Re: Stihovi koje volim

od **laza** Sre Jul 17, 2013 11:33 pm

Srescemo se opet, ko zna gde i kada,
nenadano i naglo javices se meni -
mozda kad u dusi bolno zastudeni,
i u srcu pocne prvi sneg da pada.

Na usnama nasim poniknuti nece
ni prekor, ni hvala; niti tuga nova
sto ne osta vise od negdasnjih snova
ni kaplja gorcine, ni trenutak srece.

Ali starom strascu pogledam li u te
to nove ljubavi javlja se glas smeo!
Jer sto srce hoce to je njegov deo -
uvek novi deo od nove minute.

od **Shapat** Čet Jul 18, 2013 12:02 am

Mozes mi reci da je moja tisina laka
Poput niti paukove mreze
A teza od sedam smrtnih grehova
I ja cu od nje satkati pesmu i pokriti te
Kad neman noci teskom sapom poklopi nebo
I u krzno svoje sakupi zvezde kao cicke....

od **Shapat** Čet Jul 18, 2013 11:45 pm

Nisam li drugacije zamisljao ovu noc,
purpurnu do zvezda,
biserno-hladnom sobicku bez zidova
i dva malena svica utetovirana u tvoju kosu.
Bit ce da jesam jer samo klovnovi znaju
koliko je najcesce tuzno ono sto izaziva smeh...

A ja, jos uvek nosim one iste
vagone neistovarene neznosti ispod koze
kao usnulu obalu vrele krvi
u ocima koje su ponekad zelene.

Na sto te nocas seca sve to?
Dva svetla u jednom mraku sta cine?
More ili moru...
Okean ili kap...
Trijumpf ili elegiju...

od **laza** Pet Jul 19, 2013 12:01 am

Да их благословиш пољупцима,
Моји прсти твоје траже.
Желим поглед твојим очима да напојим,
Да у твојој коси сакријем лице,
Да увек будним, послушним рукама
У заносу прихватим твоје,
Да увек новим пламеном оживим
Твоју лепоту, хиљаде и хиљаде пута,
Док дан и ноћ – садашњост и прошлост
За нас једно не постоје.
Да се блажени и судбини захвални
Винемо изван сваког бола,
И изван домашаја овог света
Све док мир не нађемо.

od **Shapat** Pet Jul 19, 2013 12:22 am

Noc je punog meseca,
pa te ne trazim pod desnim kapkom
gde povremeno stanujes
i gde ti je krevet i nocno ogledalo
i duguljasta lampa koju palis pogledom..
nego u krugu sto spaja dve delte...
Trazim te,
dok se onaj lopov u grudima
koji otkljucava brave koje je vec jednom otkljucao,
divi svojim madjionicarskim rukama
u kojima se kalauz zacas pretvara u ruzu.

Cvrkucu zvezde u rasparanom sutonu
nad premijerom pozorista iluzija.
Obuci se,
kad senke prerastu prazninu
sa pristojne udaljenosti ce mesec da izviri iza oblaka
da doceka moj znak.
Jer najjace svetlo se ipak krije u mraku...

Oprosti
jos samo...
jos samo da u bunar zelja ubacim ovaj zamotuljak od stihova.

od **Shapat** Uto Jul 23, 2013 10:45 pm

Nešto u meni
još tebi se nada.
A posrću dani
tumaraju noći
i prvi sneg pada.

Nešto u meni
još na tebe čeka.
A promiču sene
curi sivilo neba
i lenjo teče zelena reka.

Nešto u meni
Sve je što imam.

od **Jovanamilutin** Sre Jul 24, 2013 2:55 am

Ima nesto u tom sto me neces,
ostavljas mi vremena za druge.
Vidim kako veselo obleces
kao leptir oko moje tuge.

Ima nesto u tom sto me neces,
nesto cemu ni sama ne znas ime.
Sve sto kazes na salu okreces,
a sve znaci - ne zaboravi me.

Ima nesto u tom sto me neces,
od te lazi nacisto umrecu...

Ima nesto u tom sto me neces,

i u tome sto ja tebe necu...

Duško Trifunović

od **Jovanamilutin** Sre Jul 24, 2013 3:00 am

GREŠIO SAM MNOGO

Grešio sam mnogo, i sad mi je žao
i što nisam više, i što nisam luđe
jer, samo će gresi, kada budem pao
biti samo moji - sve je drugo tuđe.

Grešio sam mnogo, učio da stradam
leteo sam iznad vaše mere stroge
grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam
svojim divnim grehom da usrećim mnoge.

Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
grešio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko neće
a ne bih ga dao - ni kad biste hteli.

Duško Trifunović

od **Shapat** Čet Jul 25, 2013 5:42 pm

Cija li su bedra, oci, prsti, misli
probudila reci sto lome prasinu?
Cije li su senke probudile takvu
lavinu vrisaka... odjeka tisinu?

Cijom snagom duha izvajana stvarnost,
ispisane strasti na barsune bakra?
I patnja i strah jesu li realnost
il' pisanje voskom po listu od stakla?
Sh.O.

od **laza** Sub Jul 27, 2013 2:01 pm

Кад немамо шта да поделимо
на дан великог путовања
осим велике љубави
као што је наша

Кад имамо само љубав
ти и ја, љубави моја од радости блиста
сваки сат, сваки дан
Кад немамо никакво друго богатство
да испунимо обећања
већ само љубав
и вечно веровање у њу
Кад имамо само љубав
да остваримо чуда
и прекријемо сунцем
ружноћу предграђа

Кад имамо само љубав
као једини разлог
као једину песму
као једини спас

Кад имамо само љубав
да сиромахе и пробисвете
оденемо зором
у свилене огртаче
Кад попут безазленог трубадура
нудимо само љубав -
у молитви да бисмо ублажили
људске невоље

Кад имамо само љубав
да поклонимо онима
којима је једини смисао борбе
тражење светлости

Кад имамо само љубав
да трасирамо пут
и победимо судбину
на сваком раскршћу

Кад имамо само љубав
за преговор с топовима
и ништа осим песме
да надгласамо бубањ

Тада ћемо, иако немамо ништа
осим снаге да волимо
стећи пријатељство
целога света.

od **MisisM** Sub Jul 27, 2013 2:21 pm

Gajim cvet da te zakitim kad se vratiš.
Ničije oči ne smeju na njega pasti,
ničije oči do tvog povratka.
Niko sem tebe osetiti ne sme
kako mu je duša mirisna i slatka.

Pred ljudima spuštam zemlji oči,
čuvam ih za tebe kad se vratiš,
neka budu pune kao jutarnji zdenci,
kad priđeš u njima radost da zahvatiš.

Učim za tebe u potaji pesme,
niko od ljudi njime tople zvuke
pre tvog povratka nikad čuti ne sme.
Zapevaću ih tek kad izdaleka
spazim da ti si mi ispružio ruke.

Smiri napaćenu dušu, smiri,
čuvam srce do tvog povratka.
Sva patnja, ma kako duga bila,
tad činiće mi se da je bila kratka.

Zagrljaj naš biće dug kao čekanje,
biće dug beskrajno.
Uzeću te u suton na svoje grudi
i pustiti tek u jutro sjajno.

Gajim cvet da te zakitim kad se vratiš.
Preda te s cvećem uvek ja požurih.
O, biće opet hiljadu dana sreće
posle hiljadu suznih i tmurnih.

Desanka Maksimovic

od **furija** Sub Jul 27, 2013 3:49 pm

Жди меня и я вернусь

Жди меня, и я вернусь.
Только очень жди,
Жди, когда наводят грусть
Желтые дожди,
Жди, когда снега метут,
Жди, когда жара,
Жди, когда других не ждут,
Позабыв вчера.
Жди, когда из дальних мест
Писем не придет,
Жди, когда уж надоест
Всем, кто вместе ждет.

Жди меня, и я вернусь,
Не желай добра
Всем, кто знает наизусть,
Что забыть пора.
Пусть поверят сын и мать
В то, что нет меня,
Пусть друзья устанут ждать,
Сядут у огня,
Выпьют горькое вино
На помин души...
Жди. И с ними заодно
Выпить не спеши.

Жди меня, и я вернусь,
Всем смертям назло.
Кто не ждал меня, тот пусть
Скажет: - Повезло.
Не понять, не ждавшим им,
Как среди огня
Ожиданием своим
Ты спасла меня.
Как я выжил, будем знать
Только мы с тобой,-
Просто ты умела ждать,
Как никто другой.

Čekaj me
Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge niko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek kayeko me čekao nije:
Taj je imao sreće!
KO čekati ne zna, taj neće shvatiti,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znaćemo kako
preživeh vatru kletu-
naprosto, ti si čekati znala
kao nijedna druga na svetu.

Konstantin Simonov

od **Avramova** Sub Jul 27, 2013 9:19 pm

Kako je divno u originalu. Nisam znala da je to ruska pesma.

od **MisisM** Sub Jul 27, 2013 10:22 pm

da li ce me nekad tvoje ruke prepoznati
kad u nama bude
vec mnogo jeseni i zima
kad mi sjaj u oku izblijedi od kisa
i kad me mozda vise nece biti
da li ces ponekad zaplakati nocu
kad te sjeti davna zaboravljena pjesma
na sve ulice i restorane
sva ona mjesta koja ces pamtiti
po nasoj njeznosti
i ljubavi u kristalnim prozorima
plavim maglama
da li ces ponekad zaplakati
u prvi sumrak novog proljeca
u toj jedinoj preostaloj zraci
razbijenog sunca
kad osjetis jos jednom dodir moga dlana
kad me vise mozda nece biti
a sve ce biti kao prije
i ona rijeka plava
i prozori tvoje sobe okrenuti daljinama
u koje smo htjeli
da li ces me ipak zaboraviti
u predahu dviju ljubavi
a znas da nam usne od istog poljupca boluju
i da nas ista tuga progoni stoljecima....

Zeljko Krznaric

od **laza** Sub Jul 27, 2013 10:31 pm

Па збогом ! – Сад нисмо већ двоје,
И задњи пут стежемо руке;
Па збогом ! – Сад срце је слободно твоје .
Тек с другим га чекају муке.
Ја знам да ће пориви бола
Још једном овладати њиме,
Кад допре му истина гола
И сазна за умрлог име.

Постоје ти звуци што пламте,
Од охолог света скривени –
Ал' они се вечито памте:
Ко живот су с душом сливени;
У њима сни минули стоје,
Ко гроб што све занавек прима;
Разуме их једино двоје,
И двоје задрхти пред њима !

За трен смо ми заједно били,
Шта вечност пред њиме сад вреди !
Сву сласт смо за трен тај ми пили,
И спалили пољубом једним;
И збогом ! – Та љубав је наша,
И зато без жалости бежи:
Јер крај нам се чинио страшан,
Ал' сусрет би био још тежи!

od **Shapat** Sub Jul 27, 2013 11:53 pm

Траг стопа носи
плави звук
погледа
девојке с лампом,
којој
сан једини
веран оста.
А могла сам да будем
мала, плава девојчица
у цвећу резеде,
међу белим крилима голубице,
девојчица која се игра са Одјеком
на обали језера једног огледала.

od **laza** Uto Jul 30, 2013 6:51 pm

У Милице дуге трепавице,
Прекриле јој румен јагодице,
Јагодице и бијело лице;
Ја је гледах три године дана,
Не могох јој очи сагледати,
Црне очи и бијело лице,
Већ сакупих коло ђевојака,
И у колу Милицу ђевојку,
Не бих ли јој очи сагледао.
Када коло на трави играше,
Бјеше ведро, пак се наоблачи.
По облаку зас'јеваше муње,
Све ђевојке к небу погледаше,
Ал' не гледа Милица ђевојка,
Већ преда се у зелену траву.
Ђевојке јој тихо говорише:
"Ој Милице, наша другарице!
Ил'си луда, ил' одвише мудра,
Те све гледаш у зелену траву,
А не гледас са нама у облаке,
Ђе се муње вију по облаку."
Ал' говори Милица ђевојка:
"Нит сам луда, нит' одвише мудра,
Нит' сам вила, да збијам облаке,
Већ ђевојка, да гледам преда се."

od **Shapat** Uto Jul 30, 2013 7:27 pm

Kada se nasmejes
to volim.
I onda
Kada utones u mene
kao u toplu rec
i tvoje dlanove
kao nezne ptice
kada drhte
na dlanovima mojim.
Volim sto umes da se veselis
i da tugujes
i sto kazes
ono sto treba reci
a sebi precutim,
i sto precutis
ono sto sam sebi rekao.
I sto brines bole li me ledja
kada dugo stojim u crkvi
na badnje vece
drzeci te za ruku
da ne odletis sa ostalim andjelima
i tvoje tiho: “hvala”.
A nije bilo na cemu…

I volim sto si luda
I sto nisi normalna
I sto si drugacija
I sto si nicija

A opet tako moja…

Kao sto je moj zrak sunca
Od kog ti oci tako lepo sjaje…

A najvise volim
Vise od svega nabrojanog
I jos i vise
Od svega precutanog
Najvise volim ono sto se ne sme
Sto bih
Zbog tebe

Pisao pesme…

od **laza** Uto Jul 30, 2013 7:29 pm

Кажњеник
Подарио ми Бог очи да те видим
Па ми дао руке да могу да те додирнем
Усне да те љубим
И онда ме казнио

Направио размак
тако да могу само да ти се удварам
да те волим
душом да пробам да те опипам

Самујем у мраку
понекад тек сузу пустим
и чекам дан
да ме казна прође...

od **Shapat** Uto Jul 30, 2013 7:38 pm

Ti ne znaš kako je čarobno
znati da negdje postojis
jednako draga i krhka
i na poludjelom moru
u ovu tetoviranu jesen
koje se sve manje bojiš
u svijetu u kojem leptiri
i ne dočekaju zoru.

Sakriven u tvojim venama
ja sam kap što ne otiče,
ma kako bili daleko,
ma kako izgledali tudji.
Srećom ne gube klovnovi
na kraju svake priče
mada iz nje izlaze
bar za milimetar ludji.

A ti, ti si zvijezda
zaspala na mom dlanu
i ja te čuvam i ne dam
i nemoj da se bojis.
A ako vec budeš bodež
i napravis nekakvu ranu
i tad cu da budem sretan
što jos uviek negdje postojiš...

od **laza** Uto Jul 30, 2013 7:47 pm

SHAPAT

od **Shapat** Uto Jul 30, 2013 8:06 pm

Hvala Lazo Stihovi koje volim - Page 7 D_hug

Kuda ću noćas sa ovim daškom vjetra
koji leprša kroz moju krv
i koji bi tvoju zastavu
da digne do prvih zvijezda.
Kuda ću noćas sa ovom svjetlošću
koja je ostala zakopana
čitava dva osmijeha
poslije prvog mraka.
Kuda ću noćas sa ovim vriskom
koji je razoružao svice pa sada sedim sam
bez kriške mjeseca i fenjera.
Stvarno kuda ću noćas...?
...A dovoljna je jedna mala svjetiljka
da raskrvarim samoću
da ućutka rijeku
i da umnoži mrak
i dovoljan je jedan pogled
da bi se rodila ljubav
i hiljade prošlih poljubaca
da se ugasi
i dovoljni smo sami sebi,
a opet nedovoljni
i još nedovoljniji
Bar ti znaš Snjeguljice:
jedna obična rijeka
u svakoj običnoj kapi
toliko je neobična sama sebi
da se ponekad upita povraćajući bijelu krv
preko zuba od kamena
zna li ona uopšte taj put
kojim je milijardu puta prošla
i mora ponovo
i najponovije...

od **laza** Sre Jul 31, 2013 11:01 pm

Велимир Рајић: ЖЕЉА

Хај, да ми је, мило драго моје
само једном да отворим теби
широм срце ојађено своје,
ништа друго пожелео не би !

Ништа не бих ја желео друге,
до да главу спустим ти на крило,
и да плачем дуго, врло дуго
чини ми се, лакше би ми било.

od **Shapat** Sre Jul 31, 2013 11:09 pm

Budi mi nocas tajna
i ne daj da se u nama
ovakvim
samo nesrecni rastanci legu
u predvecerja sto zlatom boje
u oku
majusne kaskade

i ne zali
jer ja sam samo jedan od onih retkih ludaka
sto ce krvlju
na poslednjem snegu
da nasvrlja ime tvoje
slovima nade
M.B.Romanov

od **Shapat** Sub Avg 03, 2013 9:49 pm

Probudila sam ti misli,
nasarala dugom slova,
vratila u oko nebo.
Vetrovima,
kroz zvezde i granje
skupila tvoje snove,
uselila ih u mene.
Krugom moje duse
sam te zavrtela,
da ne zalutas
u nigde...

M.Jovanovic

od Sponsored content