Makrobiotika - osnovno i recepti

OSNOVNE INFORMACIJE

Malo istorije

Još je otac zapadne medicine, Hipokrat opisujući ljude koji su bili zdravi i dugovečni upotrebljavao termin makrobiotika. Sam ovaj termin sastoji se od dve reči koje, prevedene sa grčkog, označavaju veoma širok (macro) pogled na život (biotics). I mnogi drugi filozofi i pisci Staroga i Srednjeg veka koristili su izraz makrobiotika da bi opisali način života koji vodi ka dugovečnosti i dobrom zdravlju a sve uz pomoć jednostavne i dobro kombinovane hrane.



U osamnaestom veku nemački filozof i lekar C.W.Hufeland napisao je knjigu "Macrobiotics or the Art of Lengthening Life" (Makrobiotika ili Umetnost produženja života). U dvadesetom veku Žorž Osava (1893-1966) je veoma mlad započeo proučavanje različitih sistema poboljšanja zdravlja. Njegov brat, dve sestre i majka umrli su mladi. Suočen sa tuberkolozom u terminalnom stadijumu izgubio je svaku iluziju da će mu medicina pomoći. U to vreme zapadna medicina je potpuno potisnula staru orjentalnu medicinu donoseći potpuno drugačiji sistem lečenja od onoga koji je vekovima primenjivan u Japanu. Osava je započeo proučavanje stare orjentalne medicine i u njoj je pronašao sasvim drugačije viđenje zdravlja i bolesti. Segan Isiduka sa kojim se susreo u vreme svojih proučavanja izuzetno je uticao na mladog Osavu koji se čuvenom lekaru obratio za pomoć. Posle određenih instrukcija i striktnog pridržanja propisanog sistema života i ishrane - bio je izlečen od tuberkoloze! Posle ovog čudesnog izlečenja Osava odlučuje da život posveti orjentalnoj medicini i pomoći drugim nevoljnicima. I nastavio je neumorno proučavajući godinama medicinske sisteme starih naroda (naročito Kine i Indije) i "vraćajući u život" znanje zagubljeno u ubrzanom tehnološkom razvoju koji je zahvatio čitav svet. U isto vreme, radio je i sa bolesnim ljudima (sa velikim uspehom) kao i sa mladim ljudima zainteresovanim da se ponovo pronađeno znanje proširi. Njegov učenik Mičio Kuši (rođen 1926. godine) je danas njegov najpoznatiji učenik čiji se doprinos ogleda u tome što je makrobiotički stil života uspeo da populariše na zapadu (pre svega SAD).

Makrobiotičke preporuke

Makrobiotika preporučuje korišćenje tradicionalnih namirnica za ishranu a to su: integralne žitarice, mahunarke, lokalno gajeno povrće, kao i umerene količine bele ribe. Umesto šećera za koji se danas pouzdano zna da je više otrov nego hrana, makrobiotika predlaže upotrebu tradicionalnih zaslađivača kao što su ječmeni i pirinčani slad i drugi zaslađivači od žitarica. Tu je još i upotreba nerafinisane morske soli kao i hladno ceđenih nerafinisanih ulja. Male količine morskih algi, koje su izuzetno bogate mineralima i mikroelementima, zaokružuju hranljivu vrednost makrobiotičkog tanjira.



Osnovne preporuke makrobiotike primenjivale su gotovo sve civilizacije hiljadama godina, ali u zadnjih pola veka nagli razvoj i primena nauke i tehnologije naročito u oblasti uzgoja, obrade i pripreme namirnica, doveli su do dramatičnog odstupanja od ovih preporuka. Rezultat je astronomsko povećanje broja obolelih od raznih, naročito degenerativnih, bolesti kao i opšti pad nivoa zdravlja. Čitave nacije su bolesne, i taj trend se nastavlja i pored gomile novih lekova koji su pronađeni u poslednjih pedeset godina. Paradoks: što više lekova to više bolesti. Makrobiotika je, za razliku od savremenih lekova, usmerena na lečenje uzroka koji su doveli do neke bolesti a ne posledica. I to je tajna njenog uspeha.

Program ishrane u makrobiotici je usmeren ka pojedincu. Nema univerzalne dijete koju mogu svi primenjivati vec se svaki slučaj pojedinačno razmatra i tretira. Dve osobe obolele od iste bolesti neće biti tretirane na identičan način već će se u obzir uzeti individualne razlike i uzroci (često različiti) koji su doveli do bolesti. Zato je, bez preciznih smernica iskusnog makrobiotičara često nemoguće iskoristiti svu moc koju jedan takav program pruža.

Sigurno se pitate, šta makrobiotika može konkretno vama da ponudi? Dakle, ukoliko prihvatite preporuke makrobiotike i date joj šansu možete vrlo brzo da očekujete sledeće: ukoliko ste gojazni - smanjenje telesne težine (do 12 kg mesečno), normalizacija sadržaja masti i nivoa holesterola u krvi kao i normalizacija krvnog pritiska; normalizacija varenja i regeneracija organa za varenje; poboljšanje svih vitalnih funkcija i povećanje kako fizicke tako i psihičke snage; opšte podmlađivanje organizma (koža postaje sveža i ružičasta, bore se smanjuju, celulit nestaje, kosa postaje jača i gušća…). Mnogi bolesnici od degenerativnih bolesti su upravo izlečenje našli u makrobiotici i to za relativno kratko vreme (nekoliko meseci). Ukoliko ste zdravi, za vas ovaj program može da predstavlja jedan razuman način ishrane koji će preduprediti bolest i održati vas u dobroj psihičkoj i fizičkoj kondiciji. Ili što bi rekao jedan bivši bolesnik od teške bolesti a sada makrobiotičar: "Ceo smisao, poenta makrobiotike je u tome da stavite svoj život pod vlastitu kontrolu, a potom sami njime upravljate."

Jutarnja miso supa

• Komadić vakame alge dužine oko 1 cm;
• 1/3 kafene šoljice korenastog povrća;
• 1 šolja vode;
• 2/3 kafene šoljice lisnatog povrća;
• pola kafene kašičice miso paste sitno seckano zeleno lišće

Natapati 10 - 15 minuta vakame algu u šoljici vode. Vodu baciti, a vakame iseći na pola, staviti u posudu za kuvanje i dodati šolju vode. Kada voda provri, dodati povrće (sečeno krupnije i dijagonalno), smanjiti plamen (tako da se sadržaj krčka, a ne preterano vri) i poklopiti posudu. Posle 5 - 7 minuta kuvanja, smanjiti plamen (tako da sadržaj samo struji) i dodati miso pastu predhodno razmućenu sa 2 - 3 kašičice tople vode. Lagano promešati i pustiti narednih 5 minuta da samo struji. Gotovu miso supu začiniti sitno seckanim zelenim lišćem.
Napomena: Supa ne bi trebalo da bude ni suviše slana, ni suviše neslana. Treba voditi računa o jačini plamena da ne bi došlo do uništenja blagotvornih enzima u miso pasti. Jede se svakoga dana za doručak.

Miso pasta

Miso je glatka tamna pasta od soje, fermentisanog ječma ili pirinča i morske soli, koji su zajedno stajali duže razdoblje - od nekoliko meseci do nekoliko godina. Slanog je ukusa, a može se koristiti u supama, sosovima i namazima a i za začinjavanje jela umesto soli. Miso sadrži žive enzime koji pomažu varenju, jačaju krv i osiguravaju ravnotežu složenih ugljenih hidrata, esencijalnih ulja, belančevina i minerala. Kupuje se na meru ili u teglicama.

Preporuka: Ječmeni miso je najpogodniji za svakodnevnu upotrebu.

Mekana žitarica

Žitaricu za doručak uvek kuvati u istom odnosu sa vodom: 1 : 4 (na jednu šolju žitarice staviti četiri šolje vode). Ne koristiti ekspres lonac.

Priprema: Šolju žitarice dobro oprati i staviti u posudu. Dodati parče kombu alge dužine oko 1,5 cm. Sipati četiri šolje vode i staviti na vatru. Pustiti da izbaci dva ključa, a zatim ostaviti 8 - 10 sati da stoji poklopljeno (može se ujutru potopiti pa da se uveče kuva ili potopiti uveče a kuvati ujutru). Kuva se oko 1,5 - 2 sata na tihoj vatri.

Napomena: Kuvanu kombu algu možete pojesti sa žitaricom ili je oprati i staviti na poseban tanjirić da se suši. Kada se skupi dovoljan broj suvih komada možete napraviti šio kombu.

Žitarice za svakodnevnu upotrebu:

Integralni pirinač, ječam, proso (kuva se 30 - 45 minuta) kao i kombinacije dve od ovih žitarica u srazmeri 1 : 1.
Za povremenu upotrebu: Bulgur (lomljena pšenica) jednom u 5 dana, ovas i raž jednom u 7 dana.
Bulgur - Bulgur je drobljena, delimično kuvana i sušena pšenica. Kupuje se u prodavnicama zdrave hrane ili pravi u kućnoj radinosti. Dakle, ako hoćete da napravite bulgur, uzmite šolju pšenice, odstranite eventualne nečistoće i temeljno je isperite pod mlazom vode. Zatim stavite u tiganj i lagano pržite dok pšenica ne bude sasvim suva i ne dobije tamniju boju (bude propržena). Sve vreme naravno lagano mešajte drvenom varjačom da zrna ne zagore. Tako pripremljenu pšenicu stavite u električni mlin za kafu (koji ste, naravno, pre toga temeljno očistili) i meljite svega 10 sekundi. Tako ćete dobiti polusamlevenu pšenicu gde će biti i celih i lomljenih zrna a i brašna. Dalje pripremajte prema receptu za meku žitaricu.

Preporuka: Jednom nedeljno ođija pirinač koji se priprema isto kao i običan integralni pirinač za doručak s tim što se pred kraj kuvanja doda šaka sitno seckanog crnog luka, a nešto kasnije i kuglica veličine klikera miso paste i kuva još 5 minuta.
Žitarice se jedu svakoga jutra i predstavljaju glavni deo obroka.

Gomašio (susamova so)

Redovan dodatak svakoj žitarici predstavlja gomašio. Koristi se u količini od 1 kafene kašičice i posipa se pre jela preko žitarice u tanjiru. Namena gomašija je da organizam osposobi da apsorbuje so u malim količinama, a da pri tome ne izazove preteranu žeđ. Specifičnim načinom pripreme sve čestice se oblažu slojem ulja što ima niz prednosti u odnosu na klasično korišćenje soli.

Priprema: Kašičicu morske soli propržiti u tiganju nekoliko minuta na osrednje jakoj vatri. Neprestano mešati. Pržiti dok miris (od hlora) potpuno ne iščezne. Ukoliko je so krupnija posle prženja treba je samleti laganim pokretima u posudi suribači (ukoliko nemate ovu posudu dobro će doći i običan drveni avan sa tučkom koji se može kupiti na pijaci). Samlevenu so staviti na stranu.
18 kašičica opranih susamovih semenki propržiti u prethodno zagrejanom tiganju na osrednje tihoj vatri. Neprestano mešati drvenom varjačom, a i tiganj s vremena na vreme protresti. Kad semenje počne da pucketa probati da li može da se smrvi pritiskom izmešu dva prsta (uzeti malo semenja izmešu palca i domalog prsta). Ukoliko odmah uspe, znači da je gotovo, a u suprotnom nastaviti prženje.
Propržen susam pomešati sa solju, stavljati u avan i laganim kružim pokretima drobiti. Ne izgnječiti sve semenke, dovoljno je ako se oko 80% semenja smrvi. Gotovi gomašio čuvati u staklenoj tegli sa poklopcem.

Odjednom se može pripremiti količina za desetak dana.

Jede se svakoga dana uz svaki obrok 1 kašičica posuta preko žitarica.

Lako kuvano (blanširano) povrće

Priprema: Oprati i iseći lišće jednog od sledećih povrća: bele rotkve, dajkona, šargarepe, rotkvice, slačice, kelja, kineskog kupusa ili peršuna. Staviti povrće u malu količinu ključale vode. Poklopiti i pariti 2 - 5 minuta, zavisno od strukture povrća. Bitno je da ono sačuva svoju svežu zelenu boju. Količina koja se konzumira je oko 1 - 1,5 supene kašike pripremljenonog povrća.
Jede se svaki dan uz svaki obrok

Presovana salata

Priprema: Na 2 šolje sitno seckanog povrća (trećina korenastog, dve trećine lisnatog - najviše do 4 vrste različitog povrća) staviti pola kašičice morske soli i lagano rukom promešati. Masu staviti u presu za pripremanje presovane salate i zatvoriti poklopac. Ako nema prese može se upotrebiti veća posuda na čiju se sredinu pokupi povrće u obliku polulopte. Preko njega se stavi tanjir i odozgo neka posuda sa 2-3 litre vode. Ostaviti povrće pod pritiskom najmanje 45 minuta (može da stoji i 2 - 3 dana, ali tada već liči na blago ukiseljenu turšiju). Povrće se čuva u zatvorenoj tegli u frižideru, koristi se količina od jedne pune kašičice za doručak i pre upotrebe se opere da bi se sprao višak soli.
Jede se svaki dan uz doručak.

Dodatak

Dodatak predstavljaju jela koja se služe uz obrok, a čine energetsko obogaćenje i povećanje raznovrsnosti namirnica. Obično se služe u malim količinama (od 1 kašičice do 1 kašike) jedanput dnevno.

Maslac od luka: Dve šolje sitnije seckanog crnog luka dinstati na vodi uz dodatak mrvce soli sat do sat i po vremena. Otklopiti sud, pustiti da suvišna voda ispari, dodati kašičicu soja sosa i pustiti još tri minuta da se sos upije. Maslac se može čuvati do 7 dana u zatvorenoj tegli u frižideru.
Jede se 1 kašičica maslaca uz doručak.

Džem od povrća: U šerpu od 3 - 4 litre složiti sledeće povrće isečeno na srednje sitne komadiće: 2 šolje crnog luka, 2 šolje šargarepe, 2 šolje bundeve i 2 šolje kupusa. Bundeva se može zameniti istom količinom šargarepe ili paškanata. Sipati dve šolje vode i kuvati 4 - 6 sati na laganoj vatri (što se duže kuva to je energetski bogatije; pratiti vlažnost mase - pri kraju kuvanja ne bi trebalo da bude ni malo tečnosti već da bude baš kao bilo koji džem). 15 minuta pre skidanja sa vatre dodati malo soli. Može se čuvati do 10 dana u zatvorenoj tegli u frižideru.
Jede se 1 kašika uz jedan od obroka, ili 1 kašičica uz svaki obrok (odličan namaz na hleb!).

Napici

Posle i između obroka mogu se uzimati sledeći napici:

• banča ili kukiča čaj
• čaj od žitarica
• kafa od žitarica (ne više od 2 nedeljno!)

Banča ili kukiča čaj: 2 kašike čaja staviti na 1 litar vode i kuvati 5 minuta, a zatim procediti. Banča čaj sadrži listiće, a kukiča grančice istog čajnog drveta. I jedan i drugi se mogu naći u prodavnicama zdrave hrane.

Napomena: Umesto da bacite čajno lišće posle svake upotrebe, dodajte samo nove listove kad zaželite da skuvate svež čaj. Tako možete nastaviti dok se u čajniku ne nakupi sloj lišća od oko 2,5 cm. Tada sve odbacite i ponovite postupak.

Čaj od žitarica: Pržiti šolju opranog ječma u suvom tiganju na srednjoj vatri 10 minuta, ili dok se ne oseti mirisna aroma. Povremeno promešati i protresti tiganj, da žitarica ne zagori. Ovako prepržen ječam čuva se u zatvorenoj tegli i koristi prema potrebi.

Priprema čaja: Staviti 2 kašike preprženog ječma na litar vode, kuvati dok ne provri, smanjiti plamen i ostaviti da se krčka 10 minuta. Na isti način mogu se praviti čajevi i od drugih integralnih žitarica.

Preporuka: Čaj od prženog ječma je naročito dobar za odstranjivanje životinjskih masnoća iz tela i zato ga treba često koristiti.

Kafa od žitarica: Može se kupiti u prodavnicama zdrave hrane i priprema se kao i klasična kafa. Nije za redovnu upotrebu već povremenu.

Napomena: Za pripremu se ne koristi šećer već se po želji zaslađuje nekim sladom: ječmenim, pirinčanim…

Dok sam bila na makrobiotici nista me nije bolelo i bila sam veoma zadovoljna i zdrava.
Kada sam prestala, problemi su se vratili.
Zato je toplo preporucujem svima!!!
Makrobioticka ishrana je sjajna stvar!!!

A gde nadjes te kombu i vakame alge? Evo zivo me interesuje gde se to kupuje, posto ih nigde nisam videla.
Bas nesto razmisljam sta cu za rucak sutra i reko mogli bi neke alge, al gde covek da ih nadje, sunce mu?