Vesti iz sveta astronomije...

Kosmička sonda „Dawn“

Sledeća godina će za mnoge ljubitelje kosmosa biti od posebnog značaja. Dve sonde će istražiti dva sveta o kojima smo do pre samo neku godinu mogli svi na Zemlji samo da sanjamo. Naravno da je glavna zvezda tog šoua „New Horizons“ i Pluton, ali ni Oskar za epizodnu ulogu nije mala stvar. Naravno, radi se o „Dawnu“ i Ceresu. Pošto će na svoj cilj stići par meseci pre „New Gorizonsa“, biće to prva sonda koja će istražiti jednu patuljastu planetu – kategoriju u koju spadaju i Pluton i Ceres.



Ovu misiju pratim već godinama i na neki način mi je vrlo draga i lična. Svake godine na sajtu objavim makar 3-4 teksta o napredovanju ove neverovatne sprave. Dinamika rada i komplikovanost njenog napredovanja kroz bespuća solarnog sistema nešto su što zadivljuje svakog normalnog čoveka koji je pokušau makar jednom u životu da popravi bicikl ili zakuca dve daske. Međutim, uvek sam pisao izveštaje o trenutnom statusu, a nikad baš o letilici i njenom globalnom zadatku. Sad bih da ispravim grešku.

Želeo bih da napomenem da će u poređenju sa klasičnim tekstovima na sajtu ovo biti pre svega dugačka knjiga. To nalaže i značaj misije ali i dugotrajnost i složenost zadataka koji sonda “Dawn” obavlja. Dok ovo pišem, misija se nalazi u poslednjoj četvrtini realizacije. Pošto planiram da tekst, ko i uvek što radim, podelim na poglavlja (priče), pokušaću da se u njima držim hronologije i da pišem kao da se to što pišem dešava baš tada. Na to me tera činjenica da se tajming misije često menjao (na to su uticali kvarovi, karakteristike jonskog pogona, nebeska mehanika, itd.), pa su datumi iz planova misije često bili pomerani, i u napred i u nazad. Nadam se da čitaoci neće biti zbunjenii time.

Pored toga, biće moguće pratiti napredak misije, uz mogućnost sagledavanja i poređenja pojedinih starih i novih saznanja i podataka, a tako uočiti koliko su naše pretpostavke o dalekim svetovima dobre ili loše. Lično mislim da niko nije mogao ni da predpostavi koliko je Vesta – a dok ovo pišem, samo nju smo posetili – složen, tajanstven i zanimljiv asteroid.



Preuzmite e-knjigu u PDF formatu
(134 strana, 18,3 MB) - http://astronomija.co.rs/images/stories/Astronautika/nasa/Dawn/2015/DAWN.pdf

http://t.co/IxUHIKhhdj

A P O D...

NOZOMI

PRVA JAPANSKA MARSOVA SONDA

Sonda, koja je posle lansiranja 4. jula 1998. putovala više od 5 godina međuzvezdanim prostorom, nije uspela iz nekog misterioznog razloga da uđe u Marsovu orbitu, uprkos ogromnom trudu kontrolora misije. Na kraju je poslata naredba za promenu kursa da bi se izbegao sudar s planetom. Tako je 14. decembra 2003. sonda proletela na manje 1.000 km od površine i nastavila nemo putovanje po heliocentričnoj orbiti.



Japan, četvrta zemlja koja je uspela da lansira veštački satelit u Zemljinu orbitu, postala je treća zemlja koja je poslala sondu ka Marsu lansiravši 4. jula 1998. godine iz Kosmičkog centra Kagošima malu sondu (tada pod imenom “Planet-B”).

Tokom putovanja ka Mesecu, “Planeta-B” je prema japanskloj tradiciji preimenovana u “Nozomi” (jap. nada, želja; のぞ. To je trebalo da bude prva japanska Marsova orbitna sonda. Iako je sonda trebala da stigla na cilj za godinu dana, u blizinu Marsa je došla tek u decembru 2003. Kontrolori misije nisu uspeli da je uvedu u orbitu, nego jedva izbegavši sudar s planetom, poslali je na beskorisnu orbitu oko Sunca.

Da bi se shvatio uspeh ovog poduhvata treba znati da su Japanci do danas poslali samo četiri kosmičke letilice van dometa Zemljinog gravitacionog uticaja. Prve dve su bile “Sakigake” i “Suisei”, lansirane 1985. u okviru tzv. Halejeve Armade, s ciljem istraživanja Halejeve komete. Usledile su “Nozomi” i “Hayabusa” (misija lansirana u maju 2003, radi donošenja uzoraka asteroida), s tim što je “Nozomi” bila jedina sonda koja je imala jednu planetu kao finalnu destinaciju.

Preuzmite e-knjigu u PDF formatu
(21 strana, 4,93 MB) - http://astronomija.co.rs/images/stories/Astronautika/Japan/2015/Nazomi/NOZOMI.pdf

Prvi put obavljena laserska komunikacija sa kosmonautima

http://astronomija.co.rs/astronomski-instrumenti/9309-prvi-put-obavljena-laserska-komunikacija-sa-kosmonautima

http://t.co/Ho1GV3gvxW

A P O D...

Izabrana nova generacija petničara

Istraživačka stanica Petnica završila je proces izbora novih polaznika za obrazovne programe u 2015. godini. Preko hiljadu srednjoškolaca iz cele naše zemlje, ali i regiona, na seminare u Petnici kreću za nekoliko dana.



Na konkursu za učešće na obrazovnim programima u 2015. godini Istraživačkoj stanici Petnica se prijavilo oko dve hiljade zainteresovanih srednjoškolaca iz svih krajeva naše zemlje, ali i Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije.

„Tim koji je pregledao sve pristigle prijave činilo je 70 mlađih i stručnih saradnika IS Petnica. Svi oni su ili postdiplomci ili već rade kao naučnici, ali imaju i veliko pedagoško iskustvo u Petnici. Svaku prijavu je pogledalo bar 5 ljudi. Na osnovu zbirnih ocena odlučeno je koji kandidati će biti pozvani na programe u ovoj godini.“ – kaže Nikola Božić, rukovodilac u IS Petnica.

Programi u Petnici traju cele godine i odvijaju se u sezonskim ciklusima. Svaki polaznik na nekom od 15 disciplina prirodnih, društvenih i tehničkih nauka, u ovoj našoj prestižnoj obrazovnoj instituciji može na četiri ili pet seminara godišnje provesti i po mesec dana. Tokom boravka u Petnici oni na raspolaganju imaju najomderinije laboratorije, naučnu operemu, računare, biblioteku, resursni centar... Pod nadzorom svojih mentora sa poznatih domaćih i stranih naučnih instituta i fakuleta ovi talentovani srednjoškolci realizuju svoje male naučne projekte.

„Od završetka rekonstrulcije i izgradnje, i nabavke nove naučne opreme, pre nekoliko godina, broj zainteresovanih za programe u Istraživačkoj stanici stalno raste. U 2015. godini očekujemo i rekordan broj programa za studente, kao i nekoliko stručnih konferencija.“ – zaključuje gospodin Božić.

Istraživačka stanica Petnica je samostalna i nezavisna instirucija koja se bavi razvojem naučne kulture, naučne pismenosti, obrazovanja i kulture. Njene aktivnosti su najvećim delom usmerene na mlade – na učenike i studente, kao i na obuku nastavnika u novim tehnikama, metodama i sadržajima u oblasti nauke i tehnologije. Programi Petnice obuhvataju širok spektar oblasti i disciplina u okviru prirodnih, društvenih i tehničkih nauka.

Kontakt: Nikola Božić 0658205620, nikola@petnica.rs

http://t.co/IB9WzCvg2F

A P O D...

IMENA LJUDI U KOSMOSU

Od 1996. godine, kompletan spisak aktivnih članova američkog Planetnog udruženja odleteo je u kosmos sa dvadeset različitih brodova. Imena članova putuju, ili su otputovala, na orbitu oko Zemlje, na Mesec, Veneru, Mars, Saturn, asteroid Itokawu, komete Wild 2 i Tempel 1, asteroide Ceres i Vestu, Pluton, i dalje, daleko van solarnog sistema.



Većinu tih mogućnosti ostvarljivim je učinilo Planetno udruženje, koje ponekad konstruiše i pravi hardver koji će poneti spiskove njihovih imena u kosmos. Planetno udruženje se trudi da “putuje” što je češće moguće i, kad je to moguće, dodaju i imena drugih ljudi iz sveta. U nastavku, prikazaću sve misije koje nose ili su nosile imena članova Planetnog udruženja, sa linkovima gde je moguće dobiti sertifikat o tome. Ja koliko znam, nijedan Srbin nikad nigde nije “poleteo”.

Inače, “The Planet Society” je veliko američko nevladino i neprofitabilno udruženje, u koje može da se učlani ko god hoće. Članovi su uključeni u istraživačke i inženjerske projekte vezane za astronomiju, planetologiju, istraživanje i političku podršku. Udruženje su 1980. osnovali Karl Sagan, Brjus Marej i Lui Fridman, i danas imaju preko 50.000 članova.

Preuzmite e-knjigu u PDF formatu
(19 strana, 3,35 MB) - http://astronomija.co.rs/images/stories/Astronautika/2015/januar/imena/Imena%20ljudi%20u%20kosmosu.pdf

http://t.co/MnocALtv7Z

A P O D...

'Rosetta' blog №11: Novi tekstovi u časopisima o misiji ’Rosetta’

http://astronomija.co.rs/misije/9315-rosetta-blog-11-novi-tekstovi-u-casopisima-o-misiji-rosetta

U čeljustima zveri

http://astronomija.co.rs/galaksije/vansolarne-planete/9316-u-celjustima-zveri

http://t.co/DbqG6DXaPz

A P O D...

http://t.co/b46gu3SKsD

A P O D...

Mikrofon – ruski instrument u američkoj međuplanetnoj misiji

http://astronomija.co.rs/oprema/9307-mikrofon-ruski-instrument-u-americkoj-meduplanetnoj-misiji

http://t.co/GM7LbCqiA4

A P O D...

Umro dobitnik Nobelove nagrade za izum lasera

Naučnik Čarls Tauns, koji je 1964. godine dobio Nobelovu nagradu za rad na pronalasku lasera, preminuo je u 100. godini, saopštio je univerzitet u Kaliforniji.



"Čarli Tauns je imao ogroman uticaj na fiziku i društvo uopšte", rekao je Stiven Bogs, šef odeljenja za fiziku na univerzitetu Kalifornija na kojem je Tauns bio profesor emeritus.

Tauns i fizičar Artur Leonard Šavlov, inače njegov zet, 1958. su smislili da iskoriste ogledala na krajevima cevi ispunjene gasom kako bi pojačali svetlost, što je dovelo do izuma lasera.

Tauns je takođe bio pionir o oblasti infracrvene astronomije. Uz pomoć lasera, Tauns i njegove kolege su detektovali prve kompleksne molekule u međuzvezdanom prostoru i prvi izmerili masu crne rupe u centru Mlečnog puta, navodi se na sajtu Univerziteta u Kaliforniji.

On je do prošle godine svakodnevno posećivao univerzitet u Kaliforniji gde je radio ili u svojoj kancelariji ili u laboratoriji za istraživanje svemira.

Nobelovu nagradu 1964. za rad koji je doveo do lasera, podelio je s dva ruska naučnika, Aleksandrom Prohorovim i Nikolaje Basovim, koji su nezavisno došli do sličnih ideja.

Tauns je često isticao značaj vere i 2005. godine je dobio Tepleton nagradu.

Najveći kosmički centar na svetu

http://astronomija.co.rs/istorija-70162/9321-najveci-kosmicki-centar-na-svetu

http://t.co/fyF8O21yyE

A P O D...

Ruska kosmička agencija „Роскосмос“ se gasi. Živela državna korporacija „Роскосмос“!

Dolaze ključna vremena za ruski kosmički sektor. Pre nedelju dana ruski predsednik Vladimir Putin objavio je da će doći do spajanja ORRK (Ujedinjena raketno-kosmička korporacija) i ruske kosmičke agencije “Roskosmos” i formiranja nove Državne korporacije “Roskosmos” (rus. Госкорпорация "Роскосмос"). Na prvi pogled, možda izgleda kao da se radi samo o jednostavnoj promeni naziva, ali stvar je daleko dublja. Reforma uključuje likvidaciju ruske kosmičke agencije kakvu smo do sada poznavali i formiranje jedne državne agencije koja će kontrolisati čitav ruski kosmički sektor. Odluka je bez presedana i svakako će obeležiti budućnost Rusije u kosmosu.


Ruska federalna kosmička agencija (rus. Федеральное космическое агентство России), poznatija jednostavno kao “Roskosmos” (rus. “Роскосмос”), ili kao skraćenice FKA (ФКА) i RKA (РКА). To je vladina agencija odgovorna za ruski kosmički naučni program i opšta aeronautička istraživanja. Uprava se nalazi u Moskvi a Glavni kontrolni centar misija u obližnjem gradu Koroljevu.

Za neupućene, da podsetim: predprošle godine je formirana džinovska ORKK (rus. Объединенная ракетно-космическая корпорация), državna korporacija koja je objedinila sve kosmičke kompanije i konstruktorske biroe u zemlji. Kontroverzno stvaranje ORKK je označavalo kulminaciju dugogodišnjih pokušaja reformisanja ruskog kosmičkog sektora. Iako se u početku bilo govorilo o ujedinjavanju čitavog sektora u okviru svega pet kompanija, Kremlj je sve iznenadio i objavio da će na kraju biti formirana jedinstvena joint-stock korporacija.



Nakon stvaranja ORKK sa Igorom Komarovom na čelu, ostalo je da se vidi kakva bi trebalo da bude uloga ruske kosmičke agencije “Roskosmos” u novom okruženju. Isprva se govorilo da bi “Roskosmos” mogao biti voditelj koji će određivati smernice ruskog kosmičkog programa, dok bi ORKK bio glavni izvođač. Nepotrebno je reči da bi saradnja između dve organizacije bila velikodušna, ali pomalo neodređena i nestabilna. Neizbežno, odmah je izbila nemilosrdna borba između novog ORKK i starog “Roskosmosa” oko preuzimanja kontrole nad ruskim kosmičkim programom.

Konačno, čini se da je pobednik ipak OPKK. Ustvari, direktor nove Državne korporacije “Roskosmos” biće Igor Komarov, dok će sadašnji direktor Ruske kosmičke agencije, Oleg Ostapenko, postati predsedavajući Direktorskog odbora korporacije, što je ipak pozicija drugog reda. Da ne bi bilo zabune ko je sada glavni, Medvedev je nedavno postavio Komarova za direktora kosmičke agencije “Roskosmos”, na čijem čelu će ostati sve dok se ne završe pripreme za formiranje nove državne korporacije. Obzirom da strategija kosmičkog programa zavisi od političkih odluka, verovatno je ruska vlada zaključila da kosmička agencija “Roskosmos” jednostavno predstavlja višak. Nova kosmička korporacija biće stvorena je na sliku i priliku moskvskom “Rosatomu” (rus. “Росатом“), državnoj korporaciji za atomsku energiju stvorenu 2007. godine, koja je do sada imala vrlo uspešnu uzlaznu liniju .

Ideja o stvaranju državne kosmičke korporacije tipa “Rosatom” nije nova. Još 2012, tadžigistanski general Bladimir Popovkin , tadašnji šef “Roskosmosa”, predlagao je ovo rešenje i pokušao da ubedi Putina i Dmitrija Rogozina u prednosti jednog ovakvog rešenja. Ali izgleda da se sredinom 2013. Medvedev suprotstavio toj ideji i predložio podelu kosmičkog sektora na “Roskosmos” i ORKK. Manje od dve godine kasnije izvršeno je njihovo ujedinjenje.

Izgleda da su trenutna ruska ekonomska kriza i konfuzija u predlozima za Federalni kosmički program (ФКП) “Roskosmosa” za sledeću deceniju pospešili odluku Kremlja. Činjenica je da je poslednjih nedelja FKP bio kritikovan na mnogim frontovima, od toga da je preambiciozan pa do toga da mu nedostaje originalnost. U mesecima koji predstoje videćemo koji su prioriteti nove korporacije, ali u kratkoročnim planovima neće biti iznenađenja: izgradnja kosmodroma “Vastočni” sigurno predstavlja apsolutni prioritet ruske vlade, planiran da po svaku cenu garantuje Rusiji nezavistan pristup kosmosu. Ono što će morati da se na duže staze definiše jeste da li će Rusija nastaviti sa konstrukcijom svoje super-teške rakete i koji su ciljevi programa sa ljudskom posadmo kada se jednom Rusi povuku sa ISS.

Iako će ujedinjenje struktura moći unutar sektora najverovatnije imati pozitivan efekat na kosmičku industriju zemlje u ovim teškim vremenima, ostaje da se vidi kako će sve to uticati na naučni program, tj. na kosmičke sonde i civilne satelite, sektor koji Ruska kosmička agencija nije uspela da poveća onako kako je planirala. Ono što nam je svima jasno jeste da je nastupilo kritično vreme za ruski kosmički program u celini.

 http://t.co/iHMl0uuxzn

 A P O D...

http://t.co/vATPFARtlN

A P O D...

’New Horizons’ započinje prve korake faze približavanja Plutonu

Kosmička sonada je započela prvu od nekoliko prilaznih faza koje će kulminirati 14. jula prvim proletanjem naše sonde kraj jedne patuljaste planete, koja će tada biti 7,5 milijardi km daleko od Zemlje.



https://www.youtube.com/watch?v=mogmLxSTnRw&feature=player_embedded

“Nasina prva misija ka dalekom Plutonu biće takođe i prvi naš kontakt iz blizine sa tim hladnim, neistraženim svetom na periferiji našeg sistema,” izjavio je Džim Grin, direktor Nasinog Odelenja za planetna istraživanja sa sedištem u Vašingtonu. “Tim NH je radio veoma naporno da bi pripremio ovu prvu fazu i izgleda da su je odradili besprekorno.”

Kada je “New Horizons” lansiran sa Floride u januaru 2006. godine, sa 59.000 km/h bio je najbrži kosmički brod koji je ikada napustio Zemlju. Od tada pa do danas, brod je 18 puta bio slat u stanje elektronske hibernacije , koja su trajala od 36 do 202 dana. Poslednji put je probuđen prošlog meseca, da bi odmah bio započet program sveobuhvatnih priprema za prolazak pored Plutona, unutar orbita njegovih pet poznatih meseci. Tokom priprema za bliski susret, operativni timovi za naučne zadatke misije i inženjerske i brodske radnje konfigurisali su sondu veličine klavira zarad daljinskog posmatranja Plutonovog sistema, koje će započeti 25. januara daljinskim foto-snimanjima.



Fotografije uhvaćene teleskopskim uređajem LORRI (Long-Range Reconnaissance Imager) pružaće naučnicima misije konstntno nov uvid u dinamiku Plutonovih satelita. Slike će takođe igrati ključnu ulogu u navigaciji broda tokom preostalih 190.000.000 km do Plutona.

“Privodimo kraju najduže putovanje koje je jedan brod preleteo od Zemlje do svoj primarnog cilja, i spremni smo da započnemo istraživanje,” kaže Alan Štern, glavni naučnik misije sa Southwest instituta u Koloradu. Tokom sledećih nekoliko meseci LORRI će načiniti stotine slika Plutona koje će poslužiti za preciziranje trenutnog rastojanja između sonde i patuljaste planete. Mada će sve do maja Pluton u brodskoj kameri biti tek nešto veći od svetle tačke, navigatori misije će koristiti te podatke radi dizajniranja manevara za korigovanje kursa ne bi li što preciiznije upravili letilicu ka cilju. Prvi takav manevar izvršiće se već početkom marta.

“Potrebno nam je da preciziramo naše znanje o tome gde će se Pluton nalaziti kada NH bude proleteo pored njega,” smatra Mark Holdridž, rukovodilac misije približavanja iz Laboratorije za primenjenu fiziku sa fakulteta Džons Hopkins iz Merilenda. “Fly-by tajming mora da bude vrlo precizan, jer će programiranje računarskih komandi koje orijentišu brod i upravljaju naučnim instrumentima biti bazirano na poznavanju tačnog trenutka prolaska pored Plutona, što će biti poznato na osnovu tih slika.”

Kampanja “optičke navigacije” koja počinje ovog meseca biće obeležena prvom slikom koju će “New Horizons” iskoristiti da utvrdi preciznu lokaciju Plutona.

Tokom prvog dela prilazne faze, koja će trajati do proleća, NH će izvesti značajnu količinu naučnih ispitivanja. Brodski instrumenti će neprestano prikupljati podatke o međuplanetnom prostoru u kome se daleki planetni sistem nalazi, uključujući merenja visokoenergetskih čestica koja struje sa Sunca i koncentracije čestica prašine u Kajperovom pojasu. Pored Plutona, ta zona, neispitani spoljnji region solarnog sistema, potencijalno je naseljena hiljadama sličnih zaleđenih kamenitih malih planeta.

Intenzivnije studirnje Plutona počeće u proleće, kada će kamere i spektrometri na NH moći da prave slike veće rezolucije nego najmoćniji teleskopi sa Zemlje. Moguće je da će sonda moći da napravi dovoljno dobre slike za kartografisanje Plutona i njegovih meseci.


Animacija sastavljena od snimaka letelice New Horizons. Vide se Pluton i njegov najveći satelit Haron

’New Horizoins’ poslao prve slike Plutona
 napravljene tokom prilazne faze

Danas bi čovek koji je potkrio Pluton, Clyde Tombaugh, da je živ, napunio 99 godina. Da je među nama, sigurno bi pao u nesvest da vidi prve snimke svoje planete na kojem Pluton nije samo tačkica svetlosti već pravi 3D objekat, sa sistemom satelita oko njega.


LORRI-jev pogled iz daljine: Pluton i Haron, najveći od 5 poznatih Plutonovih satelita, snimljeni 25. i 27. januara 2015, teleskopskim aparatom LORRI (Long-Range Reconnaissance Imager) Nasine sonde “New Horizons”. NH se nalazio 203 mil. km kada je napravio prvi frejm snimka, a 2,5 mil. km bliže kad je napravio drugi frejm. Te slike su prve poslate tokom prilaska Plutonovom sistemu, a kulminacija se očekuje 14. jula.

Uz ovaj gif stiglo je i objašnjenje da je ekspozicija slika bila svega jednu desetinku sekunde, što je prekratko da bi se uhvatili manji Plutonovi sateliti. LORRI će uskoro napraviti slike sa dužom ekspozicijom /10 sekundi) na kojima bi trebali da vidimo i Niks i Hidru. Te slike će imati 4 puta manju rezoluciju od ovih gore, iz razloga koji sam opisao u prethodnom tekstu o “New Horizonsu”.

Prikazane fotografije su u isto vreme i uzbudljive i frustrirajuće. Uzbudljive, jer je na njima – Pluton! Ali i frustrirajuće, jer na njima još uvek nema bilo kakvih detalja koji bi doneli uzbuđenje geolozima. Takvih uzbuđenja neće biti do jula. Srećom po geologe, misija “Dawn”, koju redovno “pokrivamo”, šalje dovoljno slika Ceresa koje nam pružaju neverovatne novosti o morfološkim oblicima malih planeta.

Govoreći o planovima za famozni juli, znam da će jedan deo stanovnika severne polulopte naše planete provesti na odmoru. To se, naravno, neće odnositi na “New Horizons” – njemu će tada biti špic aktivnosti, Kup Šampiona, trenutak kada će trebati da dokaže od kakvog je materijala napravljen – a neće se odnositi ni na Zerkića i mene (i poneke Nasovce), koji ćemo, ako Bog dâ, prenositi događaj. Šta će se tada događati i čemu treba da se nadamo? Sledi kratak program, dat u američkom vremenu. Čak i laicima je jasno da je vreme dato približno, jer će fina doterivanja trajektorije koja predstoje uticati i na tačnu satnicu operacija.

Očekujemo glavne fotografije Plutona vrlo kasno uveče u ponedeljak, 13. jula, po američkom Pacifičkom vremenu. Po našem, biće to rano ujutro 14. jula.
U utorak 14. jula (sreda 15-og po našem) neće biti slika. U kontrolnom centru će se čuti samo zvučni signal ako letilica preživi proletanje pored Plutona oko 18 časova po Pacifičkom vremenu (3 sata ujutro u sredu 15. jula po našem).
U “američku” sredu 15. jula imaćemo dva downlinka , jedan ujutro a jedan popodne, sa nekim stvarno izuzetnim fotografijama – slikama Plutona i Harona na jednom frejmu, najbolje slike Niksa, i nekoliko slika visoke rezolucije delova Plutona.
Generalno, tim “New Horizonsa” pažljivo planira da najpre primi najfotogeničnije slike, a potom da do nedelje (19. jula) polako downloaduju sve ostale slike. Vrlo brzo nakon toga, novine i mediji će dobiti materijal za veliku priču koja će uključivati i globalnu sliku svih objekata i nekoliko odabranih slika visoke rezolucije Plutona i Harona.



“Sokolovo oko” “New Horizonsa”, LORRI jeste panhromatski imidžer velike uveličavajuće snage, koji sadrži teleskop otvora 20,8 cm koji fokusira vidljivu svetlost na CCD. To je ustvari digitalna kamera sa velikim telefoto teleskopom, zaštićena tako da može da radi u hladnom i negostoljubivom okruženju Plutona.

http://t.co/sdsTqA7t2N

A P O D...

Kosmičke žrtve konflikta u Ukrajini

http://astronomija.co.rs/dogaaji/9330-kosmicke-zrtve-konflikta-u-ukrajini