Tajna Mona Lize

Da Vinčijev kod se krije u oku Mona Lize?

Tajna čuvene slike krije se zapravo u njenim očima. Slova i simboli u njenim očima vidljivi su pod lupom i sigurno se radi o poruci, tvrde stručnjaci.

LONDON - Enigmatični osmeh Mona Lize, čuvenog portreta Leonarda da Vinčija, već vekovima opčinjava istoričare umetnosti, ali tajna ove slike krije se zapravo u njenim očima, tvrde stručnjaci.

Metodom uvećavanja, oni su, naime, otkrili da se u Đonkondinim očima krije misteriozna poruka, ispisana sićušnim brojevima i slovima koju sada nastoje da dešifruju, prenosi BBC.

Istoričar umetnosti Silvano Vinčenti navodi da se u desnom oku nalaze slova L i V koja upućuju na inicijale slavnog renesansnog majstora.

"U levom oku se takođe kriju simboli. Teško ih je razlučiti, ali se najverovatnije radi o slovima C, E i B. Ovi simboli nisu vidljivi golim okom, ali se jasno razaznaju ispod lupe", kazao je on, piše londonski Telegraf.

"Znamo da je Da Vinči koristio simbole i gotovo smo sigurni da se radi o poruci", dodao je on.

Stručnjaci su našli i broj 72, moguće slovo L i broj 2 naslikane u mostu u pozadini čuvenog portreta koji je nastao pre 500 godina, a sada se čuva u pariskom Luvru.

Stručnjaci Italijanskog nacionalnog komiteta za kulturno nasleđe proučili su portret podstaknuti knjigom, pronađenoj u starinarnici, čiji autor tvrdi da se u Mona Lizinim očima kriju simboli.

Uskoro bi mogla da bude rešena još jedna enigma vezana za ovu sliku. Stručnjaci italijanskog nacionalnog komiteta za kulturno nasleđe traže dozvolu da ekshumiraju Da Vinčijeve posmrtne ostatke kako bi analizom njegove lobanje pokušali da ustanove da li je Mona Liza zapravo umetnikov autoportret, što je jedna od mnogobrojnih teorija u pogledu identiteta osobe na slici.

Pojedini istoričari navode da je Da Vinči bio homoseksualac i da ga je ljubav prema zagonetkama podstakla da se predstavi kao žena.


Monaliza je mladi Leonardo



Ono što je zemunski slikar i pesnik Predrag Bajo Luković tvrdio i dokazivao svojim slikama, sad žele da potvrde i italijanski stručnjaci: Mona Liza je mladalački autoportret Leonarda da Vinčija.

ONO što je zemunski slikar i pesnik Predrag Bajo Luković tvrdio i dokazivao svojim slikama, sad žele da potvrde i italijanski stručnjaci: Mona Liza je mladalački autoportret Leonarda da Vinčija!
Italijani će ekshumacijom velikog umetnika i uz pomoć forenzičara rekonstruisati lik ovog čuvenog renesansnog umetnika. I, tad će sasvim izvesno moći da se uporede umetnik i njegovo delo - portret Mona Lize.
Predrag Bajo Luković je 1982. naslikao delo, svojevrsnu analizu Mona Lizinog i Leonardovog lika i došao do zaključka da je mlado lice „žene“ moglo da ostari jedino tako da izgleda kao autoportret (sačuvani crtež) umetnika u poznim godinama. Prvi put je tu sliku „Portret jedne tajne“ izlagao na Otvorenom oktobarskom salonu 1983, pa 1986. u Narodnom muzeju. A, 2003, povodom pet vekova od nastanka Mona Lize u Italijanskom kulturnom centru.
- Izložba nedvosmisleno dokazuje da se iza slavnog Leonardovog dela krije njegov autoportret, zapisao je tada Rozino Rizi, direktor Italijanskog kulturnog centra.
Ovu slikarsku tezu Lukovića pet godina po nastanku slike kompjuterski je potvrdila Lilijan Švarc, konsultant Bel-laboratorije iz Njujorka.

Odgonetnuta tajna Mona Lizinog osmeha

Promenljiv izraz lica Mona Lize, od nasmejanog i podrugljivog do ozbiljnog, vekovima je intrigirao njene posmatrače. Dvojica španskih istraživača tvrde da su konačno rešili tu misteriju

LONDON - Promenljiv izraz lica Mona Lize, od nasmejanog i podrugljivog do ozbiljnog, vekovima je intrigirao njene posmatrače.
Dvojica španskih istraživača tvrde da su konačno rešili tu misteriju i da se tajna najslavnije slike renesansnog majstora Leonarda da Vinčija krije zapravo u očima posmatrača, u funkcionisanju ćelija koje čine mrežnjaču i prenose informacije mozgu.
Luis Martines Otero, istraživač u Institutu za neurologiju u Alikanteu koji je studiju obavio sa kolegom Dijegom Alonsom Pablosom, objasnio je da talasi informacija, zvani "kanali", koji prepoznaju podatke o veličini nekog predmeta, njegovoj osvetljenosti i mesta u prostoru, variraju od slučaja do slučaja, stvarajući različitu percepciju Đokondinog izraza.
"Ponekad, nadvlada kanal koji "vidi" osmeh, a ponekad neki drugi kanal zbog čega osmeh nestane", izjavio je Otero za britanski naučni časopis New Scientist.


Dnevnici kriju tajnu misterije "mlade Mona Lize"?

Komplet dnevnika za koje se smatra da su iz Britanije poslati u SAD tokom 1960-ih mogao bi da pruži ključan podatak važan za poreklo kontroverzne slike

ŽENEVA - Komplet dnevnika za koje se smatra da su iz Britanije poslati u SAD tokom 1960-ih mogao bi da pruži ključan podatak važan za poreklo kontroverzne slike koja je u Ženevi prošlog meseca predstavljena kao originalna "Mona Liza" Leonarda da Vinčija.


Ali u zaokretu tipičnom za intrigama sklon svet umetnosti, dnevnici britanskog kolekcionara s početka 20. veka Hjua Blejkera nestali su a vašingtonska adresa sa koje su poslati izgleda da ne postoji.


"Ti dnevnici mogli bi da budu ključ utvrđivanja porekla ove verzije 'Mona Lize'", rekao je Rojtersu stručnjak za Blejkera i akademik Robert Mejrik.


Dnevnici bi takođe mogli da pomognu u utvrđivanju da li je ova verzija Đokonde starija od čuvene slike koja se nalazi u Luvru.


Blejker, neuspeli slikar koji je bio muzejski kustos i diler umetnina, stekao je reputaciju nepogrešivim prepoznavanjem izgubljenih dela starih majstora i pronašao je i kupio "mladu Mona Lizu" 1913. godine u, kako je kasnije rekao, plemićkom domu u Somersetu, zapadna Engleska.


Uveren da je reč o Leonardovom delu, čuvao ga je u svom domu u londonskom predgrađu Ajlvort - kako se danas ova verzija slike i naziva - sve do smrti 1936.


Blejker, međutim, nikome nije rekao ime kuće niti prodavca. Mejrik, koji je pozvan u Ženevu na stručnu konferenciju, željan je da reši misteriju kako bi napisao njegovu biografiju.


"Mislim da je detalje ubeležio u svoj dnevnik", rekao je on. "Ali kratki, objavljeni, delovi ne pružaju nikakve tragove. Ako to budemo uspeli da saznamo, onda ćemo moći i da saznamo kako je došla u posed te porodice iz Somerseta".


Mejrik smatra da je sliku možda nabavio član porodice u 18. veku na jednoj od velikih tura po Evropi na koje su išli mladi engleski plemići. Tada su brojna velika dela evropske umetnosti završila u Britaniji.


Posle smrti Blejkerove sestre Džejn 1947. godine, sliku je kupio strani trgovac umetninama i ona je narednih 40 godina ležala u trezorima Švajcarske banke sve do prezentacije prošlog meseca u Ženevi koju je organizovala "Fondacija Mona Liza".


Na tom predstavljanju, italijanski stručnjak za Leonarda, Alesandro Vezosi pohvalio je kvalitet slike ali nije podržao tvrdnju fondacije da je reč o Leonardu koji je preminuo 1519. Za tako nešto, rekao je, potrebno je mnogo više rada i proučavanja.


Drugi stručnjaci koji nisu bili prisutni na predstavljanju i nisu videli sliku, poput profesora sa Oksforda MArtina Kempa, smatraju da je reč o lošoj kopiji.


"Kontroverza samo naglašava koliko su ti dnevnici važni", kaže Mejrik.


Dnevnici i neobjavljeni Blejkerov roman su posle njegove smrti prešli u ruke slikara Mareja Ukruharta.


Pre nego što je preminuo 1972. Ukruhart, čiji je sin Brajan radio u Ujedinjenim Nacijama 1970ih i 1980ih, rekao je da je Blejkerove beleške iz perioda pre 1931. poslao istraživaču Čarlsu Vudsu koji ih je tražio.


On ih je poslao na adresu u Vašingtonu i više nije čuo za njih, a Mejrik sada kaže da ta adresa ne postoji. Kao ni Vuds.


Ali 2010. kao odgovor na apel koji je postavio na svoj sajtu Mejriku su stigli Blejkerovi dnevnici iz poslednjih pet godina života. Dnevnike je poslala porodica koja ih je nekoliko godina ranije našla na buvljaku u Grejvsendu.


"Da li su svi ostali njegovi dnevnici završili u đubrištu ili su neki zaista završili u Vašingtonu? Možda nikada nećemo saznati ali planiram da nastavim potragu za njima", kaže Mejrik.


Italija: Pronađeni ostaci Mona Lize?


Arheolozi su pronašli skelet u firentinskom samostanu za koji veruju da pripada Lizi Đeradini, ženi koja je Leonardu da Vinčiju poslužila kao model za čuvenu "Mona Lizu"

RIM - Italijanski arheolozi pronašli su skelet u jednom firentinskom samostanu za koji veruju da pripada Lizi Đeradini, ženi koja je Leonardu da Vinčiju poslužila kao model za njegovu čuvenu "Mona Lizu".

Kosti su pronađene ispod poda stare crkve u samostanu svete Ursule i preliminarne analize ukazuju da je reč o odrasloj ženskoj osobi, rekao je novinarima antropolog sa Univerziteta Bolonja Đorjdo Grupioni.

Nakon što kosti budu ispitane, arheolozi će pokušati da rekonstruišu lice i utvrde da li je zaista reč o ženi tajanstvenog osmeha sa jedne od najpoznatijih slika u istoriji umetnosti.

Poređenje bi možda moglo da reši i enigmu oko njenog osmeha. Jedna od teorija je da je žena-model bila trudna, dok drugi smatraju da je reč o bolesti od paralize lica do kompulsivnog keženja.

Kada je reč o identitetu modela, u opticaju su brojne teorije od toga da je reč o umetnikovoj majci, plemkinji, kurtizani, prostitutki, muškarcu, pa čak i da je u pitanju autoportret.

Mnogi stručnjaci međutim smatraju da je Mona Liza, poznata kao Đokonda, portret Lize Đerardini supruge bogatog trgovca Frančeska del Đokonda.

"Njen život više nije misterija. Ona je zaista postojala i živela je običnim životom", rekao je Đuzepe Palanti koji je istraživao Da Vinčijevu muzu.

Palanti, koji ne učestvuje u istraživanju u samostanu, kaže da je Mona Liza rođena 15. juna 1479. i da je umrla kada je imala 63 u samostanu svete Ursule, sada ruiniranoj zgradi u srcu Firence.

Predsednik Nacionalnog komiteta za promociju istorijskog i kulturnog nasleđa Silvano Vinćeti kaže da je nedavno otkriće, o kome piše sajt "Diskaverija", važno jer je to prvi put da je bukvalno ceo skelet pronađen u samostanu.

Istraživači su, zanimljivo, od početka projekta u aprilu pronalazili samo delove kostiju tako da je nedavno otkriće lobanje "ženske veličine" a kasnije i celog skeleta u kripti ispod poda crkve izazvalo veliko interesovanje i oduševljenje stručnjaka.

Skelet i sve kosti pronađene ispod samostana sada će biti poslate na analize, a rezultati će biti upoređeni sa DNK Bartolomea i Pjera, Lizine dece koja su sahranjena u crkvi Santisima Anuncijata u Firenci.

"Otkriće kompletnog skeleta je uzbudljiv razvoj događaja. Sahrana je u skladu sa istorijskim periodom kada je Liza Đerardini umrla, njenim skromnim načinom života i našim podacima", rekao je Vinćeti.

Poznat po kontroverznim tvrdnjama da su poruke i brojevi sakriveni unutar Mona Lize, Vinćeti je svoju potragu u samostanu bazirao na dokumentima koje je pronašao Palanti.

Jedan od tih je i testament Frančeska del Đokonda u kome od svoje mlađe ćerke Marijete traži da se brine o njegovoj "voljenoj ženi", Lizi.

U to vreme, Marijeta, jedna od petoro dece Lize i Frančeska, postala je opatica i dovela je svoju majku u obližnji samostan.

Liza je umrla četiri godine posle smrti supruga, navodi se u dokumentu koji je Palanti pronašao u arhivama crkve.

"Liza di Frančesko del Đokondo umrla je 15. jula 1542. godine i sahranjena je u Sant Orsoli", navodi se u dokumentu.

U dokumentu se navodi i da je cela parohija došla na njenu sahranu, što je pokazatelj da je bila prilično poznata u Firenci. Da Vinči je Mona Lizu slikao od 1503/4. godine i završio je 1519. godine, malo pre svoje smrti.


Večernje novosti