Vesti iz sveta astronomije...

Ruski kosmički planovi 2015.

Početak korišćenja novog kosmodroma Vastočnij, nastavak reformi kosmičke industrije i predlog Federalnog kosmičkog programa za sledeću deceniju osnovna su obeležja ruskog kosmosa 2015.

Rusija ove godine planira da obavi 30 lansiranja sa četiri kosmodroma nekoliko tipova raketa-nosača (RN). Prvo rusko kosmičko lansiranje je planirano 22. januara iz raketne baze “Dombarovski”. Tada će pomoću konvertovane interkontinentalne rakete ukrajinske proizvodnje “Dnjepar” u orbitu biti izbačen satelit Kompast-3A. Sledeće lansiranje će uslediti 30. januara sa Bajkonura. U okviru još jednog komercijalnog programa. Na geostacionarnu orbitu će raketom-nosačem “Proton-M” biti postavljen satelit Inmarsat 5F-2.

Rusija planira da 2015. lansira dvanaest RN “Proton-M”, četiri nosača “Sajuz-FG” (koji nose kosmičke brodove “Sajuz TMA-M” sa ljudskom posadom prema MKS) i tri RN serije “Sajuz-2.1a”. Takodje, biće po dva lansiranja RN “Dnjepar”, “Sajuz-U” (nosi teretne brodove “Progres-M”), “Sajuz-2.1b” i “Rokot”. Konačno, po jedanput će biti lansirane rakete “Sajuz-2.1v” i “Zenit”.


Dvanaest lansiranja u 2015 – RN “Proton-M”

Tokom ovogodišnjih lansiranja, na orbitu će biti izbačeno 49 kosmičkih aparata (uključujući četiri kosmička broda “Sajuz TMA-M” sa ljudskim posadama).

Najviše lansiranja je predvidjeno sa Bajkonura (23), dok će sa Plesecka uslediti četiri poletanja RN. Iz raketne baze “Dombarovski” planirana sa dva lansiranja.

Ako je lansiranje teške RN “Angara-A5” bilo “zvezda” ruske kosmonautike u 2014, onda će ove godine prvo lansiranje sa novog kosmodroma Vastočnij imati poseban značaj za budućnost ruskog raketno-kosmičkog programa. Decembra 2015. sa prve rampe novog kosmodroma na Dalekom istoku čija prva etapa gradnja treba da bude završena za nekoliko meseci, u kosmos će raketom-nosačem “Sajuz-2.1a” biti lansirana dva studentska satelita.

Pored ovih kosmodroma, ruske rakete će biti lansirane i sa evropskog kosmodroma u Kurru u Francuskoj Gvajani (Južna Amerika). Dva nosača “Sajuz-CT” treba da polete 2015. sa četiri satelita evropskog navigacionog sistema Galileo.


Lansirna rampa za RN “Sajuz-2” na kosmodromu Vastočnij

U okviru programa kosmičkih letova sa ljudskim posadama, Rusija nastavlja sa obezbedjenjem regularnih misija na Medjunarodnu kosmičku stanicu (MKS). Već godinama, po četiri “Sajuz TMA-M” lete na relaciji Zemlja-MKS-Zemlja, noseći članove posada MKS iz Rusije, SAD, EU, Kanade i Japana. Tako će biti i ove godine – lansiranja su planirana prema standardnoj šemi u martu, maju, septembru i novembru. Medjutim, 2015. ima nekoliko novina. Kao prvo, u martu 2015. na MKS stižu dva člana prve posade jednogodišnje misije - Mihail Kornienko (“Roskosmos”) i Skot Keli (NASA). A u septembru, u prvoj turističkoj kosmičkoj misiji od 2009. na MKS stiže britanska pevačica Sara Brajtman


Spremni za jednogodišnji kosmički let - Keli i Kornineko

Kao rezultat ovih novina, moralo je doći do rotacija članova budućih posada, u kojoj su obe strane – i ruska i američka - morale da žrtvuju mesta u kosmosu za svoje kosmonaute i astronaute. Na primer, u septembarskom lansiranju, medju članovima mešovite posade neće biti američkog astronauta, dok će na MKS ove godine leteti samo veterani ruskog kosmosa.

Pored kosmičkih lansiranja, biće nastavljene velike reforme ruske kosmonautike započete stvaranjem Objedinjene raketno-kosmičke korporacije (ORKK). Takodje, sa velikim nestrpljenjem se očekuje plan Federalnog kosmičkog programa (FKP) za sledeću deceniju koji će praktično odrediti smernice razvoja ruske kosmonautike ne samo u periodu 2016-2025, već i u sledećim decenijama. U FKP se očekuju predlozi od fundamentalnog značaja za budućnost ruske i svetske kosmonautike. Od odluka o budućem (ne)učešĆu Rusije u programu MKS, proerijentacije na nacionalnu orbitalnu stanicu na polarnoj orbiti, planova za gradnju novog kosmičkog broda PTK NP i super-rakete, etapne zamene lansera “Proton-M” sa nosačem “Angara-A5” i zajedničkih projekata sa Kinom do letova na Mesec. Pogoršanje ekonomske situacije u Rusiji može itekako da utiče na promene planova FKP.

U svakom slučaju, objavljivanje FKP će sigurno skupa sa prvim lansiranjem sa kosmodroma Vastočni i nastavkom reformi kosmičke industrije, obeležiti kosmonautiku 2015. u Rusiji.

http://t.co/YL3dF7jQtu

A P O D...

Orion - letelica kojom ćemo ići na Mars

Nedavno je u svemir lansiarana nova NASA-ina letelica "Orion". To je letelica koja bi jednog dana trebalo da ponese ljude dalje nego što su ikada bili, a sada kreće na svoje probno putovanje.

Prvo smo odleteli van atmosfere Zemlje. Zatim smo sleteli na Mesec. Poslali smo sonde koje su na putu izvan Sunčevog sistema. Postavili smo robote da kopaju na Marsu. Sleteli smo na kometu. Sledeći korak – čovek na Marsu. Orion, letelica koju je dizajnirala i pripremila NASA u saradnji sa drugim svemirskim agencijama, je kapsula koja bi trebalo da nam ovakav put omogući, piše naučnopopularni sajt Elementarijum..

Kapsula se sastoji iz pet delova, a u orbitu će je lansirati United Launch Alliance Delta 4 Heavyraketa. Vrh kapsule je Launch Abort System koji služi kao sigurnosni modul i može se odvojiti pri lansiranju zajdno sa posadom ukoliko bilo šta pođe naopako. Ovaj sistem će prvi biti testiran tokom lansiranja test leta. Ispod njega se nalazi Crew Module gde će na kraju biti smeštena posada i gde može stati četvoro putnika. Servisni modul je dizajnirala Evropska svemirska agencija i nosi raketne motore za pogon kapsule, ali i solarne ploče koje će napajati letelicu, kao i sav kiseonik koji će biti potreban posadi. Posebni elementi dizajnirani su da štite ovaj modul pri prolasku kroz atmosferu i sastavljeni su u jedinicu pod nazivom Spacecraft Adapter, a poslednji deo je takozvana jedinica sa instrumentima gde su smešteni svi računari, senzori i sistemi za komunikaciju.

Test let se sastoji iz nekoliko etapa. Prvi deo je lansiranje, kada će biti testirana izdržljivost štita koji „brani“ servisni modul i modul sa putnicima. Prilikom testiranja kapsula će odbaciti i sigurnosni deo kako bi simulirala bezbednosne protokole, odnosno pravila, u slučaju bilo kakvih nepredviđenih okolnosti. Zatim letelica ulazi u takozvanu nisku Zemljinu orbitu u kojoj će obleteti čitavu planetu. U trenutku kada se nađe iznad Indijskog okeana, kontrola misije na Zemlji će prvi put izgubiti komunikaciju sa letelicom, i računar će je sam navoditi deo puta.



Nakon toga, letelica kreće na put za koji je osmišljena – dalje od orbite. Najveća opasnost i dobrim delom nepoznanica za posadu jeste takozvani Van Alenov pojas, oblast između 1.000 i 60.000 kilometara udaljenu od Zemlje (oko 15 puta udaljenije od Međunarodne svemirske stanice), gde nivo radijacije drastično varira i koji može biti poguban po posadu. Orion će kroz ovaj pojas projuriti dva puta, jednom u odlasku i jednom u povratku kući, a najveća udaljenost od Zemlje će biti oko 6 000 kilometara. Sve vreme će senzori radijacije, pritiska, buke i mnogi drugi prikupljati podatke o uslovima kojima je letelica izložena.

Možda najburniji deo puta jeste vraćanje u Zemljinu atmosferu. Kapsula uleće u vazdušni omotač brzinom oko 32.000 kilometara na čas. Usled tolike brzine i trenja sa vazduhom, Orion će biti izložen veoma visokim temperaturama, lopti užarene plazme 2000 Celzijusovih stepeni vrele. Kroz takvu sredinu se ne može postići komunikacija sa kapsulom, pa je računar opet prepušten sebi, a posadi na Zemlji ostaje da se nada uspešnoj misiji. Pre nego što udari u okean, letelica će morati da uspori uz pomoć padobrana koji će se otvarati u dva stepena, a koji bi mogli da prekriju čitav fudbalski stadion.

Na kraju, posao mornara je da izvuku neprocenjive podatke iz letelice usred Tihog okeana. Svi sistemi moraju funkcionisati perfektno, da bi u budućnosti Orionom mogli da putuju ljudi. A gde? NASA se nada na Mars. Ili na neki od asteroida. U svakom slučaju, dalje nego što je ljudska noga ikada kročila. U novo nepoznato, tražeći novi dom, goriva, obradivo tlo. Kada? Ukoliko sve bude išlo po planu, 2021. godine. Sleteli smo na Mesec. Spustili smo robota na kometu. Svet čeka novi epohalni trenutak u istoriji. „Za čitavo čovečanstvo“.

Budžet NASA-e za 2015. razmatra se u Kongresu

Američki Senat je odobrio budžet NASA za 2015. u iznosu od 18 milijardi dolara, što je više od sume za 2014. i od novca koga je Bela kuća zahtevala za ovu godinu. Sa republikanskom većinom, Kongres nastavlja sa podrškom NASA-i.

Odobreni budžet za 2015. je za 350 miliona dolara veći od budžeta za 2014. i, što je vrlo zanimljivo, za više od pola milijarde iznad sume koju je zahtavala Bela kuća (17.46 milijardi). Iako u NASA-i imaju razloga da budu zadovoljni novim budžetom, postoji veliki rizik da će neki od ključnih programa zbog nedovoljnog finansiranja u prošlosti i pored ovog povećanja biti pomereni udesno, za nekoliko godina. Pored toga, uspeh u borbi za budžet 2015. ukoliko ne bude praćen adekvatnim finansijama u 2016. može da dovede do novih odlaganja.

Dva programa koja su najbolje prošla u strukturi budžeta NASA-e su razvoj kosmičkog broda Orion i gradnja Kosmičkog sistema za lansiranja SLS (Space Launch System), nove američke super-rakete. Orion će dobiti 1.2 milijardi dolara, što je za 140 miliona više od zahtevane sume, dok je sa 1.7 milijardi SLS dobio čak 320 miliona više od planiranog iznosa.

Senat je odrešio kesu posle izveštaja NASA-e iz prošlog avgusta u kome je navedeno da američka kosmička agencija sa 70% sigurnosti potvrdjuje da će SLS biti spreman za prvo lansiranje do novembra 2018. uz ukupnu cenu projekta koja neće da predje 7 milijardi dolara. Takodje, u ovom dokumentu NASA se obavezala da će kritična analiza svih elemenata projekta Orion (tzv. KDP-C revizija) biti obavljena na proleće 2015. Upravo je ovih 70% garancije NASA-e za programe SLS i Orion bilo od ključnog značaja da Senat odobri povećanje budžeta za 2015.

Prethodno, Senat je pored ovog naveo još jedan uslov – da NASA prvo lansiranje SLS, umesto krajem 2018. vrati na ranije planiran datum - decembar 2017. Medjutim, na saslušanju u podkomitetu za nauku 10. decembra 2014. zamenik administratora NASA-e za čovekove letove u kosmos Vilijam Gerstenmajer (William Gesrtenmaier) je rekao da je to, uprkos željama NASA-e, sada neostvarivo. Iznad svega zbog specifičnosti tehničkih poslova koje treba odraditi i problema sa kojima se suočeni inžnjeri Boeing-a (koji je glavni kontraktor u projektu SLS) i NASA-e. Deo problema takodje leži i u nedovoljnim finansiranjem u prošlosti (od oko 400 miliona dolara), ali Gerstenmajer podvlači da čak i značajnije povećanje budžeta projekta SLS sada više nemože da pomogne da se prvo lansiranje pomeri natrag na prvobitno planiran datum. Takodje, mnogo toga o spremnosti za prvo lansiranje sistema SLS+Orion zavisi od rezultata revizije KDP-C.


Više novca u budžetu za 2015. za projekat super-rakete SLS

Finansiranje programa SLS-Orion u kome učestvuje na hiljade kompanija je vrlo složeno. Pored toga, program uključuje sinhronizovano finansiranje za gradnju složene infrastrukture (tzv. “zemaljskih sistema”) u Džonsonovom i Kenedijevom kosmičkom centru u Teksasu i na Floridi (kao i u nekoliko drugih država SAD) koja je neophodna za podršku operacija budućeg američkog kosmičkog sistema, kako na Zemlji, tokom gradnje, transporta, montaže i lansiranja, tako i tokom kontrole kosmičkih letova. Konačno, kako NASA radi na još dva programa vezanih za letove čoveka u kosmos (Medjunarodna kosmička stanica i razvoj privatnih kosmičkih brodova na komercijlanoj osnovi), onda finansiranje programa SLS-Orion treba posmatrati u svetlu balansa budžeta svih ovih elemenata. To je Gerstenmajer i potvrdio na saslušanju u Senatu. Na pitanje dali bi 400 miliona dolara koje Bela kuća nije zatražila od Kongresa pre dve godine za ovaj projekat, da su tada odobreni, promenilo sada situaciju, odgovorio da bi tada NASA morala da balansira izmedju ovih programa, ali da ne bi bila u stanju da optimalno pokrije u potpunosti ijedan od ovih programa.

Programi SLS i Orion nisu jedini koji su profitirali u povećanju budžeta NASA-e. Program za planetarne nauke je dobio 1.438 milijarde dolara, znatno više od 1.28 mlrd koliko je Bela kuća zahtevala. Posebno je naglašen projekat misije na Jupiterov satelit Evropa, koji je za planiranja u ranijoj fazi projekta, umesto zahtevanih 15, dobio 100 miliona dolara. Ovo je treći put zaredom da Kongres odbija zahtev Bele kuće za smanjenje budžeta programa za planetarne nauke NASA-e.

Takodje, program astrofizike dobija povećanje za oko 80 miliona dolara (novi iznos je 685 miliona dolara), ponajviše za nastavak operacija Stratosferske opservatorije za infracrvenu astronomiju (SOFIA). Nastavak ove misije je Bela kuća inače nameravala da potpuno obustavi.

Jedan od retkih programa koji je dobio manje od zahtevane sume je program razvoja komercijalnih kosmičkih brodova za letove američkih astronauta na niske orbite. Kongres je odobrio 805 miliona dolara, što je 43 miliona dolara manje u odnosu na zahtevani iznos. Medjutim, i pored ovog smanjenja, ovaj program je dobio više nego što je ikada u prethodnim godinama Kongres, stalno skeptičan kada je finansiranje privatnih projekata iz nacionalnog budžeta bilo u pitanju, odobravao. Ono što je vrlo zanimljivo, za razliku od programa SLS-Orion, odobravajući rekordan budžet za razvoj komercijalnih kosmičkih brodova, Senat nije postavio uslov preciziranja cene usluga. Trenutno, kompletna cena leta jednog američkog astronauta na ruskom brodu “Sajuz” iznosi oko 70 miliona dolara. U tu cenu su uključeni gotovo dvogodišnji trening u Centru za pripremu kosmonauta u Zvezdanom gradu, izrada rakete-nosača, kosmičkog broda i skafandra, lansiranje, transport do MKS, korišćenje “Sajuza” kao “čamca za spašavanje” u slučaju hitne evakuacije i povratak na Zemlju. Poslednje indikacije govore da će letovi astronauta na privatnim brodovima Dragon (kompanije SpaceX) i CTS-100 (Boeing) koštati mnogo više. Čak se spominje cifra od oko 100 miliona dolara po astronautu, što sigurno Kongres sigurno ne raduje. Ali, svestan složenosti političke situacije u odnosima sa Rusijom, Senat je izbegao da uslovi budžet komercijlanog programa NASA-e sa garancijama da će cena prevoza američkih astronauta biti manja u odnosu na ruske kosmičke usluge.

Najveći gubitnik medju programima NASA-e je program kosmičkih tehnologija. Dok je NASA zatražila 705.5 miliona, Senat je za 2015. bez ikakvog obrazložnja odobrio samo 596 miliona dolara. Istovremeno, usledilo je povećanje budžeta aeronautičkog dela programa NASA-e za 100 miliona dolara, tako da je ovom odlukom Senat balansirano izačao u susret kritičarima njihove prošlogodišnje odluke da smanje finansije vazduhoplovnih istražvanja američke kosmičke agencije. Naime, NASA je još uvek Nacionalna administracija za aeronautiku i kosmos, koja je od svog nastanka značajnu pažnju posvećivala razvoju novih vazduhoplovnih tehnologija korišćenih za potrebe kosmičkih istraživanja.

I pored ovog “poklona” Kongresa, ostaje pitanje koliko će odobrene finansije pomoći NASA-i da postigne sve planirane ciljeve u budućnosti. Mnogo će zavisiti od predloga budžeta za 2016. na kome se uveliko radi u NASA-i i Beloj kući. Očekuje se da predlog budžeta za 2016. vidjen očima NASA-e bude obelodanjen u februaru, posle čega će početi novi ciklus složenog usaglašavanja u Kongresu. Istina, u predlogu budžeta za 2015. Bela kuća je notirala predlog da sledećih pet godina NASA dobija po 17.6 milijardi dolara do 2018, a od 2019 po 18.2 milijardi, ali ovaj predlog u svetlu složenih odnosa izmedju Kapitol hila i Bele kuće i činjenice da će 2016 u Beloj kući zasesti novi predednik, treba uzeti sa rezervom.

Ma kakav zahtevani iznos Bele kuće za budžet NASA-e za 2016. bude bio, diskusija oko budžeta za sledeću godinu će se odvijati u znatno drugačijem ambijentu u odnosu na budžet za 2015. Posle pobede Republikanaca na novembarskim izborima, oni su sada povećali kontrolu nad Kongresom. U Senatu čak imaju poptunu prevlast nad Demokratama predsednika Obame. Senator iz Merlienda Barbara Mikulski iz redova Demokrata, koja je godinama bila glavni patron programa NASA-e u Kongresu, se povlači sa mesta predsedavajućeg senatskog Komiteta za odredjivanje budžeta NASA-e. Njeno mesto zauzima senator iz Misisipiija Tad Kohran (Thad Cochran). Još jedan veliki pobornik NASA-e u Kongresu, republikanski senator iz Alabame Ričard Šelbi (Richard Shelby), napušta kosmičku sferu i prelazi u Komitet za analziu bankovnog Sistema SAD.

Dodatnu komplikaciju u ovoj složenoj jednačini finansiranja programa NASA-e u budućnosti ima i neizvesnost sa predstojećim izborima za novog 45. američkog predsednika i činjenicom da će budžet za 2017. biti poslednji koji će pripremiti Obamina administracija. A ta ista administracija je pred kraj svog prvog mandata predlažući gašenje programa Constellation, nagovestila etapno povećanje budžeta NASA-e, počev od 19 milijardi u 2011, do gotovo 21 milijardu dolara na kraju petogodišnjeg perioda, tj. 2015! Sada, posle 18 milijardi dolara odobrenih u Kongresu, obećanje Bele kuće od pre pet godina o budžetu NASA-e od 21 milijarde izgleda kao san. I pored toga, NASA je prezodovoljna sa ovih 18 milijardi, jer da nije bilo podrške Kongresa, sa predlogom Bele kuće ostali bi kratkih rukava.

Vremena se medjutim menjaju, kao i lokalne i geopolitike, trenutni i budući prioritieti, i uslovi u kojima se budžeti predlažu i usvajaju. Sa njima menjaju se i ljudi, koji na ovaj ili onaj način odlučuju o sudbinama generacija. Na primer, nije nikakva tajna da kosmos u poslednjoj kampanji predsedničkih izbora 2012. nije bio visoko kotiran. Istorija nas takodje uči da su novoizabrani predsednici ponekad radikalno menjali dugoročne kosmičke planove svojih prethodnika. I time, svesno ili podsvesno, dramatično uticali na budućnost osvajanja kosmosa. Setimo se samo kako je Republikanac Ričard Nikson početkom 70-ih ugasio mesečev program Apollo koji je razvijan za vreme dva njegova prethodnika iz redova Demokrata (Džona Kenedija i Lindona Džonsona). Forsiranjem programa “Spejs šatl”, dominatno pod uticajem Pentagona, Nikson je praktično prekinuo tok istorije i ugasivši Apollo zaustavio čovečanstvo na njegovom putu prema drugim nebeskim telima. Znajući koliko su paraleno sa SAD-om i u SSSR-u uložili napora u mesečeve projekte koji su čak uključili gradnju sovjetske mesečeve baze sredinom 80-ih, vidimo kako jedna strateško značajna odluka donećšena u jednom istorijskom trenutku, od strane administracije koja je trajala isuviše kratko, može da utiče dugoročno na pravce razvoja civilizacije. Gde li bi samo sada bilo čovečanstvo da je umesto spejs šatla, program Apollo nastavljen sa još ambiocioznijim misijama na Mesec, koje bi defitinivno isprovocirale SSSR da i on tamo krene? Takodje, još su sveža sećanja na ono što je uradio Obama sa programom Constellation (letovi na Mesec i Mars) koga je inicirao njegov prethodnik Džordž Bušć-mladji i time barem za desetak godina pomerio planove za prve letove u duboki kosmos.

Sada se nažalost o povratku čoveka na Mesec govori kao o dalekoj budućnosti. Najoptimističnija očekivanja nose nas u godine posle 2030. kada možemo, ako se nešto veliko ne desi u medjuvremenu, da vidimo prve ljude na Mesecu maltene 60 godina posle astronauta Apollo. Lideri velikih država kao što su SAD imaju ogromne odgovornosti od stratečkog značaja za budućnost celog čovečanstva. One geografski leže daleko izvan granica njihovih država, a vremenski dotiču mnoge generacije koje tek treba da budu rodjene.

http://t.co/HKKPvrAd08

A P O D...

http://t.co/LedOGWeNwh

A P O D...

Europa: Ocean World

Scientists believe there is an ocean hidden beneath the surface of Jupiter's moon Europa. NASA-JPL astrobiologist Kevin Hand explains why scientists are so excited about the potential of this ice-covered world to answer one of humanity's most profound questions.

Kako je „Cassini“ štitio motore od meteoroida?

Uređaj za zaštitu motora je bila poluloptasta višeslojna izolacija postavljena na pokretni ram prečnika 2 metra koji je mogao da se otvara i zatvara. Kada je zaštita zatvorena, njena maksimalna debljina je iznosila samo 25 cm. Ova zaštita je imala prvenstveni zadatak da štiti motore od pogubnog uticaja mikrometeoroida.



Misija "Cassini" je Nasina ekspedicija pokrenuta radi istraživanja Saturna i njegovog sistema, lansirana još 1997. godine. Ova džinovska laboratorija – na lansiranju teška 5.600 kg a visoka 6,8 metara – do danas je koštala Nasu i njene međunarodne kooperante $3,5 milijarde. Posle nekoliko produžavanja misije, za sada se pominje 2017. kao krajnja godina trajanja ove neverovatne ekspedicije. Trenutno, „Cassini" se okreće oko Saturna oko 11 AJ daleko od Zemlje. Ova sonda, koja spada u klasu Nasinih najvećih, najsloženijih i najskupljih misija (Flagship Program), odlikuje se takvom sofistikovanošću i složenošću svojih instrumenata i podsistema da predstavlja najkomplikovaniju sondu ikad posletu ka spoljnjem solarnom sistemu. Za onu čitalačku manjinu koja uvek voli da čuje nešto više o tehničkim aspektima kosmičkih misija i aparata koji su njihovi nosioci, danas bih hteo da kažem nešto više o jednom detalju broda „Cassini", koji laiku nikada ne bi pao u oči čak i kada bi bio u mogućnosti da sondu gleda sopstvenim očima. Cilj mi je da i na taj način pokušam da pokažem do koje mere su međuplanetne kosmičke sonde složeni mehanizmi, a koliko je njihova realizacija zavisna od bezbrojnih istraživanja i novih tehničkih rešenja.



Preuzmite e-knjigu u PDF formatu
(21 strana, 6,92 MB)
http://astronomija.co.rs/images/stories/Astronautika/istorija/2014/Cassini/Cassini.pdf

Kometa C/2014 Q2 Lovejoy - iz Slovačke

Preminuo akademik Viktor Legostajev, Generalni konstruktor RKK “Energija”

Osmog januara 2015. u 84. godini preminuo je Viktor Pavlovič Legostajev, Generalni direktor RKK “Energija” i jedan od poslednjih pionira sovjetsko/ruske raketno-komičke škole.

Viktor Legostajev je postavljen za Generalnog konstruktora RKK “Energija” aprila 2014, kada je smenjen Vitalij Lopota, dotadašnji predsednik vodeće ruske korporacije u oblasti gradnje kosmičkih brodova. Tada je odlučeno da se shodno staroj praksi iz sovjetskog vremena funkcija Generalnog konstruktora kao tehničkog menadžera odvoji iz rukovodeće strukture. Za Predsednika RKK “Energija” tada je imenovan Vladimir Solncev, dok je Legostajev kao veteran RKK “Energija” još iz vremena Karaljova, postavljen za Generalnog konstruktora.


Veteran raketno-kosmičke tehnike – Viktor Legostajev

Legostajev je rodjen 1931. Po završetku Moskovskog višeg tehničkog učilišta (MVTU) “Bauman”, od 1955. do 1960. radio je u NII-1 na problemima stabilnosti leta krilatih raketa. U isto vreme, radeći pod rukovodstvom čuvenog Borisa Raušenbaha, Legostajev je počeo da se bavi teorijom upravljanja kosmičkih aparata. Bio je deo tima koji je razvio sistem aktivne orijentacije aparata “Luna-3” koji je oktobra 1959. prvi obleteo oko Meseca i snimio sa Zemlje nevidljivu stranu našeg najbližeg nebeskog suseda.

Godine 1960. Legostajev sa grupom inženjera sistema upravljanja prelazi u OKB-1 (sada je to RKK “Energija”), kojim je rukovodio slavni Sergej Karaljov. Grupa Raušenbaha odmah pristupa radovima na razvoju sistema kosmičkog broda “Vastok”. Upravo je Legostajev predložio rešenje za sistem orijentacije za bezbedan povaratak “Vastoka” sa orbite.

Od 1961. do 1974. Legostajev je učestvovao u razvoju sistema orijentacije i upravljanja kretanja mnogobrojnih kosmičkih aparata, uključujući medjuplanetarne stanice “Mars” i “Venera”, telekomunikacione satellite “Molnija-1”, automatskih šijunskih aparata “Zenit”, kosmičkih brodova “Vashod” i “Sajuz” i prvih orbitalnih stanica “Saljut”. Radio je direktno pod rukovodstvom Raušenbaha, u departmetnu kojim je godinama rukovodio legendarni Boris Čertok koji u svojim memoarima govori veoma toplo o Legostajevu kao “svom mladom saradniku”.

Posle gubitka orbitalne stanice “Saljut-2” kome su nedostaci u sistemu upravljanja dosta doprineli, 1974. dolazi do smene Raućenbaha. Na njegovo mesto je postavljen Legostajev koji će do 1989. rukovoditi tzv. Kompleksom sistema upravljanja gde su razvijani sistemi automatskog upravljanja zbližavanja i spajanja brodova “Progres”, modula orbitalne stanice “Mir”, kosmičkog broda “Sajuz-19” u prvoj meedjunarodnoj misiji sa ameirčkim brodom “Apolo-18” (jul 1975.).


Legostajev (u prednjem planu)( sa kosmonautom Jelisejevom, u Centru upravljanja letom misije “Sajuz-Apolo” 1975

Više od deset godina Legostajev je u RKK “Energija” radio kao zamenik generalnog konstruktora i bio jedan od ključnih ljudi u razvoju nacionalnih i medjunarodnih projekata, kao na primer MKS, “Morski start” i “Jamal“.

Legostajev je doktor tehničkih nauka, akademik, autor preko stotinu naučnih radova, predavač na Moskovskom fizičko-tehničkom institutu (MFTI).

Voda ipak nije stigla na Zemlju sa komete

Podaci prikupljeni tokom misije Rozeta ukazuju na to da teorija o tome da je voda na Zemlju stigla preko neke komete možda ipak "ne drži vodu".



Uzorci prikupljeni iz jednog komada leda sa komete 67P pokazuju da hemijski sastav pronađene vode razlikuje od one koja se nalazi na površini naše planete.

Naime, voda sa komete 67P sadrži tri puta veću koncentraciju vodonikovog izotopa deuterijuma u odnosu na vodu sa zemlje.

Autori studije objavljene u žurnalu "Science" navode da je verovatnije da Zemljina voda vodi poreklo sa nekih asteroida.

"Današnji asteoridi imaju ograničene količine vode i to je jasno, ali verovatno to nije oduvek bio slučaj. Veruje se da su u najranijem periodu našeg solarnog sistema, pre 3,8 milijardi godina, asteroidi često padali na površinu naše planete. Tada su mogli da imaju mnogo više vode nego danas", navodi jedna od autora studije Ketrin Altveg sa univerziteta u Bernu.

Ona dodaje da je teorija o tome da je jedno telo donelo vodu na Zemlju previše jednostavna.

"Na kraju, okeani na našoj planeti su vrlo verovatno mešavina mnogih stvari", kaže profesorka Altveg.

Inače, iako je robot File "zaspao" jer su mu se istrošile baterije, matična letelica misije "Rozeta" i dalje obrađuje prikupljene podatke, a ukoliko File uspe da prikupi dovoljno solarne energije, instrument "Ptolomej" će nastaviti da prikuplja podatke.

http://t.co/aGOezdGZNE

A P O D...

http://t.co/fr4ocVssb7

A P O D...

Kometa C/2014 Q2

Lov na komete, pa bile one već i otkrivene, uvek predstavlja izazov. Magličasti objekat, u kakve komete spadaju, ume da veoma lako "ispari" iz vidnog polja instrumenta. Ovo pogotovu važi za naseljena područja u uslovima zimske sumaglice, dima i vodene pare iz raznih grejnih sistema. Dodatnu otežavajuću okolnost predstavlja i odsustvo zelenih krošnji drveća koje i te kako ume da umiri užasavajuće efekte svetlosnog zagađenja nastalih od obližnjih stubova ulične rasvete. Međutim, u slučaju C/2014 Q2 pronalaženje se odvijalo i više nego lagano te sam kometu veoma brzo uočio u okularu dvogleda 15X70 postavljenog na paralelogram. Kometa je uočena približno na petnaest stepeni zapadno od zvezde Rigel i pohodila je sazvežđe Eridani (Reka). U dvogledu je u istom vidnom polju zajedno sa sjajnijom zvezdom Ksi Eridani (5,2 magnitude). Odabrao sam trenutak za posmatranje kada se kometa nalazila u kulminaciji, na nekih 40-tak stepeni visine iznad južnog horizonta, vreme: 21h po lokalnom vremenu (lokacija: grad Zrenjanin, periferija). Granična vizuelna magnituda 3,0. Datum: 07.01.2015. godine.

Sam izgled komete je opčinjavajući jer je sjajna i velika (široka) poput sazvežđa u kome se nalazila. Zajedno sa tri poravnate zvezde na jugu, predstavljala je lep prizor trougla sa kometom u vrhu i zvezdama u njegovoj bazi. Koma se sastoji iz dva dela, jedno je centralno zgušnjenje, vrlo uočljivo već na prvi pogled. Periferni vid otkriva tamniji, širi deo kome koji se krajevima lagano utapa u pozadinu. Ceo utisak je da je kometa kružnog oblika. Vrlo zanimljiv detalj kod ovakvog načina posmatranja jeste da se u pojedinim trenucima, u sredini centralnog zgušnjenja, zacaklilo zvezdoliko jezgro sjaja većeg nego li jedna od zvezda sa kojom je kometa činila gore opisani trougao.



Prizor vidnog polja sa kometom je skiciran i posmatranje je završeno u 22h13min. Sa skice sam približno ocenio veličinu uočene kome (oko 9 lučne minute) i sjaj jezgre (8,7 magnitude).

Vedro!

http://t.co/E69xL3ZQcc

A P O D...

Ne propustite u januaru

http://astronomija.co.rs/posmatranja/9261-ne-propustite-u-januaru

http://t.co/5ECyq911cU

A P O D...

Novo astronomsko društvo: Sirijus

Pojavilo se novo astronomsko drušvo u regionu.



Novo astronomsko društvo se zove Sirijus, a osnovano je u Prijedoru 10. januara ove godine. Evo lične karte:

Osnivači su Mladen Puzigaća - predsjednik Rajko Lekanić -osnivač
Nikola dejanović - podpredsjednik
Srđan Jovanović - sekretar
Danijel Egić - osnivač
Živko Babić - osnivač

Fejsbuk stranicu AD Sirijus možete posetiti ovde - https://www.facebook.com/profile.php?id=100008842088997

U osnivačkom aktu Društva stoji sledeće:

Ciljevi i zadaci: Astronomsko društva Sirijus - Prijedor

• Bavi se naučnim istraživanjima, prikupljanju i objavnjivanju podataka iz oblasti astronomije, egzoplaneta, astronautike, astrofizike, astrobiologije, radioastronomije, UFO fenomenologije, astro arheoloških zemaljskih objekata, artefakata, struktura i misterioznih pojava.
• Organizuje naučno tehničke smotre i takmičenja astronoma amatera.
• Organizuje obuku i stručno osposobljavanje članove u oblasti astronomije.
• Sakuplja i daje informacije i znanja vezane za astronomsku opremu i tehniku, astrofotografiju, astronomsko modelarstvo, avio i raketnu tehniku.
• Učestvuje u svim aktivnostima lokalnog i šireg karaktera koje se odnose na astronomiju i srodne djelatnosti.
• Izdaje neprofitabilne časopise i publikacije i javne prezentacije.
• Bavi se prikazivanjem nebeskih tijela članstvu, đacima, studentima i ostalom širem građanstvu koje ima interesovanja za astronomiju.

U ostvarivanju ciljeva Astronomsko društvo Sirijus :

• Pruža pomoć pri realizaciji nabavke i korištenja opreme, sredstava i objekata za bavljenje astronomijom i ostalim aktivnostima u vezi amaterskog rada u ovoj oblasti.
• Organizuje seminare, predavanja, obuku i druge oblike obrazovanja, za članove i treća lica koja su zainteresovana za astronomiju.
• Prikuplja, procesuira, razmjenjuje, klasifikuje i arhivira sva istraživačka saznanja i radi na njihovoj publikaciji publikaciji.
• Tokom provođenja svojih aktivnosti udruženje vodi računa o unapređenju ekologije i opšte svijesti očuvanja svih prirodnih resursa, o zdravlju ljudi i njivove ukupne dobrobiti.
• Bavi se istraživanjem i praćenjem promjena i anomalija u atmosferi koje bi mogle da utiču na klimatske promjene, aerozagađenje i ozonski omotač.
• Nastoji da obezbijedi što bolje materijalno tehničke predpostavke za rad članstvu u svim aspektima rada i popularizaciji astronomije.
• Radi na izgradnji i opremanju astronomske opservatorije i uređenju lokaliteta za osmatranje neba.
• Učestvuje u organizovanju i provođenju raznih geofizičkih istraživanja i eksperimenata.
• Pridržava se pravila Međunarodnog astronomskog saveza IAU - (International Astronomical Union).
• Ostvaruje, održava i unapređuje saradnju sa drugim udruženjima i organizacijama koje se bave istom ili srodnom djelatnošću

Na današnji dan: 12. januar, HAL 9000



Koje je originano ime HAL-a, slavnog računara iz folma "2001: A Space Odyssey"?

Postoji popularna legenda da HAL treba da asocira na IBM, što su i Arthur C. Clarke, pisac knjige, i Stanley Kubrick, režiser filma, odlučno negirali. Ime potiče od izraza "Heuristički programiran ALgoritmički računar". "HAL-9000" - rangiran na 13. mesto AFT-ine (American Film Institute) liste najvećih filmskih nevaljalaca - govorio je mekim, mirnim i jezivim glasom, koji mu je "pozajmio" glumac Douglas Rain.

U knjizi, HAL je postao operativan na današnji dan, 12. januara 1997. (u filmu je bio pet godina stariji, jer je postao operativan istog dana ali 1992.). U vreme kada su računari tek započinjali da ulaze na javnu scenu, priča je trebala da izazove strah da bi računari mogli da se odmetnu i preuzmu kontrolu nad svojim tvorcima, ljudima, umesto da im poslušno služe.

Pored održavanja sistema kosmičkog broda "Discovery One" tokom međuplanetne misije ka Jupiteru (ili Saturnu prema originalnoj noveli objavljenoj odmah posle snimanja filma), HAL je bio sposoban da govori, prepoznaje glasove, čita izraze lica i reči sa usana, interpretira i reprodukuje emotivna stanja, rezonuje, igra šah, itd.

Šta astronauti vide kroz prozor kada "padaju" iz svemira

Snimci iz svemira često ostavljaju bez daha, naročito kada se radi o dosad neviđenoj perspektivi - takav je i jedan načinjen tokom povratka kapsule "Sojuz" na zemlju.



Trio astronauta koji su boravili na Međunarodnoj svemirskoj stanici snimio je ove godine fantastičan prizor koji deluje kao nešto iz "Odiseje" ili "Zvezdanih staza".

Ipak, ono što se vidi kako proleće pored prozora nisu zvezde, već delovi ablativnog oklopa kapsule, koji je štiti tokom prolaska kroz atmosferu.

Kako navodi Popsci.com, snimak je autentičan, a u prilogu je i epizoda sa NASA TV-a koja opisuje život na MSS.

http://t.co/VFlTSTH1tL

A P O D...

Drama na MKS - astronauti prešli u ruski deo stanice, američki segment izolovan

Unutar američkog segmenta Međunarodne kosmičke stanice (MKS) danas izjutra došlo je do iznenadnog porasta pritiska, što bi moglo biti povezano sa isticanjem otrovnog amonijaka iz sistema hlađenja. Astronauti su prešli u ruski deo MKS i zatvorili američki segment. Kontrola misije u Hjustonu analizira situaciju.

Prve indikacije da nešto nije u redu sa sistemom za hlađenje u američkom segmentu MKS registrovane su danas, 14. januara 2015. u 04.00 izjutra po istočnoameričkom vremenu. Tada su kontrolori misije u Hjustonu primetili porast pritiska u kolu termičkog kontrolnog sistema B. Ubrzo posle toga, registrovan je porast pritiska unutar američkog dela, koji bi, prema jednom od najgorih scenarija u proceni rizika na MKS, mogao biti povezan sa isticanjem amonijaka. Posle alarma, astronautima Beriju Vilmoru (Barry Wilmore), koji je komandant stanice, Teri Virts (Terry Wirts) i Italijanka Samanta Kristoforeti (Samantha Christoforreti) je odmah naloženo da napuste podhitno američki deo stanice, pređu u ruski deo i za sobom zatvore vrata između dva dela MKS-a.



Prema šturoj informaciji objavljenoj na sajtu NASA-e, ovo je urađeno da bi se posada obezbedila u slučaju najgore moguće situacije, dok timovi inženjera u Hjustonu proveravaju sve relevantne informacije. Pored toga, aparatura koja nije od posebnog značaja za funkcionisanje MKS na američkom segmentu je isključena iz napajanja.

U 07.02 izjutra, komandantu ekspedicije MKS-42 Vilmoru iz Hjustona je rečeno da se za još uvek ne zna šta se desilo na američkom segmentu stanice. Nije jasno dali je alarm aktiviran zbog isticanja amonijaka, ili je reč o lažnom signalu zbog eventualnog kvara na nekom od senzora, ili je došlo do problema u kompjuterskoj relejnoj kutija odakle se raznoraznim sistemima stanice šalju podaci i komande.

Istovremeno, na sajtu "Roskosmosa" je danas u 14:22č po moskovskom vremenu objavljena vest koju prenosimo u celini:

O situaciji na Međunarodnoj kosmičkoj stanici

14.01.2015 14:22

Na američkom segmentu Međunarodne kosmičke stanice oko 11.44 po moskovskom vremenu došlo je do izbacivanja opasnih supstanci iz sistema hlađenja u atmosferu stanice. Trenutno, američki segment MKS je izolovan, posada je bezbedna i nalazi se na ruskom segmentu. Koncentracija primesa u atmosferi ruskog segmenta MKS se nalazi u granicama dozvoljenih vrednosti.

"Bezbednost posade je bila obezbeđena zahvaljujući koordinisanim i operativnim akcijama samih kosmonauta i astronauta, a takođe i operativnih grupa upravljanja u Moskvi i Hjustonu. Dalje korake na američkom segmentu treba da pripremi američka strana. Sada, Kontrola misije u Hjustonu analizira informaciju o stanju američkog segmenta MKS", rekao je načelnik ruskog Centra upravljanja letovima (CUP) Maksim Matjušin.

Iz ruskog CUP-a jedan neimonovani izvor je agenciji RIA Novosti rekao da isticanje amonijaka na MKS ne može da dovede do ugrožavanja zdravlja članova posade. "Stepen zagađenosti sada procenjuju stručnjaci. Ali već sada se precizno može reći da nema opasnosti po zdravlje posade", rekao je taj izvor. Astonauti Vilmor, Virts i Kristoforetijeva se sada nalaze na ruskom segmentu skupa sa kosmonautima Aleksandrom Samokutjajevim, Jelenom Serovom i Antonom Škaplerovim.

Zanimljivo je da dok ovo pišemo NASA nije potvrdila informaciju o isticanju "opasnih supstanci", kako je navedeno u vesti na sajtu "Roskosmosa". Potvrđeno je, kao što smo gore videli u jedinoj trenutnoj vesti na sajtu NASA-e da je registrovan pad pritiska u konturi sistema hlađenja, što bi moglo značiti da je došlo do isticanja amonijaka unutar atmosfere stanice.

Iz ruskog CUP-a takođe kažu da nema potrebe za evakuacijom kompletne posade sa stanice pomoću kosmičkih brodova "Sajuz". Već se govori o neplaniranim izlascima američkih astronauta u otvoreni kosmos da bi isticanje amonijaka bilo zaustavljeno. Trenutni grafik vanbrodskih aktivnosti američkih astronauta obuhvatao je tri planirana izlaska astronauta Virtsa i Vilmora u februaru (16, 20. i 25. februara). Sasvim je moguće međutim da pre ovih bude obavljen barem jedan neplaniran izlazak.

Sa MKS je u ponedeljak, 12. januara spojen automatski teretni brod Dragon koji je na stanicu doneo oko dve tone neophodnog materijala za nastavak operacija. Teretni brod ostaje spojen uz američki segment, uz modul Harmony (Node-2), dok ruski CUP ne namerava da promeni plan korekcije orbite MKS koja je planirana 28. januara.

Sistem za hlađenje koji koristi tečni amonijak je jedna od rak-rana američkog segmenta MKS. U proteklih nekoliko godina, isticanje amonijaka iz spoljašnje konture sistema hlađenja doneo je mnogo glavobolje, kako kontrolorima u Hjustonu i astronautima na stanici. Sistem za hlađenje obavlja vitalnu funkciju na stanici, jer odvodi toplotu koja nastaje radom aparature, preko radijatora u slobodan kosmički prostor. Tečni amonijak se sve vreme upumpava pomoću dve modula sa pumpama kroz sistem cevi postavljen na centralnu rešetkastu konstrukciju stanice. Na modulu Destiny hladni amonijak preuzima toplotu koju iz unutrašnosti stanice odvodi voda koja struji kroz cevi intrenog sistema hlađenja. Tu se takođe nalaze dve pumpe kojim cirkuliše voda kroz unutrašnje cevi internog sistema hlađenja američkih modula. Ranije, dok smo govorili o problemima sa sistemom za hlađenje, naglasili da se američki sistem sastoji od spoljašnjeg aktivnog termičkog kontrolnog sistema (EATCS) koji kontroliše unutrašnju temperaturu, odnosno razmenu toplote, u svim modulima američkog segmenta, u koji takođe ulaze japanski (Kibo) i evropski (Columbus) modul. Sistem EATCS se satoji od dve nezavisne konture (kolo A i kolo B), koje koriste mehaničke pumpe koje upumpavaju tečni amonijak u zatvoreno kolo hlađenja

Postavlja se pitanje, ako se voda koristi u unutrašnjem sistemu za hlađenje američkog segmenta, a tečni amonijak u spoljašnjem, kako je moglo doći, kao što navode ruski izvori, do isticanja amonijaka unutar stanice? Ako je to tačno, onda je moguće da je došlo do kvara na toplotnom konvertoru preko koga su unutrašnji ("vodeni") i spoljašnji ("amonijački") sistemi hlađenja povezani. Preko njega dolazi do razmene toplote između dva sistema i odvođenja toplote iz unutrašnjosti američkog segmenta u spoljašnji kosmos.

Poslednje vesti govore da će astronauti Vilmor, Virts i Kristoforetijeva prenoćiti na ruskom segmentu stanice, a da će američki deo ostati tokom noći izolovan. Takođe, NASA je na svom tviteru opovrgla vest koju je plasirao "Roskosmos" preko svog sajta. "Isticanja amonijaka na MKS nije potvrđeno. Astronauti su javili o povećanju pritiska u konturi hlađenja". Ova vest praktično potvrđuje našu sumnju o tome kako je mogao tečni amonijak, koji ne protiče unutar modula da bude oslobođen unutar stanice. Međutim, ima nezvaničnih informacija da je došlo do razhermetizacije konture hlađenja, što tek treba da bude potvrđeno od strane NASA-e.


Članovi posade MKS-42 u ruskom modulu "Zvezda" - u prednjem planu je Kristoforetijeva, desno lebdi Virts, u šarenoj majci u sredini je Škaplerov, levo Samokutjajev, a u zadnjem planu Serova

Lažni alarm - astronauti su se vratili natrag u američki segment

Na kraju je sve ispalo tako da bolje ne može biti – za sve je kriv lažni alarm o porastu pritiska unutar modula američkog segmenta. Tokom noći, astronauti Teri Virts i Samanta Kristoferati su sa maskama na licu uplovili u američki segment MKS, uzeli uzorke gasova i javili Kontroli misije u Hjustonu da nema nikakvih indikacija amonijaka u atmosferi. Na hitnom sastanku medjunarodnog tima manedžera projekta MKS, posle analize stručnjaka svih kontrolinih centara, posadi je rečeno da mogu da se vrate natrag na američki segment stanice. Može li lažni alarm uticati na buduće planove partnera u projektu MKS?

U vesti na portalu NASA-e se kaže da je posada provela nekoliko časova unutar ruskog segmenta, dok je američki deo bio zatvoren i izolovan. Posada se oseća dobro, dok nema nikakvih indikacija o tome da je došlo do isticanja amonijaka u atmosferu američkih modula.

Kao što smo juče pod oznakom “hitno” javili, rano izjutra po istočno-američkom vremenu, došlo je do aktiviranje alarma koji je deo softverskog sistema kontrole atmosfere unutar stanice. Istovremeno, softver centralne zaštite isključio je jedno od dva kola sistema za hladjenje (Konturu B). Astronautima Vilmoru, Virtsu i Krisoforeteijvoj je odmah naloženo da stave maske, predju u ruski deo stanice, i hermetički zatvore američki segment (vrata izmedju modula Unity i “Zarja”). Tamo su ih dočkali članovi ruske posade - kosmonauti Samokutjajev, Serova i Škaplerov.


Posada MKS-42 – (l-d) – Jelena Serova (RKA), Beri Vilmor (NASA), Aleksandar Samokutjajev (RKA), Anton Škaplerov (RKA), Teri Virts (NASA) i Samanta Kristoforeti (ESA-Italija)

Tokom dana, stručnjaci Kontrole misije u Hjustonu su analizirali podatke primljene sa senzora instaliranih na različitim lokacijama američkog segmenta. Svi primljeni podaci su govorili o tome da nema isticanja amonijaka unutar stanice. Alarm koji je doveo do svih ovih peripetija je najverovatnije aktiviran usled prelazne (“tranzijentne”) greške u jednom od blokova kompjuterskih relejnih sistema stanice koji se zove multiplekser-demultiplekser. Kontrolori su resetovali relejni blok i poništili lažni signal. Potonje analize ukazuju da nema indikacija da je relejni blok u kvaru, ali da će potonje detaljnije analize pokazati šta je dovelo do lažnog signala.

Posle toga je astronautima rečeno da udju u američki segment, uzmu uzorke vazduha i obave internu analizu pomoću gasoanalizatora. Tada je potvrdjeno da u atmosferi američkih modula nema opasnih supstanci i da je njen sastav u granicama normale. Astronauti su se vratili natrag, oprema koja je isključena tokom alarmantne situacije se etapno ponovo uključuje na električno napajanje, dok se i situacija na MKS lagano vraća u normalan režim. Tokom dana kontrolori će nastaviti sa operacijama na ponovno uključenje kola B sistema hladjenja tečnim amonijaka, na kome je nekoliko puta dolazilo do isticanja amonijaka, ali izvan stanice, u slobodan kosmički prostor.


Deo američkog segmenta sa pripojenim teretnim brodom Dragon koji je juče evakuisan

Alarmantna situacija koja se juče desila na američkom delu MKS, govori o tome koliko je Kosmička stanica integrisana celina. Iako se u njenom sastavu nalazi četrnaest modula (devet u sklopu američko-medjunarodnog segmenta i pet u ruskom delu), kvarovi na vitalnim sistemima kao što su sistem očuvanja života, sistem hladjenja i elektroenergetski kompleks mogu da dovedu do lančane reakcije i ugrožavanja života članova posade.

Gore, na MKS iako se tačno se zna gde prestaje ruska a počinje američka “teritorija” i iako su gore navedeni sistemi nezavisni, veliki kvarovi ne poznaju granice. Kako vreme protiče i delovi MKS stare, menjaće se njihove operativne performanse, tako da se može očekivati porast ovakvih alarmantnih situacija – lažnih i realnih – kako na američko-medjunarodnom, tako i na ruskom delu stanice.

To ponovo apostrofira značaj medjunarodne saradnje, jer je MKS konceptulano, strukturalno, programski i strateški jedan veliki medjunarodni projekat.

Razmišljajući o daljoj budućnosti MKS, ova alarmantna situacija može negativno da se odrazi na pozicije pojedinih partnera u projektu koji se već izvesno vreme dvoume oko toga dali da nastave dalje učešće. U ESA-i, dva ključna igrača – Nemačka i Francuska – ne dele više entuzijazam daljeg intenzivinijeg učešća Evrope u ovom projektu posle 2020.

U programu budućih kosmičkih planova Japana koji je obelodanjen prošle nedelje, MKS je spomenuta vrlo kratko uz opasku da će Japan doneti odluku o svojoj poziciji u ovom projektu kada bude utvrdjen fiskalni plan za 2016.

Za to vreme, ruska Vlada analizira predlog “Roskosmosa” za Federalni kosmički program (FKP) za sledećeu deceniju (period 2016-2025.). Finalna odluka o planovima Rusije vezanim za MKS posle 2020. biće doneta u maju. Medjutim, kako u svetlu ukrajinske krize sada izmedju Istoka i Zapada ponovo duvaju hladnoratovski vetrovi, u Kremlju nema velike želje da Rusija ostane u projektu MKS posle 2020.

Videćemo koliko će ovaj lažni alarm ustalasati stavove partnera o njihovom budućem učešću u projektu MKS.

http://t.co/aS9CZDJBqd

A P O D...

Ova će godina biti sekundu duža

Zbog nepravilnosti i oscilacija Zemljine rotacije dužina trajanja dana na planetu učestalo se mijenja. Riječ je o veoma malim, naoko potpuno nevidljivim promjenama no one ipak postoje i mjerljive su.



Suvremena civilizacija izrazito je ovisna o točnom računanju vremena i kalendaru. Usporavanja odnosno ubrzavanja Zemljine rotacije prirodni su proces i ovise o nekoliko faktora; plimi i oseci, klimatskim promjenama, stanju atmosfere, pomjeranju tektonskih ploča, distribuciji mase u jezgru planeta.. Već stoljećima Zemljina rotacija usporava a samim time dani postaju duži. Jasno, neki su dani duži a neki kraći i to u vrijednostima od +4 ms do -1 ms dnevno. Globalno gledano, Zemlja usporava svoju rotaciju.



Cijelokupna tehnika i sve što je povezano s njom mora pratiti te promjene. Laiku se čini kako jedna sekunda više ili manje ama baš ništa ne mijenja. Krene li vlak točno na vrijeme ili sekundu prije/poslje rijetko će tko primjetiti, mešetarima na burzi jedna sekunda može značiti dobitak ili gubitak popriličnih novčanih sredstava, u avionskom prometu jedna sekunda nije nimalo bezazlena..

Pogreška od jedne sekunde u satelitskoj navigaciji ravna je katastrofi. A satelitsku navigaciji svakodnevno koristi svatko od nas, bilo da je riječ o gps-u u automobilu ili usluzi lociranja prilikom postanja „LIKE" na facebooku. U junu ove godine dodati ćemo jednu sekundu u trajanju jednog dana. Time će se sustav mjerenja vremena uskladiti sa stvarnim vremenom.

O tome brine International Earth Rotation and Reference Systems Service. Zadnja takva „administrativna" sekunda dodana je u lipnju 2012. godine. I ne, nije prošlo bez problema. Nemali broj internetskih stranica tada se srušio, avionski promet Australije našao se u kolapsu.. Problem je nastao zbog nepripremljenosti programskih riješenja računala da prepoznaju dvije „iste" sekunde u nizu.

Prva dodatna sekunda u preciznom računanju vremena primjenjena je 1972. godine. Otada smo ubacili 25 sekundi. Kako god bilo, ovog ćemo ljeta sekundu duže uživati u ljetnim blagodatima. Sjetite se toga ako na vašim mobitelima vidite da je isti dvaput odbrojao istu sekundu!