Vesti iz sveta astronomije...

http://t.co/Bt2GRrhFvT

A P O D...

Indija – zemlja čuda i razvoja

Svi znaju da je Indija druga zemlja po broju stanovnika i svetski lider u kriketu i hokeju na travi. Malo njih zna da imaju desetu ekonomiju na svetu i treću armiju po veličini, za koju svake godine izdvaja milijarde dolara – samo 9 zemalja na svetu po tome je ispred njih. U sklopu tih napora nalazi se i indijski kosmički program.

Njihova kosmička agencija se zove ISRO - Indian Space Research Organisation, i jedna je od najvećih na svetu. Indija se izborila za kolonijalnu nezavisnost od Britanije 1947, a nepunih 20 godina kasnije već su osnovali agenciju za kosmičke tehnologije.

Prvi veštački satelit zemlje, “Aryabhata”, lansirali su Sovjeti 1975. godine, a 1980. poslat je u kosmos prvi satelit domaćom raketom “SLV-3”. Vremenom su sopstvenim snagama (i uz obilatu pomoć Rusije) lansirali sopstveni orbitni navigacioni sistem, a ono što je šokiralo čitav svet bila je njihova misija na Mesec 2008. godine. Danas više nikog ne iznenađuju izjave njihovih čelnika da Indija planira sletanje svojih sondi i rovera na Mesec i Mars, slanje ljudi u orbitu i na druge planete, itd.

Povod za ovo moje pisanije jeste nedavni uspešni ulazak indijskog orbitera u Marsovu orbitu. Na taj način, Indija je ušla u istoriju kao prva zemlja koja je to pošlo za rukom iz prvog puta, a i kao prva azijska zemlja koja je uopšte dospela do Crvene planete[1].

Iz istorije znamo da su misije na Mars retko kad bile uspešne[2]. Pre indijskog “Mangalyaana“ (sanskrit – Marsov brod), samo su SAD, SSSR i Evropa uspeli da uđu u orbitu Marsa. Indija je pre pola meseca postala član tog elitnog kluba.

Ono što indijsku misiju čini vrlo zapaženom jeste mal’tene spartanska cena njene realizacije. Sa cenom od samo $72 miliona, to je najjeftinija međuplanetna misija ikad pokrenuta[3]. Recimo, tekuća američka satelitska misija na Mars, “MAVEN”, koja je stigla u Marsovu orbitu 2 dana pre “Mangalyaana”, košta Nasu paklenih $671 milion[4].

Američki eksperti se brane da je enormna razlika u cenama između “Mangalyaana“ i „MAVEN-a“ (Mars Atmosphere and Volatile EvolutioN) posledica jednostavnije konstrukcije indijskog broda. „Njihov brod je mali,“ rekao je o indijskoj misiji Endrew Coates, budući glavni naučnik na evropskom marsovom roveru 2018. godine. „Njegov teret iznosi svega 15-ak kg. Uporedite to sa složenom opremom na 'MAVEN-u' i shvatićete otkud razlika u ceni,“ izjavio je ovaj naučnik za BBC[5].

Možda jeste manji i jednostavniji od “MAVEN-a”, ali “Mangalyaan” će ipak dati svoj doprinos razumevanja Crvene planete. On je naoružan instrumentima za registrovanje metana, ključnog traga u potrazi za životom na Marsu.

Indijski koraci u kosmosu imali su skroman početak. Sredinom 1962, Tumba, zaseok u blizini grada Tiruvanantapuram na jugu, odabran je za lokaciju prve lansirne rampe, Thumba Equatorial Rocket Launching Station (TERLS) (kasnije preimenovan u Vikram Sarabhai Space Center). Mala lokalna crkva je poslužila kao TERLS-ova radionica, a obližnja sveštenikova kuća kao prva kancelarija. Delovi raketa i opreme često su bili transportovani biciklima. Samo godinu dana posle osnivanja, TERLS je lansirao prvu raketu, „Nike-Apache“ američke proizvodnje. Već 1969, u Bangaloru osnovana je državna kosmička agencija ISRO.

ISRO je ispoljio veliku veru u sebe. Indija se nalazi u maloj grupi nacija koje sprovode deep-space misije, i na prvoj od njih, sprovedenoj 2008, njihov brod “Chandrayaan-1”[6] ušao je u Mesečevu orbitu. Ubrzo je stigla senzacionalna vest da su na Mesecu otkriveni tragovi vode. Pored navedenog, Indusi takođe poseduju IRS, najveću civilnu satelitsku mrežu na svetu, sa 12 satelita domaće proizvodnje. Oni su takođe u malom broju povlašćenih zemalja koje pružaju komercijalnu uslugu lansiranja satelita – do danas su u orbitu postavili 67 satelita, uključujući i 40 inostranih iz 19 zemalja sveta.

Ulazak “Mangalyaana” u Marsovu orbitu predstavlja poslednji dragulj u ISRO-voj kruni.




Indijski kontrolni centar u Bangaloru, koji podržava Indijska deep-space mreža IDSN u Byalalu.

Ali nisu svi impresionirani ISRO-vim dostignućima kao ni rastućim indijskim vanzemaljskim ambicijama. Posebno je kritikovana njihova misija na Mesec i Mars kao traćenje resursa, koji su mogla da budu iskorišćena u rešavanju problema siromaštva, zdravstva, gladnih ili ostlih ugroženih u zemlji. “Izgleda da je kosmos deo iluzije indijske elite u potrazi za statusom supersile,” mišljenja je ekonomistkinja Jean Dreze.

“Radi se o kritici neobaveštenih,” odgovara Ajey Lele, naučnik sa njudelhijskog Instituta za Odbrambene studije i analizu i autor knjige “Mission Mars: India’s Quest for the Red Planet“. „Korist bilo kakve kosmičke aktivnosti ne treba posmatrati izolovano od ostalih tekućih procesa,“ izjavio je ovaj naučnik nedavno u jednom intervjuu.

Za razliku od programa drugih nacija koje su aktivne u kosmosu, koji su uglavnom pokrića za militantne ciljeve, indijski kosmički program ima korene u razvojnim ciljevima, izjavio je Lele. I stvarno, ISRO-vi sateliti su odigrali značajnu ulogu u menjanju života običnih Indusa, dajući značajan doprinos na poljima opismenjavanja odraslih i obrazovanja dopisnim putem, predviđanju vremenskih prilika i prirodnih nesreća, kao i telemedicine.

Navodeći primere koji bi ilustrovali na koji način ISRO pozitivno utiče na život prosečnog Indusa, ovaj naučnik je podsetio kako su za vreme ciklona Phailin koji je pogodio indijsku istočnu obalu 2013. ISRO-vi sateliti pružali vitalne informacije kada će i gde intenzitet cikloma biti najveći. “Fascinantno je da je vlada tada uspela da na vreme evakuiše preko milion ljudi,” izjavio je on, podvlačeći da je 1999. ciklon slične snage odneo preko 10.000 života a ovaj prošlogodišnji samo sedam.

ISRO-vi rezultati u spoljnjem kosmosu došli su uglavnom nošeni sopstvenim snagama. Nakon nuklearnih testova 1974. i 1998, nekoliko indijskih naučno-istraživačkih institucija, uključujući i ISRO, podpali su pod široke sankcije “međunarodne zajednice”[7]. One su usporile mnoge ISRO-ve projekte i ambicije, posebno one koji su se oslanjalo na zapadnu tehnologiju. To se odrazilo, recimo, na pristup kriogenoj tehnologiji za razvoj raketnih motora, što je bolno uticalo na projekat novih raketa GSLV(Geosynchronous Satellite Launch Vehicle).

Međutim, izgleda da je gledano na duže staze tvrd stav Zapada imao bumerang-efekat, jer je naterao ISRO-ve naučnike da se nose sa kosmičkim tehnologijama na sopstveni način. “To je prinudilo naše naučnike da se usredsrede na raspoložive resurse i priviknu na skromne budžete,” otkrio je naučnik ISRO-a. Taj kapacitet za inovacije uz mali budžet pomogao je ISRO-u u smanjivanju troškova mnogih projekata i programa.

Objašnjavajući kako je ISRO uspeo da smanji izdatke za “Mangalyaan“[8], Lele je istakao da je indijska kosmička agencija „razvila veštine i infrastrukturu za svoju lunarnu misiju i sve to iskoristila i za misiju za Mars.“ Kao rezultat, ISRO je uštedela na zahtevnim fazama istraživanja i razvoja, kao i na razvoju i testiranju prototipa.

Ali najvažnije je, kako je uočio Lele, da je čitava ISRO-va tehnologija potpuno domaća. Za razliku od Nase, koja svaki projekat rasparčava na kompanije poput “Lockheed Martina” ili “Boeinga” radi daljeg razvoja, ISRO je sve to uradio u “svojoj kući”. Time su znatno smanjeni troškovi.

A naravno, i svi ostali troškovi su niži u Indiji, poentirao je Lele. ISRO naučnici su plaćeni skromnije nego njihove kolege u Nasi i ostalim kosmičkim agencijama. Njihovi naučnici primaju “standardne državne plate”.

I pored brojnih kosmičkih odiseja, ISRO uredno plaća porez svojoj državi. Njihov servis lansiranja satelita posebno je isplativ. U 2012-13, ISRO-va komercijalna grana, “Antrix Corporation”, platila je porez od $216 miliona. u 2014-15 očekuje se rast od najmanje 15 procenata.

Ali iako ISRO-va pouzdanost i mali tročkovi kosmičke proizvodnje privlače mnoge kupce, Indija se ipak ne nalazi među glavnim igračima na globalnom kosmičkom tržištu.

Lele za to vidi dva glavna razloga. Prvi je da Indija poseduje samo jednu lokaciju za lansiranje satelita, sa samo dve operativne lansirne rampe, što broj lansiranja ograničava na između dva i četiri svake godine. Još važnije je da Indija nije do sada uspela da svoju raketu GSLV pretvori u potpuno operativan sistem.

Danas Indija isključivo zavisi od rakete Polar Satellite Launch Vehicle (PSLV), koja se pokazala kao idealan “radni konj” za lansiranja na nisku orbitu (LEO) satelita sa manjim korisnim teretom, obično lakšim od jedne tone, koji se koriste za daljinsko osmatranje (špijunske zadatke), eksperimentalne i navigacione zadatke. Međutim, svetsko tržište lansiranja satelita polako se pomera ka težinama korisnog tereta od 3 do 7 tona[9] smeštenog na geostacionarnu orbitu radi telekomunikacija, televizijskog emitovanja i servisa vremenske prognoze.

ISRO će morati da ojača svoju sposobnost da nosi teže satelite na geostacionarnu orbitu ako želi da postane ozbiljan igrač u multi-milijarderskom globalnom biznisu lansiranja satelita, u kome trenutno dominiraju evropske i kineske kompanije.

Značajan korak na ovom polju učinjen je u januaru ove godine, kada je uspešno lansiran satelit “GSAT-14” težak skoro 2 tone raketom “GSLV D5” pokretanom domaćim kriogenim motorima. Prethodni pokušaji lansiranja završeni su neuspešno.

Dovršavanje rakete “GSLV” obezbediće Indiji veći udeo u globalnom biznisu za koji se očekuje da će do 2020. odneti oko 1.000 satelita na nisku i na geosinhronu orbitu. Posle ulaska u mali klub zemalja koje mogu da proizvedu kriogene motore, ISRO je eliminisao potrebu plaćanja visokih cena drugim agencijama da bi lansirali svoje teže satelite.

Zbog nedostatka odgovarajuće snage raketa, Indija je bila limitirana u prvim misijama na Mesec i Mars pa je i teret bio manji. Sa “GSLV” Indija će imati više prostora u planiranju misija u spoljnjem kosmosu.

Danas je ISRO-vo tržište otvoreno uglavnom ka klijentima u Evropi i Kanadi. Čini se kao da su njihovi najbliži susedi potpuno zapostavljeni. Šri Lanka i Pakistan, naprimer, okrenuti su ka Kini kada su u pitanju njihove satelitske potrebe, dok afganistanske satelite lansiraju Evropljani[10]. Indija bi mogla da proširi svoje tržište nudeći svoj satelitski servis zemljama Azije, Afrike i Južne Amerike.

Povodom poslednjeg lansiranja na Mars, indijski predsednik vlade Narendra Modi je pozvao ISRO da proizvede jedan satelit koji će biti poklonjen komšijama u okviru Južnoazijske regionalne saradnje (SAARC). Očekuje se da bi SEERC satelit trebalo da unapredi i produbi regionalnu saradnju.

Ako čitav ovaj tekst shvatimo kao uvod, onda bih mogao samo ukratko da nešto kažem o inkriminisanoj Marsovoj misiji “Mangalyaan”.

Orbiter veličine uličnog frižidera za sladoled lansiran je raketom „PSLV” pre tačno godinu dana sa rampe Satish DhawanFLP u državi Andra Pradeš. Posle punih mesec dana provedenih u Zemljinoj LEO orbiti, sonda se 30. novembra 2013. otisnula na trajektoriju ka Marsu. Posle 298 dana putovanja aparat je 24. septembra 2014. konačno ušao u orbitu.

Sastavljanje rakete-nosača “PSLV-XL”, sa oznakom “C25”, započeto je početkom avgusta 2013, a posle manje od dva meseca u centat Sriharikote stigao je kosmički brod i odmah se pristupilo njegovom spajanju sa raketom. Satelit je u rekordnom roku, za manje od 15 meseci, bio razvijen i proizveden u ISRO-ovom Satelitskom centru u Bangaloru.

Na lansiranju, indijski Marsov orbiter je bio težak 1.380 kg, od čega je 852 kg predstavljalo gorivo. Električnu struju za 5 naučnih instrumenata i održavanje podsistema daju tri solarna panela od po 1,8×1,4 m i ukupne površine 7,56 m2, koji na Marsovoj orbiti generišu 860 vati. Komunikacija se održava preko dva predajnika snage 230 vati. U tu vrhu koriste se mreža antena, koja uključuje glavnu usmerenu (HGA), pomoćnu poluusmerenu (MGA) i neusmerenu antenu (LGA). HGA koristi tanjir prečnika 2,2 m za prenos S-talasa.

Aparat je 22. septembra uspešno testirao motor paleći ga na ~66 minuta, oko 41 sat pre stvarnog ulaska u orbitu. Konačno, 24. septembra “Mangalyaan“ je ušao u jako eliptičnu orbitu oko Marsa, samo dva dana posle Nasinog droda “MAVEN”. Dimenzije orbite su 422×76.993 km, a period par minuta manji od 73 sata. Posle manevra ulaska u orbitu, orbiteru je ostalo oko 40 kg goriva, a smatra se da bi za planiranu 6-mesečnu misiju bilo neophodno oko 20 kg.

[1] To je jako bitno, jer se u tom regionu biju teške bitke za primat u kosmosu između Kine i Indije.

[2] Statistički, uspelo je samo 51% misija – od 55 smatra se uspešnim samo 26.

[3] Prema podatku iz 2008, cena slanja kilograma sa Zemlje na Mars iznosila je $309.000.

Da stvar bude zanimljivija, sâm orbiter košta svega $25 mil. dok je ostalo potrošeno za zemaljske stanice za praćenje i opremu.

[4] Nasin prošlogodišnji budžet je bio $17,7 milijardi, dok je indijski iznosio samo $1,1 milijardu. Mnogi analitičari veruju da bi Indija mogla značajno da učestvuje u svetskom kosmičkom biznisu vrednom ove godine $304 milijarde, prestižući Kinu, Japan i Rusiju u jeftinim tehnologijama.

[5]„MAVEN“ je na lansiranju imao težinu od 2.454 kg, a nosio je oko 65 kg naučne opreme.

[6] Na ovom brodu su bili i bugarski nučni instrumenti (!) a brod, iako na lansiranju težak 1.380 kg (u Mesečevoj orbiti 675 kg), koštao je samo $63 miliona. misija je trajala 10 meseci.

[7] I pored svih napora da pronađem šta TAČNO znači ova novo-reč, nisam uspeo. Jedino i uvek se iza ove floskule kriju interesi vlade SAD a ostali ... nikad ne piše ko su i koliko ih je.

[8] Premijer Indije N. Modi je izjavio u intervjuu da je holivudski film „Gravity“ skuplji od indijske misije na Mars!

[9] Kina već planira satelite od 8 tona, što će predstavljati prave džinove za današnje standarde.

[10] Još jedan dokaz da gosp. Lele nije pomenuo da Indija ne učestvuje adekvatno u podeli kolača vezanog za lansiranje satelita zato što velike kosmičke sile politički LOBIRAJU i da zato učestvuju i tamo gde ne bi niko očekivao. Kakve veze ma Afganistan i Evropa, ako ne isključivo globalno političko-ekonomski? U ovom textu niko nije pomenuo da se vojno i kosmički Indija jako oslanja na Rusiju, a to NIKOM u regionu ne odgovara.

The Detailed Universe: This will Blow Your Mind

Od Zemlje kroz univerzum do atoma...

http://t.co/7GgaNPtbF1

A P O D...

Revolucionarne slike teleskopa ALMA otkrivaju nam kako nastaju planete

6. novembar 2014. Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1436. http://www.eso.org/public/serbia/news/eso1436/

http://astronomija.co.rs/galaksije/9140-revolucionarne-slike-teleskopa-alma-otkrivaju-nam-kako-nastaju-planete-.html

Hayabusa - lovac na uzorke asteroida

Japanski kosmički program je oduvek bio neverovatan, kao uostalom i mnoga njegova dostignuća. Ipak, jedna njihova misija spada u sam vrh ljudskog istraživanja kosmosa, sa rezultatom kojim u to vreme nisu mogli da se podiče ni Rusi ni Amerikanci. Zato je čak i u Guinnessovoj Knjizi Rekorda našla svoje mesto. Iako je mnogi smatraju za misiju koja je pretrpela najviše kvarova u istoriji, bila je ipak toliko uspešna da se danas, 10 godina kasnije, sprema njen nastavak. O čemu je reč? Pročitaj i videćeš da se radi o jednoj od najinteresantnijih misija ikada pokrenutih. Napominjem da je tekst opširan, sa puno tehničkih detalja i da je pre svega namenjen onima koji vole da uđu malo podrobnije u složene ali po pravilu genijalne tehnike brojnih sistema kosmičkih letilica i istraživanja obližnjih nebeskih tela.



Ogroman broj ljudi u svetu “zna” da su 4. oktobra 1957. Sovjeti lansirali prvi “Спутник” u orbitu. Samo mali broj istih “zna” da su samo 154 dana kasnije i Amerikanci lansirali svoj prvi satelit – “Explorer 1”. Ali zato skoro niko ne zna da su sledeći u kosmosu bili Francuzi (satelit “Astérix”) a još manje od “skoro niko” da su ih pratili Japanci sa svojim satelitom “Ōsumi”.

Ovim insertom sam hteo da pokažem da su Japanci od davnih dana bili zainteresovani za kosmos. Do danas su tamo lansirali 35 raketa, od čega 8 neuspešno. Njihov kosmički program pokriva sve: od meteoroloških, komunikacionih, pozicionih i probnih inženjerijskih satelita, preko špijunskih, privatnih minijaturnih i astronomskih satelita, pa do lunarnih i planetnih kosmičkih brodova. Čak su uključeni i u slanje ljudi na Međunarodnu orbitnu stanicu (ISS), a koketirali su i sa sopstvenim brodom sa ljudskom posadom. Prema podacima sa neta, trenutno je preko 50 japanskih kosmičkih aparata operartivno, a makar toliko je u pripremi za budućnost …

Priznaćete da ovo zvuči kao uvod u zanimljivu priču o japanskom kosmičkom programu, ali to će možda biti tema nekog drugog teksta.. Ja bih danas, međutim, želeo da kažem nešto drugo. Čitaj dalje pa ćeš videti šta.

Ako ne računamo ~40.000 tona kosmičke prašine koja navodno svake godine padne na našu planetu, kod kuće imamo 382 kg lunarnih uzoraka koje su doneli astronauti sa šest misija “Apollo”, kao i 326 grama Mesečeve pračine koje su sredinom sedamdesetih donele tri sovjetske automatske sonde serije „Луна“. Od kosmičkog materijala možemo još jedino da se podičimo sa 7 čestica koje je Nasina sonda „Stardust“ pokupila iz repa komete Wild 2 u donela na Zemlju 2006. godine. Ako ne računamo hiljade tona kometnog i meteoritskog materijala koji je eonima padao na našu planetu, to je sve što na Zemlji imamo od uzoraka sa drugih svetova u kosmosu oko nas.

Preuzmite e-knjigut u PDF verziji
(124 strane, 16,9 MB)

http://astronomija.co.rs/images/stories/Astronautika/istorija/2014/HAYABUSA/Hayabusa.pdf

http://t.co/c0Hdema3U2

A P O D...

“Fila” sleće na kometu 12. novembra

Stručnjaci Evropske kosmičke agencije (ESA) planiraju da 12. novembra 2014. na kometu 67P/Čurjumov-Gerasimenko spuste sondu “Fila” (Philea). Mesto sletanja ima prečnik od oko 500m, nazvano je Agilkia i nalazi se na “glavi” komete 67P.

Prvo spuštanje jednog kosmičkog aparata na površinu komete započeće 12. novembra u 09:35CET odvajanjem sonde “Fila” od letelice “Rozeta” (Rosetta), na visini od 22km. Kontakt sa površinom je planiran u 17:00CET. Ako sve bude ićlo po planu, prvi signali sa sonde “Fila” treba da budu primljeni u Kontroli misije DLR u Kolonju trideset minuta posle spuštanja.

Iako je kompletna operacija spuštanja vrlo složena, u DLR smatraju da su poslednji metri pre dodira tla kritični. Iako je mesto spuštanja najravnija oblast koju su planetolozi mogli da otkriju na snimcima sa “Rozete”, tamo ima dosta velikog razbacanog stenja, a moguće je da postoje neravnine i nagibi koji nisu mogli biti uočeni. Naučnici se medjutim nadaju da će kompjuterski sistem za automatsko navodjenje sonde i upravljanje spuštanjem na kraju uspeti da izbegne sve ove prepreke.

Odmah posle spuštanja, lender će započeti naučna istraživanja. Na njemu se nalazi deset naučnih instrumenata koji će proučavati površinu komete, njenu atmosferu i podzemne slojeve.

Mesto spuštanja “Agilkia” je odabrano medju više od 8000 predloženih imena. Kao i “Rozeta” i “Fila”, ime “Agilkia” je vezano za Egipat. Agilkia je naime ostrvo na Nilu na koga je 1980. hram boginje Izide prebačen sa ostrva Fila pre njegovog potapanja za vreme gradnje Asuanske brane. Zanimljivo je da je jedno od predloženih imena bilo i “Mobi Dik”, koji je ulovljen harpunom; obrazloženje je bilo vrlo logično, jer će se sonda “Fila” pričvrstiti za tle uz pomoć dva harpuna.

Posada kosmičkog broda “Sajuz TMA-13M” se vratila na Zemlju

Kosmički brod “Sajuz TMA-13M” uspešno je sleteo na Zemlju sa tročlanom posadom Medjunarodne kosmičke stanice MKS-41 u sastavu Maksim Surajev (“Roskosmos”), Aleksander Gerst (ESA/Nemačka) i Gregori Vajzman (NASA). Aparat za povratak je sleteo 10. novembra 2014. u 06:59č (po moskovskom vremenu) 85km severno od grada Arkalika, u Kazahstanu. Misija je trajala 165 dana, 7 časova i 1 minut.

Završena je još jedna uzbudljiva kosmička ekspedicija na Medjunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS). Obilovala je kako naučno-istraživačkim eksperimentima, tako i remontno-profilaktičkim radovima. U američko-medjunarodnom delu MKS obavljeno je preko 200 eksperimenata, dok je na ruskom delu stanice obavljeno gotovo stotinu eksperimenata. Proučavana je fizika gasova, plazme i laserskih snopova u uslovima mikrogravitacije. Nastavljeni su eksperimenti sa analizom malih eksperimentalnih sfernih tehnoloških satelita, u okviru kosmičke biomedicine istraživan je uticaj bestežinskog stanja na praktično celo ljudsko telo – uključujući čak i kožu. Značajan deo istražavanja se odnosio na praćenje uslova u atmosferi i na površini Zemlje, uključujući vulkanske aktivnosti.







Jedan od najzanimlivijih eksperimenata je obavio Nemac Gerst, kada je sa stanice daljinskim komandama upravljao robotizovanim vozilom na Zemlji, simulirajući buduće operacije koje astronauti na orbitalnim stanicama oko planeta mogu obavljati sa roverima na površini. Takodje, popularni “robonaut” je konačno dobio “noge”, ali posle njihovog instaliranja, ispostavilo se da je Kontrola u Hjustonu izgubila kontakt sa prvim kosmičkim androidom na stanici, pa su ga astronauti za svaki slučaj isključili, do daljnjeg.

Takodje, u oktobru obavljana su tri izlaska u otvoreni kosmos – dva u okviru američkog programa i jedan iz ruskog dela MKS. U prvom su učestovali Vajzman i Gerst, a u drugom Vajzman i Vilmor, koji je krajem septembra stigao na Kosmičku stanicu kao član ekspedicije MKS-42, a u trećem je Surajev proveo tri i po sata izvan stanice skupa sa Samokutjejevim koji je skupa sa Vilmorom i Serovom 26. septembra stigao na MKS brodom “Sajuz TMA-14M”. Američki radovi izvan stanice su trajali po šest i po časova i bili su usredsredjeni na završetak servisiranja kriogenog sistema napajanaja električnom energijom na kome je prošle godine došlo do otkaza jednog od blokova koji pumpaju tečni amonijak za hladjenje električne opreme. Boravak Vajzmana i Gersta (bio je to 27. izlazak u otvoreni kosmos u okviru američkog programa MKS) obeležio je jedan zanimljiv dogadjaj; naime, na jednom snimku koji je napravio Vazjman, iza Gersta se vidi sjajni, cilindrični, neidentifkovani leteći objek (NLO) koji je zaminuo u dubine kosmosa.

Još jedan kuriozitet je neuobičajeno veliki broj udara mikrometeorita zabeleženih tokom ove misije, što ne čudi budući da je Kosmička stanica velika kao fudbalsko igralište. Tako je na primer na snimku napravljenom kamerom sa mehaničke ruke uočena do sada najveća “rana” od udara meteorite. Na površini jednog od radijatora sistema za hladjenje kroz koji protiče tečni superhladni amonijak vidi se trag udara mikrometeorita dužine preko 13cm. Kako uredjaji nisu detektovali isticanja amonijaka, inženjeri u Kontroli misije u Hjustonu se nadaju da radijator ipak nije oštećen. Takodje, na jednom od prozore modula “Kupola” koji je glavna “osmatračnica” MKS registovana je rupa nastala od udara meteorite. Iako nije došlo do proboja, astronautima je naloženo da zatvaraju poklopce na prozorima “Kupole” kada je ne koriste za osmatranja. Ni ruski deo MKS nije ostao poštedjen potoka mikrometeorita iz kosmosa – najveća rupa je otkrivena na iluminatoru malog istraživačkog modula “Poisk”.

Tokom ove misije sa MKS je spojeno nekoliko automatskih teretnih brodova, uključujući poslednji, peti evropski “teretnjak” ATV “Lemetr”,. Pored ATV, na stanicu je redovno transportovan material neophodan za nastavak leta MKS ruskim teretnim brodovima “Progres-M” i privatnim aparatima Dragon (kompanije SpaceX) i Cygnus (OSC). Ostaće zabeleženo da je poslednji pokušaj prevoza materijala do MKS pomoću broda Cygnus (misija Orb-3) završen eksplozijom rakete-nosača Antares odmah posle poletanja.

Danas, 10. novembra, u 03:31č kosmički brod “Sajuz TMA-13M” je odvojen od MKS i udaljivši se od nje, krenuo na sletanje. Zatim su sledele dobro poznate operacije u šemi spuštanja broda “Sajuz” – orijentacija, kočenje, odbacivanje orbitalnog i instrumentalnog odseka, ulazak u atmosferu, otvaranje padobrana, aktiviranje malih retroraketnih motora i ateriranje u kazahstansku stepu. U zoni spuštanja, kosmičku posadu je čekalo oko 300 ljudi iz prihvatnih službi, 14 helikoptera Mi-8, dva aviona An-26 i šest specijalizovanih terenskih vozila.







Na MKS misiju nastavlja posada u sastavu Aleksandar Samokutjajev, Jelena Serova i Bari Vilmor. Za dve nedelje, njima će se pridružiti ekipa misije MKS-43 – Anton Škaplerov (“Roskosmos”), Samanta Kristofereti (ESA/Italija) i Teri Virts (NASA).

http://t.co/Jd5S4YKfCX

A P O D...

'Rosetta' blog №6: Kako je „File“ sletela na kometu 67P

Upravo gledam preko TV čekanje vesti da li je lender uspeo ili ne u svojoj solo avanturi. Ali spuštanje na površinu prljave grudve leda prečnika samo par kilometara nije lak zadatak. „File“ će upotrebiti kombinaciju harpuna, ankera i mlazova gasa da se osigura od odskoka nazad u kosmos.


Sletanje “File”.

“File” je mala sonda teška 98 kg i dimenzija 0,85×0,85 metara, ali sa raširene tri noge stajnog trapa dostiđe visinu od 1,3 metra i širinu od 1,43 metra. Uprkos svoje veličine, ona nosi čak 10 naučnih instrumenata ukupne težine 26,7 kg. Instrumenti uključuju različite kamere, spektroskope, bušilicu i sl.


Instrumenti na sondi.


Čuri u poređenju sa Madridom. (ESA)

Pre nego što je odbacila “File”, “Rozeta” je prvo morala da se udalji od komete Gerasimenko da bi je bolje locirala a onda da “pikira” ka njenom jezgru pre nego što je odbacila svoju dragocenu sondu. Pošto mala sonda nema sopstveni pogon, “rozeta2 je bila ta koja je morala da mu da brzinu i pravac spuštanja ka kometi.


Orbite “Rozete” pre otpuštanja “File”.


Zona sletanja sonde: Agilkia.



PS

Sad je 12:40. Iz Esinog centra javljaju da će sletanje biti obavljeno oko 15 časova a da će se sat vremena nakon toga znati da li je sve proteklo OK. Trenutno javljaju da su sonda i lender u vezi, što je bitan preduslov uspeha misije.

Kineski eksperimentalni mesečev aparat leti ka Lagranžeovoj tački

Kao što smo javili, kineski eksperimentalni aparat je posle obletanja Meseca uspešno vraćen na Zemlju. Time je simuliran let aparata Chang’e 5 koji treba 2017. Da sa površine Meseca donese uzorke tla. Prethodno, mala kapsula u obliku aparata za povratak kosmičkog broda “Šenžou”, odvojena je od servisnog modula - matične letelice koja je ostala u kosmosu. Tada se nisu znali planovi sa njom, ali sada je jasno šta mudri Kinezi žele da urade.

Kapsula eksperimentalnog mesečevog aparata Chang’e 5 snimljena odmah posle ateriranja se jasnim tragovima vatrenog prolaska kroz atmosferu.



Servisni modul mesečevog eksperimentalnog aparata je razvijen na bazi projekata Chang’e 1 i 2. Posle odvajanja kapsule koja je zaronila u atmosferu Zemlje, servisni modul je proleteo pored naše planete i u tački perigeja obavio je korekciju putanje leta. Sada je, ni manje, ni više nego na putanji leta prema Lagranžeovoj tački L2 sistema Zemlja – Mesec. Tačka L2 je gravitaciono stabilna lokacija sa one strane orbite Meseca, sa koje kosmički aparat može praktično da krene uz minimalne energetske gubitke prema različitim destinacijama u dubinama kosmosa.

Po Lagražnu, oko dva tela velikih masa koja na kružnim orbitama rotiraju oko zajedničkog centra mase, postoje pet tačaka u kojima treće telo zanemarljivo male mase u odnosu na ova dva može stabilno da održava svoj položaj u odnosu na dva veća tela.

Kina je već tokom misije Chang’e 2 uspešno poslala kosmički aparat u istu tačku L2, sa koje je krenuo u susret asteroidu Toutatis. Za razliku od Chang’e 2, eksperimentalni servisni modul aparata Chang’e 5 će posle dolaska u tačku L2 tamo ostati izvesno vreme, posle čega će krenuti – prema Mesecu. Naime, planirano je da eksperimentalni aparat Chang’e 5 predje na orbitu oko Meseca u cilju testiranja navigacionih i sistema orijentacije tokom leta aparata na velikim rastojanjima od Zemlje.


Lagranžeove tačke

Ako uspe, biće to još jedan veliki uspeh kineskih naučnika, jer ća oni na orbiti Meseca imati jedan kosmički aparat, dok se drugi Chang’e 3 nalazi na površini Meseca. Konačno, tamo je takodje, istina nepokretan, ali još uvek operativan mali mesečev rover “Jujti”. Praktično, prava mala lunarna mreža sastavljena od orbitera, lendera i rovera kakvu nema ni jedna druga država. Ako ruski mesečevi planovi budu uspešni, tek za oko pet godina možemo očekivati da pored kineske, oko i na Mesecu vidimo i rusku mrežu automatskih letelica.

Sa misijom eksperimentalnog aparata vezana je zanimljivost oko njegovog imena, jer do dana današnjeg on i nema posebno ime. Kako je namenjen za testiranje tehnologija koje će se koristiti za transport uzoraka sa Meseca na Zemlju u misiji Chang’e 5 strani analitičari kineskog kosmičkog programa su ga nazvali eksperimentalni aparat letelice Chang’e 5. Kako je poslednji kineski mesečv aparat Chang’e 3 od prošlog decembra na Mesecu, ovo bi trebala biti misija Chang’e 4. Medjutim, iz nekih razloga, Kinezi nisu odlučili da ovom aparatru daju tu rednu oznaku. Za sada čak i nezna hoće li uopšte Chang’e 4 biti lansiran, jer se uglavnom govori o transportu uzoraka sa Meseca u misiji Chang’e 5 koja je planirana 2017.


Servisni modul eksperimentalnog aparata Chang’e 5 posle obletanja Meseca, ide ka Lagranžeovoj tački L2

Ako misija Chang’e 4 bude ostvarena, pretpostavljam da će to biti mesečev orbiter koji će biti korišćen kako za snimanje mesta spuštanja Chang’e 5, tako i za precizno kartografisanje površine Meseca radi preprema budućih misija.

Koliko je misija Chang’e 4 tajanstvena, još se manje zna o mestu spuštanja lendera aparata Chang’e 5 sa koga će biti obavljeno sakupljanje uzorka tla i njihov transport na Zemlju. Kako očekujem da će kineski stručnjaci biti vrlo pragmatični, nebih se iznenadio da Chang’e 5 sleti ili u neku od oblasti oko Južnog pola, gde su otkriveni tragovi vodenog leda, ili, što bi bilo vrlo spektakularno, jedinstveno i originalno, na suptornu stranu Meseca.

Kao što vidimo sa eksperimentalnim aparatom Chang’e 5 koji sada brodi ka Lagranžeovoj tački, sa one strane Meseca, kada su Kinezi u pitanu, onda je sve moguće.

Gledajte kometu

http://astronomija.co.rs/misije/9149-gledajte-kometu

http://t.co/txVMniDYf6

A P O D...

'Rosetta' blog №8: Prve slike sa površine komete i problemi sa „Filaeom“

http://astronomija.co.rs/misije/9156-rosetta-blog-8-prve-slike-sa-povr-ine-komete-i-problemi-sa-filaeom

U Petnici pušten Belov eksperiment

U Istraživačkoj stanici Petnica nedavno je pušten u rad Belov eksperiment kojim je pre 50 godine potvrđena ispravnost kvantne mehanike.



Laboratorija za fiziku i elektroniku u Petnici je bogatija za jednu veoma vrednu eksperimentalnu postavku na kojoj polaznici svih programa u Petnici, studenti postdiplomci iz regiona, ali i sve škole koje dovode svoje sekcije mogu da vide kako funkcioniše svet kvantne mehanike, veoma zanimljive oblast fizike.





„Petnica je oduvek pokušavala da obezbedi donacijama i poklonima ekskluzivnu opremu ili eksperimente, koju je teško bilo videi negde drugde u ovom delu Evrope. Zato smo osamdesetih bili ogledni centar za rad na najmodernijim personalnim računarima, kada ih nije bilo po kućama. Raduje me da smo u ovoj godini jubileja ovog eksperimenta uspeli da mladim ljudima koji dolaze u Petnicu omogućimo da rade na ovoj opremi, a samim tim i da im omogućimo da razumeju kako funkcioniše svet oko nas.“ – kaže Vigor Majić, direktor Istraživačke stanice Petnica.

Donator ove vredne naučne opreme je Boris Vukobrat naš ugledni biznismen iz Francuske. On je odlučio da svojim gestom pomogne mlade generacije budućih naučnika.

Belov eksperiment je prvo postavljen kao misaoni eksperiment 1964. godine. Džon Bel je tada osmislio eksperiment čiji su se rezultati suprotstavili oponentnim teorijama kvantne mehanike. Osam godina kasnije, 1972. godine, eksperiment je i postavljen i konačno je potvrdio Belova očekivanja – da kvantna mehanika dobro opisuje svet oko nas.

Ovakva donacija gospodina Vukobrata vraća nadu da postoje pojedinci koji bi zarad budućeg razvoja svog naroda bio spreman da uloži u obrazovanje onih koji su njegova budućnost. Polaznici petničkih obrazovnih programa, studenti koji dolaze u Petnicu, i školske sekcije, će sada imati priliku da praktično vide kako pojave u kvantnoj mehanici i prirodi funkcionišu. I sve to u Srbiji.

Vreme kada su SSSR i Evropa gradili džinovski kosmički teleskop

http://astronomija.co.rs/191-astronautika/9154-vreme-kada-su-sssr-i-evropa-gradili-dzinovski-kosmicki-teleskop

Drago mi je za ove Najnovije vesti,
i što NEKO ume da na raspolaganje stavi
svoje najnovije saznanje !

pOz

http://t.co/f2iJ2hSPw4

A P O D...

Indija će lansirati eksperimentalni kosmički brod u decembru

Indijski stručnjaci planiraju da u decembru 2014. lansiraju u kosmos eskperimentalni kosmički brod na vrhu nove rakete-nosača GSLV-Mark III. Cilj eksperimenta je da se provere sistemi kosmičkog broda koji će biti korišćen za let indijskih kosmonauta.

Mase 3,6t kapsula će obaviti suborbitalni let do visine od 100-120km. Tada će inženjeri indijske kosmičke agencije ISRO proveriti kako toplotni omotač titi kapsulu tokom njenog povratka kroz atmosferu, kada će biti izložena temperaturama i do 1500 stepeni. Usporena padobranom, kapsula će sleteti na talase Bengalskog zaliva oko 450km od ostrva Andamans, gde će je čekati prihvatni brodovi.

Ovo će biti prvi let indijskog kosmičkog broda na kome će u budućnosti u kosmos leteti posade sastavljene od dva kosmonauta.

Teški nosač GSLV se sada skupa sa kosmičkim brodom sklapa na kosmodromu Sriharikota u državi Andra Pradeš. Njen gornji stepen je razvijen na bazi kriogenih tehnologija. Medjutim, umesto dobro poznate pogosnke kombinacije tečni vodonik + tečni kiseonik, koristi tečni azot rashladjen na superniskim temperaturama i gasoviti azot.

http://t.co/GiqHFgr6WL

A P O D...

http://t.co/LUefN8V8oB

A P O D...

Eksperimentalni let kosmičkog broda Orion planiran 4. decembra 2014.

Prvo lansiranje novog američkog kosmičkog broda Orion planirano je 4. decembra 2014. Orion će leteti bez posade orbitom maksimalne visine 5800km, posle čega će se vratiti na talase Pacifika. Let treba da traje oko 4 časa.

Prva eksperimentalna misija označena kao EFT-1 je od ključnog značaja za buduće planove NASA-e jer je Orion namenjen za letove astronauta prema nebeskim telima u dubokom kosmosu, uključujući asteroide i Mars.

Lansiranje je planirano 4. decembra 2014. u 07:05 po lokalnom vremenu, sa rampe SLC-37B Kenedijevog kosmičkog centra na Kejp Kanaveralu pomoću teške rakete-nosača Delta IV Heavy. Ona je već postavljena na rampi (slika br. 1), dok se montaža komandnog modula (slika br. 2) na vrhu rakete Delta planira za nekoliko dana.





Komandni modul će biti izbačen na razvučenu eliptičnu orbitu čiji je apogej na visini od 5800km, što je 15 puta više od orbite kojom oko Zemlje kruži Medjunarodna kosmička stanica. Ovom orbitom, Orion će dva i po puta da obleti oko Zemlje, posle čega će brzinom od 9,2km/s da udje u atmosferu Zemlje. Njegov toplotno-zaštitni ekran debljine 4cm će prilikom prolaska kroz najgušće slojeve atmosfere biti izložen zagrevanju do 2200oC. Padobranima, komandni modul treba da bude spušten na talase Tihog okeana, nedaleko od obala Kalifornije. Tamo će ga čekati brodovi američkih pomorskih snaga. Prva misija će trajati 4,5 časa i koštaće oko 370 miliona dolara, ne rečunajući cenu izrade kosmičkog broda.

Glavni zadatak eksperimentalne misije EFT-1 je da inženjeri NASA-e i komanije Lockheed Martin u kojoj je Orion izradjen, prikupe podatke o radu sistema novog kosmičkog broda koji su od velikog značaja za procenu glavnih faktora rizika kojima će buduće posade biti izložene. Takodje, biće proverene sposobnosti toplotne zaštitnog ekrana, operacije tokom odvajanja odseka broda, rad sistema komunikacije, orijentacije, kontrole leta i padobrana. Konačno, prihvatne ekipe će imati priliku da uvežbaju sve opreacije na pronalaženju komandnog modula na talasima okeana, njegovo obezbedjenje i podizanje iz vode, spuštanje na palubu broda i prevoz do Hjustona radi daljih analiza. Pomorska ispitivanja komandnog modula su inače obavljena avgusta 2014. u pomorskoj bazi San Dijego, u Kaliforniji.

Zamenik administrator NASA-e za razvoj i testiranje novih sistema Vilijam Hil (William Hill) kaže da će misija ETF-1 biti "apsolutno najznačajniji dogadjaj ove kosmičke agencije u 2014. Ovo je u stvari naš prvi korak na našem putu prema Marsu".

Eksperimentalni let će početi pod kontrolom stručnjaka Ujedinjene alijanse za lansiranje (ULA), uz pomoć teške rakete-nosače ULA Delta IV Heavy. Ovo će biti tek osmo lansiranje ovog nosača. Na njenom donjem delu nalaze se dva bočna bustera potiska od po 301t, što je više od potisne sile koju su razvijali busteri spejs šatla.

Prvo lansiranje novog kosmičkog broda dolazi u vreme nekoliko velikih neuspeha američke privatne raketno-kosmičke industrije. Prvo je avgusta 2014. bio neuspeh tokom testiranja modifikacije rakete Falcon kompanije Space X, zatim je krajem oktobra pred očima javnosti eksplodirala raketa Antares kompanije OSC, da bi samo nekoliko dana kasnije tokom probnog leta aparata SpaceShipTwo ("Kosmički brod dva") kompanije Virgin za kratkotrajne letove turista do rubova kosmosa došlo do tragedije u kojoj je jedan od dva pilota poginuo. Kako su posebno sećanja na nedavnu eksploziju rakete-nosača Antares kompanije OSC vrlo sveža, Hil navodi da je Delta IV Heavy potpuno drugi tip rakete i da na njoj nema sistema koji su korišćeni kod Antaresa.

Menadžer programa Orion Mark Gejer (Geyer) kaže da ovi neuspesi nisu ostavili traga na timove inženjera i tehničara koji rade na pripremi misije EFT-1. Medjutim, po njemu, oni podsećaju na dobro znane rizike koji su povezani sa kosmičkim letovima. Zbog toga su u fokusu misije EFT-1 praktično svi najrizičniji elementi kosmičkog leta u kome će za nekoliko godina učestvovati prvi astronauti. Na primer, samo lansiranje obuhvata 17 različitih operacija, od aktiviranje raketnih motora, do odvajanja spasilačkog sistema i, na kraju same kosmičke kapsule. Orion će dva puta obeleteti oko Zemlje, Za vreme prve niže orbite, stručnjaci u Kontroli leta u Hjustonu će proanalizati stanje Sistema posle lansiranaj i ulaska u nisku orbitu. Za vreme druge orbite, pomoću raketnog motora gornjeg stepena, visina apogeja orbite će biti povećana do 5800km. Nikada još iz vremena programa Apollo jedan kosmički brod namenjen letu ljudi u kosmos neće tako daleko dospeti od Zemlje. Kada komandni modul uleti u atmosferu, iako to neće biti drugom kosmičkom brzinom (11,2 km/s) kao kada su se brodovi Apollo vraćali sa Meseca, stručnjaci će pomno pratiti rad sistema toplotne zaštite i padobrana koji trebaju da smanje brzinu leta sa 483km/h na oko 50km/h. Konačno, oko 4 časa posle lansiranja, kapsula će sleteti oko 1000km jugozapadno od San Dijega gde će ga brodovi mornarice prihvatiti.

Prvi let Oriona sa ljudskom posadom planiran je 2021.

'Rosetta' blog №9: Poslednji trenuci „File“ na kometi

http://astronomija.co.rs/misije/9159-rosetta-blog-9-poslednji-trenuci-file-na-kometi

http://t.co/fNdLZl5P7J

A P O D...