Vijetnamski sindrom i PTSD

"'Vijetnamski sindrom' je bolest koju imaju najcesce ljudi koji su prosli ratne strahote I sl. Tako se naziva jer je tek otkrivena kod ljudi u Americi koji su bili u ratu u Vijetnamu. Drugi naziv je Post traumatski stresni poremecaj. Vrlo ozbiljna bolest koja dovodi u opasnost I bolesnika I okolinu ukoliko se ne preduzmu potrebne terapije. Ovo sam nasla da citiram:

SIMPTOMI VIJETNAMSKOG SINDROMA
- košmarni snovi
- flešbekovi sa ratišta
- razdražljivost
- prenadraženost
- osećaj socijalne izolacije
- lupanje srca
- preznojavanje
- bol u želucu
- gušenje
- stezanje u grudima
- vrtoglavica

ŠTA DOVODI DO VIJETNAMSKOG SINDROMA
- rat
- prirodne katastrofe
- porodične tragedije

Profesor Kliničkog centra Kragujevac Dragan Ravanić koji istražuje vijetnamski sindrom objašnjava za Press da se radi o veoma specifičnom poremećaju, čiji se prvi simptomi pojavljuju šest meseci posle preživele tragedije. "

Lazo Druže, neznam šta si po vokaciji ali i da si doktor medicine nikako se ne može dovesti u vezu "razlozi koji dovode do Vijetnamskog sindroma - navedeni gore: rat, prirodna katastrofa ili porodična tragedija.
U vezu sa pojmom Vijetnam, mišljenjem se bavim 40 godina i nisam video vezu izmedju ovih pojmova da ona nije izvitoperena retorika ili bolesni KONFABULACIJA. Ajde da ne drvimo drvce bez potrebe pročitaj i kaži mi da shvatim KAKO porodična tragedija izaziva konflikt u ličnosti i on se naziva po Vijetnamu.
Da to bude jasnije: ja sam psihodinamski objasnio nastanak i netačnost ovakvog spoja imena i postraumatskog sindroma. I šta ako je tema ozbiljna ja sam ozbiljan stručnjak i ne mogu da se složim sa tvojom Lazo konstatacijom da ti znaš šta je to ili to je rekao Marks ili Frojd. Dakle konflikt opisan gore mogli ste da prepišete iz bilo kog priručnika a objašnjenje je za stručnjake a ne za laike. Haval Patku!

ZAKLJUČAK: Vijetnamski sindrom se ne može dijagnostifikovati kod Srba koji su branili svoje domove, čak se i ne pojavljuje u ovakvim simptomima. Mogu ga imati samo psi rata koji ratuju za pare u Vijetnamu i tačka!

Mala digresija: interesuje me da li se i kod nas, nakon građanskog rata devedesetih pojavio/definisao neki drugi sindrom imajući u vidu one koji su ratovali za pare i one koji nisu želeli u rat ali su morali, a jasno je da je poslednji rat na prostirima ex-YU planiran odavno. Možda će Vijetnamski sindrom biti jasniji.

The Deer Hunter (1978) - Russian roulette

Ukoliko je zadovoljen uslov da u ličnosti postoji konlikt da u rat ide da zaradi pare a da ne izgubi život a nakon toga pati zbog posttraumatskog sresa, apsolutno mu se može  pripisati "navedeni X sindrom" npr. mudžahedini koji ratuju u Bosni makar to bilo i iz verskih ubedjenja ili Holandjani , Nemci naravno u ratu EX YU. To je sve.
Danas sam pregledao MKB10 - Tamo ne postoji niti jedan sindrom zvani Vijetnamski - ne znam odakle ste ga prepisali u uvodu!

Nadam se da ste mogli zaključiti još nešto iz nevedenog: svako ko ima svest ili predstavu da u rat ide da odbrani golu egzistenciju, ne može imati gore navedene simptome. A oni strašni leševi se kod njih ne pojavljuju. Stog što ti strašni fleševi proizilaze iz osećanja krivice za učinjene loše stvari prema drugima ili iz koristoljublja. TAKVIMA da oprosti žrtva, bog, sud ali njegov super-ego mu neće oprostiti. Stoga ne vidim etičku činjenicu da ovakvoj vrsti ljudi pomažem psihoterapijom po ma kojoj ceni!

Zar ratni profiteri mogu imati nakon "završenog posla" bilo kakav posttraumatski sindrom? Vrlo je verovatno da su se našli u opasnosti ali, ako im je cilj bio nešto drugo a ne ono što bi bilo uslovno rečeno normalno u ratu, onda mi to ne ide zajedno.

Uvod je postavila članica Istina a odakle, ne znam mada je lako proveriti.

Hvala na pojašnjenju.

Dodatak: U poslednjem postu ste napisali otprilike ono što i ja mislim i što sam na moj način napisala u ovom postu.

Mislim da je ovo izvor iz koga je članica izvadila fragmente.

poštovana Admin, pročitao sam izvor i moja pretpostavka je bila uredna da ovo nije stručna analiza već novinarski pamflet, opis ili slično. Nigde nije data šira "Vijetnamski sindrom" već postraumatski sindrom i niko nije pokušao da objasni psihodinamiku ili stručno rečeno nastanak sindroma i vrsua konflikta koji je u centru problema. Toga nema u MKB10. A onak ko je pažljivo čitao moje komentare može jednostavno da zaključi da taj amozni "V.S" ne može da swe pronadje na EX YU prostoru osim kod onih koji su išli u Vijetnam i borili se za pare uništavajući Vijetkogovce. Sindrom ove vrste ne može se dijagnostifikovati kod ljudi koji su u ratu mučeni, zlostavljani u bilo kojem obimu a imaju čistu savest za šta su stradali. Tako i tretman kod njih nije istovetan sindromu "psi rata". Razočaran sam u znanje  psihijatara na celom Balkanu koji su prihvatili zdravo za gotovo etikete koje idu u prilog poistovećivanja ratnika "Milosrdni andjeo" sa onima koji su od njih potlačeni. Hvala Vam što ste mi dozvolili da dam svoje mišljenje.

Moram priznati da se nisam bavila ovom materijaom pa stoga i moji površni komentari s početka teme.

Pretpostavljam da ste u toj materiji stručni pa utokoliko je vaše mišljenje uvek dobrodošlo.

Ova prića je veoma slozena, ali i pored veoma slozene price, ovde osobe ulaze sa nekim čudnim teorijama... Vijetnamski sindrom je značajan jer se nauka počela bavit tad sa odredjenim psiho problemima osoba koje su bile izlozene posebnim uslovima zivota. tad ratnim uslovima.... Taj sindrom nije vezan samo za rat, tako i osobe koje su bile zlostavljane u ratu, ali i u miru, mogu imati slične posledice... To znači, osobe koje su zivjele u odredjenim uslovima zivota, kad su izolovane, zlostavljane, ratovale i prezivljavale razne ratne traume. jednostavno rečeno osobe koje su zivele u uslovima koje nisu normalne, i to je ostavilo posledice na psihu osoba koje su to dozivele...

sini_do ::Ova prića je veoma slozena, ali i pored veoma slozene price, ovde osobe ulaze sa nekim čudnim teorijama... Vijetnamski sindrom je značajan jer se nauka počela bavit tad sa odredjenim psiho problemima osoba koje su bile izlozene posebnim uslovima zivota. tad ratnim uslovima.... Taj sindrom nije vezan samo za rat, tako i osobe koje su bile zlostavljane u ratu, ali i u miru, mogu imati slične posledice... To znači, osobe koje su zivjele u odredjenim uslovima zivota, kad su izolovane, zlostavljane, ratovale i prezivljavale razne ratne traume. jednostavno rečeno osobe koje su zivele u uslovima koje nisu normalne, i to je ostavilo posledice na psihu osoba koje su to dozivele...

Ja neznam koliko je tvoje poznavanje psihodinamike i psihoterapije psihosomatskih poremećaja, neuroza i psihoza ali samim tim što ih nazivaš čudnim može se zaključiti da nikada nisi ni čuo za psihoanalizu te je svaki tvoj komentar pokriven rečima složena priča a to su tvoje racionalizacije usled nepoznavanja problema. To ti ne daje za pravo da zamajavaš one koji prate ovu problematiku jedino te može opravdati da na ovo gledaš kroz naočare manipulatorske politike koja se stalno nameće narodima na ovom području. Ja sam magistrirao na psihodinamici i psihoterapiji psihosomatskih poremećaja i ne možete mi pružiti niti jedan argument da je tzv Vijetnamski sindrom isto što i postraumatski sindrom čini mi se pokušavaš da nekim narodima na balkanu prikačiš ovu dijagnozu ili nadješ opravdanje nekim psima rata koji su pravili zločine na ovom području. Samo mi recite gde to piše Vijetnamski sindrom u MKB10. I u pravu si 100%

Ja ne spavam zbog PTSP-a..

Izbori se Džudi, oslobodi se, smogni snage, pomozi sebi. Naljuti se na PTSP i to žestoko i miči ga od sebe. Sve se može samo ako se hoće i nikada ne kaži "ne mogu", tome sam se naučila kada mi je drug skoro naredio da iz glave izbacim "ne mogu" i hvala mu za to iako nisam imala PTSP.

Treba kroz život da idemo odlučno, bez zadrške i sumnje u sebe.

Srećno!  

Živeti sa PTSP-om je teško. Ali, ja se borim.

Džudi ::Živeti sa PTSP-om je teško. Ali, ja se borim.  

Otkud ? Ako nije tajna , gdje i kako si ga ''kupila'' ?
Ko zna mozda ti kazemo nesto pametno , sto ti pomogne

Od 1984.godine imam probleme sa kolenima, luksacija patele-iščašenje čašice kolena.

XY puta sam imala gips na oba kolena.

2005. godine koleno je izletelo i komšija ga je tek posle 45 minuta jedva vratio. Od tada počinje moj košmar.

Iako sam operisala desno koleno 2014.godine, košmar još uvek traje.

Imam žestoke flešbekove kada negde idem sama...kada se tuširam ili hodam niz stepenice.

Ne znam kada mi je tadašnja psih. dala dijagnozu PTSP-a, ali je posle nekih godinu dana po Zakonu morala da je promeni u drugi trajni poremećaj ličnosti izazvan traumom.

Radila sam sa njom KBT-kognitivno bihevorijalnu psihoterapiju ali nije pomogla.

Zajedno sa PTSP-om idu depresija, ankcioznost, nervoza...

Do sada nisam naišla na nekog psihijatra ili psihoterapeuta koji radi isključivo sa obolelima od PTSP-a.

Ni najvećem neprijatelju ( kako se to u narodu kaže ) ne bih poželela flešbekove i osećaj straha pri svakom napravljenom koraku.

Borim se tako što mnogo čitam, pomalo pišem, imam dva bloga, malo prijatelja, ali...noću je najgore jer slabo spavam, često imam košmarne snove.

Džudi ::Od 1984.godine imam probleme sa kolenima, luksacija patele-iščašenje čašice kolena.

XY puta sam imala gips na oba kolena.

2005. godine koleno je izletelo i komšija ga je tek posle 45 minuta jedva vratio. Od tada počinje moj košmar.

Iako sam operisala desno koleno 2014.godine, košmar još uvek traje.

Imam žestoke flešbekove kada negde idem sama...kada se tuširam ili hodam niz stepenice.

Ne znam kada mi je tadašnja psih. dala dijagnozu PTSP-a, ali je posle nekih godinu dana po Zakonu morala da je promeni u drugi trajni poremećaj ličnosti izazvan traumom.

Radila sam sa njom KBT-kognitivno bihevorijalnu psihoterapiju ali nije pomogla.

Zajedno sa PTSP-om idu depresija, ankcioznost, nervoza...

Do sada nisam naišla na nekog psihijatra ili psihoterapeuta koji radi isključivo sa obolelima od PTSP-a.

Ni najvećem neprijatelju ( kako se to u narodu kaže ) ne bih poželela flešbekove i osećaj straha pri svakom napravljenom koraku.

Borim se tako što mnogo čitam, pomalo pišem, imam dva bloga, malo prijatelja, ali...noću je najgore jer slabo spavam, često imam košmarne snove.

Hm , bas si se uvalila .
A iskren da budem , ne vidim razloga za bas toliku '' problematiku'' .  Stvarno .
Nista..Dr Patak Prvi  ce ti prepisati jednu pricu i dvije muzicke numere ( jednu prije spavanja .. a jednu za ujutro, cim se probudis  )
A ti mi reci jesu pomogle , da ti prepisem jos   ..ili

Elem , prica ( licno bio prisutan)..

Rat . 1994. Banja Luka ,  Klinicki bolnicki centar ,Hirurgija , soba br 9

Puna soba ljudi , sa tezim i teskim povredama .
Najteze je bio povrjedjen covjek , koji je ostao  bez obe potkoljenice .
Svi u sobi pricaju , ponekad se  i nasale , zajebavaju ..zilava mladost , ha ja..   ...
Ali on .. danima  ni rjec, samo suti i gleda u jednu tacku .

Jednog dana   u vrjeme posjete , napunila se soba . Oko nasih kreveta  roditelji ,familija , drugari , zene , cure...   dosla i njemu zena..
Svi se zabavili oko svojih .
Poslije nekog vremena  odose ...

U jednom momentu , covjek koji je ostao bez nogu ispod koljena  , se grohotom nasmija .
Pogledasmo u njega , obradovani zbog tog njegovog znaka da je ziv .. neko ga upita , sta ga je nasmijalo ..

Ljudi , znate sta me zena  maloprije pitala ?
Sta ??
Pitala me , je li sve u redu ''dole'' ?  
( '' dole'' - alat za reprodukciju i jos stosta) 

Cijela Hirurgija je odjekivala od naseg smijeha ,

Kaaakva Kraaljica ! !
( namjerno veliko slovo , zasluzila je  )

Et ' to ti je prica..


Evo i numere..  

Prije spavanja..

https://www.youtube.com/watch?v=0wHYHMpHmSg&index=158&list=WL

Ujutro..

https://www.youtube.com/watch?v=0wHYHMpHmSg&index=158&list=WL

Dr Patak, priča je sjajna. A muzika..ne volim taj dens

Hvala u svakom slučaju.

Da, dobra je priča.
Muzika baš može da bude lekovita i nikako ona koja nagoni čoveka na setu već naprotiv, na akciju.

Možda ova, i to je prvi na forumu postavio baš dr PatakPrvi i od tada mi je život postao lepši. Kako koj račun stigne ja samo pustim tu muziku i momentalno, uz ples, sve zaboravim.

Posle, kada dođe vreme za plaćanje bude mi svejedno što znači da je jača emocija zadovoljstva od suprotne emocije pa onda razmišljam, što bih je pocenjivala, što je ne bi množila i eto, tako odagnam svaku brigu. A briga po briga mogu biti nezgodne pa bolje je sprečiti nego lečiti.

Mislim da je odlična terapija i nešto raditi ali ne trivijalne stvari već kreativne, smišljati bilo šta novo, čim krene jedna ideja nadolazi druga. Nije džaba rečeno "Ideje stvaraju svet".

Dok stvara, čovek zaboravlja na sve oko sebi i posle bude zadovoljan.

A evo i pesme koja me ali uvek oraspoloži

Gypsy Rhapsody


ili ovo:

Rubén González - Siboney


I to nije sve, naravno

Džudi ::...muzika..ne volim taj dens

Hm..hm.. Opusteno , pojacacemo onda , malo terapiju ..

Pakovanje je od cetiri sata , za sedam dana , ali uzimati po potrebi ..

https://www.youtube.com/watch?v=W0hZQgKO1J0

Živu istinu piše PatakPrvi. Često ostavim celu noć da mi svira npr.

4 Hours Mozart Lullaby: Mozart for Babies, Baby Music to Sleep, Baby Songs
https://www.youtube.com/watch?v=noFteCr3GO4

I ne zbog toga što ne mogu spavati, naprotiv mogu i stojeći što mi se desilo jednom u autobusu, već stvarno opušta, prosto pojačava dejstvo odmora tela i duha. Ali tiho, tiše, ko padanje kiše

Odo sad spavat , valja sutra uraniti ..

PS.
Znaci  pusti si to pa i ti brisi na spavanje , evo ponoc jos malo .
Pa da provjerimo valjal' ..
Laka vam noc  

PatakPrvi, vidi se da te je vojska disciiplinovala dok mi ženski ljudi malo smo fleksibilniji. Npr. ja sam danas malo dremnula bez plana i evo, orna sam i čila a sutra me čeka majstor i jedan veoma važan razgovor, razgovor koji odlučuje moju sudbinu. Nadam se, ja se previše nadam. Da li je to dobro? Pa naravno da je dobro jer ako bih sumnjala ne bi mi bilo prijatno pa i ako ne bude ništa samo se neću razočarati. Ovako, radujem se, lepo mi je nadati se i ako ništa ne bude, idem dalje. Toje ono, pala sam pa ću ustati. Kažu da je uspeh podoići se.

A opet, mislim da u kosmos treba slati samo dobre misli i eto, ja ih šaljem, množim ih i puštam u gomilu kako je pisala Desanka Maksimović u onoj divnoj pesmi, zaboravih naslov.

I ? Jel pasala ?

Jao bebe..da, prija ta muzika, lepo sam spavala.

Džudi ::Jao bebe..da, prija ta muzika, lepo sam spavala.

 Ma , bravo..

Ajmo mi dalje...

Sad prvo , pricica ( ili vec )...pa onda  pitanje za tebe..

Danas sam isao kod vulkanizera da mi nabaci zimske gume na auto ( od 15. su obavezne , pa ko reko , da izbjegnem guzvu  )
Vulkanizer mi je drug , ''Struja '' ga zovemo . Covjek koji je prije par godina , na jednom terenu za basket u kraju , pogodio 32 slobodna bacanja zaredom ( igrali smo ''anjca'').
No dobro  , nije to sad toliko bitno.
Uglavnom , dok sam cekao da mi promjeni gume , razmisljao sam o teraformiranju Marsa . Teraformiranje... Terra Mater , u mitologiji  Starih Rimljana  Majka Zemlja .. znaci oce da od Marsa naprave ljudima  novu  mamu
Vjerovatno i sama znas , da je u nekim naucnim krugovima u svijetu ima nekih prica i teoretisanja o tome .
Kontajuci o svim izazovima takvog jednog poduhvata , pala mi je na um jedna , naoko sitnica..
A sta ce za pcele ???
Jer kazu , kada bi na Zemlji nestalo pcele , imali bi hrane samo 5- 7 godina .
I vjeruj , da je tako .

E sad , pitanje za tebe ..
A sto odma roman ?
Sto prvo nisi napisala par novela , koju zbirku prica...pa onda ..Vjezbe radi..
Ili ces njih pisati u pauzama izmedju romana ?