Vesti - književnost...

Biti čovek – Ivo Andrić



Promocija i projekcija prve epizode dokumentarnog seriala “Biti čovek – Ivo Andrić” autora i producenta Sonje Mihajlov, u režiji Miljana Glišića, biće održana 13. marta u Jugoslovenskoj kinoteci, povodom 40 godina od smrti srpskog književnika, diplomate i nobelovca Ive Andrića (1892-1975).

Serijal “Biti čovek – Ivo Andrić” prati uzbudljiv životni put Andrića, a nastao je prema scenariju Danice Pajović i Sonje Mihajlov, u produkciji kuće “Stanković & sinovi”.

Serijal je sniman u devet gradova bivše Jugoslavije koji su obeležili Andrićev život (Travnik, Sarajevo, Zagreb, Zenica, Guča Gora, Vrnjačka Banja, Soko Banja, Herceg Novi), kao i na mnogobrojnim lokacijama u Beogradu – gradu u kojem je taj pisac i diplomata najduže živeo, napisao svoja najveća dela i najviše voleo.

Segmenti dokumentarnog serijala snimani su i u Krakovu i u Stokholmu.

Prvi put posle više od pola veka jedna filmska ekipa iz Srbije snimala je u Nobelovom komitetu - u čuvenoj rokoko Sali, gde se donosi odluka o dobitnicima Nobelove nagrade za književnost, kao i u koncertnoj dvorani gde se održava ceremonija svečane dodele Nobelove nagrade i u Gradskoj kući, gde švedski kralj i kraljica tradicionalno održavaju svečani bal za laureate Nobelove nagrade.

Brojni sagovornici autora tog serijala, koji je snimljen u četiri epizode, bacaju novo svetlo na privatni život, ideološko opredeljenje, diplomatsku karijeru i umetničke uzore Andrića, ali i definišu socio-kulturne i istorijske prilike vremena sa kojim se borio.

U serijalu govore: književnik Muharem Bazdulj, mr Velimir Visković, veliki majstor vrls dr Ranko Vujačić, akademik Radovan Vučković, prof. dr Julijana Vučo, dr Žaneta Đukić Perišić, Zona Kalember, dr Miloš Ković, direktorka Muzeja grada Beograda Tatajana Korićanac, reditelj Emir Kusturica, slikar Dimitrije Marić, književnik Bosiljka Pušić, dr Mira Radojević, prof. dr Darko Tanasković, teatrolog Jovan Ćirilov, Kans Lian Svarig iz Švedske akademije i Odd Zschiedrich iz nobelovog komiteta.

U Srbiji je 2012. obeleženo 120 godina od rođenja Andrića, jedinog nobelovca sa prostora bivše Jugoslavije, čija je diplomatska karijera jednako poučna kao i njegovo književno delo i mogla bi da posluži kao uzor današnjim političarima.

(SEEcult.org)

Maloviću Borisav Stanković



Pisac Nikola Malović dobio je za roman “Jedro nade”, u izdanju Lagune, književnu nagradu “Borisav Stanković” za najbolju knjigu proze objavljenu na srpskom jeziku, koja će mu biti uručena u okviru “Borine nedelje” u Vranju.

Maloviću je pripala nagrada jednoglasnom odlukom žirija, koji su činili Aleksandar Jovanović, Milo Lompar i Goran Maksimović, a priznanje i novčani iznos od 200.000 dinara biće mu svečano uručeni 29. marta, u završnici 49. “Borine nedelje”, saopštila je Laguna.

Nagrađen je za roman u kojem je, kako je navadeno, vešto ukrstio “Gugl” i barok, čuvenu mornarsku majicu i modernu ljubavnu priču.

“Drago mi je da se u očima članova žirija ’Jedro nade’ izdvojilo iz mora ostale produkcije. Ponosnim me čini to što će se od ovog trenutka moje ime vezivati za Borisava Stankovića, slavnog prethodnika i literarnog učitelja. Radujem se putovanju u Borino Vranje, gde nikad nisam bio. Kad kažem putovanje, tada zaista mislim da se neću otisnuti na tek neki kraći put, budući da iz Boke Kotorske stižem u predeo koji je ovekovečio Stanković. Hvala srpskoj književnoj kritici na hrabrosti da nagradi upravo srpski roman, hvala gradu Vranju i tamošnjoj književnoj zajednici”, rekao je Malović povodom nagrade.

Malović živi i radi u Herceg Novom, a na romanu “Jedro nade” radio je šest godina, verujući da, kako je naveo, piše pošten, dobar, i zanimljiv roman.

“Pošten u smislu da se zalažem za humane vrednosti i kazujem ’ne’ globalnom ratu, dobar u smislu da iz sebe cedim sve što znam, i zanimljiv u smislu da će se takav roman u knjižarama potraživati. Kad ste pisac sa stažom i knjižar u isto vreme, neka saznanja su naprosto u vašem posedu”, naveo je Malović.

Manifestaciju “Borina nedelja” organizuje Književna zajednica “Borisav Stanković”.

(SEEcult.org)

Sufinansiranje učešća na sajmovima knjiga



Srpsko književno društvo i Srpski PEN centar dobili su, na osnovu javnog konkursa, podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije za programe predstavljanja savremene srpske književnosti na međunarodnim sajmovima knjiga u Lajpcigu, Pekingu, Moskvi i Frankfurtu u 2015. godini.

Ukupno je dodeljena podrška u iznosu od četiri miliona dinara, i to za tri projekta SKD-a i jedan Srpskog PEN centra, objavljeno je na sajtu Ministarstva kulture.

SKD je dobilo po 307.000 dinara za projekte “Jedan od mogućih izbora” (srpska poezija danas) i “Pisac u klinču sa istorijom” (priče o Gavrilu Principu i Kosovu) koje će realizovati na Sajmu knjiga u Moskvi. Takođe, dobilo je 61.500 dinara za objavlјivanje namenske publikacije “Min njet!” na ruskom jeziku (izabrani tekstovi srpskih pisaca).

Srpski PEN centar dobio je 3,3 miliona dinara za predstavlјanje savremene srpske književnosti sa međunardnim sajmovima knjiga u Lajpcigu, Pekingu, Moskvi i Frankfurtu.

Poziv Ministarstva kulture za sufinansiranje projekata i programa predstavlјanja savremene srpske književnosti na međunarodnim sajmovima knjiga u 2015. godini bio je otvoren od 15. januara do 9. marta 2015. godine, a pristiglo je šest prijava i tri predloga.

Sredstva za sufinansiranje dodeljena su na osnovu mišljenja posebne komisije koju je tim povodom obrazovalo ministarstvo.

(SEEcult.org)

Muzej progonstva Brodskog



Muzej ruskog pesnika, disidenta i nobelovca Josifa Brodskog (1940-1996) otvoren je u selu Norinska na severu Rusije, u kući u kojoj je živeo sredinom 60-ih godina 20. veka dok je bio u progonstvu.

Prvi muzej Brodskog u svetu, otvoren 8. aprila, smešten je u restauriranoj skromnoj seoskoj kući Pesterevih, u kojoj je pesnik provodio dane političkog progonstva.

Muzejska postavka obuhvata stolicu, sto, kanabe, fenjer, posudu za razvijanje filmova, kao i poklopac pošiljke od šper-ploče koju je Brodskom poslao otac iz tadašnjeg Lenjingrada, preneli su ruski mediji.

Otvaranje muzeja Brodskog iniciralo pre dve godine desetak entuzijasta ne samo iz tog područja, već i iz Sankt Peterburga i Moskve. Restauratorski radovi u Norinskoj počeli su u julu 2014. i završeni krajem te godine. Ceo projekat koštao je oko pet miliona rubalja, rekla je na otvaranju Muzeja Brodskog predstavnica Arhangelske oblasti Tatjana Suhanovska.

Brodski je 1964. osuđen na pet godina progonstva u Arhangelsku oblast zbog “besposličenja”.

U Norinskoj je proveo pola godine pišući pesme, koje je objavljivao u lokalnom listu, a radio je na farmi, u kolhozu. Fotografisao je svadbe, sahrane, porodična okupljanja…

Vreme provedeno u izgnanstvu kasnije je nazvao najsrećnijim periodom u svom životu.

Zahvaljujući Ani Ahmatovoj, kazna progonstva mu je bila smanjena, a već u septembru 1965. godine vratio se u Lenjingrad.

Primljen je u Savez pisaca, što mu je omogućilo da izbegne nove optužbe za “besposličenje”.

U junu 1972. godine je zbog strahovitog pritiska sovjetskih vlasti bio prinuđen da napusti ŠSR.

Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1987. godine.

Umro je u januaru 1996. godine u Njujorku.

Povodom njegove smrti, reagovali su i mediji i u Rusiji, i u SAD.

Sergej Gandaljevski naveo je u “Ogonjeku” da je smrt Brodskog ogroman gubitak za Rusiju, ne samo za književnost, nego i za društvenu samosvest. “Otišao je čovek i pesnik koji je u tri poslednje decenije bezuslovno, i za poklonike, i za kritičare, bio ovaploćenje nezavisnosti”, istakao je Gandaljevski.

“Los Anđeles tajms” objavio je da su Brodskom 4. juna 1972. godine, kada je stigao na aerdrom da bi zauvek napustio otadžbinu, na kontrolnom punktu zgrabili pisaću mašinu i “iščupali joj valjak”. “Zatim sam je ja dugo, sedeći u jednoj bečkoj kafani, popravljao i ponovo sklapao. Tako su se oni sa mnom oprostili”, naveo je kasnije Brodski.

“Njujork tajms” je u redakcijskom nekrologu istakao da se poezija Brodskog sa potresnim slikama stranstvovanja, gubitništva i traganja za slobodom, odlikovala apolitičnošću, očišćena od bilo kakvih primesa anarhičnoti, pa čak i disidentstva.

Brodskom je bilo zabranjeno da doputuje u otadžbinu da bi sahranio najpre majku, a zatim i oca.

“Danas mi je četrdeset pet godina. Sedim go do pojasa u kafani ‘Likabet’ u Atini, nalivajući se u ogromnim količinama koka-kole. U ovom gradu ne poznajem nijednu živu dušu… Lunjao sam po nekakvoj beskonačno dugoj glavnoj ulici sa autombilskim sirenama koje bruje bez prestanka, ulicima zakrečenim ili prolaznicima, ili vozilima, lutam tako ne razumevajući ni reč, kad ođednom mi padne napamet da to i jeste taj svet, da je život okončan, a nastavljaju se samo kretanja; i da je to u stvari večnost. Pre četrdeset pet godina majka mi je poklonila život. Ona je umrla pretprošle godine. Prošle godine mi je umro otac. I njihovo jedino dete, ja, lunjam ulicama večernje Atine koje oni nikad nisu videli, niti će ih videti. Plod njihove ljubavi, njihovog siromaštva, njihovog ropstva u kojemu su i umrli, njihov sin je slobodan…”, napisao je svojevremeno Brodski.

Veliki pesnik i mislilac savetovao je: “Nastojte da nikada sebi ne pripisujete status žrtve… Koliko god vaš položaj bio neprijatan i težak, potrudite se da zbog toga ne krivite spoljne sile: istoriju, državu, upravu, rasu, roditelje, mesečevu menu, detinjstvo, nesavremenu obradu graška itd.”

Brodski je preturio preko glave i režim jednoumlja i represije u SSSR-u, uključujući tamnicu i progonstvo, i ljubav - uključujući i prevaru; slavu -uključujući očajanje, nervno rastojstvo i strah od smrti; smrt u SAD - uključujući puno oslobođenje.

Pred sovjetskim sudom, kada je optužen za parazitizam i skitnju, na pitanje zbog čega ništa ne radi, odgovorio je: “Ja radim, pišem stihove”. Sudija Saveljova, koja je ušla u istoriju sramoćenja sudstva, pitala ga je: “A ko je to priznao da ste vi pesnik?” “Niko”, odgovorio je Brodski, dodajući: “A ko je taj koji me je ubrojao u ljudski rod?”

Brodski je imao svega 24 godine kada je njegova prijateljica, 75-godišnja pesnikinja Ana Ahmatova rekla: “Riđom kroje sudbinu”.

On je stvarno bio riđ. Bio je i Jevrejin. Završio je samo osam razreda osnovne škole i nikad više nije nigde nije učio. Dalje je bilo samoobrazovanje. Samoosvećivanje. Samoosećanje.

Stanovao je sa majkom (knjigovođom) i ocem (fotoreporterom) u Lenjingradu. Nosio je dugu kosu, pantalone zvoncare, hodao “svingovim” korakom, umirao za zabranjenim pesmama Djuka Elingtona i Ele Ficdžerald, koje je krišom slušao noću na očevom radio aparatu, takođe zabranjenom.

Sa geološkom ekipom istraživača dospevao je do planinskih masiva Ten-Šanja, Jakute, Belog mora, sve do Dalekog Istoka. Zemlja je tražila uran, a i on. Zaradio bi neku crkavicu, od koje je kasnije životario, ne zaviseći od bilo koga.

Rešio je da napusti ekspediciju, jer mu ništa nije polazilo za rukom. Ali pre toga je odlučio da sa dvojicom kolega avionom pređe granicu. Avion je bio školski, bez posade. To se desilo u Samarkandu. Pokušaj nije uspeo.

Po dolasku u Lenjingrad, bio je uhapšen i bačen u tamnicu, u kojoj je ležao samo tri dana, nakon čega je pušten na slobodu. Kada ga je sudija Saveljova osudila na progonstvo, bilo mu je skoro sasvim svejedno.

“Na nesreću, a može biti i na sreću za mene, presuda se vremenski poklopila sa velikom mojom ličnom dramom, gubitkom voljene žene”, naveo je Brodski, koji je sa jednom od najlepših žena Lenjingrada - Marijanom Basmanovom dobio sina. Kasnije je dobio i dve ćerke - iz veze sa balerinom Marijom Kuznjecovom i iz braka sa Marijom Socani, sa kojom je bio poslednjih godina života.

Posmrtni ostaci Brodskog preneti su iz Njujorka u Veneciju, koja mu je bila omiljeni grad, posle Lenjingrada.

Branko Rakočević / SEEcult.org

Britanija i Srbija: kontakti, veze i odnosi: 1700-1860



Knjiga Veselina Kostića “Britanija i Srbija: kontakti, veze i odnosi: 1700-1860”, objavljena nedavno u izdanju Arhipelaga, bavi se istorijom kulture, političkih i društvenih odnosa dve zemlje koje su stvarali vojnici, počev od prvih britanskih najamnika u srpskim krajevima, do onih koje su stvarali putnici i avanturisti, pisci i putopisci, diplomate i specijalni izaslanici i agenti.

Kostić na više od 530 strana iscrpno otkriva srpsko-britanske kontakte, veze i odnose u XVIII i XIX veku, pričajući i o književnim i kulturnim vezama, kao i o srpskim motivima u u engleskoj književnosti.

Knjiga otkriva zašto su u engleskoj književnosti i kulturi u XVIII i XIX veku nastajali romani, opera, pozorišne drame i predstave i pesme o Beogradu, govori o opsadi Beograda, o Karađorđu ili o junaštvu erla od Kroforda u bici kod Grocke 1741. godine.

Prema rečima autora, priča o ranim vezama stanovnika Velike Britanije i žitelja u srpskim krajevima složenija je nego što bi se to moglo u prvi mah pretpostaviti.

“Priča o motivima zbog kojih su ljudi s dalekih britanskih ostrva u ovo vreme prolazili kroz krajeve današnje Srbije ili boravili u njima složena je i razlikuje se od razdoblja do razdoblja. Samo britanski putnici – a oni su ređi od nemačkih ili francuskih – čine veliku i šaroliku galeriju. Među njima, kao što ćemo videti, nalazimo pobožne vernike na putu u Svetu zemlju, trgovce u potrazi za novim tržištima, radoznale duhove željne da se upoznaju s turskom civilizacijom ili životom na rubnim područjima hrišćanskog sveta, naučnike, sveštenike, diplomate, špijune, pustolove ili jednostavno ljude koji nisu mogli da se skrase na jednom mestu. Jednu malo poznatu, ali možda najbrojniju grupu ljudi iz Britanije koji su se u ovom razdoblju našli u našim krajevima činili su profesionalni vojnici. Neke je dovodio pustolovni duh, neke teške prilike u sopstvenoj zemlji, neke želja da ovladaju onim što kapetan Fluelin u Šekspirovom Henriju V naziva disciplinama rata, neke težnja da se istaknu hrabrošću i steknu ugled među savremenicima, a mnoge izgledi za zaradu i ratni plen”, rekao je Kostić povodom svoje knjige, objavljene u novoj Arhipelagovoj ediciji “Kultura i edicija”.

Veselin Kostić (1931) je anglista, istoričar književnosti i kulture i poznati šekspirolog, koji je od 1956. do 1996. predavao englesku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Objavio je više knjiga iz istorije engleske književnosti: Šekspirov život i svet, Hamlet Viljema Šekspira, “Odabrana poezija” Filipa Sidnija, Stvaralaštvo Viljema Šekspira I-II i Šekspirova dramaturgija. Koautor je istorije engleske književnosti od 650. godine do modernog doba: Engleska književnost I-III, a priredio je i dve antologije eseja: Antologiju američkog eseja i Engleski esej.

Drugo područje Kostićevog proučavanja su južnoslovensko-engleske kulturne i druge veze. Iz te oblasti objavio je knjige: Kulturne veze između jugoslovenskih zemalja i Engleske do 1700. godine, Dubrovnik i Engleska 1300-1650. i Rijeka i okolina u starim engleskim izvorima.

Kostić je preveo sa engleskog ili na engleski jezik više od 40 knjiga.

Dobitnik je i nagrade “Miloš Đurić” za najbolji prevod iz oblasti esejistike u 2005. godini i nagrade za životno delo Udruženja književnih prevodilaca Srbije (2006).

(SEEcult.org)

Preminuo Ginter Gras



Uticajni nemački pisac i nobelovac Ginter Gras (Guenter Grass), autor čuvenog romana “Limeni doboš”, preminuo je 13. aprila u 87. godini.

Gras je preminuo u bolnici u Libeku, saopštio je njegov izdavač.

Čuveni roman “Limeni doboš”, kojim ispituje nemačko nacističko nasleđe, objavio je 1959. godine.

“Limeni doboš” dobio je i filmsku verziju dve decenije kasnije, u režiji Folkera Šlendorfa (Volker Schlondorff), nagrađenu Oskarom za najbolji strani film i Zlatnom palmom u Kanu 1979.

Među najpoznatijim Grasovim delima su i knjige “Mačka i miš” (1961) i “Pseće godine” (1963) koje sa “Limenim dobošem” čine trilogiju o usponu nacizma.

Gras je rođen 1927. godine u Dancigu (današnji Gdanjsk) u Poljskoj, a za vreme Drugog svetskog rata bio je u nemačkoj vojsci. Šokirao je svetsku javnost 2006. godine priznanjem da je kao mladić bio pripadnik zloglasnik SS jedinica.

Borio se u SS tenkovskoj diviziji početkom 1945. godine, kada je ranjen i prebačen u američki logor za ratne zarobljenike.

Nakon priznanja da je bio u SS jedinicama, bivši poljski predsednik Leh Valensa tražio je da se Grasu oduzme titula počasnog građanina Gdanjska, koju i sam ima, ali je potom prihvatio Grasovo priznanje greške iz mladosti.

I Nobelova fondacija odbacila je mogućnost da povuče nagradu za književnost, dodeljenu Grasu 1999. godine.

Gras je insistirao na tome da se nije dobrovoljno priključio SS-ovcima, pa je zbog toga 2007. godine podneo i tužbu protiv izdavačke kuce Rendom Haus zbog takve tvrdnje u biografiji "Ginter Gras" autora Mihaela Jirgesa (Michael Jurges). Gras je zvanično naveo da je želeo da se pridruži Vermahtu, ali je bez svog aktivnog učešća priključen Vafen-SS jedinici tako sto je dobio obaveštenje u jesen 1944. godine da je regrutovan.

Mnogi ugledni pisci u međuvremenu su mu izrazili podršku, smatrajući da je reč o “grešci iz mladosti” i ukazujući na njegovo delo i antiratne stavove u odraslom dobu.

Gras je, između ostalog, bio i glasni protivnik ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990. godine, koje je smatrao preuranjenim.

Povodom njegove smrti, nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer izjavio je da ga je duboko potresla ta vest, objavilo je Ministarstvo inostranih poslova Nemačke na Tviteru.

Između ostalih, pisac Salman Rušdi je naveo da je Gras bio “pravi gigant, inspiracija, i prijatelj”.

Gras je bio politički angažovan decenijama, izjašnjavao se kao levičar i podržavao Socijal-demokratsku partiju.

Izazvao je kontroverzne reakcije i poemom “What Must Be Said” 2012. godine, kojom je oštro kritikovao izraelsku politiku, zbog čega mu je i zabranjen ulaz u tu zemlju.

(SEEcult.org)

Preminuo Eduardo Galeano



Urugvajski pisac Eduardo Galeano, uticajni levičar i hroničar burne istorije Latinske Amerike, preminuo je 13. aprila u Montevideu u 74. godini, a počast su mu odali političari, pisci i aktivisti iz celog regiona.

Kovčeg sa posmrtnim ostacima Galeana, koji je preminuo u bolnici od raka pluća, postavljen je 14. aprila u zgradi Kongresa u Montevideu, gde su mu mnogobrojni građani u mimohodu odali počast, preneli su lokalni mediji.

Urugvajski Senat opisao je Galeana kao “brilijantnog predstavnika nacionalne književnosti, a predsednik Urugvaja Tabare Vaskez istakao je u saopštenju da je bio ličnost čije su misli prelazile granice u regionu.

Pisac i novinar, autor više od 35 knjiga, Galeano je bio poznat kao hroničar duboke nejednakosti i traumatične istorije Latinske Amerike.

Galeanova dela inspirisala su nekoliko generacija Latinoamerikanaca moćnim opisima eksploatacije i imperijalizma. Sam Galeano govorio je da
je pomogao da se očuva “kidnapovano sećanje” Latinske Amerike.

Njegov esej “Otvorene vene Latinske Amerike” iz 1971. godine, preveden na više od 20 jezika, mnogi levičari smatraju istorijom tog regiona.

Predsednik Venecuele Ugo Čavez nazvao je to delo “spomenikom latinoameričke istorije”, a poklonio ga je američkom kolegi Baraku Obami prilikom prvog susreta 2009.

Galeano je ostao dosledan oštroj kritici kapitalizma i američke politike do samog kraja života.

Galeano je kratko bio zatvoren za vreme diktature u Urugvaju 1973. godine, nakon čega je otišao u egzil u Argentinu i potom u Španiju. Vratio se u Urugvaj nakon ponovnog uspostavljanja demokratije sredinom 80-ih i doživeo je da Vaskezova partija dođe na vlast 2005.

“Jedini način da se istorija ne ponovi je čuvati je živom”, govorio je Galeano, dobitnik niza prestižnih nagrada, među kojima su dve Casa de las Americas (1975. i 1978), švedska Stig-Dagerman (2010) i Američka književna nagrada koju je 1989. godine dobio za trilogiju “Memory of Fire”.

Galeanov izdavač, španska kuća Siglo XXI, saopštio je da će posthumno objaviti njegove dve knjige.

(SEEcult.org)

Najbolje ilustracije knjiga



Festival ilustracije knjige BookILL Fest, održan 20. aprila u Novom Sadu, protekao je u znaku gostujuće izložbe sa Bijenala u Bratislavi i dodele nagrada za najbolje ilustracije pesničkih i proznih knjiga, knjiga za decu i za foto-ilustracije knjiga.

Na konkurs četvrtog BookILL Fest-a, održanog u okviru 21. Salona knjiga na Novosadskom sajmu, pristiglo je oko 700 ilustracija, a žiri je za izložbu selektovao oko 150 radova od 97 autora iz zemlje i inostranstva.

Nagradu za najbolju ilustraciju knjige za decu dobio je Dušan Pavlić za knjigu Simeona Marinkovića “Stilske igre” (Kreativni centar).

Za najbolju ilustraciju pesničke knjige nagrađena je Milena Kaluđerović Tonić iz Crne Gore za bibliofilsko izdanje izbora poezije Horhea Luisa Borhesa “Lavirint u ogledalu”, dok je za najbolju ilustraciju prozne knjige nagrađen Vladimir Bursać za delo “Beograd između dva rata (1918-1941)” Radine Vučetić, u izdanju Kreativnog centra.

Nagradu za najbolju foto-ilustraciju knjige dobila je Milana Videnov za seriju fotografija objavljenih na naslovnim stranama knjiga u izdanju Geopoetike iz Beograda (Elizabet Abot “Istorija Braka”, Henrik Ibzen “Izabrane drame II”, Tahsin Judžel “Prorokovih poslednjih 5 minuta” i Mića Vujičić “Ronjenje na dah”).



Žiri BookILL Fest-a, koji su činili Slobodan Ivkov (predsednik), Sibila Petenji Arbutina i Senka Vlahović Filipov, dodelio je i više priznanja - Jakši Vlahoviću za ilustrovanje knjige poezije “Oka da ne ispustim dah” Milana B. Popovića, Urški Kozak iz Slovenije za knjigu za decu “Neža in razmetane sanje”, Miroslavi Raković za knjigu pesama R. Rosiera “La Poesie”, Anastasiji Stojković za kombinovanje kaligrafije i ilustracije u ilustrovanju knjige izabranih pesma Pabla Nerude, Mariji Jevtić za ilustrovanje naslovne strane knjige za decu “Ćerka čarobnica”, kao i Marini Blašković za ciklus pesama Volta Vitmana “Vlati trave”.

Priznanja su dodeljena i Maji Jovanović Majolinici za kolekciju potretnih ilustracija za knjigu Dušana Veličkovića “Sva lica sveta”, Oliveri Batajić Sretenović za ciklus ilustracija naslovnih strana teorijskih knjiga edicije “Reč” u izdanju Fabrike knjiga iz Beograda (Kultura na delu, Razumevanje obrazovanja, Školokrečina i Yuropa), Oliveri Popović Jovanović (Oli Poppins) za knjigu za decu Ivana Kušana “Lažeš, Melita”, Nikoli Radosavljeviću za ilustrovanje “Pisma Vitače Milun”, odlomka iz romana “Predeo slikan čajem” Milorada Pavića, Jovani Pejković za proznu knjigu “Gre'li je nelije”, te Dorotei Santo za studentski projekat foto-ilustracije naslovne strane knjige Branislava Nušića “Gospođa ministarka”.

Uz izložbu BookILL Festa, posetioci mogu da vide do završetka 21. Salona knjiga i gostujuću izložbu nagrađenih radova na Bijenalu ilustracije u Bratislavi, koju je otvorio slovački ambasador u Srbiji Jan Varšo.

Bijenale ilustracije u Bratislavi je jedan od najznačajnijih događaja u svetu u oblasti vizuelne umetnosti i ilustracije za decu, a ima 50-godišnju tradiciju.

Izložbu BookILL Festa otvorio je prof. Doru Bosiok, osnivač prvog studijskog programa ilustracije u Srbiji na VTŠ u Novom Sadu.

BookILL Fest organizuju Banatski kulturni centar (BKC) i Novosadski sajam, a slovačka izložba realizovana je u saradnji sa Međunarodnom ustanovom kulture za decu Bibiana iz Bratislave i Galerijom Fondacije Babka iz Kovačice.

BookILL Fest pomogao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje Vojvodine.

(SEEcult.org)

Srdić gost Sajma u Kijevu



Pisac Srđan Srdić iz Srbije biće gost od 23. do 26. aprila na Sajmu knjiga u Kijevu, povodom ukrajinskog izdanja romana “Satori”, njegove druge knjige koja je prevedena na ukrajinski jezik.

Roman je prevela Ala Tatarenko, a izdavač je Komora iz Kijeva.

Roman “Satori” objavila je 2013. godine na srpskom Književna radionica Rašić.

U toj antišvejkovskoj anabazi jedan od prepoznatljivih srdićevskih likova, društvenom i intimnom istorijom oštećen čovek koji u današnjici gubi tlo pod nogama, polazi na paradoksalni put samooslobađanja, na kojem autor ocrtava duhovit i gorak portret savremene Srbije.

Srdić je rođen u Kikindi 1977. godine, a završio je opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Dobitnik je više nagrada, među kojima su prva nagrada za prozu na konkursu zrenjaninskog časopisa "Ulaznica" 2007. godine, nagrada "Laza Lazarević" za najbolju neobjavljenu srpsku pripovetku 2009, stipendija "Borislav Pekić" 2010, kao i nagrade "Biljana Jovanović" i "Edo Budiša" za 2011. godinu, za zbirku priča "Espirando".

Autor je i romana "Mrtvo polje" (2010) i zbirke priča "Sagorevanja" (2014).

(SEEcult.org)

U slavu knjige i kulture čitanja



Narodna biblioteka Srbije i Biblioteka grada Beograda, kao i druge institucije i izdavači, tradicionalno organizuju 23. aprila, povodom Svetskog dana knjige i autorskih prava, niz programa i aktivnosti u slavu knjige i kulture čitanja.

Program u NBS obuhvata edukativnu i interaktivnu radionicu za decu predškolskog uzrasta “Priče iz šume”, nazvanu prema ediciji čačanske Pčelice, kao i javni čas “Kod Hiperborejaca Miloša Crnjanskog”, koji će održati prof. dr. Milo Lompar, a organizovan je u saradnji sa Lagunom.

Za 19 sati najavljen je razgovor povodom dnevnika Borislava Pekića u pet knjiga “Život na ledu”, u izdanju Službenog glasnika, uz nagradnu igru i poklon-knjige Glasnikovih izdanja.

Dnevničke beleške jednog od najbolјih srpskih pisaca 20. veka počinju 1948. godinom, značajnom po mnogo čemu i prelomnom za brojne stanovnike bivše Jugoslavije, a završavaju se zapisima iz oktobra 1985. godine.

Na Svetski dan knjige i autorskih prava završava se i dvomesečna izgradnja “Piramide od knjiga”, započeta na Dan NBS 28. februara. Vredna izdanja pokloniće u završnici te akcije Udruženje profesionalnih izdavača Srbije (UPIS), a prikuplјene knjige biće poklonjene Matičnoj biblioteci “Svetozar Marković” u Zaječaru i Narodnoj biblioteci “Radislav Nikčević” u Jagodini.

U saradnji NBS i Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS), u 105 knjižara u 23 grada širom Srbije odobreni su popusti za sve građane sa članskom kartom biblioteka iz tekuće kalendarske godine. U akciju su uklјučene knjižare Vulkan, Delfi i Laguna, Zavod za udžbenike, Službeni glasnik, Evro Đunti, Mladinska knjiga, Stilos, Dereta, Dobra knjiga, Čarobna šuma i Kreativni centar.

Povodom Svetskog dana knjige, Biblioteka grada Beograda tradicionalno organizuje akciju “Svi smo u biblioteci!” kojom populariše bibliotečku delatnost, knjigu i čitanje.

Javne ličnosti iz sveta kulture i medija “radiće” od 12 do 13 sati sa korisnicima – usluživati čitaoce, upisivati ih u Biblioteku, davati predloge za čitanje... Ove godine učestvuju: Zoran Kesić, Nataša Marković, Bule Goncić, Ljubica Arsić, Dragolјub Ljubičić Mićko, Aca Seltik, Dragan Ilić, Mihajlo Pantić, Živana Šaponja Ilić, Tihomir Stanić, Goran Gocić, Vanja Milačić...

U isto vreme na Platou ispred BGB dramski umetnik Vitomir Vico Dardić kazivaće najlepše stihove svetske poezije. Takođe, posetioci Biblioteke grada mogu da pogledaju izložbu “Moj grad” autora Branislava Radišića.

U BGB je u toku prolećni popust od 50 odsto na iznos godišnje individualne članarine u celoj mreži gradskih biblioteka, koji traje do 1. juna.

(SEEcult.org)

Na pola puta, 10. put



Književni festival Na pola puta u Užicu ugostiće od 26. do 30. aprila neke od najznačajnijih pisaca i autora iz regiona, a povodom jubilarnog, desetog izdanja, predstaviće i knjigu “Časovi čitanja” kojom podseća na predavanja održana u proteklih devet godina.

Gosti desetog festivala Na pola puta, koji organizuje Užička gimnazija, biće: Vojislav Pejović, Filip David, Drago Hedl, Nihad Hasanović, Boris Pavelić, Branislav Dimitrijević, Nenad Veličković, Predrag Lucić i Dejan Ilić, kao i članovi redakcije satiričnog portala njuz.net.

Na protekla izdanja tog jedinstvenog festivala podsetiće knjiga “Časovi čitanja”, koja sadrži 15 predavanja održanih na časovima tokom proteklih devet godina, koju su priredili profesorka Užičke gimnazije Ružica Marjanović, inicijatorka festivala Na pola puta, i Dejan Ilić iz Fabrike knjiga, koja je i objavila to izdanje u ediciji Reč.

U okviru pratećeg programa, biće promovisana i knjiga Borisa Pavelića “Smijeh slobode”.

Gostovaće i novopazarska omladinska trupa predstavom “Beton mahala”, u režiji Branislava Trifunovića i Rifata Rifatovića, a biće otvorena i izložba radova splitskog autora Alema Ćurina, prepoznatljivog po radovima objavljivanim u splitskom nedeljniku “Feral Tribune”, a sada u zagrebačkim “Novostima”.

Festival “Na pola puta” održava se od 2006. godine polovinom aprila, okupljajući pisce iz BiH, Hrvatske i Srbije.

Naziv je dobio po tome što se Užice nalazi na pola puta od Beograda i Sarajeva.

Susret pisaca iz regiona inicirala je profesorka književnosti u Užičkoj gimnaziji Ružica Marjanović, a stalni gost festivala od osnivanja je Nenad Veličković, profesor na Filozofskom fakultetu u Sarajevu.

Među dosadašnjim učesnicima su i Ljubica Arsić, Vida Ognjenović, Srđan V. Tešin, Minja Bogavac, Lamija Begagić, Faruk Šehić, Dušan Spasojević, Jasmina Ahmetagić, Vladimir Arsenijević, Dubravka Ugrešić, Dobrosav Bob Živković, Radmila Lazić, Neven Ušumović, Sreten Ugričić, Vladislav Bajac, Stefan Arsenijević, Enes Kurtović, Karmen Lonačarek, Viktor Ivančić, Svetislav Basara, Marko Tomaš, Božo Koprivica, David Albahari, Đerđ Serbohorvat, Mileta Prodanović, Saša Stanišić, Rumena Bužarovska, Mileta Prodanović, Robert Perišić, Goran Vojnović, Damir Šabotić, Maja Pelević, Svetlana Lukić, Ildiko Lovaš...

Program festivala Na pola puta realizuje se u Užičkoj gimnaziji, Gradskom kulturnom centru i Narodnom pozorištu Užice.

Festivalski sajt je napolaputa.net, a program javnih razgovora i večernjih čitanja nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Tešinove Priče s Marsa



Nova knjiga Srđana V. Tešina “Priče s Marsa”, koja sadrži 23 kratke priče, kao i piščev zapis o tome kako napisati kratku priču, objavljena je u izdanju Arhipelaga.

Priče iz nove Tešinove knjige nalaze se u više antologija savremene srpske priče, a jedna od njih - “Where Is Grandma, Where Do You Think She Hides?” - uvrštena je nedavno u Antologiju najboljih evropskih priča koja izlazi u SAD (Best European Fiction Anthology).

Reč je o kratkim pričama napisanim u duhu flash-fiction, koje govore o svakodnevici i zločinima, napetostima i konfliktima, tajanstvenim nestancima i bizarnim događajima, krimi zapletima i nesvakidašnjim preokretima u delu grada zvanom Mars.

Oblikovane kao snažna i provokativna urbana crna hronika naših dana, nove priče Tešina postavljaju pred čitaoca pitanja na koja ne može izbeći odgovor: Da li je svaki naš grad postao Mars? Da li je moguć život na Marsu? Otuda se, kako je naveo Arhipelag, može kazati da je nova Tešinova knjiga upečatljiva povest o tome kako smo sopstveni život pretvorili u Mars.

Pripovedač, romansijer i esejista Srđan V. Tešin (1971, Mokrin) objavio je devet knjiga, među kojima su i prevođeni i nagrađivani romani “Kroz pustinju i prašinu” i “Kuvarove kletve i druge gadosti”, kao i knjiga priča “Ispod crte”.

Posvećen istraživanju kratke priče, Tešin je priredio nekoliko tematskih antologija savemene srpske i regionalne priče u izdanju Arhipelaga: antologiju srpske subverzivne priče “Bunker”, antologiju priča o starosti “Starost”, antologiju priča o kući “Kuća na Ravnom Bregu” i antologiju priča o medijima “Četvrtasto mesto”.

Tešin je zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama i izborima iz srpske savremene književnosti, a proza mu je prevođena na francuski, engleski, nemački, poljski, češki, makedonski, mađarski, albanski i slovenački jezik.

Jedan je od dobitnika nagrade Zavoda za kulturu Vojvodine za 2014. godinu, koje se dodeljuju za stvaralačke rezultate u kulturi i umetnosti i unapređivanju kulturnog života, uvažavajući sve posebnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine.

(SEEcult.org)

Veče posvećeno Pekiću



Književno veče posvećeno delima Borislava Pekića, jednog od najznačajnijih srpskih književnika 20. veka, biće održano 5. maja u Maloj sali Kolarčeve zadužbine u Beogradu, a govoriće direktor Lagune Dejan Papić, književni kritičar Aleksandar Jerkov, književnik i kritičar Petar Arbutina i pisac Nenad Nikolić.

Izdavačka kuća Laguna je prvi put objavila celokupna Pekićeva književna dela u 14 knjiga.

Romansijer, dramski pisac i filmski scenarista, rođen 4. februara 1930. godine u Podgorici, a od 1945. godine živeo je u Beogradu, gde je pohađao Treću mušku gimnaziju i maturirao 1948. godine. Te iste godine osuđen je na 15 godina strogog zatvora sa prinudnim radom i gubitkom građanskih prava od deset godina kao pripadnik tada ilegalnog Saveza demokratske omladine Jugoslavije. Na izdržavanju kazne je bio u KPD Sremska Mitrovica i KPD Niš. Pomilovan je 1953. godine, pošto je proveo pet godina u zatvoru.

Studirao je eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Godine 1958. dobio je prvu nagradu na anonimnom konkursu za originalni scenario, koji je raspisao “Lovćen film”, a 1959. počeo je da radi kao dramaturg i scenarista za tu filmsku kuću.

Na početku svog književnog stvaralaštva pisao je scenarija za različita filmska preduzeća. Prema njegovom tekstu “Dan četrnaesti” snimljen je film koji je 1961. godine predstavljao Jugoslaviju na filmskom festivalu u Kanu.

Prvi roman “Vreme čuda” objavio je 1965. godine, i od tada se isključivo posvetio pisanju. Pisao je prozu, pozorišne, radio i televizijske drame.

Bio je član uredništva Književnih novina od 1968. do 1969. godine i saradnik u časopisima Stvaranje, Književnost, Savremenik i Književna reč, kao i u brojnim novinama i dnevnim listovima.

Za drugi roman “Hodočašće Arsenija Njegovana” (1970) dobio je NIN-ovu nagradu za roman godine. Nakon odluke da se sa porodicom privremeno preseli u London 1970. godine, vlasti mu bez obrazloženja oduzele pasoš. Posle godinu dana uspeo je da se pridruži porodici u Londonu, ali za jugoslovenske vlasti je postao persona non grata.

Pekić je preminuo 2. jula 1992. godine u Londonu.

Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana u Beogradu.

Kratki roman “Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana” objavljen je u izdanju “Slova ljubve” iz Beograda tek 1975. godine (iako je napisan znatno ranije, ali Pekić nije uspeo da pronađe izdavača koji bi se usudio da objavljuje njegova književna dela).

Rukopis sotije “Kako upokojiti vampira” izabran je na anonimnom književnom konkursu Udruženih izdavača i štampan 1977. godine. Sledi kratak roman “Odbrana i poslednji dani” (1977). Pekićevo kapitalno delo, saga-fantazmagorija “Zlatno runo” objavljeno je u sedam tomova (1978-1986), za koje je 1987. dobio Njegoševu nagradu.

Žanr-romanom “Besnilo” (1983), svojevrsnom apokaliptičkom vizijom sveta u kojem živimo, Pekić je odstupio iz istorijske tematike “Zlatnog runa” i napisao delo sa elementima trilera. Taj roman je, zahvaljujući tematskoj provokativnosti, postao bestseler i doživeo veliki broj izdanja. Prema mišljenu čitalaca, “Besnilo” je, pored “Godina koje su pojeli skakavci”, ušlo u selekciju deset najboljih romana u srpskoj književnosti objavljenih od 1982. do 1992. godine. U sledećem, antropološkom romanu “1999”, objavljenom 1984, za koji je 1985. dobio nagradu za naučnu fantastiku, Pekić je ostao na tragu te uzbudljive fantastične utopije.

Krajem 1984. godine, u izdanju Partizanske knjige iz Beograda, izašla su Pekićeva “Odabrana dela” u 12 knjiga, za koja je dobio nagradu Udruženja književnika Srbije. Časopis “Književnost” dodelio mu je 1986. godine, povodom 40-godišnjice izlaženja, specijalnu Povelju.

“Nolit” mu je 1988. objavio zbirku gotskih priča “Novi Jerusalim”, a za roman-epos “Atlantida” ise godine dobio je Goranovu nagradu.

Autobiografsko-memoarska proza “Godine koje su pojeli skakavci” (prvi tom) proglašena je za najbolju knjigu u 1987. i za kratko vreme doživela tri izdanja. Drugi tom pod istim naslovom dobija 1989. nagradu “Miloš Crnjanski” za memoarsku prozu. Iste godine Srpska književna zadruga objavila je njegovu fantazmagoriju “Argonautika”.

Pekić je 1990. dobio i Povelju “Majska rukovanja” za izuzetne stvaralačke rezultate na polju književnosti i kulture od Doma omladine “Budo Tomović” iz Podgorice. “Pisma iz tuđine” (1987), “Nova pisma iz tuđine” (1989, nagrada Sent-Andreje “Jakov Ignjatović” u Budimpešti 1990. godine) i “Poslednja pisma iz tuđine” (1991, godišnja nagrada Grafičkog ateljea Dereta za najuspešnije izdanje te godine) spadaju u Pekićev publicistički stvaralački domen.

Esejistička proza “Sentimentalna povest britanskog carstva” objavljena je posthumno 1992. godine i za nju je 1993. dobio Počasnu nagradu BIGZ-a.

Pekić je i autor oko 30 dramskih dela za pozorište, radio i televiziju, emitovanih i igranih na domaćim i stranim radio i televizijskim stanicama i pozorišnim scenama. Pozorišni komad “Korešpodencija” zabeležio je 300 izvođenja za 24 godine na repertoaru Ateljea 212. Između ostalih dramskih dela izvođena su i “Generali ili srodstvo po oružju” (1972, nagrada za komediju godine na Sterijinom pozorju u Novom Sadu), “189. stepenik” (1982, Prva nagrada Radio Zagreba). Drami “Kako zabavljati gospodina Martina” dodeljena je prva nagrada na festivalima u Ohridu i Varni (1990).

Usledila je godišnja nagrada pozorišta u Kruševcu “Kneginja Milica” (1991) i iste godine plaketa “Pečat” Narodnog pozorišta u Beogradu za specijalne zasluge.

Pekićeva dela su prevođena na engleski, nemački, francuski, italijanski, španski, holandski, poljski, češki, slovački, mađarski, rumunski, retoromanski, makedonski, slovenački, albanski, grčki, švedski i ukrajinski.

Bio je i jedan od osnivača Demokratske stranke 1990. godine, potpredsednik i član Glavnog odbora.

Učestvovao je u uređivanju prvih brojeva obnovljenog opozicionog lista “Demokratija”, glasila Demokratske stranke.

Pekić je bio dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1985. godine, član Krunskog saveta, potpredsednik Srpskog PEN-centra, član Engleskog PEN-centra, honorarni komentator srpskohrvatske sekcije BBC-ja. Bio je član Udruženja književnika Srbije, član Udruženja filmskih umetnika i član Udruženja dramskih umetnika Srbije.

Princ Aleksandar Karađorđević posthumno ga je odlikovao Kraljevskim ordenom dvoglavog belog orla prvog stepena.

Posle njegove smrti u Beogradu je osnovan Fond “Borislav Pekić”, čiji je cilj promocija i publikovanje Pekićevih dela, staranje o piščevoj zaostavštini kao i projekti “Borislav Pekić našoj deci” i godišnja dodela nagrade “Borislav Pekić” za književna dela u nastajanju.

Nakon piščeve smrti brigu o publikovanju njegovih rukopisa, kako objavljenih, tako i onih iz zaostavštine, kao i sajt borislavpekic.com, preuzele su njegova supruga Ljiljana Pekić i ćerka Aleksandra Pekić.

(SEEcult.org)

Vidi Ognjenović - Prozart



Književnica Vida Ognjenović iz Srbije dobitnica je ovogodišnje međunarodne književne nagrade “Prozart” na festivalu “PRO-ZA Balkan” u Skoplju, koji će biti održan od 18. do 20. maja.

Nagrada “Prozart” dodeljena je Vidi Ognjenović za autorski doprinos razvoju savremene balkanske književnosti, saopštila je njena izdavačka kuća Arhipelag.

Nagradu joj je jednoglasno dodelio Umetnički savet Međunarodnog književnog festivala “PRO-ZA Balkan”, koji čine dr Aleksandar Prokopiev, dr Elizabeta Šeleva, Ermis Lafazanovski i direktor festivala “PRO-ZA Balkan” Dejan Trajkoski.

U obrazloženju je istaknuto se specifičan pripovedački talenat Vide Ognjenović, predstavljen u proznim delima objavljenim na kraju 20. i početkom 21. veka, nametnuo kao “izrazita snaga u kontekstu savremene balkanske i evropske književnosti”.

Umetnički savet Festivala “PRO-ZA Balkan” istakao je i da je Vida Ognjenović dobro poznata književnoj i pozorišnoj publici Balkana svojim pričama, romanima i dramama” u čijem se središtu nalazi mikrokosmos Sremskih Karlovaca koji simbolizira savremeni multikulturalizam.

Na makedonski jezik do sada su prevedena tri romana Vide Ognjenović: “Kuća mrtvih mirisa”, “Preljubnici” i “Posmatrač ptica”.

Vidi Ognjenović će nagrada “Prozart” biti uručena 20. maja na svečanosti u okviru završnice festivala “PRO-ZA Balkan” koji je osnovan u cilju promovisanja balkanske književnosti, kao i kontinuiranog prevođenja i uopšte obuhvatnije književne i kulturne razmene među balkanskim zemljama.

Pored Vide Ognjenović, koja je i predsednica Srpskog PEN centra i pozorišna rediteljka, učesnici festivala "PRO-ZA Balkan" su i turski pisac Ahmet Umir, albanski pisac Ben Bluši, slovenačka književnica Polona Glavan, nemačka autorka Alida Bremer i makedonski pisac Dimitar Baševski.

Osim niza čitanja, razgovora i potpisivanja knjiga, organizatori su najavili i tribinu na temu “Književnost, granice, publika”.

U posebnim programima učestvovaće literarni agenti iz nekoliko vodećih svetskih literarnih agencija, kao i direktori nekoliko značajnih međunarodnih književnih festivala.

Organizator festivala “PRO-ZA Balkan” je makedonska izdavačka kuća „Ikona“ iz Skoplja.

(SEEcult.org)

Pro-za Balkan



Književni festival Pro-za Balkan okupio je u Skoplju ugledne pisce iz regiona, među kojima je i Vida Ognjenović iz Srbije, ovogodišnja dobitnica nagrade “Prozart” za doprinos razvoju književnosti na Balkanu.

Vida Ognjenović, poznata književnica, režiserka i dramaturg, koja je i predsednica Srpskog PEN centra, dobila je nagradu “Prozart” jednoglasnom odlukom žirija, koji su činili pisac i izdavač Vladislav Bajac iz Srbije, umetnički direktor festivala Aleksandar Prokopiev, te Elizabeta Šeleva, Ermis Lafazanovski i Dejan Trajkoski.

Osim Vide Ognjenović, kojoj će nagrada biti uručena 20. maja na zatvaranju festivala Pro-za Balkan, našli su se i turski pisac Ahmet Umit, Ben Bluši iz Albanije, Polona Glavan iz Slovenije, te filološkinja Alida Bremer iz Hrvatske, koja živi i radi u Nemačkoj.

Među učesnicima je i romanopisac, pesnik, pripovedač, prevodilac i izdavač Dimitar Baševski, koji je od 2000. do 2006. godine bio predsednik Makedonskog PEN centra, a potom je postao njegov počasni predsednik.

Festival je počeo 18. maja u Mladinskom kulturnom centru predstavljanjem dela gostujućih pisaca koja su prevedena na makedonski jezik. Za 19. maj najavljeno je potpisivanje knjiga i susret sa čitaocima u knjižari “Ikona”, koja je organizator festivala Pro-za Balkan. Potom će biti održana tribina “Književnost, granice, publika” u EU info centru, na kojoj će učestvovati i pisci i članovi programa “Skopje fellowship”.

Festival će biti završen u Daut Pašinom amamu uručenjem nagrade “Prozart” Vidi Ognjenović.

Prozna dela Vide Ognjenović, kako je istakao žiri, nametnula su se kao “izrazita snaga u kontekstu savremene balkanske i evropske književnosti”. Vida Ognjenović, kako je istaknuto, dobro je poznata književnoj i pozorišnoj publici Balkana svojim pričama, romanima i dramama, u čijem se središtu nalazi mikrokosmos Sremskih Karlovaca koji simbolizira savremeni multikulturalizam.

Na makedonski jezik do sada su prevedena tri romana Vide Ognjenović: “Kuća mrtvih mirisa”, “Preljubnici” i “Posmatrač ptica”.

Festival Pro-za Balkan podržali su Ministarstvo kulture Makedonije, Delegacija EU u Skoplju, turski kulturni centar “Junus Emre”, kao i ambasade Srbije, Slovenije i Hrvatske.

Festivalski sajt je prozabalkan.mk, a program se nalazi i u Kalendaru portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Evropa: (ne)ispričana priča



Međunarodna konferencija “Evropa: (ne)ispričana priča” okupiće 21. i 22. maja u Novom Sadu poznate pisce, književne kritičare i esejiste iz Srednje i Istočne Evrope, koji će pokušati da odgovore na pitanje kakva Evropa nastaje pred našim očima, koje su njene ključne ideje i narativi, s kojim se izazovima suočava i na koji način će novi evropski kontekst uticati na savremenu književnost i kulturu evropskih naroda.

U organizaciji Zavoda za kulturu Vojvodine, Srpskog PEN centra i Filozofskog fakulteta, na konferenciji će učestvovati Kajus Dobresku iz Bukurešta, Roland Orčik iz Segedina, Tanja Tuma i Marjan Strojan iz Ljubljane, Vida Ognjenović iz Beograda, Vladislava Gordić Petković, Mario Liguori, Zoran Paunović i Mihal Ramač iz Novog Sada, Oto Tolnai sa Palića i Srđan V. Tešin iz Kikinde.

Konferencija se, kako su napomenuli organizatori, održava u naročitom času novije evropske istorije, koji karakteriše iskustvo strepnje, sumnje i straha od nejasne budućnosti. Do tih promena je došlo poslednjih godina, a naročito poslednjih meseci - posle više od dve decenije evropskog entuzijazma, tokom kojih je slika Evrope i njene sadašnjosti i budućnosti bila ispunjena izvesnošću i uverenjem u političku stabilnost, društveni razvoj i ekonomsko blagostanje.



Iako je u duhu evropske književnosti i mišljenja i njihovih najboljih tradicija kreativna sumnja i stalno preispitivanje svih stvari, pa tako i same Evrope kao zbirnog imena mnogih ispričanih i neispričanih priča, dominantan tok modernog evropskog mišljenja, sve donedavno, bio je u znaku boljih očekivanja i konkretno proverljivih procesa koji su evropsko iskustvo činili privlačnim i za evropsku periferiju i za vanevropska društva.

Prema navodima organizatora, možda je upravo trenutak velike evropske krize pravi izazov za razgovor na temu “Evropa: (ne)ispričana priča”, a dragocen podsticaj za nastavak razgovora o današnjem evropskom iskustvu bila im je prošlogodišnja konferencija “Evropa: stalne i nestalne granice”.

Pozivajući učesnike konferencije da se pridruže razgovoru i da ispričaju svoje evropske priče, organizatori su posebno smo imali na umu sledeća pitanja: Da li je Evropa neispričana priča? Koje priče bi bilo važno ispričati upravo danas u Evropi? Da li je evropska priča u krizi? Šta je u današnjoj Evropi najviše pogođeno krizom: ekonomija, kultura, demokratija, solidarnost, poverenje, evropske integracije, politika, standard, umetnost, institucije, umeće pričanja priča, ideologije, poetike, ukus, teorija, javnost, sama kriza? Ili nešto sasvim drugo? Šta su okviri evropske priče? Da li savremeno evropsko društvo marginalizuje kulturu? Da li postoje osnovne evropske priče?

Tekstovi učesnika konferencije biće objavljeni u posebnom zborniku radova.

Konferencija će biti održana u Zavodu za kulturu Vojvodine, a ulaz je besplatan.

(SEEcult.org)

Krokodil – Središta periferije



Književni festival Krokodil biće održan 12. i 13. juna na prostoru otvorenog amfiteatra ispred Muzeja istorije Jugoslavije u Beogradu, a ove godine ispituje odnos centra i margine, uz učešće više od 15 renomiranih i mlađih autora.

Sedmi Krokodil će temom “Središta periferije” (Centers of Periphery) ispitati odnos centra i margine kako u fizičkom smislu, tako i u poetičkom, ali i političkom.

Eksperiment, provokacija, kritičko preispitivanje stvarnosti, kako su naveli organizatori, elementi su svesno perifernog pozicioniranja u književnosti, javnosti i društvu uopšte, ali i onoga što nazivamo “radom na malom prostoru”.

Autori poput legendarne Dubravke Ugrešić, čuvenog filmskog reditelja Lazara Stojanovića, provokativnog crnogorskog pisca i kolumniste Andreja Nikolaidisa, ovogodišnjeg dobitnika NIN-ove nagrade Filipa Davida, kao i istaknutog bugarskog pisaca Aleka Popova - samo su neka od imena koja će se predstaviti na ovogodišnjem Krokodilu. Uz njih naći će se i nešto mlađi pisci i pesnici, poput Marka Pogačara, Dragane Mladenović, Marka Tomaša i Bojana Babića, koji hrabro i beskompromisno dovode u pitanje brojne ustanovljene društvene tabue, izazivaju politički ili društveni mejnstrim i često plivaju protiv struje, ne strahujući od mogućih direktnih negativnih posledica po lični integritet i društveni status, a ponekad i po bezbednost.

Među učesnicima su i pisci čija prva dela Krokodil želi da predstavi festivalskoj publici, poput Branka Rosića i Migela Rodrigesa Andreua.

Krokodil će predstaviti ove godine i literature perifernih delova evropskog kontinenta.

U želji da publici na atraktivan način pokaže šta znači stvarati na dva različita ruba Evrope - ovde kod nas, na jugu, i na krajnjem severu kontinenta – u Švedskoj, Krokodil će, zahvaljujući saradnji sa švedskim književnim festivalom Litfest, ugostiti i nekoliko interesantnih švedskih autora, poput Pernile Berglund i Mikea Berglunda, te Stiva Sem-Sandberga, autora romana “Ubogi u Lođu” koji je proglašen za najbolju knjigu u Švedskoj 2009. godine i preveden na više od 30 jezika.

Među učesnicima Krokodila su i Dušan Šaponja i Dušan Čavić, autori čuvenih TV emisija “Ciklotron” i “Marka Žvaka”, koji su zaduženi za vizuelna i performativna intermeca između nastupa autora.

Javna čitanja smenjivaće se sa sofa-intervjuima – razgovorima na sceni koje je Krokodil ustanovio pre dve godine.

Živosti Krokodila doprineće i serija dinamičnih debata, koja će biti održana na engleskom jeziku 13. juna u 11 sati u foajeu MIJ, a baviće se temama odnosa centra i periferije, svrsishodnosti književne i umetničke provokacije i neophodnosti književnosti o holokaustu danas.

Ovogodišnja novina su i voditelji koji predstavljaju različite segmente programa, pa će se Ivanu Bevcu, Kruni Lokotaru i Mimi Simić, koji su već poznati publici, pridružiti i Litfestov voditelj Per Bergstrem iz Švedske, te domaći književni kritičar Vladimir Arsenić, koji će moderirati jedan od razgvoora u okviru debatnog programa.

Festival Krokodil (Književno regionalno okupljanje koje otklanja dosadu i letargiju) osnovan je 2009. godine kao manifestacija koja na jedinstven i originalan način predstavlja književnost regiona u njenom punom obimu – bez generacijskih, poetičkih, rodnih ili bilo kakvih drugih isključivosti. Modernim i dinamičnim pristupom u predstavljanju pisaca (čitanje uz korišćenje savremenih video i audio medija, muzičko-scenski performansi), kao i širokim izborom koji uključuje poeziju, prozu i dramski tekst, Krokodil je postao jedan od najposećenijih književnih događaja u regionu.

Do sada je održano šest letnjih festivala i 12 gostujućih izdanja festivala Krokodil u sedam evropskih zemalja, uz učešće 120 pisaca iz Srbije, regiona i Evrope.

Satnica sedmog festivalskog izdanja nalazi se na sajtu Krokodila, kao i u Kalendaru portala SEEcult.org.

*U PRILOGU: biografije učesnika sedmog Krokodila - http://www.seecult.org/files/7-KROKODIL-biografije.pdf

(SEEcult.org)

Attachment
7-KROKODIL-biografije.pdf - http://www.seecult.org/files/7-KROKODIL-biografije.pdf

Završen 4. Beogradski festival evropske književnosti



Beogradski festival evropske književnosti završen je 26. juna književnim večerima jedne od najpoznatijih francuskih romansijerki Florans Noavil i Nemanje Rotara, pisca romansirane biografije o pesniku Miroslavu Antiću “Sutradan posle detinjstva”, kao i projekcijom Antićevog gotovo nepoznatog celovečernjeg igranog filma “Doručak sa đavolom”.

Autorka i nagrađivane i prevođene biografije “Singer”, kao i provokativne knjige o aktuelnoj ekonomskoj krizi “Završila sam ekonomiju, izvinjavam se zbog toga”, Florans Noavil istakla je da, kada piše, uvek polazi od konkretnog ličnog iskustva.

Tako je bilo i prilikom nastavnka ljubavnog romana “Vezanost” koji, kako je rekla, ne bi napisala da, slično svojoj junakinji, kao vrlo mlada, nije imala ljubav sa starijim muškarcem.

“U jednom trenutku svog života morala sam da se pozabavim tom temom. Danas kada je ovaj roman preveden na mnoge jezike, čak i na bengalski, mislim da znam zašto je on privlačan mnogim čitaocima, i to iz sasvim različitih kultura. ‘Vezanost’ nije samo roman o ljubavi, to je i roman o zaljubljivanju, o tome zašto se i kako zaljubljujemo, šta nas to privlači nekom drugom, i to baš nekom konkretnom drugom među svima ostalim. Ljudi različito žive u Beogradu, Parizu, Limi ili Stokholmu, ali se iz istih razloga zaljubljuju i vole, i iz istih razloga plaču i pate. To me je privuklo da osvetlim u svom romanu tu dinamiku odnosa među ljudima, kako nastaju i kako potom, u nekom trenutku, nestaju. I još sam jedno htela da učinim. Obično se u romanima Lolite prikazuju iz muškog ugla. Ja sam htela da napišem roman u kome će se o Loliti govoriti iz ženskog ugla. U mom romanu Lolita je progovorila”, rekla je Florans Noavil.



Nemanja Rotar predstavio je knjigu “Sutradan posle detinjstva” o pesniku i boemu Miroslavu Antiću i njegovom dobu - 70-im i 80-im godinama 20. veka, kao i o vremenu u kome žive današnji Antićevi čitaoci.

Rotarova knjiga doživela je veliki uspeh kod čitalaca i kritike, pa je za nekoliko meseci doživela dva izdanja i niz promocija širom Srbije.

Prema rečima Rotara, vreme Miroslava Antića i naše vreme potpuno se razlikuju, jer su pesnici nekada bili slavni i poznati, o njima se govorilo i oni su drugima bili uzor, a danas su uzor akteri sa estrade i zabave.

“Miroslav Antić je ostao pesnik koga čitaju i čije stihove znaju. Putujući po Srbiji na promocije knjige, još jednom sam video koliko on ima čitalaca i poklonika. On je pesnik koji kod svakoga budi emociju. On je pisac svih naših detinjstava. Želeo sam da napišem knjigu o njemu kako bih bolje i neposrednije razumeo njegovo vreme, ali i kako bih iz te perspektive sagledao naš današnji trenutak”, rekao je Rotar u razgovoru s Marijom Nenezić.

Publika četvrtog BFEK-a imala je priliku da pogleda u samoj završnici i igrani Antićev film “Doručak sa đavolom” iz 1971. godine za koji je dobio Zlatnu arenu u Puli za scenario, ali je ubrzo posle toga bunkerisan zbog izrazite kritičnosti prema ideologiji vladajuće partije. Antić prikazuje u tom filmu osetljivu političku temu o zlostavljanju vojvođanskih seljaka tokom kolektivizacije ruralnih područja odmah nakon oslobođenja.

Među gostima četvrtog BFEK-a, u organizaciji izdavačke kuće Arhipelag, bili su proteklih dana u Domu omladine Beograda i najprevođeniji slovenački pisac Drago Jančar, nemački romansijer i esejista Jozef Haslinger, predsednik Nemačkog PEN centra, romanopisac i pripovedač iz Luksemburga Gi Helminger, kao i domaća pesnikinja Ana Ristović, koji su ukazali na značaj književnosti u društvu i posebno njenog bavljenja savremenim i aktuelnim temama.

Prema navodima Arhipelaga, četvrti BFEK bio je najuspešniji do sada.

Publika je imala priliku da prati čitanja i razgovore sa poznatim evropskim i domaćim piscima, ali i da besplatno pogleda četiri filma zasnovana na književnim delima, prisustvuje panel diskusiji o statusu savremene kulture i pogleda izložbu grafika Branka Đukića “Mixed Media”.

Osnovni koncept BFEK-a, koji počiva na kombinaciji čitanja i razgovora, potvrdio je snagu i privlačnost za publiku, ali i naglasio koliko je u javnom prostoru nedovoljno razgovora o književnosti i kulturi, saopštio je Arhipelag.

*Foto: Stanislav Milojković

(SEEcult.org)

Jubilarni, 10. Kikinda Short



Festival kratke priče Kikinda Short biće održan deseti put od 1. do 4. jula u Kikindi, Zrenjaninu i Beogradu, a predstaviće 14 pisaca iz 11 zemalja, koji će čitati svoje priče publici.

Na jubilarnom izdanju tog festivala, pod sloganom "Kikinda Reset", gostovaće Faruk Šehić iz Bosne i Hercegovine, Petar Denčev iz Bugarske, Rade Jarak, Slađan Lipovec i Roman Simić iz Hrvatske, Daniel Batliner iz Lihtenštajna, Laslo Kiš iz Mađarske, Rumena Bužarovska iz Makedonije, Kozmin Perca iz Rumunije, Matjaž Brulc iz Slovenije, Santjago Pahares iz Španije, Šan Melangel Dafid i Sofi Kuk iz Velike Britanije i Slobodan Tišma iz Srbije.

Festivalu će se pridružiti i polaznici Radionice kreativnog pisanja Hila & Parobrod.

Petoro učesnika izabrano je na konkursu za učesnike sa prethodnih devet izdanja Festivala Kikinda Short, a desetoro su izabrali organizatori i selektori.

Čitanja su predviđena 1. 2. jula u Narodnoj biblioteci “Jovan Popović” u Kikindi, 3. jula u Gradskoj bašti u Zrenjaninu i 4. jula u Ustanovi kulture “Parobrod” u Beogradu.

Festival su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje Vojvodine, kao i Fondacija Traduki i Kulturštiftung Lihtenštajn, institucije iz Velsa i
Mađarske, grad Zrenjanin, SkaSka i Turistički centar grada Zrenjanina.

Gradske vlasti Kikinde izdvojile su za jubilarno izdanje Festivala Kikinda Short 80.000 dinara, zbog čega su organizatori odlučili da odbiju tu podršku, navodeći da je reč o uvredljivo niskoj sumi.

Festival je 2014. godine održan pod sloganom “Kikinda, Sorry”, čime su organizatori želeli da podvuku činjenicu da ne samo što je opstao u gotovo nemogućim uslovima za razvoj kulture, već se širi i na druge države i gradove, budući da je, osim u Kikindi i Beogradu, održan delom i u Temišvaru, Segedinu i Zrenjaninu, uz učešće 20 pisaca iz 14 zemalja.

I 2013. godine Kikinda Short je skretao pažnju na težak položaj manifestacija te vrste i kulture uopšte, pa je osmo izdanje održano pod sloganom “Kikinda Shwortz” zbog smanjenog budžeta.

Partneri Udruženja “Kikinda Short” u organizovanju jubilarnog izdanja Festivala su Narodna biblioteka “Jovan Popović” u Kikindi, Ustanova kulture “Parobrod” u Beogradu i Gradska narodna biblioteka “Žarko Zrenjanin” u Zrenjaninu.

Festivalski sajt je kikindashort.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala za kulturu SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Anisur Rahman u Krokodilovoj Kući za pisce



Pisac Anisur Rahman iz Bangladeša, koji je nakon pretnji smrću zbog sekularističkih stavova zatražio politički azil u Švedskoj pre pet godina, gost je Krokodilove Kuće za pisce tokom jula, a učestvuje i na festivalu Kikinda short u Beogradu.

Anisur Rahman je pesnik, dramski pisac, romanopisac, esejista, novinar, književni kritičar i prevodilac. Član je Švedskog udruženja pisaca i počasni šlan Švedskog PEN centra. Programski je urednik Švedskog književnog centra u Upsali.

Često nastupa na konferencijama, seminarima i u medijima, gde govori o temama slobode govora, bengalskoj, švedskoj i nordijskoj poeziji, a često drži i radionice kreativnog pisanja.

Rahman će nastupati u okviru desetog festivala Kikinda short 4. jula u Parobrodu.

Debitovao je 2003. zbirkom pesama Empty Glass, a dobitnik je stipendije princa Vilhelma, koju dodeljuje Švedski PEN centar (2013).

Govori i piše na bengalskom, engleskom i švedskom, a trenutno živi u Upsali, gde je od 2009. do 2011. bio rezidencijalni pisac. Studirao je bengalski i engleski jezik, književnost, istoriju, film i studije drame na Univerzitetu u Daki i Univerzitetu u Stokholmu. Radi na književnim programima kreativnog pisanja u sklopu organizacije Studiefrämjandet. Sex årstider (Šest godišnjih doba) je Rahmanova prva zbirka pesama na švedskom.

Kao dramski pisac, pisao je za pozorišta u Bangladešu, Norveškoj i Švedskoj, kao i za Švedski radio i norveški radio NRK. Objavio je nekoliko knjiga proze i poezije u Bangladešu, Švedskoj, Norveškoj i SAD.

Na bengalski je preveo više klasičnih pisaca poput Franca Kafke, Henrika Ibzena i Tomasa Transtremera. Trenutno prevodi nekoliko nordijskih pesnika na bengalski. Prozu i poeziju objavljuje u različitim časopisima u Bangladešu, Finskoj, Norveškoj i Švedskoj (Uppsala Nya Tidning, The Weekly Holiday i The Finland Times).

Osnovao je i vodi nekoliko književnih festivala u Upsali, među kojima su the Mother Language International Poetry Festival i the Fristad festival.

U prilogu: tekst koji je napisao pred dolazak u Beograd

*Foto: Magnus Hjalmarson Neideman

(SEEcult.org)

Kišova dela – edicija godine



Dela Danila Kiša u deset knjiga, koja je priredila Mirjana Miočinović, a objavio beogradski Arhipelag, proglašena su za ediciju godine na Sajmu knjiga “Trg od knjige” u Herceg Novom.

Nagrada za izdavački poduhvat godine dodeljena je Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i Zavodu za udžbenike iz Beograda za “Rečnik pojmova likovnih umetnosti i arhitekture”, odlučio je žiri koji su činili: prof. dr Goran Maksimović (predsednik), mr Đorđe Malavrazić i Vojislav Bulatović.

Povodom nagrade za ediciju godine za Dela Danila Kiša u deset knjiga, žiri je kao posebno vrednu činjenicu istakao objavljivanje njegovih filmskih scenarija, koji do sada nisu bili uvršteni u izdanja sabranih dela tog velikog pisca, a uz reprezentativne i poznate tekstove, kao što su romani “Peščanik” i “Bašta, pepeo”, te autopoetička i polemička studija “Čas anatomije”, “iznova razotkrivaju aktuelnost Kišovog dela”.

Nagrada za dečju knjigu godine dodeljena je Pčelici iz Čačka za “Ilustrovani rokenrol vodič” Davida Vartebedijana, preneo je Arhipelag.



Za najlepšu knjigu proglašena je knjiga Simeona Marinkovića “Priče od A do Š”, za koju su ilustracije uradili Tihomir Čelanović i Dušan Pavlić, u izdanju Kreativnog centra iz Beograda.

Dobitnicima nagrada plakete je uručio 28. jula na zatvaranju hercegnovskog sajma sekretar za društvene delatnosti i lokalnu upravu Herceg Novog Vladimir Dželetović koji je istakao da je namera organizatora “Trga od knjige”, Gradske biblioteke i čitaonice, kao i Opštine Herceg Novi, da “uprkos takozvanim savremenim trendovima kojima se često banalizuje i obesmišljava svaka vrednost, ugrade još koji kamen u bedeme u kojima se gradi brana i kultura”.

Sajam “Trg od knjige” obeležio je ove godine tri značajna jubileja: 80 godina od rođenja Danila Kiša, 50 godina od smrti Aleksandra Lesa Ivanovića i sto godina od rođenja Branka Ćopića.

Za osam dana, koliko je trajao Sajam knjiga “Trg od knjige”, organizovana su 22 književna, dramska i likovna programa, te predstavljen rad 25 izdavačkih kuća iz Crne Gore, Srbije i Republike Srpske.

(SEEcult.org)

Eko: Spas u znanju o drugim kulturama



Italijanski pisac Umberto Eko poručio je da znanje o drugim kulturama predstavlja spas za današnji globalizovani svet i da je kulturna razmena stoga važan element opšte bezbednosti.

Kao ključni govornik na međunarodnoj konferenciji ministara kulture iz više od 80 zemalja, održanoj u okviru Svetske izložbe Expo u Milanu, Eko je istakao da živimo u svetu u kojem različite kulture ne mogu više ignorisati jedna drugu, već moraju živeti u stalnom kontaktu.

“Napredak u saobraćaju i turizmu, a dodao bih i imigraciju, omogućavaju ljudima da otkriju lepote dotad nepoznatih kultura”, rekao je Eko na konferenciji “Kultura kao instrument dijaloga”, koja je okupila 31. jula i 1. avgusta ministre kulture iz celog sveta, kao i zvaničnike međunarodnih organizacija, a bila je posvećena pitanjima zašite kulturne baštine od prirodnih katastrofa, ali i od destrukcije terorističkih grupa.

Kulturna razmena, kako je istakao Eko, ne može da eliminiše rasizam i ksenofobiju, niti znanje o drugim kulturama može da ukine nepoverenje prema drugima, ali omogućava da shvatimo kako interkulturalno razumevanje može da doprinese prevazilaženju konflikata, smanjenju nedostatka razumevanja i izgradnji nove vrste bratstva među ljudima, preneli su italijanski mediji.

Podsećajući na istorijske događaje koji su od početka 20. veka do danas sprečavali dijalog i kulturnu razmenu, Eko je rekao da upravo zbog toga – u svetu u kojem dominiraju vojni konflikti - širenje kulture i međusobnog razumevanja i uvažavanja kulturnih dobara različitih zemalja može da bude element sigurnosti na planeti koja će možda biti još više globalizovana.

Iako kulturni kontakti, kako je rekao, ne mogu spasiti decu koja umiru od gladi u Africi, Eko je rekao da ne treba zaboraviti da je upravo kultura stimulisala mnoge volontere da ponude svoje usluge i pomoć ljudima u zemljama sa velikim problemima, u kojima su kroz upoznavanje različitih kultura dodatno mogli da potvrde da su svi ljudi isti.

Odbacujući kao neosnovanu izjavu nekadašnjeg italijanskog ministra Tremontija da se “kultura ne može jesti”, Eko je rekao da kultura i kultura baština danas predstavljaju izvor ekonomskog napretka za mnoge gradove i zemlje u svetu, iako ih ne treba meriti samo ekonomskim kategorijama.

Eko je ministrima kulture na konferenciji u Milanu poručio i da su akteri procesa izgradnje međusobnog razumevanja među ljudima i da, čak i kada promovišu kulturnu baštinu svojih zemalja, rade zapravo za dobro svih.

(SEEcult.org)

Rečotrrrč/Wordrrrun



Festival poezije i performansa Rečotrrrč/Wordrrrun biće održan prvi put početkom oktobra u Beogradu, a kroz neuobičajene i interaktivne forme okupiće i predstaviti pesnike, plesače, koreografe i performere iz zemalja u regionu, Evrope i SAD, u organizaaciji Akademije Schloss Solitude iz Štutgarta, Stanice Servisa za savremeni ples i treninga aktivne poezije Pesničenje iz Beograda.

Rečotrrrč će podržati i predstaviti transdisciplinarne eksperimente umetnika koji se bave rečima i telom, jezikom i pokretom i koji kroz svoj rad preispituju granice tih umetničkih disciplina.

Od 1. do 4. oktobra na nov način predstaviće se umetnost i umetnici koji se bave rečima, telom, jezikom i pokretom iz Srbije, Hrvatske, Makedonije, Slovenije, Bugarske, Mađarske, Austrije, Francuske, Španije, Rusije, SAD...

Među učesnicima su najavljeni: Dan Boehl (SAD), Rumena Bužarovska (Makedonija), Ivo Dimchev i For now (Bugarska), Vladimir Đurišić (Crna Gora), Anne Kawala (Francuska), Bojan Đorđev, Mileta Mijatović (Srbija), Tibor Hrs Pandur (Slovenija), Kinga Tóth (Mađarska), Tea Tulić (Hrvatska)…

Četvorodnevno okupljanje u Beogradu zamišljeno je kao serija interaktivnih događaja u vidu diskusija, radionica, performansa, performativnih čitanja, piknika, muzičkih programa i žurki u brojnim gradskim otvorenim i zatvorenim prostorima – u Reksu, Magacinu u Kraljevića Marka, Kulturnom centru Grad i gradskim parkovima.

(SEEcult.org)

Milena Marković, David, Koprivica - na Kosančiću



Narodna biblioteka Srbije nastavlja 14. avgusta ciklus Večeri na Kosančiću gostovanjem dramske spisateljice i pesnikinje Milene Marković, a do kraja meseca najavljeni su i Filip David, laureat ovogodišnje NIN-ove nagrade za najbolji roman, te Božo Koprivica.

Milena Marković čitaće odabranu poeziju i govoriti na razne teme: o zrelosti i odraslosti kao fikciji, kompromisima, doslednosti, o zavisnosti od knjige i čitanja...najavila je NBS, koja je u programu “Večeri na Kosančiću” ugostila od početka jula Dušana Kovačevića, Borislava Čičovačkog, Vladimira Pištala i učesnike Međunarodne književne kolonije “Tršić 2015”.

Milena Marković autorka je knjiga “Pas koji je pojeo sunce”, “Istina ima teranje”, “Crna kašika”, “Ptičje oko na tarabi”, “Pre nego što sve počne da se vrti”, “Pesme”, “3 drame” i “Drame”. Izvedene su joj drame i scenariji za igrane filmove “Pavilјoni – kuda idem, odakle dolazim i šta ima za večeru”, “Šine”, “Nahod Simeon”, “Brod za lutke”, “Šuma blista”, “Zmajeubice”, “Sutra ujutru”, “Beli, beli svet” i “Rudarska opera”.

Dobitnica je specijalne nagrade u Beču za najbolјe drame sa prostora bivše Jugoslavije, dve nagrade Sterijinog pozorja za najbolјi tekst (Nahod Simeon, 2007. i Brod za lutke, 2009), nagrade za dramsko stvaralaštvo “Borislav Mihajlović Mihiz” i nagrade “Todor Manojlović” povodom drame “Brod za lutke”, zatim nagrade “Miloš Crnjanski” za knjigu “3 drame”, te nagrada “Bilјana Jovanović” i “Đura Jakšić” za knjigu “Ptičje oko na tarabi”.

Nakon gostovanja Milene Marković, 14. avgusta u 19 sati, za 21. avgust najavljen je razgovor sa Filipom Davidom, dobitnikom NIN-ove nagrade za 2014. godinu za roman “Kuća sećanja i zaborava”, dok će 28. avgusta gostovati Božo Koprivica, a odlomke iz njegovih dela čitaće jedna istaknuta srpska glumica.

NBS je pokrenula “Večeri na Kosančiću” 2012. godine u okviru akcije “Povratak knjige na Kosančićev venac”, koja je imala za cilј i da simbolički vrati knjigu, umetnost, publiku i pisce na mesto na kojem je srpska i svetska kulturna baština, koju je čuvala NBS u staroj zgradi, uništena u bombardovanju 1941. godine.

Ovogodišnji, četvrti letnji ciklus “Večeri na Kosančiću” počeo je 3. jula gostovanjem akademika i dramskog pisca Dušana Kovačevića. Potom je Borislav Čičovački čitao odlomke iz romana “Raskovnik” i “Muve na uzglavlјu”, a u muzičkom delu programa je na oboi izveo sa akordeonistom Aleksandrom Stefanovićom minijature Isidore Žebelјan i Bele Bartoka. Vladimir Pištalo zatim je gostovao čitanjem odlomaka iz rukopisa “Roman o Andriću” i romana “Milenijum u Beogradu”, a 7. avgusta specijalni gosti bili su učesnici književne kolonije Srpskog književnog društva “Tršić 2015” iz Srbije, zemalјa regiona, Ukrajine i Velike Britanije.

(SEEcult.org)

Nova izdanja Kišovih dela



Arhipelag je u kratkom roku objavio nova izdanja “Ranih jada” i “Enciklopedije mrtvih”, nekih od najpoznatijih knjiga Danila Kiša, koja su deo reprezentativne kolekcije “Dela Danila Kiša u 10 knjiga”.

“Rani jadi” i “Enciklopedija mrtvih” nalaze se i u obaveznoj lektiri za osnovne i srednje škole u Srbiji, a nova izdanja tih knjiga u kratkom roku ukazuju na veliko interesovanje za književnost Kiša, saopštio je Arhipelag, ekskluzivni izdavač dela tog slavnog pisca.

Arhipelag je između septembra 2014. i februara 2015, kada se navršava 80 godina od piščevog rođenja, objavio Dela Danila Kiša u deset knjiga, koje je priredila Mirjana Miočinović. Ta kolekcija obuhvata celokupnu fikcijsku književnost Kiša - od priča i novela do romana, od pesama do pozorišnih i TV drama i filmskih scenarija.

U tom izdanju nalaze se rani romani “Mansarda” i “Psalam 44”, potom knjige iz porodičnog ciklusa “Rani jadi”, “Bašta, pepeo” i “Peščanik”, tri knjige iz Kišovog novelističkog ciklusa “Grobnica za Borisa Davidoviča”, “Enciklopedija mrtvih” i posthumno objavljena knjiga “Lauta i ožiljci”, “Pesme/Elektra” i knjiga drama i filmskih scenarija “Noć i magla”.

Arhipelag je nedavno na Međunarodnom sajmu knjiga “Trg od knjige” u Herceg Novom dobio nagradu za najbolju ediciju godine za Dela Danila Kiša u deset knjiga.

Arhipelag je ekskluzivni izdavač Kišovih dela za Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

Ranije je Arhipelag objavio Izabrane poetičke spise Danila Kiša u tri knjige koji obuhvataju “Čas anatomije”, “Gorki talog iskustva” i “Poslednje pribežište zdravog razuma”, knjigu izabranih eseja u kojoj Kiš odgovara na pitanje: “Zašto pišem?” i u kojoj kaže koja su dva ključna pitanja na kojima polažu ispit svi pisci XX veka.

Kišove knjige, kako ističe Arhipelag, bolje od ma čega drugog, pokazuju da sve nije književnost, ali da književnost može biti najbolji deo našeg iskustva. Delo Kiša potvrđuje piščeve reči s početka 80-ih o “veličanstvenom mehanizmu koji ne dozvoljava da se svet obesmisli, da reči izgube svoje značenje”.

(SEEcult.org)