Branko Kockica

Бранислав Бранко Милићевић познатији као Бранко Коцкица је глумац прослављен у емисијама и представама за децу. Такође је редитељ и писац.

Биографија

Рођен 3. априла 1946. у Земуну. Бранко данас, са супругом, Слободанком „Цацом“ Алексић, позоришним редитељем, живи у Београду, на Врачару.

Поред глуме, студирао је и енглески језик, али студије није завршио.

Улоге

Коцка, коцка, коцкица

Један од најпознатијих радова Милићевића је „Коцка, коцка, коцкица“, програм за децу који се снимао и емитовао на Телевизији Београд од 1974. до 1993. године, па затим поново од 2005. године. У емисији учествује Милићевић, који са групом деце предшколског узраста истражује човеково окружење и свакодневницу, али и како се лепо понашати и бити добар пријатељ. Укупно је снимљено више од 250 епизода.

Емисија је карактеристична по свом жаргону и узречицама. На пример, Милићевић се увек обраћа деци са „другари“, а колективни узвик им је „тата-та-тира“. Песма са најавне шпице „У свету постоји једно царство“ је веома позната чак и данашњим генерацијама.

Позориштанце „Пуж“

Позориштанце „Пуж“ је позориште за децу. Основано је 1977. године као „Путујуће позориштанце »Пуж«“, а њихова прва представа, „Бранков урнебес“, је имала своје прво гостовање у Зеници. Позориште се од 1988. године налази у Београду, у улици Божидара Аџије бр 21. (данас улица Радослава Грујића). Прва представа одиграна на том месту је била „Откачена балерина“.

Занимљивости

Бранко Милићевић је био и независни кандидат на локалним изборима у београдској општини Врачар за посланика у Народној скупштини Републике Србије на првим вишестраначким изборима у Србији, али није изабран.

Позориштанце „Пуж“ заправо има званичан назив „Позориште »Пуж«“, јер је приликом регистрације сматрано да је термин „позориштанце“ супротан обичајима и схватањима средине.

Из Википедије, слободне енциклопедије

Branko Kockica, najveći živi Srbin prema izboru Press-a.

tata-tа-tirааа... ::

Interesantan intervju ali od Branka drugačije nisam ni očekivala. Voditeljka, kakva god ( ), ostala je u senci i više nego što je to trebalo.

Branko Kockica je moj najveći saveznik u vaspitavanju dece i hvala mu na tome.

Preuzeto iz kategorije "DRUSTVO"

Obavezno pročitati

Kockicu za predsednika

Bila su to vremena kad smo rasli uz Kockicu, niko Branka ne moze zameniti.

Zaista, i sada znam sve njegove pesme napamet, sećam se svih emisija. Sjajan je, nenadmašan i neponovljiv.

Izdvajam deo iz teksta čiji link sam ostavila, kao najupečatljiviji.

U Pužu deca ne sede, već hoće na binu kod Branka. I tako je osam godina koliko dolazim kod njih. Neke predstave smo ćerka i ja gledali više puta nego što su u njima glumili pojedini glumci. Deca iz hora su na predstave upadala kad god su htela i uvek su ih čekala prva dva reda, prazna, namenjena njima i to bez kupljenih karata. To na drugim mestima nisam video. Peru Kralja, Cecu Bojković, Zeremskog, Zablaćanskog, Madžgalja, Isidoru Minić, Kaju Žutić, Feđu Stojanovića... i svakog ko drži do svoje glume sam više puta gledao u Pozorištancetu nego u Ateljeu