plus, u saradnji sa UNICEF-om, planira za ovu godinu i unapređivanje filmske radionice Kratkofil Junior kroz promociju kampanje “Govorimo o mogućnostima” koja podrazumeva i uključivanje dece sa poteškoćama u razvoju.

Kampanju “Govorimo o mogućnostima”, čiji je cilj da ukaže na prava i mogućnosti dece sa teškocama u razvoju, sprovode UNICEF i lokalni partneri od 2013. godine, uz podrsku USAID-a i Delegacije EU u BiH.

Festival Kratkofil prikazao je od osnivanja 2007. godine na stotine kratkih igranih, animiranih, dokumentarnih i eksperimetalnih filmova sa svih kontinenata.

U saradnji sa mnogim značajnim, sličnim festivalima, kao što su Klermon-Feran, Tampere, Sidnej, Dablin i Upsala, banjalučkoj publici je ponuđen kvalitetan presek dešavanja u svetu kratkog filma - od najvećih hitova do smelih, avangardnih, eksperimentalnih radova.

Prošle godine, na sedmom Kratkofilu Plus, švedski film “Plemeniti pastuv” Sofije Priftis osvojio je Gran pri, a najboljim regionalnim filmom proglašen je hrvatski “Kava sa džemom” Filipa Peruzovića, dok je posebno priznanje dodeljeno filmu “Bez granica” Srđana Šipke iz BiH.

(SEEcult.org)

  Krležin Sprovod u Ulyssesu



Teatar Ulysses premijerno izvodi 23. jula u tvrđavi Minor na Malom Brionu predstavu Miroslava Krleže “Sprovod u Therezienburgu”, u režiji i koreografiji Staše Zurovca, uz učešće solista i ansambla Baleta Hrvatskog narodnog kazališta u Splitu.

Reč je o groteskno-satiričnom Krležinom proznom tekstu iz ciklusa o Glembajevima koji je bliži komediji, nego tragediji.

Radnja se događa u garnizonu carske i kraljevske Sedamnaeste dragunske pukovnije u mađarskom podunavskom gradu Terezijenburgu koji posećuju trojica visokih japanskih zvaničnika zaduženih u ratu protiv Rusije.

U predstavi igraju Vanda Winter, Dražen Čuček, Ozren Grabarić i Alexander Balanescu, te članovi Baleta splitskog HNK-a, koji je i koproducent te predstave.



Zurovac potpisuje i adaptaciju i dramaturšku obradu Krležinog teksta, kompozitor je Marjan Nećak, a scenografiju i kostim osmislila je Bjanka Adžić Ursulov.

Nakon premijere, predstava “Sprovod u Therezienburgu” biće igrana do 27. jula.

Brod iz Fažane polazi svakoga dana polazi u 20.15.

Sajt Ulyssesa je www.ulysses.hr, a program sezone nalazi se i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

 

Grupa japanskih umetnica učestvuje ovih dana u rezidencijalnom programu Šumatovačke, a predstaviće se od 22. do 27. jula zajedničkom izložbom “Mutex” u Kući kralja Petra na Senjaku, u čijem će dvorištu biti postavljena i ambijentalna instalacija - objekat dobrodošlice posvećen spajanju japanskih i srpskih tradicionalnih elemenata nasleđa.

Umetnice Junko Suzuki, Kakuko Iši (Ishii), Mitsue Ito i Koko Šimomura (Shimomura) predstavljaju se radovima nastalim na programu za tekstil Univerziteta umetnosti Musašino iz Tokija, na kojem rade kao profesorke.

Radovi na izložbi “Mutex” (Mu - Musašino, tex - tekstil) ilustruju različite autorske pristupe u obradi tekstila - od tapiserija do instalacija i objekata u prostoru, kroz teme bliske autorkama - meditacije na temu odnosa čoveka i prirodnog i kulturološkog nasleđa, koje se prožimaju i stvaraju jedinstvenu materijalnu celinu koja odiše, odmerenošću i lakoćom postavke, saopštila je Šumatovačka.



Musašino univerzitet od osnivanja 1929. godine neguje interdisciplinarni visokog obrazovanja. Ne nudi samo visoko obrazovanje, već zastupa stav da je neophodno i da su njegove najrazličitije i najfinije strukture u stalnoj komunikaciji, koja je otvorena i razvija kritičko mišljenje. Studenti tako razvijaju i najfinije karakterne strukture svoje ličnosti, koja je u daljem razvoju usmerena ka karijeri na različitim poljima razvojne umetnosti, sa primarnim fokusom na domen vizuelnih umetnosti i dizajna.

U dvorištu Kuće kralja Petra biće predstavljena i ambijentalna instalacija “Svetleće senke” koja je kolektivni autorski rad umetničko-nastavnog programa Šumatovačke za kostim i savremeno odevanje, koji vodi slikar-kostimograf Boris Čakširan, a načinile su je zajedno sa predavačem polaznice Jelena Damnjanović, Neda Milošević, Maša Milenković i Isidora Cvetković.



Instalacija je deo projekta šire edukacije u oblasti kostima i savremenog odevanja koja se bavi kontekstom kao umetničkom formom, odnosno objektom kao intimnim delom subjekta kome se obraća. Objekti koji svetle nastali su od fotografija i grafika srpske i japanske kulture, dok u formi predstavljaju elemente odeće.

Japanske umetnice održaće 23. jula u Šumatovačkoj i besplatnu radionicu izrade sandala drevnom japanskom tehnikom obrade tekstila sakiori (saki – cepati, ori – tkanje).

Prema navodima Šumatovačke, projekat sa Musašino univerzitetom umetnosti otvara polje za dugoročnu saradnju te dve ustanove u cilju jačanja profesionalne komunikacije i saradnje umetnika iz Srbije i Japana, kao i razmene iskustva umetničko-pedagoške prakse kroz realizaciju tribina i radionica.

Kompatibilnost misija dve ustanove, kako je istakla Šumatovačka, ogleda se u holističkom i interdisciplinarnom pristupu i sagledavanju umetničkog obrazovanja kao poligona za razvoj različitih disciplina ljuskog duha, kao i svest o ulozi kulture i umetnosti u individualnom razvoju svakog člana zajednice i poboljšanju kvaliteta života. To je predložak koji u svom radu prepoznaje i neguje i Šumatovačka koja je osnovana 1948. godine kao ustanova kulture od značaja i ima važno mesto kako za vizuelne umetnosti i likovnu umetnost, tako i za umetničku pedagogiju na ovim prostorima.

Rezidencijalni program Šumatovačke, pokrenut 2012. godine, omogućava gostujućim autorima da se kroz aktivan boravak u Beogradu upoznaju sa lokalnom zajednicom – profesionalnom i širom, a imaju i mogućnost da se predstave kroz različite sadržaje: izložbe, radionice, javne prezentacije, program Café pedagogija…

*Foto na vrhu: rad Kakuko Iši

(SEEcult.org)

  Društvena mreža



Umetnica Jelena Kršić predstavlja se od 23. jula u Galeriji ULUS u Beogradu izložbom “Društvena mreža ili Slučajan uzorak anonimnih lica” koju čini ambijentalna celina sastavljena od skulptura, fotografija i instalacija.

Materijali koji su korišćeni za realizaciju radova su: terakota (skulpture), srebrni listići, ogledala, fotografije anonimnih lica (kuplјenih na Kalenić pijaci, na njima je intervenisano akrilom, tušem), crvena stolica i sto za stoni tenis.

Materijali u kojima su radovi izvedeni su korišćeni kao simboli, što se, kako je navedeno u pratećem tekstu, može iščitati u semantičkoj ravni dela.

Svi izloženi eksponati su nastali u poslednje dve godine i nadovezuju se na raniji opus umetnice koja u Galeriji ULUS predstavlja svoj rad u tri celine: Sećanje, Igru i Iluziju.

Rečima iz naslova svake celine, nađeni su sinonimi, jer je sećanje, kako sama ističe, kao “mreža kosmičkog poretka, koja se tka po istom kodu, gde pojedinac dolazi na ovaj svet uvek na isti način, spajanjem dvoje”.



Umetnica Jelena Kršić predstavlja se od 23. jula u Galeriji ULUS u Beogradu izložbom “Društvena mreža ili Slučajan uzorak anonimnih lica” koju čini ambijentalna celina sastavljena od skulptura, fotografija i instalacija.

Materijali koji su korišćeni za realizaciju radova su: terakota (skulpture), srebrni listići, ogledala, fotografije anonimnih lica (kuplјenih na Kalenić pijaci, na njima je intervenisano akrilom, tušem), crvena stolica i sto za stoni tenis.

Materijali u kojima su radovi izvedeni su korišćeni kao simboli, što se, kako je navedeno u pratećem tekstu, može iščitati u semantičkoj ravni dela.

Svi izloženi eksponati su nastali u poslednje dve godine i nadovezuju se na raniji opus umetnice koja u Galeriji ULUS predstavlja svoj rad u tri celine: Sećanje, Igru i Iluziju.

Rečima iz naslova svake celine, nađeni su sinonimi, jer je sećanje, kako sama ističe, kao “mreža kosmičkog poretka, koja se tka po istom kodu, gde pojedinac dolazi na ovaj svet uvek na isti način, spajanjem dvoje”.

  57. Festival festivala amatera



Festival festivala, tradicionalna manifestacija pozorišnih amatera sa prostora bivše Jugoslavije, održava se 57. put u Trebinju, a uz najbolje amaterske predstave iz Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore, prvi put od obnove tog festivala učestvuju i pozorišta iz Makedonije.

Festival je počeo monodramom “O glumatanju” beogradskog glumca Slobodana Ćustića, koja je van konkurencije, a do 27. jula predstavlja u Kulturnom centru Trebinje pet pozorišnih ostvarenja u takmičarskom programu, uz besplatan ulaz.

Takmičarski program počeo je predstavom “Praznina” Slobodana Tomovića, u režiji Slobodana Marunovića i izvođenju Bjelopoljskog pozorišta.

Takmiče se i pozorišta iz Crvenke, Visokog, Sente, kao i Gradsko pozorište iz Trebinja.

Iz Srbije dolaze dve predstave iz Vojvodine - AP “Stevan Sremac” iz Crvenke igraće Sterijinu “Pokondirenu tikvu” u režiji Radoja Čupića, a Kamerna scena “Miroslav Antić” iz Sente pobedničku predstavu nedavnog 56. Festivala amaterskih pozorišta Srbije u Kuli - Nušićevu “Ožalošćenu porodicu”, u režiji Dejana Cicmilovića.

Amatersku scenu BiH predstavlja Teatar “Total” iz Visokog Beketovom dramom “Čekajući Godoa”, u režiji Jesenka Muzaferije, dok će domaćin Festivala, Gradsko pozorište Trebinje, igrati “Boing, boing” Marka Kamelotija, u režiji Željka Miloševića.

Takmičarski program zatvara trupa Centra za kulturu “Beli Mugri” iz Kočana u Makedoniji Lorkinom dramom “Dom Bernarda Albe”, u režiji Kristine Atanasove Arsove.

Poetski teatar “Tent” iz Obrenovca u pratećem delu programa odigraće predstavu "Solunci govore", povodom stogodišnjice početka Prvog svetskog rata.

Na ulicama i trgovima nastupiće učenici lokalne Muzičke škole i artističke grupe iz Beograda, u režiji Ane Grigorović.

U okviru pratećeg programa, otvorena je izložba fotografija “Edinburški festival” autorke Linde Grejem.

Prateći program obuhvata i izložbu pozorišnih fotografija Vojislava Voja Kilibarde.

Gradonačelnik Trebinja Slavko Vučurević izrazio je očekivanje da će sledeće godine učestvovati i pozorišne trupe iz Hrvatske i Slovenije.

“Nekada se ovaj festival, ali pod nazivom Festival dramskih amatera Jugoslavije, održavao na dva mesta - na Hvaru i u Trebinju, a učestvovala su pozorišta iz svih republika bivše Jugoslavije. Nakon obnavljanja, ograničio se na Srbiju, Crnu Goru i BiH, ali evo od ove godine obnavljamo saradnju i sa makedonskim pozorištem”, rekao je Vučurević na najavnoj konferenciji za novinare, preneo je trebinjski gradski portal.

Festival će biti završen dodelom nagrade Zlatna maska, a čast nagrađenih, najavljen je koncert “Serbian jazz, bre”.

Prošle godine je na 56. Festivalu festivala trijumfovala drama “Vavilon”, autorski projekat Miroslava Kožika (scenariste, reditelja i scenografa) i Miroslava Bakoa (kompozitora) u izvođenju Slovačkog pozorišta VHV iz Stare Pazove. Ta predstava osvojila je nagradu Zlatna maska u šest kategorija - za najbolju predstavu u celini, režiju, scenografiju, originlnu muziku, kostimografiju i ujednačenu igru, na osnovu čega je proglašena za najuspešnije ostvarenje ikad izvedeno na tom festivalu.

Pokrovitelj festivala je Grad Trebinje, a izvršni producenti Centar za informisanje i obrazovanje i Kulturni centar Trebinje.

Branko Rakočević / SEEcult.org

  Lik žene u ex-YU umetnosti



Atelje Dado na Cetinju predstavlja od 1. avgusta izložbu “Lik žene” sa radovima dvadesetak umetnika iz fonda Umetničkog muzeja Crne Gore, nastalih u periodu od 80-ih godina XIX do kraja 60-ih godina XX veka.

Izložba obuhvata slike i skulpture autora koji su stvarali u jedinstvenom jugoslovenskom umetničkom prostoru: Milica Ribnikar, Frano Kršinić, Sreten Stojanović, Vojo Stanić, Nikola Kolja Milunović, Risto Stijović, Jovan Bijelić, Ivan Radović, Aleksa Čelebonović, Zulfikar Zuko Džumhur, Lazar Vozarević, Igor Vasiljev, Dimitrije Vujović, Đorđe Pravilović, Cvetko Linović, Boško Risimović, Luka Berberović, Vlaho Bukovac i Miljenko Stančić.

Izložba je posvećena temi koja je “milenijumima nadahnjivala i inspirisala stvaraoce različitih profila – ženi-muzi zaštitnici umetnosti, koja je kao simbol plodnosti, lepote, ljubavi i majčinstva, obožavana, slavljena i poštovana kroz sve epohe ljudske civilizacije”, navela je u pratećem tekstu istoričarka umetnosti Ljiljana Zeković.

Svako razdoblje i umetnička epoha, kako je primetila, određivali su mesto i posebnost žene u kontekstu socijalne antropologije, a njena likovna interpretacija apriorno je bila usaglašena sa “vladajućim” pravilima umetničkog izraza. Ipak, stvaralac koji se oslanjao na vlastitu imaginaciju i kreativnu slobodu u estetskom, filozofskom i plastičko-strukturalnom smislu, imao je samosvojan izbor u dočaravanju žene kao bića i njenog tela.

Izložbom su obuhvaćeni slikarski i vajarski radovi nastali na nekadašnjim jugoslovenskim prostorima od kraja XIX do druge polovine XX veka – perioda koji određuju stilske karakteristike: romantizam, impresionizam/plenerizam, moderni klasicizam, ekspresionizam, konstruktivizam i socijalni realizam.
Mada su u realizaciji slike autori koristili različita izražajna sredstva, kod svih je prisutna atmosfera intimističke poetike koja im daje toplu notu prisnosti i neposrednosti, jedan humanistički pogled na svet.

Na portretima čiji su autori Jovan Bijelić, Cvetko Lainović i Luka Berberović, poštovana su klasična pravila: statičnost, izraz unutrašnjeg stanja, karakterne osobenosti, na kojima je ženski lik atribuiran kao delo moderne provenijencije, ili poetskog doživljaja koji se nalazi na slikama Vlaha Bukovca, Boška Risimovića Risima i Lazara Vozarevića. Međutim, pored individualnog određenja, kako je navela Ljiljana Zeković, značajno je i pozicioniranje žene u ambijentalni prostor – enterijer ili eksterijer/plener, gde ona u jasno definisanom akcesoriju obavlja svakodnevne životne radnje, kao na slikama Đorđa Pravilovića, Voja Stanića, Alekse Čelebonovića, Ivana Radovića, Mića Vujovića i Igora Vasileva.

Dok se na slikarskim delima kao motivsko opredeljenje ženski lik javlja na portretima i u žanr-scenama, u skulpturi je akcenat stavljen na ženski akt.

Prema često citiranom mišljenju francuskog pesnika Pola Valeria, ženski akt je za likovnog umetnika predstavljao ono što je tema ljubavi predstavljala za pesnika. Bio je najsenzualnija i naintrigantnija tema likovne umetnosti od praistorije i arhetipskog načela Velike majke do savremene umetnosti. Na principima harmonizovanja materije i duha, spoljnjeg i unutrašnjeg sadržaja, erotike i vitalizma, lepote i sklada, umetnici su iskazivali svoje stvaralačko umeće.

U vajarskim delima Rista Stijovića, Frana Kršinića, Sretena Stojanovića, Milice Ribnikar i Nikole Milunovića, žensko telo predstavljeno je u varijacijama različitih poza i stavova. Na njima su evidentne daleke reminiscencije na renesansnu idealizaciju, sumersku egzotičnost i etrursku svedenost (Đakometi), što govori, kako je navela Ljiljana Zeković, o fenomenu žene koja je van vremenskih i prostornih ograničenja bila i ostala večna inspiracija likovnih umetnika”.

Izložba će biti otvorena do 21. avgusta.

(SEEcult.org)

  18 miliona evra za krađu remek-dela u Roterdamu



Učesnici spektakularne krađe remek-dela iz Kunsthal muzeja u Roterdamu 2012. godine moraće da plate više od 18 miliona evra na ime osuguranja, ali sudbina ukradenih dela Pikasa, Monea, Gogena i Frojda, ostaje i dalje misterija.

Sud u Bukureštu odredio je da vođa grupe Radu Dogaru, njegova majka Olga, te još dvojica članova bande, moraju da nadoknade troškove osiguranja za sedam ukradenih slika, koje su bile privremeno izložene u Kunsthal muzeju, preneli su rumunski mediji. Reč je o pljački koja je trajala svega tri minuta, a u holandskim medijima opisana je kao “krađa veka”.

Tužilaštvo je vrednost ukradenih slika procenilo na više od 18 miliona evra, dok su stručnjaci u vreme krađe izneli tvrdnju da su slike vredne do sto miliona evra.

Olga Dogaru rekla je istražiteljima da je slike spalila u jednom selu na istoku Rumunije kako bi zaštitila sina koji nije mogao da ih proda. Kasnije je povukla tu izjavu, a u toku je nezavisna istraga koja bi trebalo da utvrdi da li su remek-dela zaista pretvorena u pepeo.

Direktor rumunskog Istorijskog muzeja Ernest Oberlander-Tarnoveanu izjavio je da su ostaci slikarskog platna i boje zaista pronađeni u peći, ali da stručnjaci moraju da utvrde da li pepeo potiče od nestalih slika.

Advokat optuženih Catalin Dancu najavila je žalbu na presudu, dovodeći u pitanje autentičnost nestalih slika.

“Prvo, ne verujemo da su ukradene slike bili originali i, drugo, Muzej bi trebalo da plati osiguranje, jer je preuzeo glup rizik da ih izloži bez odgovarajućeg sistema nadzora”, rekla je ona.

Radu Dogaru (30), koji je priznao da je isplanirao krađu, osuđen je na šest godina zatvora, a njegova majka na dve godine. Ostali učesnici dobili su po oko pet godina zatvora.

Uhapšeni su početkom 2013. godine.

Sedam slika, među kojima su dela Pabla Pikasa, Anrija Matisa i Kloda Monea, odneto je 16. oktobra 2012. u noćnim satima iz roterdamske galerije. Kradljivci su uspeli da pobegnu pre dolaska policije.

Kradljivci su odneli Pikasovu sliku “Tete d'Arlequin” (1971), Matisovu “La Liseuse en Blanc et Jaune” (1919), Moneovu “Waterloo Bridge, London” (1901) i “Charing Cross Bridge, London” (1901), zatim “Femme Devant Une Fenetre Ouverte, Dite La Fiancee” (1888) Pola Gogena, “Autoportrait” (oko 1889-91) Mejera de Hana i “Woman With Eyes Closed” (2002) Lusijana Frojda.

Ukradene slike bile su deo izložbe "Avangarda", a pozajmljene su od privatne Triton fondacije, koja predstavlja oko 150 čuvenih umetnika, među kojima su i Pol Sezan, Salvador Dali, Roj Lihtenštajn i Endi Vorhol.

Tužilaštvo smatra da su uništene nakon neuspelog pokušaja prodaje na crnom tržištu.

Roterdamski muzej nije objavio u vreme krađe vrednost tih dela, ali su stručnjaci jedne aukcijske kuće u Parizu procenili da je njihova vrednost između 150 i 200 miliona evra.

Kunsthal muzej je izložbeni prostor bez sopstvene stalne kolekcije, a izložba bila organizovana povodom njegove 20-godišnjice.

(SEEcult.org)

  Sponzorski opstanak Festivala lutkarstva



Međunarodni festival lutkarstva biće održan treći put od 10. do 14. septembra u Podgorici i drugim gradovima Crne Gore, a osim domaćih, organizatori su za sada najavili i učešće trupa iz Kine, Turske i Slovenije.

Očekuje se i pozitivan odgovor i iz Ukrajine, a o nagradama će odlučiti međunarodni žiri koji čine profesor na Nacionalnoj akdemiji za filmsku i pozorišnu umetnost Slavčo Malenov iz Bugarske, v.d. direktora Sterijinog pozorja Zoran Đerić iz Srbije i crnogorski reditelj i dramaturg Goran Bulajić.

Predstave će u Podgorici biti izvođene u KIC “Budo Tomović”, uz besplatan ulaz, dok će za druge gradove mesta održavanja biti naknadno utvrđena - ukoliko lokalne institucije pokažu interesovanje.



Festival lutkarstva nije uvršćen u redovne kulturne projekte grada i države, te nema izvesne izvore finansiranja i sredstva se nalaze putem sponzorstava.

Prema navodima organizatora, to umnogome otežava realizaciju tog međunarodnog projekta.

Značajnu podršku za dolazak ovogodišnjih učesnika organizatori duguju ambasadama Kine, Turske i Slovenije, te Turskom kulturnom centru “Junus Emre”.

Festival podržavaju već tri godine i Fondacija “Petrović Njegoš”, Ministarstvo prosvete Crne Gore, kompanija “Voli” i Agencija za elektronske medije.

Počasni ambasador Festivala je princ Nikola Petrović Njegoš.

(SEEcult.org)