Emocionalna inteligencija

Nedavno sam prateći iz bekgraunda raspravu na jednom drugom virtuelnom internet mestu uočio da se u relativno pogrešnom kontekstu upotrebljava izraz - emocionalna inteligencija. Pošto se taj pojam sve češće sreće i u literaturi i u običnom životu, verujem da bi bilo dobro da ga ovde malo prodiskutujemo, tim pre što je emocionalna inteligencija od izuzetne važnosti za svakog od nas, odnosno za svakog čoveka. Ja (osim u duhu definicije i opštih i posebnih naznaka) emocionalnu inteligenciju doživljama i kao svojevrsan izraz naše mudrosti, ili našu sposobnost da se bitno približimo mudrosti, odnosno sreći samoj.

Šta vi mislite o emocionalnoj inteligenciji?

@Kaspar
Slažem se s vašim mišljenjem.  

Saosećanje je ključna reč, makar ja tako doživljavam kada govorim o emocionalnoj inteligenciji. Zasigurno da je čovek uspešniji u odnosu na one koji nemaju moć za takvim osećanjem, i to je zapravo umeće korišćenja sopstvene inteligencije u skoro svim sferama života. Kada je ona uspostavljena, čovek pre svega razume sebe, svoje sposobnosti i konačno druge (saosećajnost).

Samokontrola je jača pa izostaju loša osećanja, nema zavisti, zlobe, optimizam je prisutan a kao važan faktor gde se ogleda emomcionalna inteligencija jeste odustvo verbalnih sukoba.

Emocionalno inteligentni ljudi su mirniji, staloženiji u situacijama gde emocionalno neintelignetni "ginu" a da nikome neće nauditi do sami sebi.

Jedno je sigurno, biti emocionalno inteligentant obezbeđuje duševni mir, a mentalno stanje je dugo održivo.

Primera iz života je puno, pa ću u nekom narednom javljanju i navesti po koji.

Emocionalna ineligencija?  
Nesrecno izmisljena kovanica. Emocije prena necemu ili nekome, imas ili nemas  Inteligencija je sposobnost i brzina ucenja, shvatanja i razumevanja i adaptiranja na novonastale situacije... Ovo mi izgleda kao ono - nauci da volis, da saosecas, da... svasta nesto. Emocije su cesto nerazumljive raciu i njima se ne moze diktirati kad ce i zasto da se pojave. Ako ih uopblicavas na osnovu predhodnog iskustva a prema datim okolnostima, onda to vise i nisu emocije nego foliranje.

Onda bismo i za "inteligenciju" mogli reći da je izmišljena kovanica, nekako je moramo nazvati.

Emocionalna inteligencija nije jedina tako da možemo govoriti i o socijalnoj inteligenciji, veštačkoj inteligenciji itd. itd., što sve ima smisla.

Ljudi mogu biti inteligentni i istovremeno emocionalno neinteligentni.

Mislim da ne postoje "emocionalno neinteligentni" ljudi.
Postoje ljudi koji su manje ili vise emocionalni.
Inteligencija je upravo brzina i sposobnost da iz stecenih iskustava izvucemo pouku i najbolje je upotrebimo u datom momentu. Kad su emocije u pitanju, to bi znacilo da ja na osnovu neceg dozivljenog izvucem pouku kako da se ponasam, odnosno da li nesto da volim ili ne, da tugujem ili da se radujem... Svesno usmeravati emocije i dirigovati njima nije "emocionalna inteligencija" nego cisto foliranje sto masa "emocionalno inteligentnih" vesto koristi manupulisuci svim i svacim. Ja bih to pre nazvala manipulatorskom a ne emocionalnom inteligencijom.

Sam termin "emocionalna inteligencija" je izmišljen i nema puno veze sa pojmom koji tretira tako da se samo na osnovu naziva ne može zaključiti šta se ustvari pod njim krije.

@furija

Meni vrlo bliska osoba je iznadprosečno inteligentna. Njene emocije su jedino one koje oseća prema sebi, dok saosećanje izostaje ili ga ima tek u tragovima i kasnije. Ipak, za nju se ne može reći da nije mudra ili je to samo kamuflirana lukavost ili  proračunatost.

Ljubav prema bližnjima ne bih vezala za emocionalnu inteligenciju mada i tu izostaje, ali prema ostalom svetu, emocije za nju ne postoje. Njena misao vodilja je "ja o sebi - drugi o sebi".

Sada kada smo donekle na temi Mudrost sagledali značaj sposobnosti svakog od nas u korišćenju i uživanju u stvarima, pojavama, ličnostima... koje nas okružuju i koje su nam dostupne, ali i deljenju tog zadovoljstva sa nama dragim i bliskim osobama dublje se možemo pozabaviti suštinskim značenjem emocionalne inteligencije.

Naime, emocionalna inteligencija je proporcionalna našoj sposobnosti empatskog odnosa prema životu koji nas okružuje. To podrazumeva što racionalnije i realnije mišljenje (lišeno predrasuda i nepotrebnih emocija) o ljudima, pojavama i događajima, jer samo tako možemo doseći visok stepen empatije, odnosno shvatiti problem, da kažem, u meri koja je što bliže istini. Empatija u međuljudskim odnosima znači razumevanje nečijih postupaka, ali to razumevanje ne znači nužno i odobravanje takvih postupaka i slaganje sa njima, jer mi možemo razumeti nečije ponašanje samo ako dovoljno shvatimo o kakvoj se osobi radi i kakvi su njeni motivi u određenoj situaciji. Dakle, emocionalna inteligencija se može shvatiti kao nečija sposobnost razumevanja ponašanja pa i predviđanje postupaka ljudi oko sebe. Na taj način ljudi sa (nešto) većom emocionalnom inteligencijom u većoj meri izbegavaju sukobe sa ljudima oko sebe pošto umeju bolje, što bi se reklo, da se postave u društvu, tako da ne opterećuju druge, ali i stvaraju uslove da i njih drugi manje opterećuju, nego što je to slučaj sa osobama koje imaju (nešto) manju emocionalnu inteligenciju.

Da nam reč inteligencija ne bi smetala kod apsolviranja ove teme pokušajmo da razumemo sledeći primer. Najveću emocionalnu inteligenciju u razredu (često i obično) nema onaj đak koji skoro uvek prvi reši zadatak iz matematike, fizike, hemije..., već onaj učenik koji najbolje barata sa vrednosnim sudovima. Ne podseća li vas onda sve ovo suštinski na mudrost?

Kaspar :: Da nam reč inteligencija ne bi smetala kod apsolviranja ove teme pokušajmo da razumemo sledeći primer. Najveću emocionalnu inteligenciju u razredu (često i obično) nema onaj đak koji skoro uvek prvi reši zadatak iz matematike, fizike, hemije..., već onaj učenik koji najbolje barata sa vrednosnim sudovima. Ne podseća li vas onda sve ovo suštinski na mudrost?

Kao da ste opisali osobu koju sam pominjala samo što bih kod nje mudrost zamenila lukavošću. Sada se pitam, šta je zapravo krasi? Inteligencija bez opisnog prideva što bi bio tipičan primer emocionalno neinteligentne osobe.

furija ::Mislim da ne postoje "emocionalno neinteligentni" ljudi.
Postoje ljudi koji su manje ili vise emocionalni.
Inteligencija je upravo brzina i sposobnost da iz stecenih iskustava izvucemo pouku i najbolje je upotrebimo u datom momentu. Kad su emocije u pitanju, to bi znacilo da ja na osnovu neceg dozivljenog izvucem pouku kako da se ponasam, odnosno da li nesto da volim ili ne, da tugujem ili da se radujem... Svesno usmeravati emocije i dirigovati njima nije "emocionalna inteligencija" nego cisto foliranje sto masa "emocionalno inteligentnih" vesto koristi manupulisuci svim i svacim. Ja bih to pre nazvala manipulatorskom a ne emocionalnom inteligencijom.

emocionalnost u određenoj meri iako je sadržana u reči eq nije parametar emotivno zrele osobe.

eq se pre svega bavi samospoznajom, samokontrolom, merilima vrednosti (prvo sopstvenih), iskorišćavanjem potencijala, sposobnošću da se adaptiraš, empatijom, sposbnošću da prepoznaš osećanje... a ne blokiranjem emocija.

furija ::Mislim da ne postoje "emocionalno neinteligentni" ljudi.
Postoje ljudi koji su manje ili vise emocionalni.
Inteligencija je upravo brzina i sposobnost da iz stecenih iskustava izvucemo pouku i najbolje je upotrebimo u datom momentu. Kad su emocije u pitanju, to bi znacilo da ja na osnovu neceg dozivljenog izvucem pouku kako da se ponasam, odnosno da li nesto da volim ili ne, da tugujem ili da se radujem... Svesno usmeravati emocije i dirigovati njima nije "emocionalna inteligencija" nego cisto foliranje sto masa "emocionalno inteligentnih" vesto koristi manupulisuci svim i svacim. Ja bih to pre nazvala manipulatorskom a ne emocionalnom inteligencijom.

Da li je uopšte moguće svesno usmeravanje emocija?

donekle jeste, samo nisam sigurna koliko je korisno...

Donekle jeste moguće modifikovati ih, primiriti, ali uvek će ići ka cilju koji ih je izazvao. Sigurno da nije korisno ubiti ih ako je to uopšte moguće.