Vesti iz sveta astronomije...

Novi neuspesi ruske kosmonautike!

http://astronomija.co.rs/misije/9521-novi-neuspesi-ruske-kosmonautike

http://t.co/vDjkihDk45

A P O D...

Astronomski kamp "Letenka 2015"



Astronomski kamp "Letenka 2015" je petnaesti kamp po redu. Održaće se od 16. do 19. jula 2015. Neki učesnici su najavili dolazak već 15. jula.

Kamp organizuju Astronomska društva "Lira", "Novi Sad", "Kosmos" iz Novog Sada i "Univerzum" iz Bačke Palanke. Pokrovitelj je Pokrejinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj APV.

http://t.co/Q4eMtZ1cLt

A P O D...

Galaksija za Hablov 25. rođendan



Galaksija NGC 1300 je prečkasta spiralna galaksija. Nalazi se u sazvežđu Eridanus i 61 milion svetlosnih godina daleko od nas (po nekim izvorima daleko je 69 s.g.). Nešto je manja od naše galaksije, i u prečniku ima 110 00 svetlosnih godina. Ali ovu veličinu uzmite s rezervom jer se može naći i podatak da je ona u prečniku 88 000 s.g.

Pripada jatu galaksija Eridanus koje okuplja oko 200 galaksija. Uočio ju je još Džon Heršel 1835. godine.

Slikana je otprilike bezbroj puta, a ovde vidimo fotografiju koju je povodom svog 25. rođendana napravio Svemirski teleskop Habl.

Plavičaste i crvenkaste tačkice su super gigantske zvezde, zvezdana jata i područja formiranja novih zvezda koja se prostiru duž spiralnih krakova.



Najpoznatiji i najomiljeniji teleskop na svetu, Svemirski teleskop Habl, proslavio je svoj 25. rođendan ovom snimkom: to je najoštrija fotografija galaksije NGC 1300.

Habl je u svemir lansiran 24. aprila 1990. godine spejs šatlom Dicovery. Imao je do sada buran život sa ponekim dramatičnim momentima, ali odoleo je svim izazovima i neumorno, već 25 godina radi i šalje na zemlju izobilje dragocenih podataka o svemiru. Njegove fotografije objavljuju se širom planete u bezbroj časopisa i televizijskih emisija. A svaki svoj rođendan ovaj teleskop obeleži predivnim poklonom čitavom svetu.

http://static.astronomija.co.rs/instrumenti/hst/Istorija/Istorija_HST.htm - Kratka istorija svemirskog teleskopa Habl

Kreacionistički pohod na obrazovanje

http://astronomija.co.rs/nauka/9522-kreacionisticki-pohod-na-obrazovanje

http://t.co/X5vnnkjTLh

A P O D...

Korekcija orbite MKS uspešno obavljena

Osamnaestog maja, uspešno je obavljena korekcija orbite Medjunarodne kosmičke stanice (MKS). Orbita stanice je promenjena pomoću raketnih motora teretnog broda “Progres M-26M”.



Kao što smo javljali, prvi pokušaj korekcije nije prošao pre nekoliko dana jer je sistem upravljanja teretnog broda zaustavio planirane operacije. Stručnjaci Centra upravljanaj letom (CUP) u Karaljovu su vrlo brzo ustanovili šta je problem i pripremili rezervni plan. Iako nije javljeno zbog čega korekcija nije prvi put prošla, direktor CUP-a, bivši kosmonaut Vladimir Salavjov je rekao da rezervni plan umesto osam uključuje aktiviranje četiri raketna motora uz produženo trajanje njihovog rada.

Motori su odradili 1922 sekunde i saopštili Kosmičkoj stanici impuls ubrzanja od 1,75m/s. Time je srednja visina njene orbite povećana za 3,2km i sada iznosi 401,88km. Posle korekcije, novi parametri orbite MKS iznose:

Minimalna visina (perigej): 400,76km
Maksimalna visina (apogej): 417,75km
Period jednog obilaska: 92,54min
Nagib orbite prema ekvatoru: 51,66o

Korekcija orbite je obavljena u cilju formiranja najpovoljnijih balističkih uslova za odvajanje i povratak na Zemlju trensportnog broda “Sajuz TMA-15M” koji je, prema novom grafikonu leta planiran 11. juna. Time će, zbog problema tokom lansiranja teretnog broda “Progres M-27M”, misija MKS-43 trajati gotovo mesec dana duže.

Vest da će morati ostati duže u kosmosu, komandant stanice Teri Virts (NASA) i brodski inžnjeri ove misije Anton Škaplerov (“Roskosmos”) i Samanta Kristofereti (ESA/Italija) su dočekali sa odobravanjem. Oni se skupa sa članovima misije MKS-44 u kojoj su pored Genadija Padalke nalaze Mihail Kornienko i Skot Keli koji će provesti gotovo godinu dana u kosmosu, nalaze na MKS gotovo 180 dana.


Radosni zbog produžetka kosmičkog leta - Kristoferetijeva (u prednjem planu), Virts (gore desno) i Škaplerov (u šarenoj majci) u modulu “Zvezda” skupa sa kosmonautima Samokutjajeovim i Serovom (oni su se u martu vratili na Zemlju) (foto: “Roskosmos”)

Strahovita lepota Meduze



Koristeći ESO-ov Veoma veliki teleskop u Čileu, astronomi su uspeli da uslikaju najdetaljniju sliku planetarne magline Meduza do sada. Kako se zvezda u srcu ove magline sve više bližila penziji, odbacivala je spoljašnje slojeve u okolni svemir i formirala ovaj šareni oblak. Ova slika na neki način "proriče" sudbinu našeg Sunca, koje će u jednom momentu postati sličan objekat.

Ova prelepa planetarna maglina je dobila ime po užasnom stvorenju iz Grčke mitologije - Gorgonovoj Meduzi. Poznata je i pod imenom Sharpless 2-247 i locirana je u sazvežđu Blizanaca. Maglina Meduze se prostire na oko 4 svetlosne godine, a od nas je udaljena oko 1500 svetlosnih godina. Uprkos svojoj veličini ovaj objekat je dosta taman i težak za posmatranje.

Meduza je bila užasno stvorenje, sa zmijama umesto vlasi kose. Ove zmije su predstavljene kao zmijoliki filamenti sjajnog gasa u planetarnoj maglini. Crveni sjaj koji potiče od vodonika i slabiji zeleni sjaj gasa kiseonika, šire se u prostor daleko izvan okvira ove slike i formiraju polumesečasti oblik na nebu. Izbacivanje mase zvezde u ovom stadijumu njenog života je često isprekidano, što može dovesti do formiranje fascinantnih struktura unutar planetarne magline.

Desetinama hiljada godina, zvezdano jezgro planetarne magline je okruženo ovim spektakularnim oblacima šarenog gasa [1]. Tokon narednih nekoliko hiljada godina gas se polako raspršuje u okolinu. Ovo predstavlja poslednju fazu transformacije zvezde slične Suncu, pre nego što se završi aktivna faza njenog života i postane beli patuljak. Faza plantarne magline je samo mali delić životnog veka jedne zvezde - kao što je vreme potrebno detetu da napravi balončić od sapunice i gleda kako nestaje u daljini samo jedan trenutak u poređenju sa jednim celim ljudskim životom.

Jako ultraljubičasto zračenje vrele zvezde iz centra magline dovodi do uklanjanja elektrona iz atoma gasa koji se kreće ka spoljašnjem prostoru, čime ovaj gas postaje jonizovan. Karakteristične boje ovoj sjajnog gasa se mogu koristiti da se identifikuju objekti. Naprimer, prisustvo zelenog sjaja dvostruko jonizovanog kiseonike ([O III]) je alatka koja se koristi za identifikovanje planetarnih maglina. Koristeći se odgovarajućim filterima, astronomi mogu da izoluju i uklone zračenje koje potiče od sjajnog gasa i učine da se do tog momenta maglina slabijeg sjaja vidi kao mnogo izraženija pojava u odnosu na tamnu pozadinu.

Kada je zelena [O III] emisija magline prvi put primećena, astronomi su mislili da su otkrili neki novi element i nazvali su ga nebulium. Kasnije su shvatili da se zapravo radi o retkoj talasnoj družini zračenja [2] jonizovane forme već poznatog elementa, kiseonika.

Ova maglina se naziva i Abell 21 (formalinije PN A66 21), po američkom astronomu Džordžu Abelu, koji je prvi oktrio ovaj objekat 1955. godine. Naučnici su neko vreme razmatrli da li je ovaj objekat zapravo ostatak eksplozije supernove. Tokom 70-ih godina dvadesetog veka, naučnici su uspeli da izmere kretanje i druge osobine materijala unutar oblaka i da ga jasno identifikuju kao planetarnu maglinu [3].

Na ovoj slici se nalaze podaci sa instrumenta FOcal Reducer and low dispersion Spectrograph (FORS) koji se nalazi na Veoma velikom teleskopu i prikupljeni su u sklopu programa ESO Cosmic Gems[4].


eso1520a
ESO-ov Veoma veliki teleskop iz Čilea je uslikao najdetaljniju sliku planetarne magline Meduza (poznata i kao Abell 21 i Sharpless 2-274) ikada dobijenu. Kako se zvezda u srcu ove magline sve više bližila penziji, odbacivala je spoljašnje slojeve u okolni svemir i formirala ovaj šareni oblak. Slika na neki način "proriče" sudbinu našeg Sunca, koje će u jednom momentu postati objekat ove vrste.
Autorska prava:

ESO



Ova mapa prikazuje poznato zodijačko sazvežđe Blizanaca. Sve zvezde se lako mogu videti golim okom na vedrom noćnom nebu. Na slici je označen pozožaj magline Meduza. Ova velika i prelepa planetarna maglina je nažalost suviše tamna da bi se videla uz pomoć malih teleskopa i otkriva nam svoju strukturu samo na fotografijama.

Autorska prava:
ESO, IAU and Sky & Telescope


Ova širokougaona slika prikazuje nebo u okolini velike, ali dosta tamne, planetarne magline pod imenom Meduza. Ovaj objekat se vidi u svojoj punoj veličini, kao i veliki broj zvezda slabog sjaja i daleko iza njih brojne daleke galaksije. Ova slika je sačinjena korišćenjem slika koje su deo DSS 2 (engl. Digitized Sky Survey 2) kataloga.

Autorska prava:
ESO/Digitized Sky Survey 2

Beleške

[1] Kontraintuitivno, zvezdano jezgro planetarne magline Meduza nije sjajna zvezda u centru ove slike. Ova zvezda se nalazi ispred magline, u prvom planu slike, pod imenom TYC 776-1339-1. Centralna zvezda Meduzine magline je slabijeg sjaja, plavkasta zvezda koja se nalazi tik uz centar polumesečastog oblika na desnoj strani ove slike.

[2] Ova vrsta zračenja je retka s obzirom da se proizvodi kroz zabranjeni mehanizam— prelaze koji su zabranjeni kvantnomehaničkim selekcionim pravilima, ali do kojih i dalje može doći samo sa veoma malom verovatnoćom. Odrednica [O III] nam pokazuje da je linija zabranjena (uglaste zagrade) i da potiče od dvostruko jonizovanog (deo III u imenu) kiseonika (O).

[3] Očekivana brzina oblaka je izmerena i iznosi 50 kilometara u sekundi, što je mnogo manje od brzine koju očekujemo da ima ostatak supernove.

[4] ESO Cosmic Gems programme je program upoznavanja javnosti sa slikama interesantnih, intrigantnih ili vizuelno atraktivnih objekata dobijenih sa ESO-ovih teleskopa, u cilju edukacije. Program koristi vreme na teleskopima koje ne može biti upotrebljeno u naučne svrhe. Svi prikupljeni podaci mogu biti pogodni za naučna istraživanja i dostupni su istraživačima preko ESO-ove naučne arhive.

https://l.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Ft.co%2FNk0mn4MqyT&h=MAQHbNlz8

A P O D...

Neobična galaksija NGC 4762



Iako izgleda kao neki nebeski svetionik ovo je galaksija. Njena oznaka je NGC 4762, od nas je udaljena 58 miliona svetlosnih godina, a nalazi se u sazvežđu Device.

Nije sasvim jasno kom tipu galaksija pripada. Trebalo bi da je spiralna sa prečkom, ali u njoj ne vidimo karakteristične pruge prašine. Spiralne krake, ako ih i ima, iz ovog ugla i ne možemo da vidimo jer galaksiju gledamo iz njene galaktičke ravni. Astronomi danas veruju da je ova galaksija nešto između spiralne i eliptične, tj. da je lentikularna, a to su one koje imaju disk (kao spiralne) ali koje su potrošile ili izgubile svoju međuzvezdanu materiju (što je odlika eliptičnih galaksija).

Ovaj snimak je, inače, načinjen Svemirskim teleskopom Habl

https://l.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Ft.co%2FYSYp0GpOmW&h=gAQE1zEVj

A P O D...

Petnički programi za studente na mapi Evrope

Istraživačka stanica Petnica već treću godinu za redom uspešno organizuje programe za studente osnovnih studija i postdiplomce. Od ove godine svi studentski programi ove prestižne obrazovne institucije ucrtani su na mapi kvalitetnih letnjih škola u Evropi.



Međunarodna aktivnost i programi za studente su počeli još davne 2005. godine organizacijom prvog kampa PI – Međunarodnog letnjeg naučnog kampa. Nakon završetka rekonsturkcije, izgradnje, i opremanja modernih laboratorija za fiziku, elektroniku, geologiju, hemiju, biologiju i arheologiju stvorile su se mogućnosti za organizaciju kvalitetnih programa za studente iz regiona, ali i celog sveta. Sada se svi ti programi nalaze u ponudi mnogih institucija koje promovišu dodatno naučno obrazovanje studenata.

Istraživačka stanica Petnica ove godine organizuje šest različitih letnjih škola za studente: astrofizike, mašinskog učenja, mikroskopije, hemije, hromatografije i masene spektrometrije, i tradicionalnog PI kampa.

„Ideja nam je da naši kapaciteti budu na raspolaganju i mladim ljudima koji su već odlučili da se bave naukom. Znamo da je studentima teško da na fakultetima dobiju priliku da rade na modernoj opremi, pa želimo da im omogućimo da nauče kako se specifična naučna oprema koristi. Interesovanje je veliko, pa planiramo da nastavimo sa uvođenjem novih programa za studente.“ – kaže Nikola Božić, rukovodilac u Istraživačkoj stanici Petnica.

Svi studentski programi se organizuju u saradnji sa nekom akademskom institucijom ili razvojnom kompanijom, pa je pored kvaliteta sadržaja zagarantovana i aktuelnost programa. Prepoznajući kvalitet ovih programa, a na osnovu uspeha prethodnih godina, petnički programi se nalaze u ponudi većih evropskih baza za razmenu informacija o obrazovanju.

Sve neophodne informacije se mogu pronaći na web sajtu Istraživačke stanice www.petnica.rs.

https://l.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Ft.co%2FvcFgWpCa04&h=iAQGIPJM5

A P O D...

Čekajući astronomski kamp

Manje je od dva meseca do kampa na Letenki. Evo kako sa Letenke izgleda nebo ovih noći





Published on May 21, 2015
Europe, Serbia, Vojvodina, Fruska Gora 18.05.2015.
This Was 3 hour time lapse. 30 seconds shutter speed, iso 3200, f2,8 with Tokina 11-16mm, at 11mm on canon EOS 600D

https://l.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Ft.co%2FyBWuSqHMAE&h=rAQEu-zuf

A P O D...

https://l.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Ft.co%2Ft8MCRWrj7K&h=gAQH_9hH1

A P O D...

Petnica: Ambasadorka Francuske o klimatskim promenama

Ambasadorka Republike Francuske večeras je u Istraživačkoj stanici Petnica održala uvodno predavanje na seminaru posvećenom klimatskim promenama.



Njena ekselencija Kristin Moro je otvarajući seminar za skoro sto učesnika iz svih zemalja regiona govorila o problemu klimatskih promena, diplomatskim naporima da se napravi globalni dogovor, i predstojećoj UN konferenciji u Parizu krajem ove godine.

Gospođa Moro je nagovestila i spremnost velikih zemalja, i zemalja u razvoju da se postigne dogovor o borbi protiv klimatskih promena. Objasnila je i da klimatske promene nemaju za rezultat samo povećanje prosečne temperature na Zemlji, već i povećan broj ekstremnih meteoroloških događaja, kao što su poplave, suše, grad, požari. Podsetila je i da se i Francuska i Srbija već suočavaju sa ovim problemima.

Pre predavanja o klimatskim promenama ambasadorska Republike Francuske je obišla laboratorije Istraživačke stanice, upoznala se sa srednjoškolcima koji trenutno borave u Petnici, i razgovarala sa direktorom Vigorom Majićem. U razgovoru se najviše provlačila postojeća saradnja naše prestižne obrazovne institucije i Univerziteta Dekart u Parizu, koja podrazumeva, već četvrtu godinu za redom, dolazak skoro trideset studenata biologije na dvonedeljnu praksu u Petnicu, preko leta.

„Lepo je videti da mladi ljudi koji vole nauku imaju ovakve uslove za rad u Srbiji. Vrlo je važno ulagati u mlade talente baš u ovom uzrastu, kada im podrška najviše treba. Drago mi je da je saradnja sa akademskim institucijama u Francuskoj na ovom nivou. Potrudićemo se da još više studenata iz Francuske dovedemo u Petnicu.“ – rekla je ambasadorka Francuske Kristin Moro na kraju posete Petnici.

https://l.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Ft.co%2FS0xu6DlEgk&h=vAQGpnCIM

A P O D...

Odličan program: RedShift

http://astronomija.co.rs/152-softver/softver/9539-odlican-program-redshift

Građa života u svemiru svuda ista

Isječak iz "What we still don't know" BBC 2004. o tome kako je građevna sastav bilo koje zvijezde u svemiru isti kao i onaj na Zemlji. Baza za razvoj života je ista. Logika nalaže da bi se stoga mogao razviti isti život.



https://vimeo.com/48688826

https://l.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Ft.co%2FcAuk6gjn0k&h=zAQGH8Tm0

A P O D...

https://l.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Ft.co%2FkxP7PMoqTl&h=5AQFPU5e1

A P O D...

Kako bi izgledalo da su nebeska tela bliža

http://astronomija.co.rs/114-tv-astronomija/tv-astronomija/9573-kako-bi-izgledalo-da-su-nebeska-tela-bliza

33. BEOGRADSKI ASTRONOMSKI VIKEND

Astronomsko društvo „Ruđer Bošković”
Kalemegdan, Gornji grad 16, 11 000 Beograd
tel/faks: (011)30-32-133
e-mail: adrb@adrb.org
web: www.adrb.org
19, 20. VI 2015.
– Planetarijum na Kalemegdanu –



Petak, 19. VI 2015.

19:00 Pozdravna reč – Milan Jeličić, sekretar Astronomskog društva „Ru- đer Bošković”;
19:15 Predavanje ASTROBIOLOGIJA U FILMOVIMA NAUČNE FANTASTIKE – Srđan Đukić, saradnik Astronomskog društva „Ruđer Bošković”;
20:00 Predavanje PLUTON – POSLEDNjA PLANETA ILI PRVI KOJPEROID? – Branko Simonović, saradnik Astronomskog društva „Ruđer Bošković”;
21:00 Posmatranje nebeskih tela (Mesec, Venera, Jupiter, Saturn) teleskopom na Narodnoj opservatoriji (u slučaju povoljnih vremenskih uslova)

Subota, 20. VI 2015.

18:00 Predavanje AKTIVNOST SUNCA – Jovan Aleksić, saradnik Astronomskog društva „Ruđer Bošković”;
19:00 Planetarijumska projekcija ZANIMLJIVA VASIONA – Aleksandar Otašević, predavač u Planetarijumu Astronomskog društva „Ruđer Bošković”;
20:00 Predavanje PROGRAM „APOLLO” – SEĆANjE NA BUDUĆNOST – Dragan Lazarević, saradnik Prirodnjačkog društva „Gea” iz Vršca;
21:00 Posmatranje nebeskih tela (Mesec, Venera, Jupiter, Saturn) teleskopom na Narodnoj opservatoriji (u slučaju povoljnih vremenskih uslo- va).


– ulaz slobodan –