Vesti iz sveta astronomije...

http://t.co/Ryhe1TX2Vo

A P O D...

http://t.co/7vAn7bxxTp

A P O D...

Mmaraton Andrevlje 2015 - Sunce

http://astronomija.co.rs/fotografija/9479-mmaraton-andrevlje-2015-sunce

Prvi znaci tamne materije koja interaguje sama sa sobom?

Tamna materija možda i nije toliko tamna



Izgleda da je tamna materija po prvi put uočena kako interaguje sama sa sobom, a da se to ne dešava putem sile gravitacije. Posmatranja galaksija koje se sudaraju uz pomoć ESO Veoma velikog teleskopa i NASA/ESA Habl svemirskog teleskopa dovela su do prvih intrigantnih nagoveštaja o prirodi ove misteriozne komponente univerzuma.

Koristeći MUSE instrument na ESO-ovom teleskopu VLT u Čileu, zajedno sa slikama sa Habla u orbiti, tim astronoma je proučavao simultane sudare četiri galaksije u jatu galaksija Abell 3827. Tim je uspeo da mapira masu u sistemu i uporedi raspodelu tamne materije sa pozicijom luminoznih galaksija.

Iako se tamna materija ne može posmatrati, tim je dedukcijom došao do njene lokacije koristeći se tehnikom pod nazivom gravitaciona sočiva. Sudar se igrom slučaja odigravao tačno ispred mnogo udaljenijeg, sa sudarom nepovezanog, izvora. Masa tamne materije u okolini galaksija u sudaru dovela je do distrozije u vreme-prostor kontinuumu, skrećući svetlost udaljene galaksije iz pozadine sa njene originalne putanje - što je dovelo do distorzije slike u karakteristični lučni oblik.

Naše trenutno viđenje galaksija je takvo da se one nalaze unutar grudvi tamne materije. Da nema vezujućeg svojstva gravitacije tamne materije, galaksije poput Mlečnog puta bi se raspale usled sopstvene rotacije. Da bi se ovo sprečilo, 85% mase univerzuma [1] mora postojati u vidu tamne materije, međutim njena prava priroda i dalje je misterija.

U ovoj studiji, istraživači su posmatrali četiri galaksije u sudaranju, i primetili su da grudvasti omotač tamne materije jedne od njih "kasni" za galaksijom koju okružuje. Tamna materije je trenutno 5000 svetlostnih godina (50 000 miliona miliona kilometara) iza same galaksije - NASA-inom Vojadžeru bi trebalo 90 miliona godina da se udalji od Mlečnog puta na toliku razdaljinu.

"Kašnjenje" tamne materije za galaksijom kojoj pripada je predviđeno u toku sudara ukoliko tamna materija, čak i minimalno, interaguje sama sa sobom, posredstvom neke sile koja nije gravitaciona [2]. Interakcija tamne materije putem sile koja nije gravitaciona nije zabeležena nikada ranije.

Glavni autor Richard Massey sa Durham Univerziteta objašnjava: "Ranije smo mislili da tamna materija samo sedi unaokolo i gleda svoja posla, osim što deluje gravitaciono. Međutim, ako tamna materija usporava tokom sudara, to bi mogao biti prvi dokaz postajanja bogatog sveta fizike u tamnom sektoru - sakriveni univerzum svuda oko nas".

Naučnici naglašavaju da će biti potrebna dodatna istraživanja drugih mehanizama koji mogu da proizvedu ovakvo "kašnjenje". Posmatranja više galaksija i kompijuterske simulacije sudara galaksija će biti sledeći korak.

Član tima Liliya Williams sa Univerziteta u Minesoti dodaje: "Mi znamo da tamna materija postoji zbog načina na koji interaguje gravitaciono, pomažući u oblikovanju univerzuma, ali i dalje znamo sramotno malo o tome šta je ona zapravo. Naša posmatranja ukazuju na to da tamna materija možda interaguje silama koje nisu gravitacija, što znači da ćemo možda moći da isključimo neke od teorija koje objašnjavaju prirodu tamne materije".

Ovi rezultati se nadovezuju na skorašnje rezultate studije u kojoj je tim posmatrao 72 sudara jata galaksija [3] i pronašao da tamna materija veoma malo interaguje sama sa sobom. Nova studija se, međutim bavi kretanjem individualnih galaksija, a ne jatima. Naučnici tvrde da su sudari između ovih galaksija trajali duže od onih u prethodnoj studiji - dozvoljavajući efektima koji su tek deo sile trenja da se nagomilaju tokom vremena i dovedu do merljivog efekta kašnjenja [4].

Zajedno, ovi rezultati daju okvire unutar kojih po prvi put možemo definisati ponašanje tamne materije. Tamna materija interaguje više od ovoga, ali manje od onoga. Massey dodaje: "Konačno se približavamo tamnoj materiji sa svih strana, od dole i od gore - "sabijamo" naše znanje iz dva pravca".

[5]

Beleške
[1] Astronomi su izračunali da se ukupna masa/energija univerzuma deli u sledećim razmerama: 68% tamna enerija, 27% tamna materija i 5% "obična" materija. Vrednost od 85% se odnosi na frakciju "materije" koja je tamna.

[2] Kompjuterske simulacije pokazuju da dodatno trenje kao posledica sudara usporava tamnu materiju. Priroda ove interakcije je nepoznata; može biti posledica poznatog efekta neke egzotične nepoznate sile. Sve što se za sada može reći je da se ne radi o gravitaciji.

Sve četiri galaksije su se možda odvojile od pripadajuće tamne materije. Međutim, mi imamo dobra merenja samo za jednu od njih, jer je, igrom slučaja dobro postavljena u odnosu na pozadinu i dolazi do efekta gravitacionog sočiva. Za ostale tri galaksije ovaj efekat i odgovarajuće slike su dalje, pa su ograničenja za određivanje lokacije njihove tamne materije preslaba da bi se izvukao statistički značajan zaključak.

[3] Jata galaksija sadrže i do hiljadu individualnih galaksija.

[4] Glavna nesigurnost u rezultatima leži u vremenu trajanja sudara: trenje koje usporava tamnu materiju može biti veoma slaba slika koja deluje preko milijardu godina, ili relativno jaka sila koja deluje "samo" 100 miliona godina.

[5] Tekst je prevela Jovana Petrović, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, Departman za fiziku; Matematički fakultet u Beogradu, Katedra za astronomiju i astrofiziku.

Prvi spektar vidljive svetlosti sa vansolarne planete

Nova tehnika obećavausšešnija otkrića u budućnosti



Koristeći HARPS mašinu za "lovljenje" planeta na ESO La Sija opservatoriji u Čileu, astronomi su po prvi put detektovalispektar vidljive svetlosti reflektovan sa jedne vansolarne planete. Ova posmatranja nam otkrivaju nove osobine ovog čuvenog objekta - do sada prve otkrivene vansolarne planete u okolini obične zvezde 51 Pegasi b. Rezultati ove tehnike obećavaju još bolja otkrića u budućnosti, posebno sa dolaskom naredne generacije instrumenata kao što su ESPRESSO na VLT-u, kao i budući teleskopi, npr. E-ELT.

Vansolarna planeta 51 Pegasi b[1] nalazi se na oko 50 svetlosnih godina od Zemlje u sazvežđu Pegaz. Otkrivena je 1995. godine i zauvek će ostati upamćena kao prva potvrđena vansolarna planeta koja kruži oko obične zvezde poput Sunca[2]. Smatra se da je ona predstavnik klase vrućih Jupitera, planete koje su relativno "obične", slične po masi i veličini sa Jupiterom, ali orbitiraju mnogo bliže svojoj zvezdi.

Nakon ovog poznatog i bitnog otkrića, više od 1900 vansolarnih planeta u 1200 planetarnih sistema su otkrivene, ali sada 20 godina nakon otkrića, 51 Pegasi b se vraća na scenu da bi nam još jednom ukazala na napredak u proučavanju vansolarnih planeta.

Tim koji je došao do ovog otkrića je pod vođstvom Jorge Martinsa sa Institute of Astrophysics and Space Sciences (IA) i Univerziteta u Portu, Portugal, koji je trenutno doktorand u ESO-u u Čileu. Koristili su instrument HARPS na ESO 3.6-metarskom teleskopu na La Sija opservatoriji u Čileu.

Trenutno, najviše korišćena metoda za ispitivanje atmosfera vansolarnih planeta je posmatranje spektra zvezde domaćina, filtriranog kroz atmosferu planete tokom tranzita - tehnika poznata pod imenom transmisiona spektroskopija. Alternativni pristup je posmatranje sistema kada zvezda prolazi ispred planete, koji prevashodno daje informacije o temperaturi vansolarne planete.

Nova tehnika ne zavisi od planetarnih tranzita te se porencijalno može koristiti za proučavanje mnogo više vansolarnih planeta. Tehnika dopušta da se spektar planete detektuje direktno u vidljivoj svetlosti, što znači da se može doći do njenih karakteristika koje su nedostupne svim drugim tehnikama.

Spektar zvezde domaćina se koristi kao osnova za potragu za sličnim svetlosnim tragom koji se očekuje da bude reflektovan od planete koja opisuje svoju eliptičnu putanju. Ovo je izuzetno težak zadatak jer je signal prigušen blještavom svetlošću zvezde domaćina.

Signal koji stiže sa plenete se lako može pomešati i sa malim efektima i izvorima koji pripadaju šumu[3]. S obzirom na sve komplikacije, uspeh ove tehnike primenjen na HARPS-ove podatke o 51 Pegasi b, daje nam izuzetno vredan dokaz uspešnosti ovog koncepta.

Jorge Martins objašnjava: "Ovaj vid detekcije je od velike naučne važnosti, jer dozvoljava merenje mase planete kao i orbitalne inklinacije, što je izuzetno važno za puno razumevanje sistema. Takođe, na ovaj način se može proceniti refleksiona sposobnost planete tj. albedo, koji se može korisiti za dobijanje podataka o površini planete i atmosfere."

Planeta 51 Pegasi b ima masu koja je otprilike polovina Jupiterove i orbitu sa inklinacijom od oko devet stepeni u odnosu na pravac Zemljine[4]. Planeta je veća od Jupitera u prečniku i veoma dobro reflektuje svetlost. Ovo su standardne osobine planete tipa vrućeg Jupitera koja se nalazi blizu zvezde domaćina i izložena je stalnoj intenzivnoj zvezdanoj svetlosti.

HARPSje bio od vitalne važnosi za rad ovog tipa, ali je činjenica da su rezultati dobijeni zahvaljujući ESO 3.6-metarskom teleskopu, koji ima ograničene mogućnosti u okviru ove thehnike, veoma značajna vesti za astronome. Postojeća oprema će biti prevaziđena i zamenjena mnogo naprednijim instrumentima na većim teleskopima poput ESO-ovog Veoma velikog teleskopa i budućeg Evropskog izuzetno velikog teleskopa[5].

"Sa nestrpljenjem očekujemo prvu svetlost na ESPRESSO sketrografu na VLT-u kada ćemo moći da sprovedemo detaljniju studiju ovog i drugih planetarskih sistema", zaključuje Nuno Santo, sa IA i Univerziteta u Portu, koji je ko-autor ovog rada.

[6]
Beleške

[1] I 51 Pegasi b i zvezda domaćin 51 Pegasi su među objektima slobodnim širokim narodnim masama za imenovanje u sklopu IAU’s NameExoWorlds takmičenja.
[2] Dva ranije detektovana planetarna objekta su nađena u ekstremnim uslovima okoline pulsara.
[3] Izazov je sličan pokušaju da proučavate slab odsjaj koji se reflektuje od malog instekta koji leti oko udaljenog i jarkog izvora svetlosti.
[4] Ovo znači da ravan u kojoj se nalazi orbita planete vidimo bočno sa Zemlje, iako ovo nije dovoljno da bi moglo da dodje do tranzita.
[5] ESPRESSOna VLT-u, a kasnije i mnogo jači instrumenti na mnogo većim teleskopima poput E-ELT-a, dovešće do značajnog povećanja preciznosti i moći prikupljanja svetlosti, omogućujući detekciju manjih vansolarnih planeta, kao i detaljnijem pregledaju podataka planeta sličnih 51 Pegasi b.
[6] Tekst je prevela Jovana Petrović. Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, Departman za Fiziku; Matematički fakultet u Beogradu, Katedra za astronomiju i astrofiziku.

http://t.co/JphONcANP3

A P O D...

http://t.co/DNhB8P5OIC

A P O D...

Zbogom raketi „Ciklon 4“, poslednjoj šansi ukrajinskog kosmičkog programa

http://astronomija.co.rs/misije/9482-zbogom-raketi-ciklon-4-poslednjoj-sansi-ukrajinskog-kosmickog-programa

http://t.co/HurvKAvC5J

A P O D...

http://t.co/EcuE1dSOh6

A P O D...

HAYABUSA 2 NOVI LOVAC NA ASTEROIDE

Jedan od najdražih tekstova koji sam napisao prošle godine bio je onaj o japanskoj misiji MUSES-C, odn. “Hayabusi 1” koja je posle silnih peripetija i kvarova uspela da posle 370 nedelja sa sićušne Itokawe donese uzorke na Zemlju. Takav uspeh nisu uspele da ponove ni veće astro-sile na planeti, ali samo 1.604 dana kasnije JAXA je objavila da je lansirala novu misiju sa istim ciljem – “Haxabusu 2”! Poučeni faulovima od pre 10 godina, Japanci su napravili veću, pouzdaniju i sofistikovaniju mašinu. Pogledajmo o čemu se radi. Napominjem da će ovo opet biti obimna priča – zapravo prava mala knjiga – ali nisam ja kriv što Japanci od jonske sonde teške manje od 600 kg očekuju tako složene zadatke, pa naprave čitavu misiju komplikovanom. Dakle, ova knjiga je samo za prave sladokusce, koji žele da saznaju nove i često nedostupne tehničke detalje složenih uređaja u jednoj ingenioznoj međuplanetnoj misiji.



Za onu manjinu koja se drznula da ne pročita na ovom sajtu fantastičnu priču o prvoj “Hayabusi”, podsetiću: “Hajabusa 2” (jap. はやぶさ2) predstavlja istraživačku misiju Japanske kosmičke agencije JAXA koja ima za cilj da poseti duplo veći asteroid od onog iz prethodne misije – (162173) 1999 JU3. “Hajabusa 2” je opremljena serijom lendera i penetratora, a glavni cilj je ostao isti – donošenje uzoraka asteroida na Zemlju. Čitav poduhvat se zasniva na originalnoj misiji “Hajabusa”[1] lansiranoj 2003., koja je 2005. sletela na Itokavu i 2010. uspela da se vrati na Zemlju, i prvi put u istoriji donese uzorke materijala sa nekog asteroida.

Planirano je da “Hajabusa 2” kompletira misiju za 6 godina – lansirana je decembra 2014. i do cilja će putovati tri ipo godine, da bi se posle 18 meseci proučavanja asteroida vratila na Zemlju (u Australiju) do kraja 2020. godine.

[1] Od početka JAXA ju je tretirala kao demonstracionu tehnološku misiju, koja je trebala da isproba jonski pogon, komunikacione sisteme, uređaj za uzimanje uzoraka tla, kao i sisteme za stabilizaciju i orijentaciju letilice.



Preuzmite e-knjigu u PDF formatu
(94 strane, 15,97 MB) - http://astronomija.co.rs/images/stories/Astronautika/2015/Hayabusa2/Hayabusa-2-opt.pdf

 SEDMICA LIRIDA

Svake godine između 16 i 25. aprila Zemlja presjeca orbitu komete Thatcher (C/1861 G1). Ova kometa ima orbitalni period od oko 415 godina i njena slijedeća pojava u blizini Sunca desit će se tek 2276. godine. Duž orbite ove komete, tokom njenih ranijih posjeta unutrašnjim oblastima Sunčevog sistema, razvučen je oblak čestica različitih dimenzija koje prodorom kroz atmosferu proizvode ono što zovemo meteorski potok Lirida. Liridi nisu bogati meteorima i obično ih, pod idealnim uslovima, bude 15 do 20 na sat, ali se u nekim godinama može desiti pojačana aktivnost. Ova potok je karakterističan po sjajnijim bolidima.

Postoje brojni historijski podaci o posmatranju ovog potoka. U kineskim hronikama opisana je kiša Lirida 687 i 15 godine prije nove ere. 20. aprila 1803, stanovnici Richmonda uVirginiji (SAD) su probuđeni putem vatrogasnog alarma da izađu i posmatraju intenzivnu meteorsku kišu gdje je izgledalo da “meteori dolaze iz svake tačke na nebu u tolikom broju da je to nalikovalo na vatromet”. 1922. godine je registrirano 96 Lirida na sat, a 1982. 80.

Kamere bosansko-hercegovačke meteorske mreže koju zajedno vode Astronomsko društvo Orion i Federalni hidrometeorološki zavod iz Sarajeva registrirale veći broj sjajnijih Lirida (za dio njih su određene orbite), a od toga su 4 najviše kvalitete.









Sjajniji Lirid snimljen istovremeno sa stanica Pelješac, Sarajevo, Bihać i Gradačac u noći 22 aprila.


Orbite Lirida snimljenih između 20 i 23. aprila 2015. godine. Ilustracija 1324 x 926 px

Otvorena zvjezdarnica Apollo

Napokon, kaže Danijel Reponj, napokon je otovrena zvezdarnica Apollo. Evo ukratko o njoj sa zvaničnog sajta (http://www.zvijezde.eu/).



-Zvjezdarnica Apolloprivatna je zvjezdarnica, a njezin je vlasnik Danijel Reponj.
-Sve što se u njoj radi možete pogledati na ovim stranicama.
-Zvjezdarnica Apollo specijalizirana je za praćenje aktivnosti Sunca i meteora.
-Kao dodatne aktivnosti, iz zvjezdarnice Apollo motre se i ostali nebeski objekti i astronomske pojave.
-Zvjezdarnica Apollone organizira javna promatranja niti služi kao mjesto organiziranih dolazaka znatiželjnika.
-U te svrhe služe javne zvjezdarnice i astronomske udruge, koje radi toga i postoje.
-Zvjezdarnica Apollo dio je Hrvatske meteorske mrežei iz nje se snimaju i prate meteori tijekom čitave godine.



Čestitamo otvaranje, očekujemo dobre izveštaje

http://t.co/7XT6wTZZAO

A P O D...

Otvorena je zvjezdarnica Apollo

http://astronomija.co.rs/opservatorije/9489-otvorena-je-zvjezdarnica-apollo

http://t.co/yNjzRcFFau

A P O D...

Zvezdarnica Apollo - svečano otvaranje

http://astronomija.co.rs/114-tv-astronomija/tv-astronomija/9494-zvezdarnica-apollo-2

Izgubljena kontrola nad kosmičkim brodom "Progres"

Još jedan veliki neuspeh ruske raketno-kosmičke industrije.

Kontrola nad automatskim teretnim brodom (ATB) “Progres M-27M” je izgubljena odmah posle lansiranja 28. aprila 2015. Svi pokušaji da ona bude uspostavljena nisu dali rezultata. Spajanja sa Medjunardonom kosmičkom stanicom (MKS) neće biti, a brod će nekontrolisano sagoreti u atmosferi izmedju 5-7. maja.


Teretni brod “Progres M-27M”


Montaža trećeg stepena rakete-nosača “Sajuz-2.1A” na Bajkonuru


Snimak sa kamere broda “Progres M-27M” - gore je deo orbitalnog odseka a desno Zemlja

Od kako je na sajtu Centra upravljanja letom (CUP) samo kratko javljeno da sa broda ne stiže kompletna telemetrija, počela su nagadjanja o tome šta se desilo. Ubrzo su se preko sajta NASA-e pojavili crno-beli video snimci sa broda koji pokazuju kako se brod nekontrolisano okreće velikom brzinom. To je odmah bio znak da se nešto desilo tokom odvajanja broda od trećeg stepena rakete-nosača “Sajuz-2.1A”. Brod je lansiran sa Bajkonura sa gotovo 2,5 tone materijala neophodnih za buduće operacije na ruskom segment MKS. Kontakt sa brodom je izbubljen od onog trenutka kada je dospeo na orbitu.

Iako nije potvrdjeno, nezvanično se govori da je brod izbačen na znatno višu od planirene orbite. Odham je odlučeno da se od “brze” šeme spajanja (tokom četvrte orbite, šest časova posle lansiranja) odustane i predje na “sporu” – dvodnevnu šemu. Medjutim, svi potonji pokušaji da se sa brodom uspostavi kontakt nius uspeli. Istovremeno, američki sistem za praćenje kosmičkih objekata registrovao je preko 40 odlomaka koji lete oko teretnog broda, što je samo dodatno podgrejalo sumnju da je brod oštećen u trenutku odvajanja od trećeg stepena RN.

Konačno, danas se po prvi put oficijelno oglasio i “Roskosmos”. Lansiranje i let RN je protekao u normlanom režimu, kaže se u izveštaju pres službe. Ali, 1,5 sekundu pre planiranog vremena odvajanja TB od trećeg stepena RN registrovan je gubitak telemetrijskih informacija. Odvajanaj broda od trećeg stepena je proteklo na vreme. Tokom 28. aprila, CUP je delimično uspeo da povrati funkcije telemetrijskog sistema broda. Tada je utvrdjeno da deo agregata i sistema broda ne funkcioniše u normalnom režimu. Ustanovljeno je da se brod okreće brzinom od oko 90 stepeni u sekundi, dok se treći stepen RN nalazi na oko 30 km od broda.

Za vreme dodatnih, kako se u vesti kaže, testiranja sistema i agregata 29. aprila, ustanovljeno je da je došlo do otkaza još nekoliko elemenata teretnog broda, uključujući razhermetizaciju magistrala raketnog motora. S’ tim u vezi, nastavak leta i bezopasno spajanje TB sa MKS nije moguće. Brod treba da sleti sa orbite u atmosfery izmedju 5. i 7. maja.

U vesti se takodje navodi da se ovo neće odraziti na rad posade na MKS, da tamo ima dovoljno zaliha vode, hrane i vazduha, a da se pripreme za lansiranje dva sledeća teretna broda “Progres” (M-28M i M-29M) korigovana i sada se planiraju tokom III i IV kvartala ove godine.

Formirana je komisija koja treba da proanalizira sve detalje koji su doveli do gubitka teretnog broda “Progres M-27M” i 13. maja saopšti javnosti rezultate istraživanja. Posle toga će se više znati kakve će posledice ovaj neuspeh imati na buduće planove lansiranja rakete-nosača “Sajuz-2.1A” koja zauzima posebno mesto u floti ruskih lansera. Dok komisija ne završi rad, nastaviće se analize o tome šta se desilo sa ruskim teretnim brodom.

Iz ove vesti “Roskosmosa” očigledno je da je u pitanju serija otkaza koju je teško moguće povezati sa izolovanim kvarom jednog elementa. Razhermetizacija gorivnih magistrala i nekontrolisano obrtanje broda ukazuju da je u pitanju spoljašnji faktor – najverovatnije sudar teretnog broda sa trećim stepenom RN tokom njihovog odvajanja i prelaska broda na orbitu. Preko 40 delova kosmičkog otpada oko broda koje su registrovali američki sistemi praćenja kosmičkog prostora govori takodje tome u prilog. Da li je reč o delovima trećeg stepena koji su nastali posle sudara sa brodom, ili delovi termoizolacije samog broda teško je reći. To takodje znači da će posebna pažnja biti posvećena funkcionisanju sistema upravljanja trećeg stepena RN “Sajuz-2.1A”, koja se tek drugi put koristi za lansiranje teretnih brodova “Progres”. Njegov stari nosač “Sajuz-U” koji izmedju ostalog ima delove proizvedene u Ukrajini, će biti etapno povučen iz upotrebe. Takodje, planirano je da “Sajuz-2.1A” bude korišćen u budućnosti za lansiranje i transportnih brodova “Sajuz MS”, umesto dosadašnjeg nosača “Sajuz-FG”.

Rakete-nosači serije “Sajuz” (U, FG, 2.1A, 2.1B, 2.1 ST i 2.1V) se inače proizvedena u kompaniji “Progres”. Sreća je da se ovo dešava sa teretnim brodom “Progres” bez kosmonauta. Ovakav incident sa brodom “Sajuz” bi bio fatalan za njegovu posadu.

Iako nema zvaničnih informacija, pretpostavlja se da neše doći do odlaganja lansiranja sledeća rusko-američako-japanska misija na MKS. Ona treba da krene krajem maja, ali korišćenjem drugog nosača (“Sajuz-FG”).

Kosmička misija na asteroid od čistog metala

Postoji jedna metalna lopta u kosmosu koja se zove Psiha, tj. 16 Psyche. Interesantno je da nije mala. Psiha je ustvari metalni asteroid prečnika 250 km, i to je najveći poznati objekat M-tipa, Veruje se da se Psiha sastoji od 90% gvožđa i nikla (i u manjoj meri i drugih teških metala) a da ostatak čine silikatne stene.


Jeftina misija za proučavanje metalnog sveta: 16 Psyche. (space.com)

Ali kako se jedna gvozdena kugla našla u orbiti oko Sunca? Najverovatnije je da se objekat nije formirao sa takvim karakteristikama (mada ne možemo potpuno odbaciti i tu mogućnost). Psiha mora da predstavlja ogoljeno jezgro nekog drevnog asteroida velikih dimenzija, koji je rasparčan tokom jednog ili više sudara pre više milijardi godina. Najpopularnija je teorija koja objašnjava njegov nastanak podrazumeva sudar sa dva različita asteroida – koja su ga razdvojila na koru, plašt i jezgro – od kojih je jedan verovatno bio veličine Veste. Na taj način, Psiha bi mogla da predstavlja ključ za razumevanje nasilnog okruženja primordijalnog Sunčevog sistema. Sigurno je da bi jedna istraživačka misija na taj svet bila naučno vrlo opravdana i omogućila nam da prvi put direktno vidimo nukleus jednog drugog sveta. I naravno, to bi nam pružilo mogućnost da prvi put istražimo jedan metalni svet umesto kamenih i gasovitih. Priroda nam je pružila zbilja jedinstvenu šansu.


Psiha u poređenju sa drugim asteroidima. Ona je zapravo deseti asteroid po veličini u asteroidnom pojasu. elipsastog je oblika, ima prečnik od ~250 km i čini 1% mase čitavog pojasa.


Psiha je možda ključ za razumevanje nastanka planeta i ostalih tela solarnog sistema. (NASA)

Budući da se nalazi u glavnom asteroidnom pojasu, kosmički brod opremljen električnim pogonskim sistemom (SEP) sličnom onom na Nasinoj sondi “Dawn” lako bi mogao da istraži Psihu. Sa težinom od samo 800 kg, sonda bi mogla da bude lansirana 2021. godine raketom “Falcon 9 v1.1”. Uz pomoć jonskih ksenonskih motora, sonda bi do cilja putovala oko 2,5 godine i onda ušla u njegovu orbitu. Nosila bi 440 kg ksenona i 40 kg hidrazinskog goriva, i prevozila bi 35 kg različitih naučnih instrumenata i opreme. Ako je Psiha stvarno jezgro nekog većeg objekta, misija bi proučila prelaz između jezgra i plašta jednog složenog nebeskog tela, kao i pokušaka da utvrdi da li je očvršćavanje počelo od unutra ka spolja ili obrnuto (postoje teorije za svaćiji ukus). Takođe bi smo razjasnili da li je originalni asteroid – proto-Psiha – posedovao magnetni dinamo u vreme kada je nukleus bio tečan usled toplote nastale raspadom radioaktivnih izortopa (posebno alumiinijuma-27[1]). Moguće je da se ostaci Psihe već nalaze na Zemlji u obliku gvozdenih meteorita, ali studiranje ovih ostataka palih sa neba ne može da se poredi sa analizom iz prve ruke koje bi sprovela sonda.


Moguća trajektorija koja će omogućiti proučavanje Psihe pomoću sonde na jonski pogon. (NASA)

Ideja da se Psiha ispita nije nova – on je previše atraktivna meta. Trebalo je da misija “INSIDER” Evropske kosmičke agencije (ESA) istraži tajanstveni asteroid, ali nije odobrena. Tim Naučnika iz Nasine kalifornijske filijale JPL, predvođen Lindom Elkins-Tanton, već neko vreme bije bitku za jednu sondu pogodnu za ovakvu misiju, ali njihov projekat je tek nedavno skrenuo pažnju medija i vidi se kao jedan od mogućih kandidata za sledeću Nasinu jeftinu misiju klase „Discovery“.

Proučavanje Psihe bi razotkrilo mnoge misterije Sunčevog sistema, ali Zemljanima je interesantna i iz drugih razloga. Ako ikada eksploatacija asteroida postane stvarnost, znaćemo gde možemo da nađemo metale i teške elemente svih vrsta.

[1] Aluminijum ima 22 izotopa (od 21AL do 42Al), od čega samo 2 prirodno radioaktivna – 26Al i 27Al. Ovaj drugi se nalazi u prirodi 99,9%.

http://t.co/0NZs4mH88Z

A P O D...

Zvezdarnica Apollo - Prvi službeni video snimak

http://astronomija.co.rs/114-tv-astronomija/tv-astronomija/9496-zvezdarnica-apollo-3

„SLIM“: povratak Japana na Mesec 2018. godine

http://astronomija.co.rs/164-misije/9492-slim-povratak-japana-na-mesec-2018-godine

http://t.co/B3OLwLM3BG

A P O D...

Ruski kosmički plan u sledećoj dekadi

http://astronomija.co.rs/misije/9497-ruski-kosmicki-plan-u-sledecoj-dekadi

http://t.co/UwgFNcm5ap

A P O D...