Slučajnost ili sudbina

Da li verujete u slučajnosti ili smatrate da se sve dešava sa određenim razlogom....????

Osobno ... ne vjerujem u slučajnosti . Vjerujem da se sve što nam se događa , događa s razlogom . Na nama je hoćemo li znati išćitati iz svega što nam se nameće , zbog čega je nešto dobro za nas .

Na nama je hoćemo li znati išćitati iz svega što nam se nameće , zbog čega je nešto dobro za nas .

Moze da se desi i da ne primetimo nekakvo znacenje.
Ako i primetimo, neke stvari ne moraju imati veceg znacaja za nas same, osim mozda satisfakcije da uticemo na tudje zivote (pozitivno).
Ili je to samo stadijum razvoja samog dogadjaja?

Sudbina.

Mislim da sami krojimo svoj život i da nikakva predodređenost ne postoji.

Moguće, kako bass reče, međutim znam da se ništa slučajno ne dešava!!!

Recimo...neka bude pola/pola, jer kad god pomislim da mi je nesto sudbinski predodredjeno...ono ispadne da se slucajno dogodilo...i obrnuto...kada verujem da je slucajno...ono ispadne sudbodonosno!

Slucajnost ne postoji,sve se desava s razlogom

Verujem u čaroliju momenta, gde imaš jedan sekund, minut, nekada dan da rešiš šta i kako ćeš da radiš i u zavisnosti od toga potećiće reka na ovu ili onu stranu, i onda se pliva u toj reci, do sledećih momenata. Verujem vise u slucajnost...a ja sam ta koja sebi rezira film zivota.

sanjalica ::Da li verujete u slučajnosti ili smatrate da se sve dešava sa određenim razlogom....????

Bilo bi žalosno kad bi sve bilo slučajno. To bi značilo da smo prepušteni sebi i da niko ne misli o nama. Zato verujem da ništa nije slučajno i da se sve dešava s nekim razlogom.

Kauzalnost je dokazana- čak i kad ne razumemo mehanizme; nekad smo mislili da je grmljavina bes Bogova, danas i osnovci znaju poreklo tog prirodnog događaja. Nerazumljivost nečeg ne znači ništa do -naše neznanje o uzroku...
To je moj stav...

Svako dešavanje ima svoje razloge pa i objašnjenje, i sve to isključuje slučajnost.

I kako bi se slučajnost uopšte definisala? Nemoguće je!

ellen ::Recimo...neka bude pola/pola, jer kad god pomislim da mi je nesto sudbinski predodredjeno...ono ispadne da se slucajno dogodilo...i obrnuto...kada verujem da je slucajno...ono ispadne sudbodonosno!

Više puta mi se dešavalo da imam izbor i da zbog trenutka lenjosti propustim nešto jako lepo. Isto tako mi se zbog čiste raspoloženosti desilo da doživim to lepo, a moglo je u oba slučaja da bude suprotno. Mogućnosti nam se nude na svakom koraku, samo je pitanje da li ćemo ih protraćiti ili iskoristiti.

Ovo što sledi sam čuo od jednog čoveka koji ima mogućnost da predvidi neke stvari (vidovit), kada sam ga upitao kako on to radi, rekao mi je: Ne gledam ja budućnost, sve je to već zapisano i "odigrano" samo to treba "pročitati" !
Kao kada počneš da čitaš neku knjigu pa odeš stotinak strana unapred i pročitaš!
Nemam komentar !

Simba ::Ovo što sledi sam čuo od jednog čoveka koji ima mogućnost da predvidi neke stvari (vidovit), kada sam ga upitao kako on to radi, rekao mi je: Ne gledam ja budućnost, sve je to već zapisano i "odigrano" samo to treba "pročitati" !
Kao kada počneš da čitaš neku knjigu pa odeš stotinak strana unapred i pročitaš!
Nemam komentar !

To znaci da slobodna volja ne postoji, sa cim ne mogu da se slozim.

Avramova ::Svako dešavanje ima svoje razloge pa i objašnjenje, i sve to isključuje slučajnost.

I kako bi se slučajnost uopšte definisala? Nemoguće je!

Dobro Avramova ako slucajnost nema svoju definiciju,kako definises sudbinu.Jeli za sve sto ti se desi i dobro i lose kazes to mi je sudbinski odredjeno?Kako mozemo ako sudbina uopste postoji da uticemo na nju ako nam je to negde nesto zapisano.Zar mi sami svojim zivljenjem ne ispisujemo zivot,i ne usmeravamo ga u pravcu i smeru nekog naseg toka.

Neko jednom reče- Sudbini pripisujemo sve svoje nesreće, a nikad blagostanje; drugi, opet- da slučajnošću nazivamo nepoznate uzroke poznatih posledica...
Stvar je ličnog poimanja sveta koju ćemo logiku primeniti u svom životu, koliko smo snage volje spremni da trošimo na pokušaje da utišemo na sopstvenu egzistenciju...

ellen :: Dobro Avramova ako slucajnost nema svoju definiciju,kako definises sudbinu.

Nikako, ali ovo tvoje objašnjenje prihvatam, uslovno rečeno:

Zar mi sami svojim zivljenjem ne ispisujemo zivot,i ne usmeravamo ga u pravcu i smeru nekog naseg toka.

Eh... kada bismo se samo mi pitali!

Kako je pocelo pre par godina... poceo sam da pomisljam da ama bas sve ima neki razlog... Jer da se nisu desile neke stvari, druge koje su bile direktna posledica prvih, se ne bi ni desile nikada...
Kao kretanje kroz ulice... Prva levo, pa druga desno...

cat09 ::
Bilo bi žalosno kad bi sve bilo slučajno. To bi značilo da smo prepušteni sebi i da niko ne misli o nama. Zato verujem da ništa nije slučajno i da se sve dešava s nekim razlogom.

Zar ne bi bilo žalosnije da od svog života ne možeš da napraviš šta želiš zato što je neko tamo sve već zapisao? Definitivno se sve dešava sa razlogom, uzročno - posledično.

Slucajnost i sudbina su isti pojam samo razlicite frekvencije ili ti razlicitog stupnja. Nemoguce je razgraniciti slucajnost i sudbinu. Moze li mi neko reci kad je jedna pojava na granici izmedju sudbine i slucajnosti, odnosno po cemu je jedan slucaj za nijansu vise ili manje slucajan/sudbinski?

U hermetizmu se to definise: "as above so below, as below so above"
Dakle, svaki uzrocno-posledicni dogadjaj je sudbinski i svaka sudbina je uzrocno-posledicna.

Moj otac je slučajno nešto čačko po mojoj majci i zadesila ga je gorka sudbina u vidu -ja.

sanjalica ::Da li verujete u slučajnosti ili smatrate da se sve dešava sa određenim razlogom....????

Ako je verovati dubinskoj psihologiji ,tj.psihoanalizi , koja govori da se covek ne radja kao ''neispisana tabla'',(tabula rasa)onda , svaka ljudska dusa donosi sa sobom na svet ,naravno samo u tragovima ,nagovestajima ,arhetipovima ,citavu ljudsku proslost...


Sudjaje..(Suđaje, suđenice ili rođenice su natprirodna ženska
bića iz stare slovenske vere koja određuju sudbinu novorođenog
deteta.Ova božanstva sudbine poznaju skoro svi Sloveni, premda pod malo
drugačijim imenima.
Tri su suđaje i one sudbinu određuju najčešće treće noći po rođenju
deteta. Veruje se da se treće veče po rođenju kod novorođenčeta okupe
vile suđenice i tada mu određuju sudbinu za ceo život. Što suđenice tada
reše, veruje se da će tako i biti i da od toga niko ne može pobeći ili
se spasti. Suđenice određuju ne samo koliko će vremena dete živeti, već i
kakvom će smrću umreti...


Kultura Grcke,ni u vreme njenih najvecih filozofa,nije mogla odoleti
ovakvom verovanju...sudbina- ananke...(bozanstvo koje je olicavalo
nepromenljivost toka dogadjaja..

A,onda cuvena Heraklitova misao:Karakter je sudbina coveka!...

Medjutim,onaj koji danas veruje u sudbinu zapisanu negde u zvezdama, i
njihovim
konstelacijama,ili u knjizi Sudjaja ,ili u nasledje kao sudbinu,ili u
konacnu oformljenost ljudskog karaktera do navrsene trece godine,kao
sto misle neki ugledni psiholozi i psihijatri-ne veruje, ili ne veruje
dovoljno u Hrista..Po tim razmisljanjima ,.meni bliskim i relativno
jasnom ,svaki onaj kome nedostaje cvrsta vera poseze da je dopuni pre
svega starom paganskom verom u sudbinu...(V.J.)

Ovako na najlaksi nacin skidamo odgovornost sa sebe ,odricemo se uporne i
teske licne borbe ,i radije prepustamo drugima da drugi,resavaju i
upravljaju nasom sudbinom...

Postoji prirodna borba izmedju dobra i zla u nama , u ''nasim
srcima'',koju niko ne moze razresiti do nas samih,(iako bismo mi zeleli
da se prepustimo ...),jer ishod jednog takvog dugotrajnog emocionalnog
uzbunjivanja u velikoj meri odredice nase zivote...i usmeriti njegov
tok u zeljenom pravcu...

U Srpskom rjecniku Vuk Karadzic belezi:''Nas narod misli da je
svakome coveku sudjeno sta ce mu se u vjeku dogoditi i kakvomce smrti
umrijeti,i da se covjek od sudjenja na moze sacuvati...''

Cvrsta vera...Kako Zasto?

Materijalizacija zivota,pracena ogrubljivanjem ljudskih
osecanja,napredovala je kroz vekove,da bi danas stigla do robotizacije
svakodnevnog covekovog zivota...I zar ne izgleda onda prirodno da se danasnjem coveku moraju desavati krupne nevolje
koje ce moci izmamiti iskren vapaj koji stize do Boga,posto prethodno
probiju oklop danasnje ljudske neosetljivosti i stignu do srca,jer
''vera je '',veli Paskal,''moc srca''?

Pisala danka..tj.ja..jos...15.III...ove godine...

Bla,bla bla....

Posto ne bih da trosim mastilo ,a i prostor na forumu ja bih rekao da JA LICNO mislim da u zivotu nista nije slucajno i da se sve desava sa razlogom.Samo sto te razloge mi ne mozemo da dokucimo.U velikoj meri sami uticemo na ono sto nam se desava i to se mozda mnogo puta kosi sa onim "sudbinskim" sto nam je mozda zapisano.Ali posto ne znam sta je to "zapisano u vremenu" svakako sam ja sam tvorac svoje sudbine.Bez mnogo filozofiranja.Odluke u zivotu donosim ja sam za sebe,a ne sudbina.

Fi Pi ::Moj otac je slučajno nešto čačko po mojoj majci i zadesila ga je gorka sudbina u vidu -ja.

Могао је да чачка и да се ниста не деси.

Е, сад треба бити чаробњак и одгонетнути да ли је то био случај, узрочно последична веза или судбина