Gubitak poverenja

Većini ljudi u životu se desi da izgubi poverenje u nekoga ili nešto. Šta mislite o tome i kako reagujete kad neko prokocka vaše poverenje?

U nekoj od novijih pesama Lady Gaga-e (parafraziracu):
kada razbijes ogledalo ono ne moze posle da se sastavi, ali i dalje mozes videti svoj odraz u ( polomljeniim) delovima ...

Odlicna metafora...

Nikada nikome ne poklanjam 100% poverenja. Znam da su ljudi jako cudni i da se u razlicitim okolnostima razlicito ponasaju.Po meni poverenje se tesko stice a lako gubi,i po meni je to nesto sto je pravi dragulj ako pronadjete u drugoj osobi.Desavalo mi se naravno da dodjem u takvu jednu situaciju zivim dalje ali vise ta osoba nikada za mene nece biti ono sto je bila.

Poverenje je obicno optereceno prosloscu. Iskustvom koje smo imali sa ljudima sa kojim smo bili u razlicitim oblicima veze. Postoji uvek teznja za apsolutnim poverenjem, koje je ne moguce postici. Ostaje uslovljeno poverenje koje mora stalno da se dokazuje na razlicitim nivoima.

Jako sam oprezna u davanju povjerenja drugim ljudima,i malo takvih imam oko sebe,previse sam sumljicava i previse imam nekog straha da bih se opustila i "poklonila" nekom povjerenje,sto manje to bolje.A da ga netko prokocka uff kakvog sam karaktera ne znam bas da bi mogla preci preko toga,ali opet kako ide ona: nikad ne reci nikad .

Apsolutnim poverenjem se borim protiv nepoverenja, i uvek mi uspeva.

ja zaista ne mogu da vratim poverenje u nekoga ako ga prokocka ...ebg... ali mi puno treba da se skrcka... jednom lazov, uvek lazov... potvrdjeno ... mogu samo da se pravim corava ukoliko procenim da su lazi nebitne, sitne i patoloshke ::

Слично, као Наопака.

Pa šta će mi patološki lažov. Dobro, neka je kolega, komšija, poznanik, ali dalje od mene.

Ako se poverenje izgubi, povratka nema.

pa ne treba nikome, al je problem shto se to ne vidi u startu... postoje ljudi koji jednostavno vole da lazu , i zaista to mogu biti sitne i glupe, nepotrebne lazi...

Gubitak poverenja je kao i gubitak nevinosti - jednom zauvek. Doduse, za ovo drugo postoji plasticna hirurgija ali - to bi onda opet bila laz i prevara i nikako ne bi moglo imati veze sa istinom i poverenjem.

E, a je l' se priznaje i u .... ?

Vulin ::E, a je l' se priznaje i u .... ?

Nemam iskustva sa tim, sta ti mislis?

Kad ode, otislo je zauvijek.
Nema tu pravdanja, oprastanja, vracanja.

Bar sam ja takva.
Sve i da hocu, ne mogu.

Kad ode, otislo je zauvijek

..i boli.

Mene boli.. prvi dan, drugi dan, al treci..

Tu se sve zavrsava, odrezem i ne dozvoljavam
da me neciji bezobrazluk i ponasanje rastuzuje.

Jes da su cesto to osobe sto nam jako puno znace,
al ako ja tim osobama ne znacim bar toliko, da me
postede toga, ne zasluzuju ni one moju tugu i bol.

osobe sto nam jako puno znace,

e tad me bas boli, a kad mi neko ne znaci, moze sta hoce..ne dira me...

Ah ta "ocekivanja'!    Imam neograniceno povjerenje:) I ne gubim ga nikad, uvijek znam gdje je   

ellen ::Većini ljudi u životu se desi da izgubi poverenje u nekoga ili nešto. Šta mislite o tome i kako reagujete kad neko prokocka vaše poverenje?

Ko igra za raju, a zanemaruje taktiku... zavrsice karijeru...   
Prilicno sam stoga po tom pitanju. Ne kockam se tudjim poverenjem, ne prastam moje prokockano poverenje.

Pa nista, pomjerim tu osobu u nizu klasu prijatelja.   

Batista ::Pa nista, pomjerim tu osobu u nizu klasu prijatelja.   

Ovo prvi put cujem da postoji niza klasa prijatelja   
Sve ove godine sam mislila da je neko il prijaelj ili nije    Ali niya klasa prijatelja i je nepoznat pojam   

ta situacija kod mene izaziva samo razočarenje,bude ono ogromno,bude teško,bude bolno ali se tu završi.
izdržim,podnesem udarac,istrpim bol ali...jbg....život ide dalje

treba mnogo razmisliti u trenutku kada nekome ukazujete poverenje...tada treba biti mudar

nema razočarenja, očekujem svašta od ljudi... tako da to poverenje ne dajem na kredit.
sve ide po zasluzi.

@furija

Kad bi uvijek znali ko nam je prijatelj a ko ne, ne bi se nikada razocarali u ljude.

Imas prvu klasu prijatelja, oni sa kojima provodis najvise vremena, za koje vjerujes da bi dali ruku za tebe. Pa imas drugu klasu, isto tako ljudi od povjerenja ali sa kojima nisi toliko intiman kao sa ovim prvima. Pa treca, cetvrta... Jbga, ako to nisu prijatelji sta su onda? Ne znam kako drugacije da ih nazovem?

 Ne znam... Mene su na raznimm temama svuda napljuvavali vezano za to moje tumacenje prijateljstva i prijatelja. Jako malo ih imam (te koje smatram prijateljima) dugo ih pozajem, dogadjaji i zivotne situacije su proverili i njih i mene i nase odnose.
Druzim se sa puno ljudi ali ih ne smatram prijateljima, bar ne za sad, nije bilo vremena i situacija u kojima bi se potvrdilo sta je ko spreman da ucini za koga i koliko mozemo verovati jedni drugima. To su za mene poznanici, drugari, dobre kolege... Ali nikao 1, 2, 3....klasa prijatelja.
Akoo me neko jednom izda, prokocka moje poverenje, zloupotrebi me na bilo koji nacin - to za mene nema veze ni sa jednom kategorijom prijateljstva. To je cao zauvek, za veki vekova - amin.
Mozda mogu popiti kafu s takvom osobom ponekad - kao sa svakim slucajnim poznanikom uz pricu o vremenu i nista vise.
Ebi ga, takva sam....