Borba u Čoveku ...

Tvrdim da sam Nista...iz nista nastalo je nesto i opet ide u nista i ti zajedno sa mnom

Jok.
To što vidiš u ogledalu , to je samo pozajmljeno i mora se vratiti nazad.
A ono što ne vidiš je večno i niko mu ništa ne može.
Sad je žena, a nekada je bilo muškarac, što ne znači da opet neće biti.

pojeo vuk magarca

Jok, opet.
Prenosim ti znanje koje ne potiče sa Zemlje, nego sa Zvezda iz mnogo naprednijih svetova.
Sve što treba je da mi veruješ i pratiš taj put.

Ne smem ni da se upustim u diskusiju. Mogu li ja da vam budem zvezda Severnjača pa da se stalno vidite u svoj svojoj raskoši kako duhovnoj tako i fizičkoj. U mraku ćete se samo naslućivati, a to je šteta.

Bila ja vec na tom putu, evo me sad sam opet tu, na ovom, pa cu opet tamo..

Avramova :: Ne smem ni da se upustim u diskusiju. Mogu li ja da vam budem zvezda Severnjača pa da se stalno vidite u svoj svojoj raskoši kako duhovnoj tako i fizičkoj. U mraku ćete se samo naslućivati, a to je šteta.

Ma u mrak će se napipamo nekako...

Marelice, ako nisi ostala, nisi ni bila.

Jesam, vaskrsnula sam...

Mesrine ::Jok.
To što vidiš u ogledalu , to je samo pozajmljeno i mora se vratiti nazad.
A ono što ne vidiš je večno i niko mu ništa ne može.
Sad je žena, a nekada je bilo muškarac, što ne znači da opet neće biti.

Sad je žena i muškarac,i bio je žena i muškarac, sve se svodi na ugao gledanja.

Punoća praznine je po meni odgovor na ovo pitanje šta je to Niš'? Iz Ništa je Sve, iz Sve je Ništa, u Ništa ima sve, Sve je Ništa, um stvara slike, oko nas je Praznina koju popunjavamo jer smo stvaraoci svoje Stvarnosti, Mi smo Kreatori svega, nema ograde izmedju Sve i Ništa, borba u nama se vodi da shvatimo Celinu koja je Večnost- sve i ništa su jedno, prepliću se.

Osećanja su primarna čoveku, emocionalno inteligentni ljudi nauče da ih koriste na pravi način, u balansu sa razumom.

tema je borba u čoveku......jasno i konkretno...
borbe u nečoveku nema ,on ju je već izgubio,poklekao je porocima,posustao pred strašću,slomljen i zbunjen iluzijama.
druga svar su izgovori,opravdanja,skrivanje iza sunčanih naočara,skrivanje u senci života.poput nekoga ko izgubi ljubav,sruši mu se svet i sve mu se postavi naglavačke a on kaže,ma super mi je,tako sam hteo.
samo jaki su i dalje u ringu,trpe udace i uspravno žive život ,samo oni mogu ponosno reći da je evolucija imala smisla,da se čovek nije uzalud uspravljao milionima godina.

Nikada nisam čula za ljude koji izgube ljubav pa izjave ''super, tako smo hteli''. Takvi nemaju razuma, a to je veliki problem. Srcu treba balans sa mozgom.

Još veći problem je misliti da treba da rešavamo tudje probleme i to suvim rečima. Svako od nas ima svojih konkretnih problema na koje svaki dan treba da obrati pažnju.

Srce i mozak, svako na svoj način govore čoveku:
Bavi se sobom, tako se najbolje pomaže svima, sve je povezano pitanje energije, ti imaš odgovor- ispravljaj sebe, tako će svet još danas biti bolji jer ćeš ti biti bolji. Evoluiraj dalje.

postoji i borba u onima koji bi da budu,,čovek,,...
ta je borba surova,udarci niski,ožiljci duboki,umor lomi i troši zadnju mrvu energije...a borba izgubljena,promašen ring,promašen protivnik,promašen život...
a tako bi voleli da dožive borbu u čoveku.....ali ne ispuniše jedini uslov,mali,običan,prost...nisu ,,čovek,,

Naj veća je borba za opstanak u ekonomskom smislu, tako da je potisnuta ona borba za čast, moralne norme.. itd.... Ali bez obzira, ko ima karakter i obraz, neće ništa potisnut, nego će uskladit borbu, a da sačuva obraz i čast u isto vreme, mada nije lako....

A ekonomski ciljevi različiti što je uglavnom i najveći uzročnik nesklada u čoveku. U prvo vreme je u zanosu, posle se pita gde je pogrešio.

Borba izmedju duha i materije, borba izmedju onoga što jesmo i što bi hteli biti upakovani u materiju je ring po kojem se krećemo stalno.

Najgore je drobiti o duhu, a pri tom meriti zemlju pedljima, svojatati nebesa, ograničavati sebe i druge kalupima koje je skovao mozak u svojim teskobama, umesto na svojim izletima van prostora i vremena, kad čovek oseti da je nešto više od same materijalne ljušture u kojoj je ograničen svojim i tudjim očekivanjima.

Moralno je ono što je ljudsko i prihvatljivo tebi ali pri tom i drugome pored tebe- jako važno je to osetiti srcem i prihvatiti mozgom, svet ne meriti iz jednog ugla, gledati svet očima drugoga je dar duha, razumeti naširoko, pri tom ne osudjivati olako,- onda etičnost kod čoveka ima smisao- onda je materija samo privid koji nema težinu i koji će biti pobedjen, već je pobedjen duhom.

"Najteza vlast je vlast nad samim sobom", rekose davno Rimljani...i ja se slazem s tim..Borba sa samim sobom je borba sa JA, i ne znaci nista ni lose ni dobro, vec jednostavno covjek pokusava da "raste" u svojim ocima a to je najbitnije, ali ne u smislu egoizma vec u smislu pravde pred samim sobom...

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/TajnaLjudskeDuse/TajnaLjudskeDuse09.htm

Немамо разлога да се плашимо спољашњег непријатеља, - непријатељ се крије у нама самима. У нама се свакодневно одвија унутрашња борба. Душа је погружена у велики разврат и пороке који, хранећи је штетним соковима, као да је држе у заробљеништву. Управо са овим зајмодавцима - пороцима - и мора да ратује сваки подвижник Христов. Борбе унутрашњег карактера такође захтевају достизање идеала моралне чистоте. Овај идеал је потпуна и свецела прозрачност душе, одсуство у њој и најмањих и тренутних сенки греха. Не треба човек да чисти своју душу од једног или неколико порока или лоших навика, већ од свих. Не може се притом ограничавати на отклањање само спољашњих манифестација сваког порока. Треба да угуши осећања и мисли којима се порок храни, треба да прати непријатеља до његовог последњег уточишта у тамним дубинама несвесног како би га на крају ишчупао са кореном

Borim se i pitam - da li posustati ili odustati, i sve više mi se čini da je prva opcija prava opcija.

Avramova ::Borim se i pitam - da li posustati ili odustati, i sve više mi se čini da je prva opcija prava opcija.

nikako......
a čojstvo,obraz.šta bi ti dedovi rekli.....

Posustajanje može biti kratkog daha za razliku od odustajanja. Neću odustati ali ću predahnuti kao nešto između.

Predahni na grudima mojim...
Samo bez borbe u sebi, odmori se i spremi za nove pobede.

Je l' ti to meni? Ne mogu se vraćati stranu unazad. Lako je reći ali teško ostvariti.
Ništa, ostaje mi da se saživim sa činjenicama i instaliram avast.

Avast rešava sve probleme.

Živeo avast i svi heroji moga grada!

Borim se da li da pustim jednu Rusku ili pustu tursku.

Posti Usniju ReĐepovu.