Moja beba

Juče sam sa ženom pričao o evropskoj fiskalnoj disciplini i strogosti Evrope po pitanju privatnih finansijskih obaveza, a kao zaključak sam joj naveo svoju odluku da od sistema uzmem (kao nadoknadu za povremenu idiotsku strogost) sve što mogu. Čak i porodiljski dodatak. Pa sam joj (svojoj ženi) predložio da opravimo još jednu bebu, kako bih se prijavio kao "roditelj koji je kod kuće s bebom", i na osnovu te prijave keširao lovu od države.
Elem, nisam ni dovršio izlaganje kad me je zasula bujica psovki, negodovanja, pominjanja godina, uz opasku "ako ćeš ti da rodiš, može" (čuj ja? pa mi palo na pamet da li sam predugo odsutan od kuće, ili je dementna, ili pukla, ili zaboravila kako to funkcioniše ...), tako da je moj vrhunski plan pao u vodu i pre nego što sam ga uobliočio. Jebiga.

A sad se nešto mislim, zaboravio sam kakva su zajebancija kad su mali...

Nije to nikakva za.ebancija, a i trece dete nekako samo raste.
Nemojte samo da vam posle bude zao sto ste mogli a niste hteli zbog ovoga i onoga.
Para i dece - nikad dosta.

I još ponečeg.


Ali mislim da smo stari za takvo planinarenje. Zakasnili...

Vulin ::
Ali mislim da smo stari za takvo planinarenje. Zakasnili...

nemas ti pojma...

Vulin ::
A sad se nešto mislim, zaboravio sam kakva su zajebancija kad su mali...

Manja nego kada su veliki.

Vidro, možda se ovde zajebavam za desetku, ali sam ipak mator. Da mi je žena mlada kao ti...

Generale, "premotaj" na 49-ti sekund...

'Ocu samo da uspavam jednu bebu

49. sec.

"... Oni su mali ali su veliki, odnosno, hocu reci... nisu vise mali ali su dosta veliki da ne budu mali..." .

Beše 17. maj o.g. i meni tek sada ništa nije jasno u citatu od gore.