Vesti - književnost...

Antologija srpskog dadaizma



Knjiga 'Antologija srpskog dadaizma', koju je priredio Predrag Todorović, a objavio Službeni glasnik, predstavlja izbor iz srpske avangardne književnosti sa početka 20-ih godina 20. veka, odnosno njenog segmenta koji autor tumači kao dadaističku poetiku.

Srž onoga što autor podvodi pod srpski dadaizam odnosi se na kratak vremenski period - od 1921. do 1923.

Ključni autori koji su zastuplјeni su Dragan Aleksić, Branko Ve Polјanski i Ljubomir Micić. Pojavu braće Micić, Todorović objašnjava ambivalentnim vezama Aleksića s njima, kao i onima između zenitizma i dadaizma. Od ostalih bitnih aktera u "Antologiji" se pojavlјuju: Mihailo S. Petrov, Petar Palavičini, Boško Tokin, Rade Drainac, Moni de Buli, Risto Ratković i Stanislav Vinaver.

Glavni izvori bili su časopisi Zenit, Dada-Tank, Dada Džez, Dada-Jok i Zenit-Ekspres Dada-Jok 2.

Knjiga će biti predstavljena 2. decembra u Klubu-knjižari-galeriji Glasnika, uz učešće književnika i književnog kritičara Vase Pavkovića i Predraga Todorovića, priređivača tog dela.

"Antologija srpskog dadaizma" ovih dana je nagrađena na 51. Sajmu knjiga u Nišu priznanjem Otisak za estetski tretman knjige.

Objavljena je u ediciji “Avangarda” Službenog glasnika.

(SEEcult.org)

Booksa slavi 10. rođendan



Književni klub Booksa u Zagrebu, koji je pre deset godina pokrenulo udruženje za promovisanje kultura Kulturtreger, proslavlja tokom decembra jubilej programom kojim će podsetiti na neke od ključnih momenata u protekloj deceniji, tokom koje je izrastao u jedno od nezaobilaznih mesta zagrebačke kulturne scene, okupljajući brojne domaće i strane književnike, muzičare, umetnike i aktiviste.

Dok je preko dana mesto druženja i sastajanja, te prostor u kojem se često mogu zateći studenti koji uče za svojim računarima ili stranci koji su se u Zagrebu zatekli ili u njega doselili, Booksa u večernjim satima postaje scena brojnih programa – književnih večeri, kantautorskih svirki uživo, putopisnih predavanja, gostovanja domaćih i stranih umetnika, aktivističkih tribina. Osim kluba, Kulturtreger vodi i portal za književnost booksa.hr, a na istoj adresi (Martićeva 14d) je i Centar za dokumentiranje nezavisne kulture, koji prikuplja i dokumentuje produkciju nastalu van institucija u proteklih 20 godina.

U klub Booksa do sada se učlanilo više od 12.000 osoba, a popis poznatih imena koja su u proteklih deset godina gostovala proteže se od domaćih i stranih književnika (Houellebecq, Krasznahorkai, Drakulić, Jergović, Ugrešić, Strout, Keret, Ammaniti, Karakaš...), preko muzičara (Nina Romić, Ante Perković, Luka Belani, Pips, Chips&Videoclips, Bebe Na Vole, Lovely Quinces, Irena Žilić...), do putopisaca (Davor Rostuhar, Hrvoje Jurić, Kalman Žiha...) i brojnih drugih umetnika. Booksa je ugostila i brojne festivale, umetničke inicijative, udruženja i aktiviste, a i sama je, između ostalog, organizator jedinstvene u regionu Revije malih književnosti, koja je od 2005. godine predstavila sve književne scene sa prostora bivše Jugoslavije, kao i bugarsku, rumunsku i grčku.



Prvih deset godina Booksa će slaviti tokom celog meseca, a slavlje počinje 5. decembra rođendanskom zabavom, kada će početi i kroufanding kampanja preko sajta Indiegogo za prikupljanje sredstava za popravke prostora koji su nužni nakon decenije gotovo svakodnevne upotrebe.

Uz Zle bubnjare ispred i DJ Itch (CFSN) u Booksi, svima koji dođu na zabavu biće omogućeno da učestvuju i oflajn u kampanji kupovinom neke od slavljeničkih memorabilija – bedževa, nalepnica, torbi, piva, kuvanog vina...

Nakon rođendanske zabave, 9. decembra uslediće slavljeničko izdanje Radionice kreativnog pisanja proze i poezije koja je ne samo popularno mesto za druženje, već i odskočna daska u profesionalni svet književnosti. Kroz dosadašnjih deset radionica prošlo je više od sto polaznika, a mnogi od njih kasnije su objavili i prvu knjigu. Neki od tih danas pravih pisaca, pročitaće šta skrivaju u fiokama i prisetiti se dana kad su bili “đaci”. Priče će čitati Andrija Škare (kome u izdanju CeKaPea uskoro izlazi zbirka Život svijeta koji će doći), Vladimira Becić, već poznata teen i fantasy autorka, Dario Rukavina kome bi takođe trebalo da izađe nova zbirka, te Ksenija Kušec koja je dobila niz pohvala kritičara za zbirku “Reci mi sve”.

Uoči proze, Booksa poziva i na Saint-Saënsovu muzičku fantaziju “Karneval životinja”, koju će izvesti ansambl Glazbene staze u formi trija, s naratorom Božidarom Peričićem čiji su stihovi nastali upravo na Radionici kreativnog pisanja poezije Dorte Jagić.



Za 11. decembar najavljen je koncert Škrabica sa Antom Perkovićem, Ninom Romić, Lukom Belanijem i Bebe Na Vole. Muzički program Škrabica su i pokrenuli Nina Romić, Perković i Belani, a danas ga jednako uspešno vodi Adam Semijalac.

Booksa će povodom desetog rođendana održati 18. decembra i specijalno izdanje Književnog budoara – svog najdugovečnijeg programa, u okviru kojeg je u protekloj deceniji nastupilo više od stotinu domaćih i stranih književnika, urednika, kritičara, filmaša, likovnaka i konceptualaca, strip autora i drugih osoba veštih sa rečima. Ovoga puta gosti su iz Beograda - David Albahari i Marko Šelić Marčelo, reper, pesnik, kolumnista, urednik, prozaik i promoter književnosti među mladima. Marčelo je nedavno objavio knjigu i album “Napet šou”, koji su sadržajno i konceptualno povezani, pa knjiga sadrži tekstove pesama s albuma, Marčelove eseje o temama kojih se dotiče u pesmama, te tekstove njegovih saradnika i prijatelja, među kojima su, uz Albaharija, i pisci Mihajlo Pantić i Pavle Zelić, kolumnista Dragoljub Draža Petrović, reditelj Kokan Mladenović, rok kritičar Petar Janjatović… Razgovoru sa Marčelom pridružiće se i Albahari, uvek rado viđen gost u Booksi.

Područja dosadašnjeg interesovanja Književnog budoara bila su savremena regionalna produkcija (Od korica do korica Miljenke Buljević), naučno-fantastična književnost (SF u Booksi Aleksandra Žiljka), savremeni stip (Strip-tease Matka Vladanovića), publicistika (Oko književnosti Marka Pogačara), filmske adaptacije književnih dela (Književnost na platnu Srđana Laterze i Mime Simić), popularna nauka (Antitvarijat Vanje Švajcera), vredni i nekomercijalni naslovi (Tajni život knjiga Dušanke Profeta), te u svom vremenu neshvaćena i prezrena umetnička đela (Humanizam i dekadansa Irene Lukšić) i literatura u “neliterarnim” umetnostima (Književnost, između Dunje Kučinac).



Za 19. decembar Booksa je najavila i specijalno izdanje pab-kviza “Lova do krova”. Pet rubrika s pitanjima (trivija, opšta kultura, književnost, muzika i film) i pet igrača po ekipi, dobitni su sastojci koji su nakon Bookse zapalili ceo Zagreb, a potom i Hrvatsku. Pitanja za ovaj povratnički kviz potpisuju Minimaxovci, zamalo pobednici Booksine Lige prvaka, a vodiće ga, kao nekada, Ana Stunić. Kvizni fond od participacija ulazi u kroufanding kampanju - igra se za slavu.

U završnici rođendanske proslave, 23. decembra, Booksa organizuje predbožićnu dobrotvornu akciju sa udruženjem Futura daj šapu, koja se brine za napuštene gradske životinje. Za donaciju od 10 kuna moći će se odabrati neka od knjiga s Booksinih polica i poneti kući kao poklon, bilo za sebe, bilo za nekog drugog. Futura je, osim knjiga, pripremila i majice, pa je to jedinstvena prilika da se za malo novca nabavi odličan poklon i istovremeno pomogne što napuštenim životinjama, što Booksinom ozvučenju.

U Booksi kažu da je najveća vrednost celog tog projekta to što publika od samog početka pokazuje veliko interesovanje za učešće u osmišljavanju i izvođenju programa koji se odvijaju u klubu. Zahvalni su i donatorima od kojih su najznačajniji Gradski ured za kulturu Zagreba, Ministarstvo kulture Hrvatske, Nacionalna zaklada za razvoj civilnog društva i Zaklada Kulutra nova.

(SEEcult.org)

Jančaru francuska nagrada za najbolju stranu knjigu



Slovenački pisac Drago Jančar dobitnik je nagrade za najbolju stranu knjigu objavljenu na francuskom jeziku u 2014. godini – za roman “Te noći sam je video”.

“Srećan sam, šta drugo da kažem... To znači da sam nekako kao kod kuće u književnosti kojoj sam se uvek divio i koja me je oblikovala u mladosti”, rekao je Jančar povodom te prestižne nagrade, prenela je beogradska kuća Arhipelag, koja je nedavno objavila roman “Te noći sam je video” u prevodu Ane Ristović na srpski jezik.

Na francuskom jeziku do sada je objavljeno osam knjiga Jančara.

Francuski izdavač Febus je, na vest o nagradi, odštampao novo izdanje romana “Te noći sam je video” u tiražu od 6.000 primeraka, nakon prvog izdanja od 3.000 primeraka.

Nagrada za najbolju stranu knjigu objavljenu na francuskom jeziku jedno je od najvažnijih priznanja koja se dodeljuje u Francuskoj, a među novijim dobitnicima su i Salman Ruždi i Orhan Pamuk.

Nagradu dodeljuju udruženja francuskih kritičara i izdavača.

Roman “Te noći sam je video” je knjiga o ljubavi, lepoti i strasti, i o Veroniki Zarnik, mladoj ženi retke lepote i nesvakidašnje sudbine iz ljubljanskog građanskog društva.

O njoj i nekoliko njenih godina zrele lepote uoči Drugog svetskog rata i tokom njega u Jančarevom romanu govori se iz ugla pet svedoka: kraljevski konjički oficir i njen bivšu ljubavnik, njena majka, njena služavka koja postaje prijateljica, nemački vojni lekar koji je njen prijatelj, radnik na imanju njenog muža potajno zaljubljen u nju.

Nestanak Veronike Zarnik u vrtlogu istorije predstavlja događaj koji pokreće moćnu priču tog romana koji se jednim delom odigrava i u Vranju i južnoj Srbiji uoči Drugog svetskog rata.

(SEEcult.org)

Ruski Buker Vladimiru Šarovu



Nagradu “Ruski Buker” za 2014. godinu, vrednu 1,5 miliona rubalja (oko 23.000 evra), dobio je pisac Vladimir Šarov za roman “Возвращение в Египет” (Povratak u Egipat).

Šarov je nedavno za isti roman dobio i treću "Veliku nagradu", dok je prvu - najviše rusko nacionalno književno priznanje - dobio Zahar Prilepin, koji je bio u najužem izboru za "Ruski Buker". U finalu "Ruskog Bukera" bili su i Viktor Remizov, takođe jedan od finalista “Velike knjige”, te Anatolij Višnjevski, Natalija Gromova i Elena Skuljskaja.

Finalisti “Ruskog Bukera” dobijaju po 150.000 rubalja.

Dobitnik nagrade tradicionalno je proglašen u gostionici “Zlatni prsten” u Moskvi – odlukom žirija kojim je predsedavao književni kritičar Andrej Arjev.

Šarov je pisao pobednički roman “Povratak u Egipat” pet godina, a sadrži izvode iz pisama potomaka Gogolja, od kojih je jedan pokušao da dopiše njegov roman “Mrtve duše”.

Radnja Šarovljevog romana obuhvata nekoliko decenija sovjetske istorije na koju se nadovezuje istorija povratka Jevreja iz zarobljeništva u Egiptu.

Nagrađeni roman najpre je objavljen u žurnalu “Znamja” (Знамя) 2013. godine, a kao knjiga je izašao u oktobru ove godine.

Ove godine je za nagradu nominovao 85 romana, a 75 ih je uzeto u razmatranje.

U žiriju su, osim Arjeva, bili i pesnik, prozni pisac i kritičar Jevgenij Abdulajev, prozni autori Denis Dragunski i Anatolij Kurčatkin, te skulptor Aleksandar Rukavišnjikov.

Nagrada “Ruski Buker” osnovana je 1991. godine po uzoru na britansku književnu nagradu Buker, a prva je nedržvna nagrada za književnost u Rusiji posle 1917.

Dodeljuje se za najbolji roman na ruskom jeziku, objavljen u protekloj godini, a među dobitnicima su Bulat Okudžava, Ljudmila Ulickaja, Vladimir Makanin…

Glavni pokrovitelj nagrade “Ruski Buker” je banka “Globeks”.

(SEEcult.org)

Kočićevo pero i Kočićeva knjiga Karanoviću



Nagrada “Kočićevo pero” za visoka dostignuća u savremenoj književnosti i odanost lepoti misli i reči Petra Kočića dodeljena je Zvonku Karanoviću za knjigu “Najbolje godine naših života”, u izdanju kuće Lom iz Beograda. Karanović je ujedno dobio i godišnju nagradu “Kočićeva knjiga” za celokupno književno stvaralštvo, saopštila je Zadužbina Petar Kočić iz Banjaluke-Beograda.

Karanoviću je nagrada “Kočićevo pero” dodeljena jednoglasnom odlukom žirija koji su činili Nikola Vukolić (predsednik), Milјenko Jergović i Mladen Vesković, uz obrazloženje da njegova nova knjiga, izbor iz poezije nastajale u periodu 1991-2004. godine, “predstavlјa i pokušaj rekapitulacije blistave poezije u mračnom vremenu”.

Navodeći da je Karanović poznat kao romanopisac i pesnik, jedan od onih koji je “doprineo da glas srpske poezije ođekne na udalјenim meridijanima i prozbori na mnogim jezicima sveta”, predsednik žirija istakao je da je Karanović upravo novom knjigom “Najbolјe godine naših života” napravio pravi podvig i najsjajnije zasijao na evropskoj, pa i svetskoj mapi poezije.

“Pesnik u svojoj samoći nije sam. Ljudi oko njega, kao i on, nose tugu u očima. Izgublјena je i nada u neku lјudskiju budućnost, koju smo ostavili da čeka na sporednom koloseku. Nezadovolјan sadašnjošću, uskraćenog prava na budućnost, pesnik se samo retko, munjevito priseti neke (nedoživlјene) prošlosti (sećanja će postati dovolјna/ tek kad prošlost/ nadvlada budućnost/ kad godine zakucaju/ na trule zidove uspomena), a zemlјa ostvarenih ideala prosine sada kao nestvarni, bajkoviti san o usnuloj lepotici zaspaloj pod šlјivinim drvetom. Glavni junak, pesnik koji je rođen za pobednika, neće ustuknuti pred životom koji je pun loših mogućnosti”, istakao je Vukolić.

Vukolić je naveo i da je težnja za misaonim uzdignućem prisutna i u sve češćim razmišlјanjima o poeziji koja bi mogla postati univerzalni oblik ispolјavanja čovekovih duhovnih moći, sinteza umetnosti, nauke, filozofije i religije.

“I Karanović razmišlјa o takvoj umetnosti i zbog toga, peva on, posmatra svet i razmišlјa (Šesnaest sati razmišlјam dnevno/ zašto su svi najveći filozofi/ želeli da budu pesnici), ide u susret svojoj radoznalosti (želim da saznam neke stvari/ dok me ravnodušnost/ nije pretvorila/ u stablo/ u treset/ u izbezumlјeni kip)”, naveo je Vukolić.

Poezija zbirke “Najbolјe godine naših života” moderna je u smislu one povišene stvaralačke svesti, onog intenzivnog odnosa prema vremenu o kojem su mnogi stvaraoci pisali. Ona je “duboko lična, emocionalna i racionalna, dovolјno ubedlјiva i sugestivna da u čitaocu izaziva uzbuđenje i intenzivan estetski doživlјaj”, istakao je žiri, navodeći da su takve knjige retkei da se dugo čekaju.

Karanović je rođen 1959. u Nišu, a svoje pisanje bazira na iskustvima beat književnosti, filma i pop kulture. Sebe smatra piscem sa margine iako se sticajem društveno-istorijskih okolnosti obreo u mejnstrimu.

Nagrade Kočićeve zadužbine biće svečano uručene Karanoviću 23. decembra u Vukovoj zadužbini u Beogradu.

(SEEcult.org)

Rođendanski sajam Beopolisa



Knjižara Beopolis, jedan od kultnih prostora u Beograda, organizuje i ovog decembra novogodišnje okupljanje “Praznici sa prijateljima” – neformalni sajam knjiga tokom kojeg će proslaviti i 15. rođendan.

Prijatelji i Beopolis rešili su da čitaocima i posetiocima te knjižare poklone za praznike 20 odsto popusta na svoja izdanja.

Srećnu 2015. godinu čestitaće prijatelji iz izdavačkih kuća Besna kobila, Booka, Clio, Fabrika knjiga, Fakultet za medije i komunikacije, Gavran, Geopoetika, Književna radionica Rašić, Komiko, Levo krilo, Logos, L.O.M, Odiseja, Omnibus, Paladin, Profil knjiga, Rende, System comics, Tardis, Znak sagite, kao i sama knjižara Beopolis.

Praznično druženje počinje 17. decembra, kada knjižara Beopolis proslavlja 15. rođendan, a završava se istekom kalendarske godine, 31. decembra.

U četvrtom izdanju okupljanja “Praznici sa prijateljima” akcenat će biti stavljen na spontana okupljanja i druženja tako da ne postoji nikakva satnica, niti spisak učesnika i gostiju, jer će gosti i učesnici biti svi posetioci knjižare.

U Beopolisu napominju i da to ipak ne znači da ne treba planirati posetu, jer će se predstaviti nova izdavačka kuća Gavran, biće dodeljena i godišnja nagrada "Radovan Galonja", a prvi put ove godine Beopolis će dodeliti priznanje Počasni stanovnik Beopolisa.

Najavoljena su još neka iznenađenja, uključujući i dobru muziku koju spremaju komšije Beopolisa iz Pinball Wizard Magdalena i Žika.

Izdavačka kuća Beopolis počela je da radi 1995. godine, a tri godine kasnije otvorena je i knjižara u holu Doma omladine Beograda, prepoznatljiva po specifičnom pristupu izdavačkoj i knjižarskoj delatnosti. Paralelno s radom knjižare, Beopolis je objavio desetine knjiga proze, poezije, naučnih studija iz oblasti savremene muzike i vizuelne umetnosti, stripova, kao i muzičkih izdanja.

Zbog rekonstrukcije Doma omladine, Beopolis je najpre premešten iz hola u nešto manji prostor ispred Galerije DOB-a (ulaz iz Makedonske). Iako se 2009. godine vratio u hol DOB-a, Beopolis je potom zbog nove faze rekonstrukcije tog kulturnog centra bio primoran da se iseli, jer razgovori sa gradskim vlastima o alternativnoj lokaciji nisu urodili plodom, pa od 2010. godine radi u obližnjem "Euro centru".

(SEEcult.org)

Kič - vitalni činilac globalizma



Nova knjiga Vide Ognjenović “Visoka voltaža”, u izdanju Arhipelaga, donosi eseje o kulturi i književnosti u doba globalizacije i zabave, o velikim piscima našeg vremena, o ključnim srpskim i jugoslovenskim glumcima druge polovine XX veka i naših dana, kao i o dvojici modernih Argonauta koji su na čudesan način, dostojan najvećih zapleta moderne istorije, spasili rusku avangardu od političkih i policijskih progona i zabrana.

Govoreći o kulturi i književnosti u doba globalizacije, Vida Ognjenović pokazuje da je moderno doba postalo, pre svega, doba beskrajne zabave u kojem se kič pokazuje kao “vitalni činilac globalizma”.

Otuda u modernom vremenu, kako naglašava autorka, traje stalni spor dva koncepta života i kulture. Jedan je koncept “male prodavnice retkosti”, dok je drugi koncept “sveta kao tržnog centra” i “velike robne kuće” u kojoj nisu važna pojedinačna ostvarenja ni autorske osobenosti, pa ni stvarne potrebe savremenika, već samo veliki brojevi proizvodnje i prodaje.

U nekoliko eseja Vida Ognjenović raspravlja o internetizmu i oglašenoj krizi čitanja, zastupajući uverenje da čitanje, uprkos svemu, ostaje “iskušavanje beskonačnosti” i prostor za osvajanje slobode, saopštio je Arhipelag.

Knjiga sadrži i eseje posvećene piscima, glumcima, umetnicima, značajnim savremenicima ili velikim figurama iz kulturne istorije.

Junaci nove knjige Vide Ognjenović su Danilo Kiš i Mirko Kovač, Borislav Mihajlović Mihiz i Ljubomir Simović, Mira Stupica, Olivera Marković i Ksenija Jovanović, Zoran Radmilović, Petar Banićević i Slobodan Aligrudić, Petar Kralj i Mira Banjac, Đurđija Cvetić i Svetlana Bojković, Predrag Ejdus i Miki Manojlović, Ognjenka Milićević i Marina Helman Čuturilo, Zoran Đinđić i Dragoljub Mićunović, Klaudio Magris i Milo Dor.

Na poseban način junaci njene knjige su i Jovan Sterija Popović, Mokranjac, Milica Stojadinović Srpkinja ili Anka Obrenović, ali i gradovi kao što su Sremski Karlovci i Budva.

Vida Ognjenović u strasno i inspirativno pisanim esejima govori o vrednostima koje su u modernim vremenima oblikovane u književnosti i pozorištu, na fimu ili u arhitekturi, teoriji umetnosti ili u muzici, u građanskom angažmanu ili u javnom životu. Otuda knjiga “Visoka voltaža” predstavlja neskrivenu pohvalu retkostima u kulturi i umetnosti.

Eseji su nastajali u poslednjih nekoliko godina, a pisani su u ključu pripovedanja i čitaju kao uzbudljive priče.

(SEEcult.org)

Širi izbor za NIN-ovu nagradu



U širi izbor za NIN-ovu nagradu za najbolji roman 2014. godine ušlo je 30 naslova, odabrana među 154 pristigla, objavljeno je u novogodišnjem broju NIN-a.

Reč je o romanima koji su pristigli do 25. decembra, a budući da je rok za slanje predloga sam kraj godine, moguće su još neke promene u trci za to književno priznanje.

Među autorima u širem izboru, za razliku od prethodnih nekoliko godina, nema dosadašnjih dobitnika NIN-ove nagrade, ali ima pisaca koji su bili u najužem izboru.

Izdavačka kuća Laguna iz Beograda ima čak šest romana u širem izboru, a po tri imaju Arhipelag iz Beograda i Agora iz Zrenjanina, dok su sa dva naslova zastupljeni Kulturni centar Novog Sada i VBZ Beograd.

Iz Lagunine ponude u širem izboru su romani “Jedro nade” Nikole Malovića, “PR” Aleksandra Ilića, “Savršenstvo” Maje Trifunović, “Milijarder” Ivana Ivanjija, “Kainov ožiljak” Dejana Stojiljkovića i Vladimira Kecmanovića i “Kuća sećanja i zaborava” Filipa Davida.

U širem izboru su i romani Lasla Blaškovića “Razbrajalica”, Mladena Vurune “Kutija sa fotografijama” i Milete Prodanovića “Vitiligo”, u izdanju Arhipelaga, te Agorina izdanja “Itika jeropolitika” Save Damjanova, “Teški metal” Branka Anđića i “Zaustavimo vreme” Zorana Ćirića. Među romanima u širem izboru su i “Sabo je stao” Ota Horvata i “Trudovi” Krste Popovskog (KCNS), te “U oblaku” Dejana Kesara i “Uranijumska braća” Murata Baltića (VBZ Beograd).

NIN-ovu nagradu mogli bi da dobiju i Dragomir Dumjov za “Vreme mesečine” (Zadužbina Jakova Ignjatovića u Budimpešti), Boško Velimirović za roman “Ljudi drugog vremena” (Presing, Mladenovac), Mihajlo Spasojević za “Čovek koji nije imao pojma” (Rende, Beograd), Sunčica Denić za “Svet izvan” (Albatros plus), te Slavoljub Stanković za roman “Prvaci sveta” (Geopoetika).

U širem izboru su i romani “Najnormalniji čovek na svetu” Ivana Tokina (Samizdat, Beograd), “Knjiga o beuku” Milovana Marčetića (Čigoja štampa, Beograd), “Klara i leksikon minimalnog života” Daniela Kovača (Kontrast, Beograd), “Šesti red” Milana Belegišanina (Admiral books, Beograd), “Satovi u majčinoj sobi” Tanje Stupar Trifunović (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Istočno Sarajevo), “Znaš ti ko sam ja?” Jovane Ristić (PortalLibris, Beograd), “Životinjsko carstvo” Davida Albaharija (Čarobna knjiga, Beograd), “Zabrana upotrebe vatre i vode” Vukašina Štrekera (Književna radionica Rašić, Beograd) i “Zavodnik” Dejana Ognjanovića, u izdanju autora.

Žiri kojim predsedava Vladislava Gordić Petković sačiniće uži i najuži izbor, a pobednik će biti proglašen 19. januara 2015.

U žiriju su i Božo Koprivica, Mihajlo Pantić, Jasmina Vrbavac i Mića Vujičić.

Prošle godine pristiglo je više od 180 romana, a NIN-ovu nagradu, vrednu milion dinara, dobio je Goran Gocić za roman “Tai”, u izdanju Geopoetike.

NIN-ova nagrada svečano je uručena Gociću na ceremoniji u Skupštini grada Beograda kojom je proslavljena i 60-godišnjica tog književnog priznanja.

*Spisak dobitnika NIN-ove nagrade od 1954. do 2013.

(SEEcult.org)

Pogačar gost Krokodila



Januarski gost Krokodilove kuće za pisce u Beogradu je Marko Pogačar, jedan od najistaknutijih pesničkih glasova Balkana, koji je nagrađivan za poeziju, prozu i esejistiku, a tekstovi su mu prevođeni na tridesetak jezika.

Rođen 1984. godine u Splitu, Pogačar je objavio četiri knjige pesama, tri knjige eseja, te knjigu kratkih priča.

Urednik je u književnom časopisu Quorum i dvonedeljniku za kulturna i društvena zbivanja Zarez.

Objavio je knjige: Pijavice nad Santa Cruzom, pesme (AGM, Zagreb, 2006, DPKM, 2009), Poslanice običnim ljudima, pesme (Algoritam, Zagreb, 2007), Predmeti, pesme (Algoritam, Zagreb, 2009), Atlas glasova, eseji (V.B.Z, Zagreb, 2011), Jer mi smo mnogi, publicistika (Algoritam, Zagreb, 2011), Bog neće pomoći, priče, (Algoritam, Zagreb, 2012), Crna pokrajina, pesme, (Algoritam, Zagreb, 2013), Jugoton gori!, eseji, (Sandorf, Zagreb, 2013), An die verlorenen Hälften, izabrane pesme (Edition Korrespondenzen, Beč, 2010), Portret s britvama, izabrane pesme (Treći Trg, Beograd, 2010), Cada oliva és un estel fos, izbor pesama (Institució de les Lletres Catalanes, Barselona, 2010), Предмети, izabrane pesme (Antolog, Skoplje, 2012), Crna pokrajina, pesme (Treći Trg, Beograd, 2013), La región negra, izabrane pesme (Valparaíso Ediciones, Granada, 2014) i Predmeti, pesme (Center za slovensko književnost, Ljubljana, 2014.)

Pogačar je bio stipendista fondacija Civitella Ranieri, Passa Porta, Milo Dor, Brandenburger Tor, Internationales Haus der Autoren Graz, Récollets-Paris…

Uticajni slovenački pesnik Tomaž Šalamun, koji je nedavno preminuo, rekao je za Pogačara da sa njim “ne samo hrvatsko, već i svetsko pesništvo podiže veliku krošnju”.

Branko Maleš naveo je o knjizi “Predmeti” da je “najbolja knjiga stihova u podosta zadnjih godina u savremenom hrvatskom pjesništvu. Strašna i hrabra knjiga”.

Vladimir Arsenić istakao je povodom knjige “Portret s britvama” da je Pogačar “već tamo gde velika većina pesnika ne stigne ni sa sedamdeset i dve”. “Ako ste fan poezije, a ovo do sada još niste čitali, onda požurite da nabavite ovu knjigu. Ako, pak, niste, Pogačar vas može ubediti da postanete. Njegova poezija svakako ima šta da nam kaže, zna kako da nam kaže i ne stidi se da to učini”, naveo je Arsenić.

Andreas Nentwich naveo je da Pogačar u knjizi “An die verlorenen Hälften” stvara apsolutnu i radikalnu nepoznatu zemlju metafora. “Goruće-opsesivna premeravanja sveta, kulture i svakodnevice uzimaju nas pod svoje: patos i groteska, tekuća kontingencija, crni zvuk sirena. Takve vrste je, pomislio sam, bio modernistički šok, proizašao iz Hölderlina, Novalisa ili Kleista”, istakao je Nentwich.

(SEEcult.org)

Uži izbor za NIN-ovu nagradu



Žiri za NIN-ovu nagradu za najbolji roman 2014. godine uvrstio je u uži izbor 11 knjiga, konstatujući da hiperprodukcija u izdavaštvu nije donela i pobolјšanje kvaliteta srpske književne scene.

Na konkurs za NIN-ovu nagradu prijavljen je ukupno 161 roman koji je ispunio kriterijume, objavljeno je u novom broju nedeljnika NIN.

U užem izboru su romani "Sabo je stao" Ota Horvata, u izdanju Kulturnog centra Novog Sada, "Jedro nade" Nikole Malovića (Laguna), "Prvaci sveta" Slavoljuba Stankovića (Geopoetika), "Najnormalniji čovek na svetu" Ivana Tokina (Samizdat B92), "Knjiga o Beuku" Milovana Marčetića (Čigoja štampa), "Vitiligo" Milete Prodanovića (Arhipelag), "Satovi u majčinoj sobi" Tanje Stupar Trifunović (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Istočno Sarajevo), "Životinjsko carstvo" Davida Albaharija (Čarobna knjiga), "Zabrana upotrebe vatre i vode" Vukašina Štrekera (Književna radionica Rašić), "Razbrajalica" Lasla Blaškovića (Arhipelag) i "Kuća sećanja i zaborava" Filipa Davida (Laguna).

U širem izboru, koji je sačinjen pri kraju konkursa na osnovu 154 pristigla romana, bilo je 30 knjiga, od kojih su šest bila Lagunina izdanja, a po tri Arhipelaga iz Beograda i Agore iz Zrenjanina.

Žiri za NIN-ovu nagradu, koji čine Vladislava Gordić Petković (predsednica), Božo Koprivica, Mihajlo Pantić, Jasmina Vrbavac i Mića Vujičić, sačiniće i najuži izbor, a dobitnik će biti proglašen 19. januara.

Vladislava Gordić Petković navela je da je tema odrastanja obeležila proteklu godinu, te da su romani pisani u stihu, u formi filmskog scenarija, radio-prenosa, proširene anegdote i statusa na Fejsbuku, memoara vojnika i grešnika… U svakoj od tih formi, kako je navela, dominira stvarnost.

Jasmina Vrbavac skrenula je pažnju na raznovrsnost, odnosno atraktivnost tema kojima pribegavaju autori – “od Prvog svetskog rata do sportova svemogućih. Od lјubavnih do zavičajnih. Od autobiografija do biografija poznatih”. Poetičke odluke su pritom za “većinu potpuno nevažne”.

Božo Koprivica ocenio je da je danas vreme uglavnom divlјih, samozvanih izdavača, pa se “izbrisala granica između diletanata i pravih pisaca”, dok je
Mihajlo Pantić naveo da je iz jedva pregledne produkcije relativno lako izdvojiti deset do 15 fikcija za koje se može reći da su “manje ili više vredna umetnost”.

Mića Vujčić je ocenio da se istorijski roman pokazao kao posebno privlačan, iako “pripada onoj vrsti književnosti koja od pisca traži temelјno proučavanje građe”.

I 2013. godinu obeležila je hiperprodukcija, a od ukupno više od više od 180 romana, NIN-ovu nagradu, vrednu milion dinara, dobio je Goran Gocić za roman “Tai”, u izdanju Geopoetike.

NIN-ova nagrada svečano je uručena Gociću na ceremoniji u Skupštini grada Beograda kojom je proslavljena i 60-godišnjica tog književnog priznanja.

*Spisak dobitnika NIN-ove nagrade od 1954. do 2013.

(SEEcult.org)

Horvat, David i Albahari u finalu NIN-ove nagrade



Romani Ota Horvata, Filipa Davida i Davida Albaharija u najužem su izboru za NIN-ovu nagradu za 2014. godinu, a u finale su ušli jednoglasnom odlukom žirija koji će proglasiti pobednika 19. januara.

Od čak 161 prijavljenog romana za 61. NIN-ovu nagradu, u finale su ušli Horvatov "Sabo je stao", u izdanju Kulturnog centra Novog Sada, Davidova "Kuća sećanja i zaborava", u izdanju Lagune, i Albaharijevo "Životinjsko carstvo", u izdanju Čarobne knjige, objavio je NIN.

Žiri NIN-ove nagrade za najbolji roman na srpskom jeziku u protekloj godini, koji čine Vladislava Gordić Petković (predsednica), Mića Vujičić, Jasmina Vrbavac, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica, odlučiće o dobitniku 19. januara, kada će u sedištu NIN-a i saopštiti ime dobitnika.

U užem izboru bilo je 11 romana, a žiri je konstatovao da hiperprodukcija u izdavaštvu nije donela i pobolјšanje kvaliteta srpske književne scene.

NIN-ova nagrada biće svečano uručena 26. januara u hotelu Hajat, kada će biti obeležena i 80-godišnjica NIN-a.

(SEEcult.org)

Filipu Davidu NIN-ova nagrada



NIN-ova nagrada za najbolji roman na srpskom jeziku u 2014. godini dodeljena je Filipu Davidu za knjigu o holokaustu “Kuća sećanja i zaborava”, u izdanju Lagune, saopštio je 19. januara žiri, koji je odlučio većinom glasova (4:1).

David je i važio za favorita za 61. NIN-ovu nagradu kritike, a u najužem izboru bili su i romani "Sabo je stao" Ota Horvata, u izdanju Kulturnog centra Novog Sada, koji je dobio jedan glas, te "Životinjsko carstvo" Davida Albaharija (izdanje Čarobne knjige), ranijeg dobitnika NIN-ove nagrade (Mamac, 1996).

Za nagrađeni roman “Kuća sećanja i zaborava” glasalo je četvoro članova žirija – Vladislava Gordić Petković (predsednica), Jasmina Vrbavac, Mića Vujičić i Božo Koprivica, dok je Mihajlo Pantić glasao za roman “Sabo je stao” Horvata.

Davidov roman “Kuća sećanja i zaborava”, kako je istakao žiri, predstavlja sugestivnu studiju zla u istoriji i čoveku, koja sučeljava četiri životne priče Jevreja stradalnika i njihovih porodica u potresnom svedočenju sačinjenom od dnevnika, pisama i snoviđenja.

“Kuća sećanja i zaborava”, prema navodima žirija, umetnički je dosledan, precizno osmišljen i superiorno napisan roman egzistencijalne jeze.

To je “roman o čoveku protiv koga deluju nemerljive sile smeštene u sferi nejezika, roman koji upečatljivo preispituje smrt, zlo i sudbinu, ali i pamćenje kao silu koja sve nadilazi”, istakao je žiri.

“U ovom skladno komponovanom romanu sreću se san i java, patnja i želja, stvarnost i mogućnost, mitsko i mistično, document i fikcija. Sećanje je predstavljeno i kao neizbežnost i kao misija, a jezik kao mogući način da se sačuvamo od zla: ‘Trebalo bi izmisliti neki novi jezik, čist, neokaljan, koji bi imao jasnoću, dubinu, snagu, koji bi bio sposoban da izrazi prava osećanja. Takav jezik, precizan i snažan, predstavljao bi najjaču odbranu od zla’”, naveo je žiri za dodelu NIN-ove nagrade koji je razmotrio ukupno 161 roman iz prošlogodišnje produkcije.

Na tradicionalno izuzetno posećenoj konferenciji za novinare u redakciji NIN-a, David je rekao da to veliko interesovanje svedoči da je NIN-ova nagrada i dalje važna, pre svega za knjige.

Dodao je da “nije dobra za zdravlje pisca”, jer od trenutka objave šireg izbora stvara tenziju i tih mesec dana pisac “uopšte ne može da radi”.

“Ipak, čitaoci su ti koji određuju vrednost knjige”, naglasio je David, koji je zahvalio posebno izdavačkoj kući Laguna, koja je objavila i njegove knjige “Hodočasnici neba i zemlje” i “San o ljubavi i smrti”, te uredniku Igoru Marojeviću, koji je prvi pročitao rukopis “Kuće sećanja i zaborava”. Posebno je zahvalio i žiriju, kao i Pošti Srbije kao pokrovitelju NIN-ove nagrade.

Žiri je odabrao bio u uži izbor 11 naslova, a konstatovao je da je i 2014. godinu obeležila hiperprodukcija u izdavaštvu, koja nije donela, međutim, i pobolјšanje kvaliteta srpske književne scene.

Glavni lik nagrađenog romana “Kuća sećanja i zaborava” je Albert Vajs koji je još od detinjstva imao prilike da promeni svoj identitet. Nakon što je 1942. godine ostao u ratu bez roditelja i mlađeg brata Elijaha, neko vreme je proveo u kući folksdojčera koji su ga nazvali Hans i ponudili mu da zameni njihovog nestalog sina i tako se spase od sigurne smrti. Vajs je odlučio da sačuva svoj identitet i pobegne iz te nemačke porodice koja ga je umalo usvojila.

Godinama kasnije na jednoj konferenciji o Drugom svetskom ratu, lutajući noću njujorškim ulicama, naišao je na “Kuću sećanja i zaborava”. U jednoj od prostorija tog neobičnog zdanja bilo je pohranjeno nepregledno istorijsko pamćenje. Na jednom ekranu može da, kao na filmu, vidi scene stradanja svojih roditelja i nestanka brata, za koji se oseća krivim, jer mu je bio poveren na čuvanje. Ogroman bol koji je osetio jače može da nestane ako u sledećoj prostoriji izbriše sopstveno pamćenje ili, čak, iščezne poput svog rođaka, čuvenog iluzioniste Hudinija (Erika Vajsa). Albert tako dobija poslednju šansu da promeni svoj identitet, u skladu sa rečima jednog svog prijatelja i sunarodnika: “Pamćenje je strašnije od svakog zaborava”, ili pak da odluči da ostane to što jeste, bez obzira na bol koji ga razdire.

Filip David, rođen 1940. u Kragujevcu, diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu jugoslovensku i svetsku književnost, te dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i TV u Beogradu.

Bio je dugogodišnji urednik Dramskog programa TV Beograd, a dobio je otkaz 1992. zbog učešća u organizovanju Nezavisnog sindikata. Jedan od osnivača Nezavisnih pisaca, udruženja osnovanog 1989. u Sarajevu koje je okupljalo najznačajnije autore iz svih delova bivše Jugoslavije. Osnivač je i Beogradskog kruga (1990), udruženja nezavisnih intelektualaca, te Foruma pisaca. Član je međunarodne književne asocijacije Grupa 99, osnovane na Međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu.

Objavio je tri knjige pripovedaka: “Bunar u tamnoj šumi”, “Zapisi o stvarnom i nestvarnom” i “Princ vatre”, te roman “Hodočasnici neba i zemlje” i knjige eseja “Fragmenti iz mračnih vremena” i “Jesmo li čudovišta, Svetovi u haosu”. Sa pokojnim Mirkom Kovačem objavio je “Knjigu pisama 1992-1995”.

Dobitnik je Andrićeve nagrade, Prosvetine nagrade, BIGZ-ove, nagrade “Milan Rakić”…

Knjige su mu prevođene na vise jezika, a pripovetke se nalaze u dvadesetak antologija.

Napisao je više TV drama, filmskih scenarija.

Kao dramaturg, koscenarista ili scenarista radio je, između ostalog, na filmovima “Okupacija u 26 slika”, “Pad Italije”, “Ko to tamo peva”, “Bure baruta” (nagrada kritike u Veneciji, nagrada Feliks za najbolji evropski film godine), “Poseban tretman” (nagrada u Kanu), “Paviljon 6”, “San zimske noći” (Gran pri u San Sebastijanu), “Optimisti” (Gran pri u Valjadoidu i Ženevi).

(SEEcult.org)

Preminuo Milenko Pajić



Pisac Milenko Pajić, koji je pisao konceptualnu prozu sa elementima fantastike i citatne igre, preminuo je 16. januara u Požegi u 65. godini.

Pajić je sahranjen 17. januara, saopštilo je Srpsko književno društvo.

Bio je pripovedač, romansijer, esejista, kolumnista (Danas, Drama, užičke Vesti, Čačanski glas, Čačanske novine), dramski pisac i multimedijalni umetnik.

Objavio je tridesetak knjiga kratkih priča, pripovedaka, novela, romana, dramskih tekstova, knjiga za decu i dela mešovitih žanrova.

Zastuplјen je u 12 antologija savremene srpske fantastične i postmoderne proze.

Izlagao samostalno 12 puta, a grupno više puta u zemlji i inostranstvu.

Dobitnik je, između ostalog, Andrićeve i Nolitove nagrade, kao i nagrada “Milutin Uskoković” i “Laza Kostić”.

Prevođen je na makedonski, slovački, slovenački, italijanski, bugarski, ukrajinski i engleski jezik.

Bio je član Udruženja književnika Srbije, Udruženja likovnih umetnika Srbije (sekcija proširenih medija), Udruženja književnika Vojvodine, Srpskog književnog društva, Udruženja dramskih pisaca Srbije...

Živeo je u Požegi, a radio je u Domu kulture u Čačku kao urednik Dramskog programa i glavni urednik Revije za kulturu "Art 032".

(SEEcult.org)

Sufinansiranje nastupa na sajmovima knjiga



Ministarstvo kulture i informisanja Srbije sufinansiraće odabrane programe predstavlјanja savremene srpske književnosti na međunarodnim sajmovima knjiga u Lajpcigu, Pekingu, Moskvi i Frankfurtu u 2015. godini, za šta je objavilo poziv zainteresovanima.

Poziv se odnosi na programe na sajmovima u Lajpcigu (od 12. do 15. marta), Pekingu (avgust), Moskvi (od 2. do 6. septembra), na kojem će Srbija imati status počasnog gosta, te u Frankfurtu (od 14. do 18. oktobra).

Kroz poseban javni poziv biće izabran realizator zakupa i tehničkog opremanja nacionalnih štandova Srbije na međunarodnim sajmovima knjiga u 2015. godini.

Cilј poziva, prema navodima Ministarstva, jeste razvoj međunarodne saradnje u oblasti književnosti i prevodilaštva, odnosno unapređenje kvaliteta prezentacije srpske književnosti, prevodilaštva i kulture u celini, te doprinosa harmonizaciji kulturnih aktivnosti sa međunarodnim i evropskim standardima. Takođe, poziv bi trebalo da utiče na podsticanje razvoja oblasti kulture kroz jačanje kapaciteta aktera na teritoriji Srbije i sistemsku podršku razvoju međunarodne saradnje/razmene u kulturi i umetnosti.

Poziv za prijavljivanje programa otvoren je do 9. februara, a prijave će razmotriti posebna komisija Ministarstva kulture i informisanja.

Detalje o načinu prijavljivanja moguće je naći na sajtu Ministarstva kulture, kao i u rubrici Konkursi portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Štiks - vitez reda umetnosti i književnosti



Pisac i esejista Igor Štiks, koji je zapažen i kao književni kritičar i prevodilac, dobitnik je Ordena reda umetnosti i književnosti u rangu viteza, koji dodeljuje Ministarstvo kulture Francuske.

Orden će svečano uručiti Štiksu 23. januara u Zagrebu ambasadorka Francuske u Hrvatskoj Michele Boccoz, saopštila je Fraktura.

Rođen 1977. u Sarajevu, Štiks je doktorirao na Univerzitetu Nortvestern u Čikagu i u Institutu za političke studije u Parizu.

Za prvi roman “Dvorac u Romagni” (Durieux, 2000; drugo izdanje Fraktura, 2007) dobio je nagradu Slavić 2001. za najbolji književni prvenac. Taj roman do sada je objavljen u Austriji, SAD, Španiji i Turskoj.



Za roman “Elijahova stolica” (2006) dobio je nagrade Ksaver Šandor Gjalski i Kiklop za najbolje prozno delo godine. Preveden je na nemački, slovenački, mađarski, makedonski, španski, holandski, češki, poljski, italijanski, francuski, finski i bugarski, a objavljen je i u Srbiji i u Bosni.

“Povijest poplave”, njegova prva knjiga poezije, izašla je 2008. godine, a sa Srećkom Horvatom objavio je 2010. polemičnu knjigu “Pravo na pobunu: uvod u anatomiju građanskog otpora”.

Štiksovi prozni i esejistički tekstovi prevedeni su na engleski, francuski, nemački, turski, bugarski, makedonski, slovenački i grčki jezik.

Prozne radove, književnu kritiku, eseje, akademske članke, novinske tekstove i prevode s francuskog i engleskog objavljivao je u nizu domaćih i stranih književnih i kulturnih novina, nedeljnika i časopisa (Feral Tribune, Zarez, Vijenac, Europski glasnik, Tvrđa, Quorum, Treći program Hrvatskog radija, Identities, Wespennest, Ampak, Reči, Lica, Blesok, South East Europe and Black Sea Studies...).

(SEEcult.org)

Zašto? David u ime Kiša, Pekića i Kovača



Književnik Filip David svečano je primio 26. januara NIN-ovu nagradu za najbolji roman 2014. godine – za knjigu “Kuća sećanja i zaborava” o holokaustu i zlu u istoriji i čoveku, na koje se osvrnuo i pominjući trojicu kolega i prijatelja, takođe dobitnika NIN-ove nagrade, koji su svojevremeno napustili Srbiju.

David je podsetio na Danila Kiša, Borislava Pekića i Mirka Kovača, sa kojima je istovremeno objavljivao knjige, osnovao neformalnu književnu grupu i ostao prijatelj do kraja.

“Ti značajni, veliki pisci, nešto najbolje u našoj kulturi, poslednje dane proveli su van domovine - Kiš je umro u Parizu, Pekić u Londonu, Kovač u Rovinju… Zašto se to dogodilo? Ko je za to kriv? Postavljam to pitanje po ko zna koji put – zašto se Mirko Kovač, dvostruki dobitnik NIN-ove nagrade, početkom 90-ih nalazio na spisku za likvidaciju, sačinjenom u policiji, državnoj bezbednosti ili nekoj sličnoj instituciji moći. Ko je pravio takve spiskove i zašto do dana današnjeg to nije razjašnjeno? Ko štiti i ko krije stvaraoce takvih monstruoznih spiskova?”, rekao je David na svečanosti u hotelu “Hajat”, na kojoj je proslavljeno i 80 godina izlaženja nedeljnika NIN.

David se prisetio i da je imao 11 godina kada se pojavio novi broj obnovljenog NIN-a 1951.

“I danas se dobro sećam šta je NIN značio za to vreme, novine koje su se razlikovale po načinu kako su pisane”, rekao je David, dodajući da je NIN kasnije prolazio kroz razna iskušenja, te da mu želi da sačuva ono što je bilo najbolje u njegovoj dugogodišnjoj tradiciji.

David se zauzeo i za slobodu izražavanja i posebno kritičke reči.

Nagradu vrednu milion dinara uručio mu je, u ime sponzora, direktor Pošta Srbije Milan Krkobabić.

Predsednica žirija 61. NIN-ove nagrade Vladislava Gordić Petković istakla je da je nagrađeni roman napisan u najboljoj tradiciji evropske i srpske književnosti, kao sugestivna studija zla u istoriji i čoveku koja sučeljava četiri životne priče Jevreja stradalnika i njihovih porodica u potresnom svedočenju sačinjenom od dnevnika, pisama i snoviđenja.

David romanom “Kuća sećanja i zaborava”, kako je istakla, nudi moćan duhovni obrazac za prevazilaženje unutrašnjeg nemira i krivice koji muče spasene i preživele, preispituje smrt, zlo i sudbinu, te uči čitaoce da u jednom skrivenom poretku stvari postoji svet bez bola, nepravdi, očajanja i zla.

U najužem izboru bili su i romani "Sabo je stao" Ota Horvata i "Životinjsko carstvo" Davida Albaharija, a žiri, koji su činili i Mića Vujičić, Jasmina Vrbavac, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica, odlučio je većinom glasova.

"Dok Albahari piše testamentarnu ispovest o udelu mučenika i svedoka u iscrtavanju divljih krugova zla i nasilja, Horvatova elegija o mrtvoj dragoj ispisuje bolno i zagrcnuto zadovoljstvo užitaka i gubitaka. David čini sve što i njegovi takmaci, no i još mnogo više - u njegovom se romanu lament nad nestalim svetovima i studija o epistemologiji zla stapaju u košmarnu istoriju jevrejskog identiteta iz koje ima izbavljenja", kazala je Vladislava Gordić Petković o nagrađenom romanu koji je delom autobiografskog karaktera.

Svečanosti povodom 80. rođendana NIN-a prisustvovale su mnogobrojne ličnosti iz medijskog, političkog, kulturnog i javnog života.

NIN je u obimnom broju, povodom jubileja, objavio i intervju sa Davidom, u kojem govori o detaljima iz svog života koji su ga podstakli da napiše roman "Kuća sećanja i zaborava", čiji je glavni lik dobio priliku da promeni identitet kako bi ostao u nemačkoj porodici koja ga spasila od Holokausta.

Prema rečima Davida, ni sam za vreme rata nije smeo da izgovori svoje pravo ime, već je naučio da se zove Fića Kalinić. "Posle rata je sve to prošlo i osećao sam se dobro zaštićen, i čak sam svoje jevrejsko poreklo ponekad osećao kao prednost u godinama posle Holokausta, jer su ljudi imali više pažnje prema meni i mojoj porodici, prema malobrojnim preživelim Jevrejima. U gimnaziji su me često, umesto David, zvali Jakov, ili bi kazali neko drugo jevrejsko ime, ali ni tada ni danas nisam smatrao da je tu bilo neke loše namere. Događalo se ponekad, mnogo kasnije da čujem onu užasnu rečenicu: E, malo ih je Hitler ubio, i zbog toga sam se ponekad loše osećao", naveo je David, koji je podsetio i na reči koje mu je Albahari jednom prilikom rekao: "David Albahari je rekao da se čovek plaši dok ne pojede svoj strah".

"E, pa, ja sam pojeo svoj strah. Ali, jednom, iskreno govoreći, osetio sam strah. Deset dana posle ubistva Slavka Ćuruvije, zbog toga što je navodno tražio bombardovanje Srbije, što je naravno bila neistina, pojavio se na čitavoj stranici tekst dopisnika Politike iz Rima Dragoša Kalajića, koji se, inače, još pre devedesetih deklarisao kao fašista i pristalica Musolinija. U tom tekstu, Kalajić piše, da smo Vojin Dimitrijević, Biljana Srbljanović i ja lokatori, zaduženi da navodimo strane bombe. Bezočna i opasna izmišljotina u vreme kada je izbezumljen narod bio spreman da veruje svakoj izmišljotini!", naveo je David.

Svi dobitnici NIN-ove nagrade od 1954. do 2015.

(SEEcult.org)

Najbolja korica knjige 2014.



Magazin za promociju čitanja Bookvar dodelio je nagradu za najbolju koricu domaćeg autora za 2014. godinu zbirci poezije "Gluvarenje sa Disom" Veljka Leđevca, u izdanju izdavačke kuće Nera, koju je dizajnirao Marko Jevremović.

Za tu nagradu nominovano je 20 korica knjiga, a osim nagrađene, u uži izbor ušle su i korice knjiga "Najnormalniji čovek na svetu" Ivana Tokina (Samizdat), "Pop Ćira i pop Spira" Stevana Sremca (reizdanje Lastavice), "PR" Aleksandra Ilića (Laguna), "Priče iz rasejanja" više autora (Samizdat), "Kavezi" Zvonka Karanovića (Lom), "Stan bez adrese" Mihajla Pantića (Arhipelag) i "Savršenstvo" Maje Trifunović (Laguna).

Žiri su činili urednica kulture u dnevnom listu Danas Ivana Matijević, grafički dizajner i fotograf Dejan Miškov i urednik kulture u nedeljniku NIN Dragan Jovićević, koji nije uspeo da se jednoglasno usaglasi o pobedniku, pa su presudnu ulogu u odluci imali čitaoci magazina Bookvar.



Bookvar nagrada je ustanovljena 2014. godine radi promovisanja domaće književnosti u Srbiji i domaćih dizajnera, kao i uticanja na izdavače da više pažnje polažu na dizajn korica domaćih izdanja.

Prošle godine nagrada je dodeljena za koricu knjige “Žuta kabanica” Đorđa Bajića, u izdanju Čarobne knjige.

(SEEcult.org)

BG, NY i Jamajka u Buksi



Književni klub Booksa u Zagrebu posvetio je prvi nastavak ciklusa “Književnost, između” u ovoj godini promociji knjige “Kad je cvetala vutra (...i pucale tikve)” Srđana Điđija Markovića iz Beograda, koji će predstaviti u razgovoru sa publikom i svoju knjižaru i izdavačku kuću Utopia, te prikazati delove filma “Chant Down Babylon” koji je snimio 2006. na Jamajci.

Marković je vlasnik knjižare Utopia koja je specijalizovana za knjige, ploče, filmove i stripove, a živeo je i radio i u Njujorku i Londonu, te boravio na Jamajci, što je opisao i u knjizi “Kad je cvetala vutra (...i pucale tikve)”.

Markovićev prvenac, po uzoru na slavni roman Dragoslava Mihailovića “Kad su cvetale tikve”, opisuje mangupske događaje na Dušanovcu krajem 70-ih i početkom 80-ih godina, kao i uticaj koji su pank-rok i rege muzika, uz pojavu psihoaktivnih supstanci, imali na razbuđivanje tog nekada radničkog predgrađa u Beogradu. Marković je proširio svoja sećanja i na Njujork, London i Jamajku, gde je periodično živeo i radio narednih decenija.

Marković u knjizi, koju je opisuje i mnogobrojne poznate i nepoznate ličnosti iz sveta muzike sa kojima je ukrstio puteve. O nekima ne skriva oduševljenje, ali i razočaranje.



Tokom razgovora sa Dunjom Kučinac iz Bookse, Marković će prikazati i inserte iz dokumentarnog filma “Chant Down Babylon”, koji je Dilana Harveja (Dylan Harvey), čiji je bio producent i glavni protagonista, a snimljen je 2006. u jamajčanskom gradiću Očo Rios i govori o destrukciji zakasnelog kapitalizma i rasta duhovnosti koja joj se suprotstavlja.

Rastafarijanski duh osetiće i publika Bookse, budući da će Marković zaršiti književno veče izborom dab i rege muzike.

Razgovor sa Markovićem biće prilika za detaljan uvid ne samo u beogradsku, već i u globalnu nezavisnu muzičku, kulturnu i društvenu scenu koju Marković opisuje i u knjizi kroz događaje u rasponu od Njujorka do Londona i Jamajke, ali i Maroka, Irana, Turske, Sirije, Jordana, Mongolije, Indije, Kine… koje je proputovao tokom protekle decenije.



Marković je radio i kao organizator muzičkih festivala, uključujući prvo i po mnogima najbolje izdanje Exita 2001. godine. U Njujorku je studirao filmsku produkciju i vodio nezavisni filmski studio, kao i prodavaonicu ploča “St. Marx Music”.

“Književnost, između” u Booksi je serija tribina koja se bavi odnosom književnosti i drugih umetnosti, pre svega muzike, a ime je dobila prema knjizi Ante Perkovića “Rundek, između”. Rundek je, inače, bio prvi gost tribine “Književnost, između” koju vodi Dunja Kučinac.

(SEEcult.org)

Pokoravanje na srpskom



Roman “Pokoravanje” kontroverznog francuskog autora Mišela Uelbeka, koji je za manje od mesec dana prodat u više od pola miliona primeraka u Francuskoj, Nemačkoj i Italiji, objavljen je već i u Srbiji, u izdanju kuće Booka, koja zbog rekordnog interesovanja očekuje da će prvi tiraž od 3.000 primeraka biti rasprodat u najkraćem roku.

Srpsko izdanje “Pokoravanja”, romana koji je postao globalni fenomen, Booka je objavila među prvima u svetu - svega četiri sedmice posle francuskog.

Novi Uelbekov roman, koji predvidja da će Francuskom već 2022. godine vladati muslimanski predsednik i da će ta zemlja polako prihvatiti islamski način života, objavljen je istog dana kada se dogodio teroristički napad na “Šarli Ebdo” u Parizu, a sam pisac bio je na naslovnoj strani tog satiričnog časopisa uoči masakra. Zbog toga je i Uelbek evakuisan iz Pariza nakon tragedije.

Osim što je već proglašen knjigom godine, Uelbekov roman pokrenuo je i novu lavinu optužbi na račun autora.



Glavni junak je Fransoa ‒ univerzitetski profesor i stručnjak za legendarnog dekadentnog pisca Uismansa, usamljenik na pragu srednjeg doba kome život prolazi u sezonskim ljubavnim vezama sa studentkinjama. Isprva je nezainteresovan za aktuelne predsedničke izbore koji potresaju Francusku te 2022. godine.

Međutim, kada se u drugom krugu izbora, pored neizbežne Marin le Pen, neočekivano nađe harizmatični lider Muslimanskog bratstva, i kad političke igre učine da iza njega stane praktično cela francuska politička scena ‒ Fransoa shvata da će se svet u kojem je dotad živeo relativno zadovoljno i sigurno brutalno promeniti.

Na biračkim mestima izbijaju neredi, izbori se odlažu, automobili gore na ulicama Pariza, a porodica devojke jevrejskog porekla s kojom se Fransoa viđao prethodnih meseci odlučuje naprasno da se iseli u Izrael... U trenutku kada se građanski rat čini neumitnim, Fransoa se sklanja u unutrašnjost zemlje da sačeka rasplet eksplozivne situacije. To putovanje postaje i unutrašnja odiseja do najmračnijih kutaka njegove duše i okrutno suočavanje s činjenicom da nikakvog dubljeg životnog smisla više nema.

Francuska za to vreme, a s njom i veći deo Evrope, ipak bez mnogo potresa ulazi u novu eru. Društvene promene menjaju i pojedince, a Fransoa i njegovo okruženje reaguju različito. Umorna, istrošena judeo-hrišćanska Evropa postaje lak plen najmlađe i najprodornije monoteističke religije. Islam unosi novu energiju i smisao u život dojučerašnjih liberala i egalitarista...

Roman “Pokoravanje” objavljen je na francuskom u tiražu od 220.000 primeraka, koji je rasprodat u rekordnom roku, kao i nemačko izdanje, objavljeno u prvom tiražu od 270.000 primeraka.



Uelbek (1958), pesnik i romansijer, pripadnik generacije šezdesetosmaša, najtiražniji i najprevođeniji je savremeni francuski pisac.

Književnošću je počeo da se bavi relativno kasno, ali već njegov prvi roman “Proširenje područja borbe” (1994) postaje kultna knjiga u Francuskoj.

Lišen iluzija, čovek koji na društvo gleda iz ugla usamljenika koga više ništa ne može prevariti, Uelbek doživljava svetsku slavu drugim romanom “Elementarne čestice” (1998). Usledili su romani “Platforma”, “Mogućnost ostrva”, “Karta i teritorija” i poslednji “Pokoravanje”.

Njegove romane, objavljene u milionskim tiražima, deo kritike je ocenio izrazima pamflet i pornografija. Izvesno je, međutim, da čak i oni koji mu zameraju zbog vulgarnog rečnika i siromašnog stila, smatraju Uelbeka sociološkim i književnim fenomenom, nezaobilaznim reperom u istoriji savremene francuske književnosti.

(SEEcult.org)

Iskoristiti pticu rugalicu?



Američka književnica Harper Li izazvala je burne reakcije najavom da će posle više od 50 godina objaviti “nastavak” svog čuvenog i jedinog romana “Ubiti pticu rugalicu”, odnosno prvobitni rukopis na osnovu kojeg je nastao, nakon sugestije urednika da ga prepravi. U industriji izdavaštva ta vest je odjeknula kao senzacija, uz najavu višemilionskog tiraža, ali ima i sumnji u motive izdavača i strahovanja o razlozima zbog kojih je Harper Li dozvolila izlazak knjige “Go Set a Watchman”, najavljen za 14. jul.

Vest o izlasku knjige “Go Set a Watchman”, koja prati život odrasle glavne junakinje Skaut Finč, stigla je samo par meseci nakon što je preminula autorkina sestra Alis Li koja je decenijama bila njen advokat i snažno štitila njenu zaostavštinu i privatnost.

Među onima koji su zabrinuti zbog motiva odluke da roman bude objavljen posle toliko godina je i glumica Mia Farou, koja je postavila pitanje na Tviteru: “Da li to neko pokušava da zaradi na nacionalnom blagu, 88-godišnjoj Harper li?”

Na društvenim mrežama naširoko je deljen članak magazina Jezebel koji takođe postavlja pitanje da li je “poklon”, kako je izdavačka kuća HarperKolins nazvala novu knjigu Harper Li, zaista dobrovoljno dat.

Tonja Karter, sadašnja pravna zastupnica Harper Li, priznala je svojevremeno da je autorka zaboravna i da je, posle šloga 2007. godine, postala gotovo slepa i gluva, te da često ne razume ugovore koje potpisuje.

Postojanje rukopisa “Go Set a Watchman” nije bilo poznato donedavno, a njegovo otkriće kuća HarperKolins opisala je kao “izvanredan poklon” i najavila da će prvi tiraž biti dva miliona primeraka.

I književnica Trejsi Ševalije, autorka bestselera “Devojka sa bisernom minđušom”, zabrinuta je zbog mogućih motiva odluke o izlasku te knjige. Ona je izjavila za Radio Bi-Bi-Si da je “malo brine to što je Harper Li možda naterana da uđe u tu priču”.

“Izdavačka industrija čekala je 55 godina da ona da još nešto i nisam sigurna da je ovo baš to što je ona želela da izađe”, rekla je Trejsi Ševalije.

S druge strane, kuća HarperKolins navela je da je Harper Li potpuno bila uključena u donošenje odluke o izlasku nove knjige.

Izdavač nije bio u direktnom kontaktu sa njom, već su komunicirali posredstvom advokata Tonje Karter i agenta Endrjua Nurnburga, koji je u međuvremenu takođe odbacio kao neosnovane sve spekulacije u vezi sa motivima izlaska nove knjige Harper Li.

“Ona je bila potpuno iznenađena otkrićem rukopisa i oduševila se predlogom da bude objavljen. Sreli smo se prošle jeseni i ponovo dva puta tokom januara. U odličnom je stanju duha i izuzetno uzbuđena time što će njen roman konačno ugledati svetlost dana”, izjavio je agent.

Roman “Ubiti pticu rugalicu” objavljen je u julu 1960. godine i osvojio je Pulicerovu nagradu. Dve godine kasnije adaptiran je u film u kojem oca mlade Skaut igra Gregori Pek, nagrađen Oskarom.

Harper Li, koja izbegava medije još od 60-ih godina 20. veka, izjavila je da je roman “Go Set a Watchman”, koji prati lik Skaut kao odrasle žene, završila sredinom 50-ih. “Moj urednik bio je opčinjen flešbekovima u detinjstvo i naterao me je da napišem roman iz ugla mlade Skaut. Pošto sam bila mlada autorka, uradila sam kako mi je rečeno”, navela je Harper Li.

Navodeći da nije znala da je originalna knjiga preživela, Harper Li je saopštila da je bila veoma iznenađena i oduševljena kada je taj rukopis otkrila Tonja Karter. “Posle mnogo razmišljanja i oklevanja pokazala sam je nekolicini ljudi. Bilo mi je veoma drago kada su rekli da je vredna objavljivanja. Ponosna sam i zapanjena što će biti objavljena posle svih ovih godina”, navela je Harper Li prema navodima americkih medija.

Radnja romana dešava se u malom gradu u Alabami kao i u romanu “Ubiti pticu rugalicu”, u kojem je očima glavne junakinje Skaut Finč prikazan svakodnevni život, kao i borba njenog oca advokata za oslobođenje crnca lažno optuženog za silovanje belkinje...

U romanu “Go Set a Watchmen” Skaut se iz Njujorka vraća u rodni grad da poseti oca. Suočava se sa ličnim i političkim problemima dok pokušava da shvati njegove stavove prema društvu, kao i svoja osećanja o mestu u kojem je rođena i odrasla, saopštio je izdavač.

Sve u svemu, roman “Go Set a Watchman” teško da bi se mogao nazvati drugom knjigom velike spisatelјice, jer će čitalac imati pred sobom njen prvobitini pogled na već poznato štivo i radnju.

B. Rakočević / SEEcult.org

Omaž Miljkoviću u Zagrebu



Godišnjica smrti velikog srpskog pesnika Branka Miljkovića (1934-1961) prvi put je obeležena u Zagrebu posebnom manifestacijom u kojoj sui mali priliku da učestvuju svi građani širom grada, u kojem je Miljković tragično skončao život.

Manifestacija “Miljkovićevi dani u Zagrebu”, u organizaciji Petrarca festa, počela je 11. februara u Booksi tribinom sa Dušanom Marinkovićem, te performansom Marka Gutića Mižimakova "Mala šetnja" na mestu Miljkovićeve smrti i izvedbama njegove poezije.

Poštovaoci Miljkovićeve poezije imali su priliku 12. februara, na dan njegove smrti, da učestvuju u akciji “Miljković u mreži grada” na raznim lokacijama. Trebalo je odabrati bilo koju pesmu Miljkovića i pročitati je u javnom prostoru bilo kojeg zagrebačkog kvarta. U publici je mogla da bude i samo jedna osoba. Takođe, odabranu pesmu bilo je moguće odštampati i postaviti negde u gradu.

Fotografije izvođenja akcije u čast Miljkovića učesnici su mogli da pošalju za objavljivanje na blogu i FB stranici Petrarca Festa.

Manifestaciju su volonterski organizovali Magdalena Došen, Saša Šimpraga, Karlo Došen i Aleksandar Hut Kono sa saradnicima.

Miljković važi za jednog od najznačajnijih srpskih pesnika 20. veka.

Princ srpske poezije - kako je svojevremeno nazvan, rođen je 29. januara 1934. godine u Nišu, a odrastanje u porobljenom gradu, u kojem je bio svedok strahota rata i nasilja, uticalo je najverovatnije i na temu smrti u njegovoj poeziji.

Prvu pesmu objavio je 1952. u beogradskom listu “Zapisi” kao 18-godišnjak. U Nišu su mu pesme objavljivanje u “Službenom glasniku”, “Glasu omladine”, “Našem putu”, “Gledištima”... Iz Niša se 1953. godine preselio u Beograd radi studija filozofije, a diplomirao je 1957. na Filozofskom fakultetu.

Još kao student (1956) pripadao je grupi neosimbolista koji su nastojali da u poeziji sintetizuju pesničko iskustvo simbolista i nadrealista.

Prve pesme u Beogradu objavio mu je Oskar Davičo 1955. u časopisu “Delo”, čime mu je otvorio vrata ostalih izdavača i brojnih časopisa. Ubrzo potom sledi prva zbirka pesama “Uzalud je budim” (1956), kojom Miljkovivh postiže uspeh kod publike i kritičara. Usledile su i zbirke pesama “Smrću protiv smrti” (s Blažom Šćepanovićem, 1959), “Poreklo nade” (1960), “Vatra i ništa” (1960), “Krv koja svetli” (1961)...

(SEEcult.org)

Haliloviću Selimović za 2014.



Nagradu “Meša Selimović” za knjigu godine, koju dodeljuju “Večernje novosti” na osnovu glasova velikog broja književnih kritičara, teoretičara i istoričara, dobio je za 2014. godinu Enes Halilović za pesničku zbirku “Zidovi”, u izdanju kuće Albatros plus.

Halilović je sa 22 glasa suvereno pobedio, saopšteno je 18. februara u Vukovoj zadužbini, objavile su “Novosti”.

Drugo mesto zauzeo je Nikola Vujčić koji je za knjigu “Svedočenja”, u izdanju Narodne biblioteke “Stefan Prvovenčani”, dobio 14 glasova.

U ovogodišnjem Velikom žiriju za knjigu godine učestovalo je 49 književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara.

Nagrada “Meša Selimović” dodeljuje se 27. put.

Prethodni, 26. dobitnici bili su ravnopravno Slobodan Vladušić za roman “Mi, izbrisani”, u izdanju Lagune, i Ivan Negrišorac za poetsku zbirku “Kamena čtenija”, u izdanju Orfeusa iz Novog Sada. Nagradu za 2012. dobio je prethodno Aleksandar Gatalica za roman "Veliki rat", za koji je osvojio i NIN-ovu nagradu.

“Novosti” dodeljuju nagradu “Meša Selimović” od 1988. godine, kada su je dobili Dubravka Ugrešić - za “Forsiranje romana reke” i Milorad Pavić za “Predeo slikan čajem”.

Među dosadašnjim dobitnicima su i Slobodan Selenić, Svetlana Velmar-Janković, Ivan V. Lalić, Radoslav Petković, Dragan Jovanović Danilov, Goran Petrović, Vojislav Karanović, Stevan Raičković, Dragan Velikić, Vladan Matijević...

Imenom slavnog i uticajnog pisca Meše Selimovića nazvana je i regionalna književna nagrada za najbolji roman na području Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske i Crne Gore, koja se dodeljuje u Tuzli.

(SEEcult.org)

Kiš - pribežište zdravog razuma



Arhipelag organizuje 20. februara u Domu omladine Beograda multimedijalni program “Danilo Kiš, 80 godina”, povodom 80 godina od rođenja tog velikog pisca, čiji je ekskluzivni izdavač za Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

U prvom delu programa, koji počinje u 19 časova u sali Amerikana DOB-a, Arhipelag priređuje razgovor “Danilo Kiš ili poslednje pribežište zdravog razuma” u kojem će učestvovati pisci i kritičari Mihajlo Pantić, Muharem Bazdulj i Gojko Božović. Moderator je književna kritičarka Tamara Krstić.

U drugom delu programa, publika će moći da prati projekciju najpoznatije Kišove TV drame “Noć i magla”, i to prvi put posle više od 40 godina.

TV drama “Noć i magla” prikazana je na RTV Beograd u januaru i u julu 1968. godine, kao i na Bledskom festivalu jugoslovenske TV drame. Režirao ju je Slavoljub Stevanović Ravasi, a uloge tumače Miša Janketić, Ljiljana Krstić i Svetolik Nikačević. Arhipelag je prikazuje prvi put posle više od četiri decenije, uz podršku i saglasnost RTS.

Arhipleag obeležava 80 godina od rođenja Danila Kiša i objavljivanjem njegovih sabranih pesama - od ranih stihova do onih pisanih poslednjih nedelja života, kao i Kišove najpoznatije pozorišne drame “Elektra”. Arhipelag ih je objavio u jednoj knjizi, u okviru "Dela Danila Kiša" u deset knjiga.

Kišov pesnički opus nije veliki po obimu - to je ukupno 35 pesama, od kojih 13 nije objavljeno za pesnikovog života. Najveći broj pesama Kiš je pisao 50-ih i 60-ih godina.

Zanimljivo je da su prvi i poslednji Kišovi književni tekstovi nastali u obliku poezije. Kiš je u književnost ušao objavljujući pesmu “Oproštaj s majkom” 1953. godine, da bi poslednji književni tekst koji je napisao bila pesma “Na vest o smrti gospođe M. T.”, posvećena Miri Trailović, iz avgusta 1989.

Kišova drama “Elektra” nastala je 1968, a premijerno je izvedena u Ateljeu 212 u novembru iste godine. Sam Kiš je u belešci o nastanku “Elektre” svoj postupak u jednoj ironičnoj formi nazvao “slobodnim asociranjem nad jednim dramskim tekstom”.

Čitanje Kišove drame pokazuje kako je pisac, ostajući prividno u ravni Elektrinog doba, napravio čitavu novu dramu u kojoj se iskazuju psihologija i tragičke senke modernog doba. Polazeći od velike Euripidove drame, Kiš je oblikovao dramu koja, u snažnom dijalogu sa antičkom tradicijom, progovara o nekim od osnovnih pitanja Kišovog i uopšte modernog vremena.

Arhipelag je u godini u kojoj se navršava 80 godina od rođenja Kiša objavio “Dela Danila Kiša” u deset knjiga. U tom izdanju, koje je priredila Mirjana Miočinović, objavljena je celokupna fikcijska književnost Kiša - od priča i novela do romana, od pesama do pozorišnih i TV drama i filmskih scenarija. U tom izdanju nalaze se rani romani “Mansarda” i “Psalam 44”, potom knjige iz porodičnog ciklusa “Rani jadi”, “Bašta, pepeo” i “Peščanik”, tri knjige iz piščevog novelističkog ciklusa “Grobnica za Borisa Davidoviča”, “Enciklopedija mrtvih” i posthumno objavljena knjiga “Lauta i ožiljci”, “Pesme/Elektra” i knjiga drama i filmskih scenarija “Noć i magla”.

Arhipelag je ranije objavio “Izabrane poetičke spise” Kiša u tri knjige koji obuhvataju “Čas anatomije”, “Gorki talog iskustva” i “Poslednje pribežište zdravog razuma”, knjigu izabranih eseja u kojoj Kiš odgovara na pitanje: “Zašto pišem?” i u kojoj kaže koja su dva ključna pitanja na kojima polažu ispit svi pisci XX veka.

Prema rečima glavnog urednika Arhipelaga Gojka Božovića, knjige Danila Kiša bolje od ma čega drugog pokazuju da sve nije književnost, ali da književnost može biti najbolji deo našeg iskustva.

“Delo Danila Kiša potvrđuje piščeve reči s početka 80-ih o “veličanstvenom mehanizmu koji ne dozvoljava da se svet obesmisli, da reči izgube svoje značenje”, naveo je Božović.

Prema njegovim rečima, objavljivanje dela nekog pisca klasične vrednosti predstavlja najveći izazov za profesionalno izdavaštvo.

Kiš je, kako je istakao Božović, pisac koji ima ne samo tumače nego i čitaoce. I on svoje čitaoce neprestano stiče u novim generacijama.

“Upravo zato je neophodno da dela Danila Kiša stalno budu dostupna u dobrim i pouzdanim izdanjima”, naveo je Božović, dodajući da se Arhipelag sa naslednicima autorskih prava Kiša dogovorio da ubuduće Kišova dela u izdanju te kuće budu dostupna ne samo u Srbiji nego i u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

(SEEcult.org)

Živo izdanje Ane Karenjine



Projekat globalnog javnog čitanja klasika Lava Nikolajeviča Tolstoja “Ana Karenjina”, održan početkom oktobra 2014. godine, dokumentovan je u vidu sajta na koji je postavljen celokupan materijal tog nesvakidašnjeg maratona na internetu, održanog početkom oktobra 2014.

Spomen-muzej Tolstoja “Jasna Poljana” i ruski ogranak kompanije Gugl predstavili su internet verziju čitalačkog maratona “Karenjina. Živo izdanje”, koji je ušao u Ginisovu knjigu rekorda u kategoriji “Najveći auditorijum čitalačakog maratona na internetu”.

Na sajtu https://karenina.withgoogle.com može se pročitati čuveni Tolstojev roman u celini, izabrati omiljeni odlomak ili videti i čuti kako ga čitaju poznati glumci.

Akcija maratonskog čitanja “Ane Karenjine” održana je 3. i 4. oktobra 2014. godine, a trajala je 36 sati, uz učešće više od 700 čitalaca u režimu realnog vremena. U čitalačakom maratonu učestvovali su glumci, sportisti, političari, naučnici, Tolstojevi potomci, obični građani...



Tim stručnjaka, književnih istoričara i teoretičara, nekoliko meseci se bavio obeležavanjem teksta tako da je roman sada snabdeven sa više od 500 opisa raznih pojava koje se odnose na istorijska objašnjenja, uputstva na mapama, video… Specijalno za taj projekat napisane su i četiri kompozicije koje uvode korisnika sajta u atmosferu romana.

Novi format interaktivnog predstavljanja “Ane Karenjine” biće interesantan i poznavaocima Tolstojevog dela, i onima koji tek počinju da se upoznju sa njegovim stvaralaštvom i ruskom kulturom, jer sajt sadrži i mnogobrojne informacije o samom delu, piscu i vremenu u kojem je roman nastao.



Čitalački maraton privukao je veliku pažnju lјudi u celom svetu i povećao interesovanje za stvaralaštvo i nasleđe Tolstoja.

Prema navodima organizatora tog projekta, broj pretraživanja reči “Karenjina” višestruko je povećan i na globalnom nivou, i u Rusiji.

Projekat “Karenjina. Živo izdanje” podsticajno je delovao i na interesovanje za čitanjem uopšte, pa su mnoge kuturne institucije, posebno biblioteke i muzeji, počeli da organizuju onlajn-čitanja objedinjujući mogućnosti novih tehnologija i bogatstvo književnog nasleđa.

Nedavno je predstavljen i projekat kompanije Gugl sa Bolјšim teatrom, u okviru kojeg korisnici mogu da posete tri digitalne izložbe i virtuelno obiđu istorijsku scenu i druge prostorije tog čuvenog teatra.

B. Rakočević /SEEcult.org

Vezanost Florans Noavil



Roman francuske književnice i književne kritičarke Florans Noavil “Vezanost”, napisan u formi pisama i dnevnika, uz smenjivanje glasova dva vremena i dve generacije, objavljen je nedavno u izdanju Arhipelaga u prevodu Gorice Todosijević.

Priča romana “Vezanost”, koji je preveden na više svetskih jezika, počinje u trenutku kada ćerka pronalazi rukopis svoje poginule majke i tako oživljava veliku ljubav njenog života. Čitajući majčina pisma, ćerka rekonstruiše život svoje majke i njenu veliku ljubav, suočavajući se sa velikom porodičnom tajnom, sa jednom zabranjenom i u mongo čemu tragičnom ljubavi i sa velikim izazovom vlastitog života.

“Vezanost je više od ljubavi. Sama vezanost je nešto mnogo dublje. Šta je to u svojoj suštini? Da li je sećanje na prvu ljubav ono što nas drži ceo naš život? Kako nas to oblikuje? To je ono što sam želela da istražujem dok sam pisala roman Vezanost. Moj roman počinje od te priče o velikoj i od svih drugih odbačenoj ljubavi, i on se tom ljubavi bavi i u majčinim ispovestima i u ćerkinoj potrazi za pričom o velikoj ljubavi svoje majke”, rekla je Florans Noavil o svom romanu u razgovoru za Arhipelag.

Romansijerka, književna kritičarka, esejistkinja i novinarka, Florans Noavil je, pored romana “Poklon” i “Vezanost”, objavila je i biografiju “Singer”, koju je takođe izdao Arhipelag. Za tu knjigu, prevedenu na više svetskih jezika, dobila je nagradu za najbolju biografiju objavljenu na francuskom jeziku u 2003. godini.

Pre više od 20 godina napustila je mesto top menadžera u jednoj velikoj korporaciji i odlučila da se posveti književnosti. O tom iskustvu napisala je knjigu “Završila sam ekonomski fakultet i izvinjavam se”, posvećenu ekonomskoj krizi, kapitalizmu i njegovim izazovima.

Florans Noavil je jedan od najuticajnijih francuskih književnih kritičara.

Stalna je književna kritičarka “Monda” i urednica književnog dodatka tog pariskog lista.

(SEEcult.org)