Ko je trenutno na forumu
Imamo 46 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 46 Gosta :: 1 ProvajderNema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
Kontrolni panel
Profil |
Članstvo |
Privatne poruke |
Ostalo |
Traži
Рудолф Нуријев
Strana 1 od 1
Рудолф Нуријев
Уторак, 05 март 2013
У Москви је отворена изложба поводом 75 година рођења Рудолфа Нуријева
У Москви је у музеју Бахрушина отворена изложба посвећена Рудолфу Нуријеву. 17. марта се навршава 75 година од рођења балетана који је руски балет подигао на нови ниво. Идеја изложбе је да се покаже како савремени уметници замишљају игру Нуријева. Јубилеј познатог балетана ће бити обележен у Москви, Санкт-Петербургу, Уфи и Казању.
Плакати за изложбе «Нуријев-плес» у музеју Бахрушина морали су да буду прерађени неколико пута: организатори никако нису могли да се одлуче како се пише име великог балетана – Рудолф Нуријев или Рудолф Нурејев. Последња варијанта – с два «е» била је написана у совјетској личној карти познатог уметника. Међутим, кад је последњи пут долазио у Русију рекао је: «У целом свету ме знају као Нуријева.» То је представљало последњи аргумент.
Легенда светског балета који је у суштини у представи учинио водећом улогу балетана – Рудолф Нуријев – у марту би напунио 75 година. Али, изложба не личи на јубиларну. Нема никаквих костима и личних ствари, о биографији уметника говоре само архивски снимци: Нуријев игра у позоришту «Киров» - данашњем «Маријинском». И свега три фотографије.
«Ево га – сасвим млад дечак, једва да се може препознати, огледа се у бари. То је руски период. Ово је с Биг-Беном у позадини – Енглеска. И на крову Гранд-опере – његов париски период,» - показује координатор изложбе Јелена Лебедева.
Ови плакати су с једне стране инсталација, с друге – поклон маестру. Млади уметници и дизајнери – студенти и свршени студенти Строгановске средње школе и Универзитета штампе представили су свој поглед на то шта је плес Нуријева. За Петра Лебедева је то савршена арабеска на фону декорација из «Бајадера» које је уметник сам обновио.
«Петербуршки позоришни музеј нам је представио низ скица Вирсаладзеа, скице сцена на чијем фону је играо Нуријев. И одлучили смо да варирамо ове сцене,» - каже Лебедев.
«Плес, - писао је Нуријев у «Аутобиографији» - није игра, већ питање живота и смрти.» Говорио је: «Кретање је део мене, а ја сам део кретања». 1961. године док је био на гостовању у Паризу одбио је да се врати у СССР и постао је «неповратник». 15 година је био солиста у лондонском Краљевском позоришту, с подједнаким успехом се прихватао и класичне и модерне кореографије. Дириговао је, свирао оргуље, био је режисер и изванредан менаџер – шест година је руководио балетском трупом Гранд-опере.
Неки су га прекоревали због изненадних испада и претеране облажености – често је на сцену излазио само у трикоу. Објашњавао је: није важно да се покаже просто плес, већ лепота људског тела. Општепозната је била његова страст према раскоши: уметница Јулија Тихонова је направила силуету Нуријева од шарене тканине. А тепихе је колекционирао као да надомешта сиромашно детињство.
«Сећа се да је само кромпир имао значаја за њега. Цела земља је била попут гладног вука. Зато што су то ратне године, отац је у војсци, мајка се четворо деце. Ево једног детаља: малог Рудика је у дечји вртић однела на леђима у сестриној хаљини – није имао другу одећу и није имао обућу,» - каже Јелена Лебедева.
Јубилје Рудолфа Нуријева биће обележен у Москви, Санкт-Петербургу, у његовој родној Уфи и Казању, где се одржава фестивал назван његовим именом. И у свим овим градовима боравиће «Нуријев-плес». Плес који се прекинуо тек са смрћу уметника у 54. години.
Аутор: Дарија Ганијева
Извор: Вести.ру
У Москви је отворена изложба поводом 75 година рођења Рудолфа Нуријева
У Москви је у музеју Бахрушина отворена изложба посвећена Рудолфу Нуријеву. 17. марта се навршава 75 година од рођења балетана који је руски балет подигао на нови ниво. Идеја изложбе је да се покаже како савремени уметници замишљају игру Нуријева. Јубилеј познатог балетана ће бити обележен у Москви, Санкт-Петербургу, Уфи и Казању.
Плакати за изложбе «Нуријев-плес» у музеју Бахрушина морали су да буду прерађени неколико пута: организатори никако нису могли да се одлуче како се пише име великог балетана – Рудолф Нуријев или Рудолф Нурејев. Последња варијанта – с два «е» била је написана у совјетској личној карти познатог уметника. Међутим, кад је последњи пут долазио у Русију рекао је: «У целом свету ме знају као Нуријева.» То је представљало последњи аргумент.
Легенда светског балета који је у суштини у представи учинио водећом улогу балетана – Рудолф Нуријев – у марту би напунио 75 година. Али, изложба не личи на јубиларну. Нема никаквих костима и личних ствари, о биографији уметника говоре само архивски снимци: Нуријев игра у позоришту «Киров» - данашњем «Маријинском». И свега три фотографије.
«Ево га – сасвим млад дечак, једва да се може препознати, огледа се у бари. То је руски период. Ово је с Биг-Беном у позадини – Енглеска. И на крову Гранд-опере – његов париски период,» - показује координатор изложбе Јелена Лебедева.
Ови плакати су с једне стране инсталација, с друге – поклон маестру. Млади уметници и дизајнери – студенти и свршени студенти Строгановске средње школе и Универзитета штампе представили су свој поглед на то шта је плес Нуријева. За Петра Лебедева је то савршена арабеска на фону декорација из «Бајадера» које је уметник сам обновио.
«Петербуршки позоришни музеј нам је представио низ скица Вирсаладзеа, скице сцена на чијем фону је играо Нуријев. И одлучили смо да варирамо ове сцене,» - каже Лебедев.
«Плес, - писао је Нуријев у «Аутобиографији» - није игра, већ питање живота и смрти.» Говорио је: «Кретање је део мене, а ја сам део кретања». 1961. године док је био на гостовању у Паризу одбио је да се врати у СССР и постао је «неповратник». 15 година је био солиста у лондонском Краљевском позоришту, с подједнаким успехом се прихватао и класичне и модерне кореографије. Дириговао је, свирао оргуље, био је режисер и изванредан менаџер – шест година је руководио балетском трупом Гранд-опере.
Неки су га прекоревали због изненадних испада и претеране облажености – често је на сцену излазио само у трикоу. Објашњавао је: није важно да се покаже просто плес, већ лепота људског тела. Општепозната је била његова страст према раскоши: уметница Јулија Тихонова је направила силуету Нуријева од шарене тканине. А тепихе је колекционирао као да надомешта сиромашно детињство.
«Сећа се да је само кромпир имао значаја за њега. Цела земља је била попут гладног вука. Зато што су то ратне године, отац је у војсци, мајка се четворо деце. Ево једног детаља: малог Рудика је у дечји вртић однела на леђима у сестриној хаљини – није имао другу одећу и није имао обућу,» - каже Јелена Лебедева.
Јубилје Рудолфа Нуријева биће обележен у Москви, Санкт-Петербургу, у његовој родној Уфи и Казању, где се одржава фестивал назван његовим именом. И у свим овим градовима боравиће «Нуријев-плес». Плес који се прекинуо тек са смрћу уметника у 54. години.
Аутор: Дарија Ганијева
Извор: Вести.ру
Avramova- Legendarni član
- Broj poruka : 69578
Datum upisa : 07.03.2010
Re: Рудолф Нуријев
Tchaikowsky - Swan Lake - Rudolf Nureyev - Margot Fonteyn
Avramova- Legendarni član
- Broj poruka : 69578
Datum upisa : 07.03.2010
Re: Рудолф Нуријев
Рудолф Нурејев
Датум рођења: 17. март 1938.
Датум смрти: 6. јануар 1993.
Рудолф Хаметович Нурејев (рус. Рудольф Хаметович Нуреев, тат. Rudolf Xämät ulı Nuriev; 17. март 1938 — 6. јануар 1993) је био татарски балетски играч, звезда светске балетске сцене. Један од највећих играча 20. века, затражио је политички азил у Паризу јуна 1961. године, после чега је почела његова светска каријера. Упамћен је по главним улогама у многим балетима, међу којима су и "Лабудово језеро", "Жизела" и "Петрушка".
Nešto posebno
Датум рођења: 17. март 1938.
Датум смрти: 6. јануар 1993.
Рудолф Хаметович Нурејев (рус. Рудольф Хаметович Нуреев, тат. Rudolf Xämät ulı Nuriev; 17. март 1938 — 6. јануар 1993) је био татарски балетски играч, звезда светске балетске сцене. Један од највећих играча 20. века, затражио је политички азил у Паризу јуна 1961. године, после чега је почела његова светска каријера. Упамћен је по главним улогама у многим балетима, међу којима су и "Лабудово језеро", "Жизела" и "Петрушка".
Nešto posebno
Avramova- Legendarni član
- Broj poruka : 69578
Datum upisa : 07.03.2010
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
|
|
Pon Feb 19, 2024 3:30 pm od djuro
» Koliko se uopšte razumemo?
Uto Jan 23, 2024 9:05 am od djuro
» Kakav je pravi hriscanin?
Pon Jan 15, 2024 5:27 pm od djuro
» Dekadencija zapadne civilizacije
Sub Jan 13, 2024 7:26 pm od djuro
» Ratovi devedesetih
Pon Avg 07, 2023 2:11 pm od andjeo01
» Šta trenutno slušaju vaše komšije iz vaših zvučnika? :affraid:
Čet Maj 11, 2023 5:27 pm od andjeo01
» Odavno nisam čuo/čula
Sre Maj 03, 2023 9:06 pm od Johnny-Azra
» Muzika koja u vama izaziva jezu..
Sre Maj 03, 2023 9:03 pm od Johnny-Azra
» Moje otkriće
Sre Maj 03, 2023 8:58 pm od Johnny-Azra
» Sta pevusite ovih dana?
Sre Maj 03, 2023 8:48 pm od Johnny-Azra
» Pjesma koja Vas opisuje u nekim momentima...
Sre Maj 03, 2023 8:46 pm od Johnny-Azra
» Ne kvarite mi temu dok se opustam...
Sre Maj 03, 2023 8:44 pm od Johnny-Azra
» Poklanjam ti pesmu
Sre Maj 03, 2023 8:40 pm od Johnny-Azra