Vesti iz sveta astronomije...

Navigatori: kako leteti po solarnom sistemu

http://astronomija.co.rs/misije/9352-navigatori-kako-leteti-po-solarnom-sistemu

http://t.co/G2PUHTwdBn

A P O D...

Privatni kosmički brodovi kreću 2017.

http://astronomija.co.rs/misije/9358-privatni-kosmicki-brodovi-krecu-2017

http://t.co/bJMeDW35WB

A P O D...

Oppotrunity pretekao Луноход 2

http://www.seecult.org/vest/akvizicije-ug-nadezda-petrovic-2011-2014

http://t.co/qbK5aOp3il

A P O D...

Napredak novog ruskog kosmodroma Vastočni

http://astronomija.co.rs/oprema/9362-napredak-novog-ruskog-kosmodroma-vastocni

http://t.co/Fq5RyfuogY

A P O D...

Umro kosmonaut Aleksej Gubarjev

U subotu, 21. februara 2015. u 84. godini preminuo je sovjetski kosmonaut, dvostruki heroj SSSR-a, general-major Aleksej Aleksandrovič Gubarjev, veteran dve kosmičke misije i komandant prve medjunarodne kosmičke posade. U kratkoj vesti pres službe Centra za pripremu kosmonauta koja je objavljena u utorak, nisu navedeni detalji smrti, osim da će Gubarjev biti sahranjen 25. februara na Federalnom vojnom groblju u Mitišćima, kraj Moskve.



Gubarjev je rodjen 29. marta 1931. u jednom slue na obali Volge, u oblasti Kubjiševa. Pre prelaska u Odred kosmonauta januara 1963. završio je prvo mornaričko avijaciono tehničko učilište, zatim vojno pomorsko minsko-topredno učilište, i na kraju Vazduhoplovnu akademiju. Godinu dana po završetku karijera kosmonauta, 1982. odbranio je stepen kandidata (magistra), a nešto kasnije i stepen doktora tehničkih nauka.

Od decembra 1952. Gubarjev leti na borbenim avionima. Leteo je u grupi sovjetskih pilota koji su služili i Kini, pripemajujći se za borena dejstva u Korejskom ratu. Kao mornarički pilot, služio je kako komandant puka Tihookeanske flote i komandant eskadrile Crnomorske flote. Osvojio je četiri tipa borbenih aviona uz ukupan nalet od 1450 časova. Vojnu karijeru je završio juna 1988. kada je zbog bolesti morao da napusti Vojno-pomorske snage SSSR-a. Od tada je do penzionisanja 1998. radio kao zamenik direktora jedne automobilske kompanije u blizini Moskve.

Gubarjev je primljen u drugi Odred sovjetskih kosmonauta 10. januara 1963. Posle dvogodišnje osnovne obuke, postaje zvanično kosmonaut drugog odreda Vojno-vazduhoplovnih snaga koji se pripremao u okviru vojnih kosmičkih programa. Bio je u timu kosmonauta koji su se godinu i po dana (do januara 1968.) pripremali za misije na vojno-istraživačkom kosmičkom brodu “Sajuz-VI” (“Zvezda”). Zatim je do februara 1971. učestvovao u pripremama za program “Kontakt”, kada je prvi put skupa sa Vladimirom Fertušnim imenovan za člana jedne kosmičke posade. Posle toga se do 30. juna 1971. (kada je poginula posada “Sajuza-11”) pripremao kao komandanta četvrte, treće i druge (rezervne) posade prve orbitalne stanice DOS-1 “Sajuz”, skupa sa Vitalijem Sevastjanovim i Anatolijem Voronovim. Posle tragedije prve posade “Saljuta”, dalji letovi prema ovoj stanici su obustavljeni, a posade rasformirane.

U periodu oktobar 1971-jul 1972. skupa sa Georgijem Grečkom pripremao se za misiju na orbitalnoj stanici DOS-2 kao komandant njene treće posade. Kako stanica zbog kvara na raketi-nosaču “Proton” tokom lansiranja nije izbačena na orbitu, prvi let Gubarjeva je morao biti odložen. Oba kosmonauta su odmah prebačena na pripreme za misiju na sledećoj orbitalnoj stanici DOS-3 “Saljut”, ali je i ova misija morala biti otkazana, jer je na orbiti došlo do ispada gotovo svih sistema orbitalne stanice koja je kasnije pod nazivom “Kosmos-557” završila u guste slojeve atmosfere gde se raspala.

U jesen 1973. Gubarjev je ponovo bio na vratima kosmosa, sada kao komandant rezervne posade eksperimentlane misije “Sajuz-12”, prve posle tragedije posade “Sajuza-11”, kada su tokom dvodnevnog leta testirani sistemi modifikovanog broda. U decembru 1973. je imenovan za komandant prve posade DOS-4 “Saljut-4”.

Kao komandant kosmičkog broda “Sajuz-17”, Gubarjev se prvi put vinuo u kosmos 11. januara 1975. u jednomesečnu misiju skupa sa brodskim inženjerom Georgijem Grečkom. U to vreme, bio je to najduži kosmički let sovjetskih kosmonauta, i praktično početak ere maratonskih kosmičkih misija sovjetskih kosmonauta na orbitalnim stanicama. Ujedno, bila to prva od dve misije na novoj orbitalnoj stanici “Saljut-4” tokom koje je obavljen obiman program astrofizičkih istraživanja. Let, tokom koga je Gubarjev postao 33. sovjetski kosmonaut i 74. Zemljanin u kosmosu, je trajao 29 dana, 13 časova i 19 minuta.


Gubarjev (desno) i Grečko


Amblem stanice "Saljut"

Posle prve misije, decembra 1976. Gubarjev prelazi u grupu kosmonauta “Interkosmos” koja se pripremala za medjunarodne kosmičke letove na novoj orbitalnoj stanici “Saljut-6” snabdevenoj sa dva mehanizma za spajanje. Tada je formirana prva medjunarodna posada u kojoj se pored Gubarjeva nalazio prvi Čehoslovački kosmonaut Vladimir Remek. Ova unikatna misija je obavljena od 2. do 10. marta 1978. tokom misije kosmičkog broda “Sajuz-28” na orbitalnoj stanici “Saljut-6”, skupa sa njenom prvom dugotrajnom ekspedicijom u kojoj su bili Jurij Romanjenko i Georgij Grečko.


Remek i Gubarjev na orbitalnoj stanici “Saljut-6”

Misija je trajala 7 dana, 22 časa i 16 minuta i predstavljala je početak programa medjunarodnih kosmičkih letova u kojima su prvo učestvovali kosmonauti iz država sovjetskog bloka, a kasnije nastavljeni i sa astronautima iz zapadnih država.

Vladimir Remek, koji je sada ambasador Češke u Moskvi je sa velikom tugom čuo vest o smrti Alekseja Gubarjeva. Rekao je da vest bila neočekivana i da su oni dogovorili da 2. marta tradicionalno obeleže godišnjicu njihovog kosmičkog leta.

“Osećam veliku tugu. Jedna kompletna etapa mog života je bila vezana za Alekseja”, rekao je Remek.

http://t.co/4sk6JfVuWJ

A P O D...

Do Ceresa još samo 46.000 km

Za vrlo kratko vreme sonda “Dawn” će ući u orbitu oko najvećeg asteroida u solarnom sistemu. Dok se sonda polako približava cilju, frejming kamera (FC) nastavlja neprestano da snima i obezbeđuje navigacione elemente za korekciju trajektorije ali i potvrdu da je put čist (tj. da usput nema nekih malih satelita). Evo kako našem emisaru cilj njegovog putovanja izgleda sa udaljenosti od 46.000 km:

Ceres viđen 19. februara 2015. sa daljine od 46.000 km. Slike su dobre, ali još uvek imaju prilično mali broj piksela; u originalnoj rezoluciji, širina vidlivog diska iznosi 210 piksela. Svaka prikazana slika dvaput je uveličana u odnosu na original. (NASA/JPL-Caltech/UCLA/MPS/DLR/IDA).

Šta ima novo? Pre svega, na poslednjim slikama vidi se više kratera sa manje strmim ivicima na površini patuljaste planete nego na prethodnim snimcima, uključujući udarni bazen prečnika od oko tri stotine kilometara. Ovi krateri imaju ravije profile, što je u skladu sa korom sa visokom koncentracijom leda koja se očekuje na Ceresu. Ako pogledamo površine nekih drugih ledenih satelita spoljnjeg Sunčevog sistema, kao što je Rea, videćemo da i tamo ima kratera tog tipa. Takođe, između kratera je moguće uočiti tragove starih udarnih basena ili tektonskih struktura nastalih nakon formiranja ledene kore.


Neki mladi udarni krateri ravnih profila (1, 2 i 3) i moguće tektonske strukture (4, 5 i 6) (NASA/JPL-Caltech/UCLA/MPS/DLR/IDA).

Drugo iznenađenje predstavljaju misteriozne svetle tačke uočene na površini Ceresa. Potvrđeno je da je jedna od tih tačaka locirana u središtu jednog kratera, ali je ubrzo otkriveno da se pored nje nalazi još jedna slična ali manja tačka, što je navelo neke naučnike na pomisao da ćemo možda na Ceresu biti suočeni sa kriovulkanizmom. Na slikama mogu da se uoče i određene linearne strukture koje bi mogle da budu tektonske doline slične onima uočenim na Fobosu.


Enigmatski “Double spot” na Ceresu. Obe tačke su i dalje manje od rezolucije kamere (koja je na udaljenosti 46.000 km oko 4 km po pikselu). Dole desno se možda vide doline.

Ovih dana “Dawn” će napraviti nove slike koje ćemo moći i mi da vidimo. (Planirane su još 4 foto-sesije: 25. februara, 1. marta, 10. i 15. aprila). Očekuje se da će aparat ući u orbitu oko Ceresa 6. marta, čime će započeti etapa misije koja bi trebalo da traje 16 ili više meseci. tog dana, “Dawn” će postati prvi brod koji je posetio dva tela solarnog sistema.


Ovako se Ceres video s broda 19. februara 2015. Prečnik je procenjen na 476,2 km. Period rotacije (“Ceresov dan”) traje 9 sati i 4 minuta. Ceres se nalazi u near-1:1 orbitalnoj rezonanci sa Palasom (njihovi orbitni periodi se razlikuju za samo 0,3%). To će se još istraživati jer zbog njihovih malih masa i velikog međusobnog rastojanja takvi međuodnosi između asteroida su vrlo rewtki.



Ceres deli mnoge sličnosti sa ledenim mesecima srednje veličine spoljnjeg dela Sunčevog sistema. Ovaj kolaž poredi slike Ceresa snimljene 12. februara 2015. sa “Voyagerovim” slikama Saturnovih i Uranovih meseci U gornje redu su slike Saturnijanaca: dva Tethysa, Miranda i Rhea. U sredini je Ceres a u donjem redu su Uranci: Umbriel i Oberon. Sve slike su u originalnoj rezoluciji. Meseci su različitih dimenzija, ali svi su prečnika između 400 i 1500 km.

http://t.co/zuXq68ojyZ

A P O D...

Rusija ostaje na MKS do kraja 2024.

http://astronomija.co.rs/misije/iss/9371-rusija-ostaje-na-mks-do-kraja-2024

Ranija istraživanja kometa

Mada do sada najuspešnija i najsmelija, misija Rozeta nije čovekov prvi pohod na kometu. I u prošlosti je bilo misija koje su doprinele našem znanju o kometama. Svojevrsne vremenske kapsule Sunčevog sistema, komete u sebi sadrže zaleđene čestice iz vremena njegovog nastanka, tako da i nije čudo što želimo da vidimo šta se to sve u njima krije.



1. Čak pet sondi, takozvana Halejeva armada, poslato je kako bi se proučila čuvena Halejeva kometa (1P/Halley), čiji je poslednji prolazak bio 1986. godine.

2. Zajednički projekat NASA i ESA agencija, prvobitno lansirana kao ISEE-3 (International Sun/Earth Explorer 3), nakon uspešno obavljenog zadatka biva preimenovana u ICE i preusmerava se na proučavanje interakcije Sunčevih vetrova i atmosfere kometa. Ovo je prva sonda koja je uspostavila kontakt sa kometom. 11. septembra 1985. godine prošla je kroz rep komete 21P/Giacobini–Zinner. Nakon toga je 1986, zajedno sa armadom, prošla kroz rep Halejeve komete, i tako postala prva sonda koja je izučavala dve komete. Ali može biti da ni to nije kraj, postoji mogućnost da bude reaktivirana i poslata da prouči još kometa 2017. ili 2018. godine.

3. Vega 1 i Vega 2 su identični svemirski brodovi, deo Sovjetskog svemirskog programa, sa dvojakim zadatkom da prouče površinu i atmosferu Venere i pridruže se Halejevoj armadi. Nakon ispuštanja svojih istraživačkih modula na Veneru, koristeći gravitaciju planete, nastavili su svoj put ka Halejevoj kometi. Dok su istraživale komu (prašina i gasovi oko jezgra komete), letelice su uslikale oko 1500 slika.

4. Sakigake (jap. pionir) je prva letelica sadašnje Japanske svemirske agencije (JAXA) i prva sonda svoje vrste koja nije deo ni Američkog ni Sovjetskog svemirskog programa. Njena misija je bila da proučava magnetna polja u međuplanetarnom prostoru. Ona, kao i njen naslednik Suisei (jap. kometa), deo su Halejeve armade. Suisei je kao misiju imao da proučava ultraljubičasto zračenje i solarne vetrove. Nakon završetka misije sa armadom, trebalo je da posete još kometa, ali su te misije otkazane zbog nedostatka pogonskog goriva.

5. Još jedna letelica iz Halejeve armade je Giotto, nazvana po poznatom renesansnom slikaru. Projekat Evropske svemirske agencije, Giotto je u saradnji sa ostatkom armade imao za misiju da kometi priđe najbliže, svega 596 kilometara od njenog jezgra. Pri tom bliskom proletanju sonda je dva puta pretrpela sudar sa česticama. Jedan od sudara je uništio štit za instrumente. Drugi je uništio kameru, ali tek nakon što je Giotto uspešno uslikao jezgro komete u najbližoj tački prolaska. Iako je pretrpeo velike gubitke, to ga nije sprečilo da obavi još jednu misiju. Ovog puta pri proletanju pored komete 26P/Grigg-Skjellerup, Giotto se približio na svega 200 kilometara.


6. Ovaj projekat NASA je lansiran sa namerom da proleti pored asteroida 9969 Braille. Svoj prvobitni zadatak, zbog tehničkih poteškoća, izvršio je samo delimično. Kasnije je zbog privremene suspenzije jonskog pogona odustao od susreta sa kometom 107P/Wilson–Harrington. Uprkos tome, njen susret sa kometom 19P/Borrelly je bio veliki uspeh. Tada je poslao nazad slike njene površine visoke rezolucije.

7. Prva misija čiji je zadatak da sakupi i donese uzorke prašine iz repa komete nazad na Zemlju. NASA šalje robotsku sondu Stardust da se susretne sa kometom 81P/Wild, koja na tom putu prolazi pored asteroida 5535 Annefrank. Misija je uspešno izvedena 2006, kada se kapsula sa uzorcima vratila nazad na Zemlju. Kasnije, 2011. godine, Stardust je poslat da poseti još jednu kometu, 9P/Tempel, koju je 2005. posetila i sonda Deep Impact.

8. Jedan neuspešan pohod NASA, koji je u planu imao da poseti tri komete (2P/Encke, 3P/Schwassmann–Wachmann, 6P/d’Arrest), imao je zadatak da sazna nešto više o sastavu jezgra kometa. Nakon pokretanja raketnih motora koji bi je poslali u orbitu oko Sunca, kontakt sa sondom je izgubljen. Smatra se da se raspala nakon ovog manevra.

9. NASA 2005. godine lansira još jednu sondu sa misijom da prouči sadržaj komete. Ovaj put misija se sastojala iz dva cilja, prolazak pored komete i lansiranje sekundarne sonde koja će se sudariti sa kometom. U pitanju je kometa 9P/Tempel, i ovo je prva misija koja je izbacila materijal sa površine komete. Nakon uspeha preusmerana je na dvojaku misiju da proučava ekstrasolarne planete i kometu 103P/Hartley.

10. Misija Rozeta je poslednja u nizu.

Izvor: Popular Science Srbija.

http://t.co/zjbrhMQBoP

A P O D...

eso1507sr — Naučno saopštenje
MUSE moćniji od Habla



Instrument MUSE na ESO Veoma velikom teleskopu omogućio je astronomima najbolji 3D pogled u daleka prostranstva univerzuma. Bio je usmeren u pravcu Hablovog južnog dubokog polja tokom 27 sati, a nova posmatranja otkrila su udaljenosti, kretanja i druge osobine mnogo više galaksija nego što je ikada ranije snimljeno u ovom deliću neba. Dobijeni rezultati prevazilaze podatke dobijene sa Habla i otkrivaju objekte koje do sada nismo mogli da vidimo.

Snimanjem slika različitih regiona na nebu, sa veoma dugačkom eskpozicijom, astronomi su kreirali mnoge slike dubokih polja koje nam otkrivajumnogo toga o ranom univerzumu. Najpoznatija ovakva slika je originalna slika Hablovog dubokog polja, sa NASA/ESA svemirskog teleskopa Habl, snimama tokom perioda od nekoliko dana 1995. godine. Spekatukalrna slika je ubrzo promenila naše shvatanje univerzuma u njegovim ranim fazama. Dve godine kasnije, pojavila se slična slika južnog neba - Hablovo južno duboko polje.

Međutim, ove slike nisu sadržale sve odgovore na naša pitanja - da bi saznali više o galaksijama sa slika dubkog polja, astronomi su morali pažljivo da posmatraju iste regione i sa drugim instrumentima, što je predstavljalo težak i vremenski iscrpljujuć posao. Sada, po prvi put, novi instrument MUSE može da obavlja dva posla odjednom i to mnogo brže.


MUSE precizniji od Habla u regionu Hablovo južno duboko polje

Međutim, ove slike nisu sadržale sve odgovore na naša pitanja - da bi saznali više o galaksijama sa slika dubkog polja, astronomi su morali pažljivo da posmatraju iste regione i sa drugim instrumentima, što je predstavljalo težak i vremenski iscrpljujuć posao. Sada, po prvi put, novi instrument MUSE može da obavlja dva posla odjednom i to mnogo brže.

Jedno od prvih posmatranja za koje je bio zadužen MUSE, nakon što je instaliran na VLT-u 2014. godine, bilo je dugo posmatranje u pravcu Hablovog južnog dubokog polja (engl. Hubble Deep Field South - HDF-S). Rezultati su prevazišli sva očekivanja.

"Posle samo nekoliko sata posmatranja, brzo smo pregledali podatke i pronašli veliki broj galaksija - što je bilo veoma ohrabrujuće. Kada smo se vratili u Evropu, počeli smo sa obradom podataka do detalja. Bilo je kao pecanje u dubokim vodama i svaki novi ulov je stvarao puno uzbuđenja i diskusija o vrstama koje smo pronalazili", objašnjava Roland Bacon (Centre de Recherche Astrophysique de Lyon, France) glavni istraživač na MUSE instrumentu i lider tima odgovornog za njegovo instaliranje.

Za svaki deo slike HDF-S-a sa MUSE instrumenta ne postoji samo piksel, već i spektar koji nam otkriva intenzitet različitih komponenata - boja svetlosti u toj tački - to nam daje ukupno oko 90 000 spektara [1]. Pomoću njih računamo udaljenosti, sastav i unutrašnja kretanja hiljada udaljenih galaksija, pored malog broja veoma bledih zvezda u Mlečnom putu.

Iako je ukupno vreme ekspozicije mnogo kraće od Hablovog, HDF-S MUSE podaci otkrili su nam više od 20 bledunjavih objekata u ovom malom parčetu neba koje Habl nije uspeo da detektuje [2].

"Najveće uzbuđenje usledilo je nakon otkrivanja veoma udaljenih galaksija koje nisu bile vidljive čak ni u "najdubljim" Hablovim slikama. Posle toliko puno godina napornog rada na instrumentu, ovo je bilo snažno iskustvo za mene, da prisustvujem ostvarenju naših snova", dodaje Roland Bacon.

Posmatrajući pažljivo sve spektre dobijene posmatranjem Hablovog južnog neba uy pomoć MUSE-a, tim je izmerio rastojanja do 189 galaksija - od nekih koje su nam relativno blizu, pa sve do nekih koje su postojale kada je naš univerzum bio star svega milijardu godina. Ovopredstavlja čak deset puta više novih merenja udaljenosti od broja koje smo imali ranije, a koji se odnosi na ovaj deo neba.

Za galaksije koje su nam bliže, MUSE može da izmeri veliki broj različitih karakteristika. Ova posmatranja nam otkrivaju brzinu i način rotacije galaksije i kako njene osobine variraju na različitim mestima. Ovo je veoma bitan način za razumevanje evolucije galaksija u kosmičkom vremenu.

"Sada kada smo pokazali jedinstvenu sposobnost instrumenta MUSE da istražiudaljene delove univerzuma, posmatraćemo i druga duboka polja, kao što je Hablovo ultra duboko polje. Moći ćemo da prostudiramo hiljade galaksija i otkrijemo nove veoma blede i daleke galaksije. Ove male, "bejbi" galaksije, koje posmatramo u stanju u kojem su bile pre oko 10 milijardi godina, postepeno su se razvijale u galaksije kakav je Mlečni put danas", zaključio je Roland Bacon.

[3]
Beleške

[1] Svaki spektar pokriva određeni raspon talasnih dužina, od plavog do bliskog infracrvenog dela (375-930 nanometara).

[2] MUSE je posebno osetljiv na objekte koji emituju svetlost u par određenih talasnih dužina koje se pojavljuju kao svetlije tačke u podacima. Galaksije u ranom univerzumu često imaju takve spektre, jer sadrže vodonikov gas koji sija pod uticajem ultraljubičastog zračenja vrelih, mladih zvezda.

[3] Tekst je prevela Jovana Petrović, Matematički fakultet u Beogradu, Katedra za astronomiju i astrofiziku.

Lansiran novi ruski izviđački satelit

http://astronomija.co.rs/misije/9373-lansiran-novi-ruski-izvidacki-satelit

http://t.co/qzTEfcHMZj

A P O D...

„Dawn“ ulazi u orbitu 6. marta

http://astronomija.co.rs/misije/9372-dawn-ulazi-u-orbitu-6-marta

http://t.co/E8uWVrmXyH

A P O D...

Donacija knjiga Petnici

Zadužbina Andrejević osnovana je 1994. godine od strane profesora dr Dušanka i dr Koste Andrejević koji su rukovodeći se činjenicom da je najteže javnosti predstaviti prvo verifikovano naučno delo – magistarsku tezu, doktorsku disertaciju, specijalistički rad ili naučnu studiju, na ovaj način pokušali da daju sistematsku i trajnu podršku i pomoć perspektivnim naučnicima.



Poklonjene knjige iz edicija „Academia“, „Dissertatio“ i „Initium“ su smeštene u biblioteku Istraživačke stanice Petnica i na raspolaganju su učenicima, nastavnicima, naučnicima, kao i svima drugima koji dođu u Petnicu za njihov rad.

Petnička biblioteka je druga najveća naučna biblioteka u našoj zemlji, odmah iza Univerzitetske u Beogradu. Polaznicima programa u Petnici na raspolaganju je 40.000 naučnih knjiga, elektronskih izdanja i baza međunarodnih naučnih radova koja je preko nacionalnog servisa „KoBSON“ dostupna na Internetu.

Istraživačka stanica Petnica je samostalna i nezavisna organizacija koja se bavi razvojem naučne kulture, naučne pismenosti, obrazovanja i kulture. Aktivnosti ISP su najvećim delom usmerene na mlade – na učenike i studente, kao i na obuku nastavnika u novim tehnikama, metodama i sadržajima u oblasti nauke i tehnologije. Programi ISP obuhvataju širok spektar oblasti i disciplina u okviru prirodnih, društvenih i tehničkih nauka.

http://t.co/L7b0dSPJDR

A P O D...

Bela kuća predlaže povećanje budžeta NASA-e za 2016.

Administracija predsednika Obame je predložila Kongresu na razmatranje uvećani budžet NASA-e za 2016. u iznosu od 18,5 milijardi dolara, što je najveća suma koju Bela kuća predlaže u poslednje četiri godine. To je za 519 miliona dolara više od iznosa koji je Kongres odobrio za tekuću finansijsku godinu koja je u SAD počela 1. novembra 2014.

Kao i ranije, kada su letovi čoveka u kosmos, Bela kuće predlaže najveći deo budžeta NASA-e za program Medjunarodne kosmičke stanice (MKS), više od 3,1 mlrd dolara. Predstavljajući predlog budžeta u Kenedijevom kosmičkom centru na Kejp Kanaveralu, director NASA-e Čarls Boulden je naglasio da je MKS i dalje unikatna platforma u kosmosu za obavljanje eksperimenata iz različitih naučnih disciplina, uključujući i pripreme za čovekov let na Mars. S’ tim u vezi, Boulden je podsetio da će krajem marta na MKS stići američki astronaut Skot Keli i ruski kosmonaut Mihail Kornienko koji će u kosmosu provesti godinu dana. Do sada misije osnovnih posada MKS nisu trajale duže od šest meseci. On je izrazio uverenje da će značajni bio-medicinski eksperimenti koje Kornienko i Keli trebaju da obave tokom jednogodišnje boravka na MKS, približiti dan kada će čovek krenuti prema Crvenoj planeti. “NASA čvrsto stoji nap utu ka Marsu”, rekao je Boulden, dodavši da predlog budžeta takodje obuhvata sredstva namenjena ovom cilju.

Posle MKS, u predlogu budžeta NASA-e za 2016. sa 2,86 mlrd dolara nalaze se projekti razvoja kosmičkog broda Orion i super-teške rakete-nosača SLS za misije u duboki kosmos. U NASA-i se nadaju da će negde oko 2025. “Orion” obaviti let do jednog od asteorida, a sredinom 2030-ih moguće je očekivati misiju prema Marsu.

Projektom budžeta predlaže se da se 2016. za razvoj komercijalnih kosmičkih brodova kompanija Boeing (CST-100) i SpaceX (Dragon V2) izdvoji 1,24 mlrd dolara. To je suma koju Bela kuća godinama predlaže za ovaj program, dok Kongres nikada nije odobrio više od 800 miliona dolara. Prema nekim analizama, rezervisani odnos Kapitol hila prema kosmičkim brodovima privatnih kompanija koji se grade državnim novcem doveo je do najmanje dvogodišnje kašnjenja sa početkom njihoog korišćenja.


Direktor NASA-e Boulden govori o predlogu budžeta sa komandnim modulima kosmičkih brodova CST-100, Orion i Dragon V2

Najveći deo u predlogu budžeta NASA-e, kao i prošle godine, odnosi se na naučna istraživanja – ukupno 5,29 mlrd dolara. O koliko velikoj sumi je reče govori podatak da ukupni budžeti civilne kosmonautike Rusije, Kine, Japana, Indije ili ESA-e ne prelaze ovu sumu. Naučni program NASA-e za 2016. obuhvata proučavanje Zemlje iz kosmosa, istraživanje planeta i malih nebeskih tela Sunčevog sistema i nastavak projekta gradnje Vebovog kosmičkog teleskopa čije se lansiranje planira 2018.

Evo uporednih iznosa pojedinih glavnih programa NASA-e (u milionima dolara).

Predlog

za 2016.


Odobreni budžet

za 2015.
Ukupan budžet NASA-e $18,529 $18,010

Naučni program (ukupno)

$5,298 $5,243
1.1 Planetarne nauke $1,361 $1,438
1.2 Nauke o Zemlji $1,947 $1,772
1.3 Astrofizika $709 $684

MKS

$3,100 $3,050

Program komercijalnih kosmičkih brodova

$1,244 $805

SLS

$1,356 $1,700

Orion

$1,085 $1,194

Misija hvatanja asteroida (ARM)

$38 $0

Kada se proanaliziraju predlozi za individualne programe NASA-e onda se vidi da povećanje od preko pola milijarde dolara u odnosu na odobreni budžet za 2015. ne predstavlja njihov balansirani porast. Naprotiv, jedini veliki “dobitnik” je program privatnih kosmičkih brodova, jer je Bela kuća od Kongresa zatražila sumu koja je za preko 400 miliona dolara veća od sume koja je odobrena 2015. Kao što smo javili, NASA je odmah po objavljivanji predloga budžeta za 2016. požurila sa skupa sa provatnim kompanijama Boeing i SpaceX obelodani početak misija njihovih kosmičkih brodova za sredinu 2017. Time je poslata jasna poruka Kongresu da ukoliko predložena suma za 2016. ne bude usvojena, može doći do novih odlaganja sa početkom kosmičkih letova američkih astronauta za američkog tla. Poslednji put američki astronauti su poleteli u kosmos sa teritorije SAD u leto 2011.

Dok su privatni kosmički brodova za sada “dobitnici”, za projekte razvoja kosmičkog broda Orion i super-rakete SLS zatraženo je manje u odnosu na odobreni budžet za 2015. To se sa manjkom od gotovo 350 miliona dolara posebno odnosi na projekat SLS, koji je kičma svih budućih planova NASA vezanih za letove u duboki kosmos i prema Marsu.

Još jedan “gubitnik” je i program planetarnih istraživanja, što je odslikano u smanjenom obimu planetarnih misija “Nove granice” (New Frontiers) srednje klase kod kojih je cena projekta ispod jedne milijarde dolara. Takodje, u predlogu budžeta za sledeću godinu nema novca za nastavak misija marsijanskog rovera Opportunity i mesečevog orbitera LRO. Isto je bilo i prošle godine, ali su ipak na kraju obe misije isfinansirane sa ukupno 25 miliona dolara iz dodatnog budžeta za podršku razvojnih inicijativa.

Budžet projekta Mars 2020 je povećan na 228 miliona dolara, iznad svega radi podrške sledeće etape u njegovom razvoju. Program za praćenje nebeskih objekata koji prolaze blizu Zemlje je takodje uvećan sa 10 na 50 miliona dolara radi pronalaženja najpogodnijeg asteorida za misiju ARM koja je po prvi put dobila izvesnu sumu u budžetu NASA-e, istina samo za preliminarna istraživanja. Pored misije hvatanja asteroida, još jedan novi projekat je prvi put dobio svoje mesto u predlogu budžeta NASA-e. Naime, 30 miliona dolara je zatraženo po prvi put za početak radova na projektu misije na Jupiterov asteroid Evropa. Ovaj projekat praktično prelazi iz “konceptualne” u fazu prave “misije”, sa svim neophodnim detaljima koji trebaju biti analizirani, sa planovima koji trebaju bitri oformljeni, timovima projektnih inženjera i na kraju sa aparaturom koja u godinama koje dolaze treba da bude projektovana, konstruisana i testirana.

Sa nešto manje od 0,5% od ukupnog nacionalnog budžeta za 2016, predlog budžeta NASA-e koji je Bela kuća uputila Kongresu pre nekoliko nedelja je tek prvi korak u složenoj procedure u kojoj različit tela Kongresa analiziraju svaki od programa. Kao što iz prethodnih godina znamo, predlog Bele kuće je daleko od konačne sume koju će za nekoliko meseci odobriti Kongres. Pa ipak, sam predlog tako velikog povećanja budžeta govori o novom pristupu Bele kuće prema kosmičkim istražvanjima koji ne može ostati neprimećen u Kongresu.

„Voyager 1“ i zvezda Gliesse 445


http://astronomija.co.rs/misije/9379-voyager-1-i-zvezda-gliesse-445

http://t.co/G4rCUhiQvu

A P O D...