Likovnne tehnike

Da bi iskazao svoju zamisao kroz umetničko delo, umetnik čini prvi korak u stvaralačkom radu birajući materijal i tehniku kojom će ostvariti svoje delo. Vrsta materijala i način njegove primene uticaće na uobličavanje likovnog dela. Materijal i način njegove upotrebe nazivamo tehnikom rada. Zavisno od toga nastaju crteži, slika, grafika ili vajarsko delo.

Crtačke tehnike

Linija ili crta je potez - trag na podlozi nastao upotrebom olovke, pera, krede, uglja itd. Ona je osnovno sredstvo izražavanja u crtanju i predstavlja posebnu disciplinu u likovnoj umetnosti. Likovno delo na kojem je sve prikazano linijom zove se crtež. Crtež je, ujedno, i pomoćno sredstvo u slikanju, grafici, vajanju i arhitekturi.

U crtanju se izražavamo sledećim materijalima: olovkom, ugljem, kredom, perom, metalnim perom i četkicom.

Linija u svakom likovnom delu ima drugačiju ulogu.

• Na crtežu, linija je jedino izražajno sredstvo.
  
• Na grafici ona odvaja bele i tamne površine ili površine različite boje ulazeći često u pojedine delove slike.
  
• U skulpturi i arhitekturi, linija zatvara površine i deli ih jednu od druge, kao i volumen od prostora.
  

Dimitrije Popović - "Omaggio o Leonardo" 45x35cm CRTEŽ 1985.
(originalni crtež olovkom i bojom)
____________
Nastaviće se

Odlicna tema...

Hvala brale, znala sam da će ti se dopasti. Doćiće na red i ono za šta si ti majstor pa se uključi, imaš iskustva.  

Crtačke tehnike

Olovka

Crtež olovkom je veoma prepoznatljiv. Na njemu je skoro sve prikazano samo linijom. Crtež je čist, proziran, sa odredjenim i jasnim ivicama, tanjim i debljim, mekim i tvrdim sivim linijama i sa velikom skalom tonova od bledo sive do crne.

Olovka se pravi od grafita i gline. Meke olovke sadrše više grafita i obeležene su oznakama B (B, 2B - 10B). Tvrde olovke sadrže više gline i kaolina a manje grafita i obeležavaju se oznakom H (2H - 8H).

Ugalj

Ugalj je najstariji materijal za crtanje. Iz praistorisjkog doba ostali su crteži ugljem na zidovima pećina. Karakteristika ovog materijala je da ostavlja crn, magličast i mek trag (mekši od olovke). Ni jedan materijal ne može bolje da israzi mekoću, nežnost, prozračnost, ten čovečijeg tela, blage senke i prelaze iz svetlog i tamno. Ugljem se crta na hrapavoj površini papira (najčešće na pak-papiru).

Kreda

Kreda je crtački materijal mekši od olovke, a tvrdji od ugllja. Odlika ove tehnike crtanja je tvrdja linija (ako je kreda zaoštren) i mekši, prašnjav i magličast trag (ako nije zaotrena).

Umetnici upotrebljavaju nekoliko vrsta kreda raznih boja (bele, smedje, crvene i crne), zavisno od motiva i karaktera objekta. Pojedini umetnici, da bi istakli plastičnost objekata, upotrebljavali su po dve krede (npr. belu i smedju) ističući svetle površine belom. Umetnici su često crtali studije glave i čovečijeg tela crvenom bojom da bi istakli plastičnost pojedinihh delova tela i boju kože.

Pero

Pero je sredstvo za pisanje i crtanje. Vrsta traga zavsi od vrste pera, podloge na kojoj se crta i tečnosti kojom se crta. U prošlosti se upotrebljavalo pero od trske a kasnije guščije, labudovo, gavranovo, kao i pera nekih drugih ptica. Za razliku od metalnog pera, ptičije pero ima osetljiviju, tananiju liniju, s većim izborom za tanke i debele linije.

To je stara tehnika koja se jedino koristila za izradu crteža sve dok nije pronadjeno metalno pero. Specifičnost crteža radjenog trskom ili ptičijim perom je u tome što crtač vrhom pera može da izrazi veoma tanke linije. Pot pritiskom pero se širi i linije postaju deblje. Pritiskom osetljive ruke crtača, dobija se velika skala linija različitih po jačini. Slučajni efekti na crtežu perom (tačkice), prekidi linija  td. nastaju veštim pokretima ruke crtača.

Metalno pero

Crtež metalnim perom (sa mastilom, tušem ili bajcom), karakterišu osećajne, tanke linije doživljene u jedom trenutku zapažanja. Crteži sa ovom tehnikom imaju veoma preciznu, finu, tanku ili oštru, grubu, debelu liniju sa karakterističkim početkom i krajem.

Lavirani crtež

Lavirani crtež se izvodi upotrebom metalnog pera, četkice, smedje, crne boje ili bajca. Ako crtač želi da oplemeni objekat na svom crtežu, zatvori blagim senkama i time ga prikaže plastičnim, poslužiće se tehnikom laviranog crteža. Takav rad, koji  pored linija ima i tamne i svetle površine u više tonova, nazivamo laviranim crtežom.

Crtajući objekat perom, crtač četkicom i vodom rastvara pojedine linije crteža i dodaje svetlije i tamnije tonove boje ili bajca, a to lavirani crtež čini svežim i lakim.

Četkica

Kada želimo da lako potezima, tankim ili debljim, najbrže nacrtamo predmet ili figuru, učinićemo to četkom i tušem. Četkica umočena u tuš, lako pritisnuta, ostavlja na papiru tanak targ, tanku liniju. Pritskom četkica se širi i dobijamo debele linije. Četkica pruža mogućnost da brzo menjamo debljinu linije, a to zahteva i izbor motiva za ovu tehniku.



Leonardo da Vinči "Madona sa detetom" (pero)

______________________
Nastaviće se

Slikarske tehnike



Pastel

Posmatrajući slike, uočićemo različite materijale kojima su one izvedene. Tehnika pastel je suvi, prašnjavi slikarski materijal u obliku krede kojim se mogu izrazititi najtananiji doživljaji i svojstva materije. Kao što svaki muzički instrument ima svoj specifični zvuk, tako u slikarstvu svaki materijal ima svoje poetske izražajne mogućnosti i karakteristike. Slikar koji koristi pastel nastoji da njegov rad bude usaglašen sa izražajnošću pastelnog praha koji deluje kao da je dahom nanet na podlogu. Moglo bi se reći da slikar nastoji da mu ruke budu što lakše kako bi postigao kvalitet pastelne lakoće. Za rad u ovoj tehnici potrebno je koristiti odgovarajući pastel-papir koji može biti različite boje. U daljem postupku slikanja, tj. popunjavanja površina pastelom, koristi se i lepljiva tečnost (fiksir) kojom se magličastim prskanjem pastelni prah vezuje za podlogu, pa se može postupak slikanja produžiti u novom sloju na pojedinim mestima slike.

Jedan od pozantih francuskih slikara Edgar Dega, koristi uspešno ovaj materijal za slikanje skladnih pokreta balerina i njihove lepršave odeće.

Slikari, koristeći pastel, pronalaze vlastitie postupke u okviru osnovnih svojstava ovog materijala. Pastelnu tehniku retko primenjuju savremeni slikari. Lep pimer negovanja i usavršavanja ove tehnike srešćemo kod novosadskog slikara Milivoja Nikolajevića, koji se skoro isključivo bavi pastelom.



Edgar Degas (1834-1917). La leçon de danse (La lección de danza). Monotipo retoques pastel, c. 1877.

Akvarel

Akvarel je slikrska tehnika vodenom bojom. Ovaj materijal je izazov za mnogo slikre jer se njime mogu iskazati najnežnija osećanja. Boje se koriste sa dosta vode kako bi se videle beline i struktura papira. Ni jedan drugi materijal ne može da izrazi takvu svežinu i spontanost trenutih doživljaja kao akvare. Pravi i dobar akvarel je svež, čist, obojen, prozračan i pun iznena]enja. čak i slućajno dobijeni efekti skladno se uklapaju u celinu slike. Jedan od najpoznatijih engleskih slikara Vilijams Terner,koristi ovaj materijal s velikim uspehom, a od francuskih slikara čini to Pol Sezan. Od naših slikara poznati akvarelisti su Slava Raškaj i Peđa Milosavljević.



Oto Kraml


Nikola Mašić (1852.-1902.) Seoska kuća, 1876. - 1879. akvarel/papir

Tempera

Tempera je tehnika koja ima sasvim druge kvalitete u odnosu na akvarel. Boja je gušća i pokriva podlogu. Tempera je stara slikarska tehnika kojom su slikari radili pre pronalaska uljanih boja. Današnje tempera boje razlikuju se od tempera koje su koristili majstori srednjeg veka. To je bila boja u prahu pomešana sa jajetom, vodom i sirćetom. Ovom tehnikom rađene su sve naše ikone do XVI veka.



Wilhelm Morgner (1891-1917)



Bellini, Giovanni (1430?-1516) The Lamentation over the Body of Christ

Postavi neku svoju sliku...Voleo bih da ih vidim

Hoću digi, samo da ih uslikam. Ima tu svih tehnika, ali ne i one za koju si ti majstor.

Crtao sam neko vreme,probao da slikam,ali mi nesumnjivo najvise odgovara drvo ... Koja ti je omiljena tehnika? Ja sam voleo tus,mada su mi slike mnogo izgledale stripovski i kao plakati

Ako misliš na one koje sam postavila na forumu, to je samo delić onoga što radim, tačnije, radim mnogo ozbiljnije iako u umetnosti nema ozbiljno ili neozbiljno. Ko ima dara, dobar je u bilo čemu ako se iskaže na pravi način.

Radim ulje, akvarel, crtež, gvaš. Ostale tehnike mi nisu bliske ali ih volim videti.

Gvaš

Gvaš je slikarska tehnika u kojoj boje ne pokrivaju sasvim podlogu (kao kod tempere), nego su delimično providne kao u tehnici akvarela. Mogu na pojedinim delovima slike potpuno pokriti površinu. Ova tehnika deluje na slici kao "mešavina" akvarela i tempere. Gvaš tehnikom se radi mešanjem akvarel boja sa belom temperom. Gvaš bojama se slika na papiru, kartonu i sličnim podlogama.



Božidar Rašica, Istarska polja, (gvaš) 1983.



Đuro Tiljak (1895-1965) Ljubičasti pejzaž, oko 1955., gvaš

Ulje

Ulje je slikarska tehnika koja se danas najviše koristi u slikarstvu. Ono pruža velike mogućnosti i ova tehnika može da bude slična svim drugim tehnikama. Njene mogućnosti dolaze do izražaja kada se žele postići jaki kontrasti kako u boji, tako i u svetlo-tamnom. Podloga za ulje je pretežno preparirano laneno platno zategnuto na drvenom blind ramu.

Uljane boje sadrže laneno ulje, pčelinji vosak ili parafin, smole i pigmentnu boju. Od ovih materijala napravi se pasta kojom se pune tube. Priliko slkanja boje se razredjuju lanenim uljem, smolama ili terpentinom,. Uljanim bojama može se raditi lazurno, tj. tankim (prozirnim) namazima ili pastozno, nanoseći debele slojeve boje na podlogu.



Jurković Mato; Rovinj, ulje na platnu



Mark Šagal, (Marc Chagall. Young Girl on a Sofa (Mariaska). 1907.



Pablo Pikaso,  Les Demoiselles d'Avignon. 1907.

Freska

Fresko slikarstvo je stara slikarska tehnika. Naziv freska potiče od talijanske reči fresco što znači sveže. Freska je slika radjena na svežem malteru sačinjenom od čistog peska i kreča. Neposredno pre slikanja na zid se nanosi svež malter. Po svežem sloju maltera slika se bojama u prahu rastvorenim u krečnoj vodi. Boja se suši istovremeno s podlogom i tako se nerazdvojno povezuje sa malterom. Rad na svežem malteru zahteva brzinu i sigurnost jer se promene mogu izvršiti tek ako se ukloni čitav sloj maltera i zameni novim slojem. Zato slikari prvo naprave crteže na papairu pa ih pre slikanja prenose na svež malter. Ovako dobijena slika ima veliku trajnost i svežinu. Ovu tehniku su koristili stari Grci i Rimljani. Mi poznajemo freske visoke umetničke vrednosti u srpskom slikarstvu srednjeg veka.



Dodatak

VAJARSKE TEHNIKE

Posmatranje prirode i njeno razumevanje su deo čovekovog života. Čovekovo saznaje o stalnom sretanju konstantno se proširuje i omogućuje tumačenje svh prirodnih oblika.

Čovek je u toku svog razvoja, proučavajući prorodne predmete, otkrivo načelo forme i ritma u obliku. Breg, stena, šljunak, biljka, plod - beleže u svom obliku tragove prostora i vremena.

Šljunak - oblutak predstavlja prirodu, rad mora, potoka. Očigledan je primer kako voda obradjuje (kotrljanjem i spiranjem) prirodni oblik.

Napukle stene su vizuelno upečatljiv primer obrade kamena cepanjem, prskanjem, dok pukotine stvaraju nemiran ritam materijala.

Samo drvo simbolizuje rast, jačinu, snažnim granama - život, vijugavo se penjući uvis.

U narodu, u priči, drvo je uvek simbol žvota - ponosno, krupno, snažno, široko, vitko, elastično.

U prirodi je čovek otkrio beskonačan broj neponovljivih oblika i ritmova. A fizika je pronalaskom teleskopa i mikroskopa obogatila čovekovo vizuelno iskustvo otkrivajući nove, i za oko nesagledive oblike.

Skulptura, oblik koji stvara čovek, pre svega, treba da zrači svojim unutrašnjim životom, ličnom energijom, nezavisno od teme koju ilustrativno prikazuje.

Brzina, ritam života i osetljivi temperament čoveka mogu se izraziti najuverljivije u mekom i lako pokretljivom materijalu. Spokojstvo, statičnost i dugovečnost podstiču umetnika da se odluči za tvrdi nepokretni materijal u kojem će se trodimenzionalno izraziti.

Podelom materijala na meke i pokretljive, tvrde i nepokretljive, u vajarskom načinu rada postoje dva postupka stvaranja oblika.

Neki materijali se oblikuju dodavanjem i oduzimanjem, tvrdi samo oduzimanjem.



Djordje Jovanović (1861-1953)



Bronza


Jovan Soldatović (1920 - 2005)









Zakir Ahmedov

_________
Nastaviće se

Glina

Skulptura u glini se modelira, pre svega, prstima i bridom šake, direktnim dodirivanjem materijala. Mogu se, po potrebi, koristiti i odgovarajući drveni i metalni nožići. U direktnom kontaktu sa glinom stvaralac prstima oblikuje ono što želi i oseti. Svoje želje i osećanja predstavlja u trodimenzionalnom obliku. Estetska poruka se ogleda u samoj masi oblika, vizuelno i taktilno, u pokretu i strukturi, u treperenju svetlosti koja osvetljava čitavu strukturu.

Otisci pristiju kojima se stvaraju udubljenja i ispupčenja, označavaju ritam ruke, treptaj, nervozu, temperament čoveka koji stvara oblik brzim modelovanjem.

Glina je meki materijal koji se koristi na dva načina da bi se došlo do trajno izvedene skulpture. Jedan način je da se dovršena skulptura u osnovnoj masi izdubi i sušenjem pripremi za završno pečenje.

Pečenjem u keramičkoj peći na temperaturi od 600 do 1000 stepeni glina trajno očvrsne i tada se zove terakota. U suštini, prirodna boja gline u napravljenoj skulpturi daje svoj estetski doprinos i ukomponovanu poruku kao ostali likovni elementi. Površina skulpture može i da se oboji drugom bojom. To je patiniranje. Može da se premaže glazurom i ponovnim pečenjem napravi staklasti sjaj na površini skulpture.

Druga mogućnost je da se modelovanjem u glini i proverom svih profila ostvari zamišljeni oblik skulpture koji će se, kao original, odredjenim postupkom odliti u gips, pa zatim u bronzu. Gips i gipsani odlivak su prelazi materijali i oblik u procesu odlivanja skulpture u bronzi kao konačnom i trajnom materijalu.

Skulptura odlivena u gipsu je bela. Ima sve karakteristike i otiske koji su bili napravljeni za pripremu odlivanja u bronzi. Sa gipsanog originala ponovo se uzima negativ - kalup u gipsu koji se sa unutrašnje strane oblaže slojem voska, onoliko debelim koliko je planirano da bude debeo odlivak u bronzi.

Ostala šupljina se popunjava smešom mlevene cigle i gipsa. Dobijeni original je sada u vosku sa svim karakteristikama skulpture napravljene u glini. Pošto se uklonio negativ od gipsa, spoljna površina se oblepi istom smešom cigle i gipsa.

Sušenjem čitave mase i sagorevanjem voska, dobija se šupljna u koju se naliva tečna bronza. Razvijanjem kalupa (cigla i gips) i završnim čišćenjem - cizeliranjem uporedjuje se bronzani odlivak sa gipsanim modelom, dovršava i patinira. Pore prirodne patine koju bronza dobija vremenom, ona može i da se uglača do punog sjaja i prirodne boje sirovog metala tako da svojom površinom odbija svetlost ili da se neposredna okolina ogleda u njenim glatkim poršinama.


Sculpture Clay Photos
________
Nastaviće se

Kamen

Kamen je najtvrdji prirodni materijal u kojem se kleše skulptura. Interesantno je da kamen po svojoj prirodi može da zamenjuje i predstavlja druge vajarske materijale, ali u svojoj suštini ne trpi naglašenu aktivnost. On svojom čvrstoćom i težinom zahteva mir u svojoj strukturi.

Kamen može biti različite boje, tvrdoće i strukture zrna. Najčešće se koriste mermer, granit, semperit i peščar koji se vade u rudnicima kamena, kamenolomima. Ako se kleše velika skulptura, onda se već u majdanu-kamenolomu otklesava u najgrubljem pristupu osnovni oblik (da bi se veliki kameni blok olakšao zbog transporta i da se olakša dalji rad u ateljeu). Specijalnim čeličnim dletima, špicevima, češljevima i sekačima, uz pomoć čekića, mrvi se i lomi kamen do potrebne dubine željenog oblika. to je i najstariji - klasični pristup radu.

U savremenim uslovima tehnika rada se poboljšava zahvaljujući pneumatskom i vibracionom čekiću sa ugradjenim dletima koja omogućavaju bržu i jednostavniju doradu skulpture.

Ako se kleše skulptura po modelu, originalu koji je izvajan u glini pa odliven u gips, koristi se sprava za punktiranje koja omogućuje prenošenje svake tačke sa modela na kamen u odredjenoj dubini, visini i širini.

Karakter kamena čine čvrstina njegove strukture i snaga sakupljena u gromadi.


David. Mikelandjelo

Pieta, Mikelandjelo


Auguste Rodin

Drvo

Jako tvrd vajarski materijal. U odnosu na kamen, drvo ima sasvim druge karakteristike. Pre svega, mora da se shvati prirodni oblik stabla - trupca u kojem se kleše monolitna skulptura vodeći računa o njegovoj čvrstoći i usmeravanju.

Najčešće se koristi stablo oraha, kruške i mahagonija. Ove vrste drveta su po prirodnoj strukturi svoje mase najkompaktnije, najčvršće za klesanje u svim pravcima. Kleše se drvenim batom - čekićem i oštrim čeličnim dletima raznih veličina (lučno zasvodjenih kao kašike). Za grublje i veće odsecanje drveta koriste se testere i sekira.

Drvo ima svoju prirodnu boju po kojoj se prepoznaje. Dovršena skulptura ne mora i da zadrži svoju prirodnu boju. Površina može, po potrebi, da bude i drugačije obojena - patinirana i premazana voskom kako bi se boja učvrstila za podlogu a skulptura preparirala.

Glačanjem površine drveta u toku rada se stvara ravna i napeta površina kao i kod kamena. U zavisnosti od planirane forme, mogu se ostvariti delimično ili svi tragovi dleta nastali prilikom otklesavanja. Tada površina skulpture treperi kao Sunčevi refleksi na vodi.

Poštovati drvo kao materijal znači prilagoditi se, uklopiti u prirodni oblik mase koja se daljom obradom pretvara u željenu skulpturu.

U zavisnosti od estetskih potreba, drvo može lepljenjem i spajanjem nove mase da promeni prirodni oblik i da se iskoristi kao nova masa za izradu skulpture koja će u svojoj osnovi imati konstrukciju elemenata oblika.



Zoran Trifunović

Metal

Mogućnosti korišćenja metala u skulpturi vezane su za osnovnu poruku kojom se žele istaći ideja i sam kvalitet materijala.

U jednom slučaju, skulptura se odliva u klasičnom smislu na osnovu originala izrađenog u drugoj vrsti materijala (glina-gips)

U drugom, savremenijem i raznovrsnijem postupku, koriste se fabrički različito proizvedeni metalni elementi i objekti koji se na specifičan način (sečenjem, savijanjem, presovanjem, zatim varenjem, zakivanjem, lepljenjem) spajaju u novi oblik.

Završna obrada površine skulpture može da zadrži i da predstavlja, u svojoj estetskoj strukturi, ceo postupak nastanka rada (s tragovima varenja, kovanja, rezanja) ili da se brušenjem i poliranjem metalne površine uglača i pokaže u svojoj prirodnoj boji.

Moguće je da se radi patiniranje i čuvanje od korozije a i estetskog formiranja poruke, površina skulpture oboji. Promenom prirodne boje metala ostvaruje se još jedan psihološki momenat delovanja strukture kao oblika u metalu u specifičnoj boji.


Henry Moore


Jovan Simović

Vrhhh !

Fantasticna skulptura

Je s' video Digi šta ljudi rade? Čudo je Čovek!

Kada ćeš uslikati tvoje skulpture, malo da obogatiš tvoju temu. :dd:

Plastična masa - poliester

Kao materijal od kojeg se prave skulpture, poliester je novijeg datuma i koristi se u sličnom postupku kao i livenje u metalu. Naravno, specifičnost i struktura poliestera omogućavaju da skulpture, napravljene u ovom materijalu, budu idealno providne i da na taj način nose intenzivan doživljaj u kontaktu sa sredinom i prostorom u kojem su postavljene.

Poliester po svojoj specifičnosti dozvoljava da se u odlivak (prilikom livenja) ubacuju i druge vrste materijala, pa i manji objekti koji se zbog providnosti materijala vide u osnovnoj masi skulpture kao nova struktura oblika.

Hemijskim bojama i patiniranjem poliester može da imitira, u zavisnosti od potrebe, i bilo koji drugi prirodni materijal (kamen, bronza, čelik), pa i ljudsku kožu.


by Sayaka Ganz

Kako se čisti slika slikana uljem na platnu?

Ako se redovno skida prašina, dovoljno je samo suva krpa kao i za svaki drugi ukrasni predmet.

Mozaik je od davnina poznata slikarska tehnika, koja se izvodi slaganjem raznobojnih, manje ili više pravilnih kockica kamena, obojenog stakla, glazirane keramike. Poznate su italijanske mozaičke kockice (teserae) proizvedene u muranskim staklarnicama u više dimenzija i velikom broju različitih boja i tonova. Kamene kockice dobijaju se usitnjavanjem (čekićem, klještima, itd.) različitih vrsta obojenog kamena.

Tako usitnjene, kockice se koriste u zavisnosti od svog oblika i boja. Kockice se utiskuju u svežu masu na bazi disperzije veštačke smole, raznih lepkova, poliesterske smole (od koje se mogu praviti i kockice) i slično. Mozaikom se oslikavaju zidne, podne i druge površine. Podni mozaici su uglavnom od kamenčića, a zidni mogu biti i od drugih materijala.
Zlatno razdoblje mozaik je doživeo u Vizantiji (pre toga je široku upotrebu imao u Grčkoj i Rimu), pa iako se kasnije koristio, manje je bio zastupljen nego neke druge, jednostavnije slikarske tehnike.

Osim običnog mozaika, postoji i tehnika mikromozaika, mnogo složenija, iste osnove, ali sa posebnim efektima i rezultatima, rezervisana samo za veoma uporne i strpljive, kojima nije žao da izgube vreme kako bi postigli što bolji rezultat.



Preporučujemo: Mozaik

Odlican thread, ja vec godinama slikam sa Faber Castell uljanim pastelama, mogu reci da nema boljih, toliko su kvalitetne da nemam reci, pozdrav.

@Marijana1

Verujem  da ćeš razumeti zbog čega nema svih fotografija koje smo postavili. Nismo krivi mi već programi preko kojih smo postavljali fotograifiije.

Drago mi je da se još jedan umetnik pojavio na našoj "sceni".

Postavi svoje radove, biće nam drago.