Na koji nacin ste ostali bez posla?

Imate li strah od togada cete ostati bez posla? Svesni smo svi da, ma koliko bili dobri u svom poslu, kompanija/firma za koju radimo moze preko noci da propadne, nista novo i nista nemoguce, osecate li nemir zbog toga?

Da li postoji danas ikakva sigurnost? Da li postoji pravilo po kom bi neki trebalo vise da brinu od ostalih? Imate li neku vezu, tj osobu koja bi vam prva pala na pamet ako se slucajno nadjete u takvoj situaciji? Cime se ta osoba bavi kad mislite da bi vam sigurno pomogla?

ne postoji,ofkorz, sem one sigurnosti koja ne proistekne iz nas samih. Pa makar valjala robu na haubi.
Ma,dobro je imati, gajiti i razvijati nesto sa strane, cisto da nisi u zamci zvana mesecna plata" a toga se plasim jer nista nije garant.... Bar u Srbiji. I u mom poslu.

Nema potrebe za strahom, na sve se mora biti spreman. Svako bi trebalo da zna kako mu firma posluje, a zatim i koliko je poslodavac zadovoljan njegovim radom.

Ovo se uglavnom odnosi na privatni sektor. U državnom je dosta drugačije pa je potrebno više sreće nego pameti a bogami i vezice po bilo kojoj liniji.

Ma nas ce gazda sve da najuri kroz godinu dana,cim mu istekne kolektivni ugovor... :: Garant...A sto se tice straha,nema straha.Kud svi turci,tu i mali muja

Avramova :: Svako bi trebalo da zna kako mu firma posluje, a zatim i koliko je poslodavac zadovoljan njegovim radom.

Svako to manje-više zna; no, u današnje vreme stvari stoje mnogo drugačije. Poslovanje firme mnogo manje ima veze sa bezbednošću vašeg radnog mesta, zbog potpuno izmenjene situacije u socijalnoj zaštiti i nepostojanju kontrole nad društvenom odgovornosti privrednih subjekata.
Radim u privatnom sektoru i svakodnevno sam svedok takvog ponašanja vlasnika i uprave; prava radnika praktično i ne postoje, i svaki spor se uglavnom završi na sudovima, za koje svi znamo kako rade...

Fristajlo :: Radim u privatnom sektoru i svakodnevno sam svedok takvog ponašanja vlasnika i uprave; prava radnika praktično i ne postoje, i svaki spor se uglavnom završi na sudovima, za koje svi znamo kako rade...

A uzrok je?

Živimo u razdoblju socijalne nesigurnosti , pa je strah od mogućega gubitka posla situacija koja postaje svakodnevica . Ne moramo opisivati stanje u našem neposrednom okruženju ( neproduktivnost firmi , jeftina radna snaga , bezakonje i nepostojanje radničkih prava ) , koja potiče takvu vrst bojazni kod ljudi . Ni za koga danas ne postoji poslovna sigurnost . Na pojedincu je da se nauči nositi sa takvom realnošću . Da nauči , sa što manje stresa snalaziti se u takovim situacijama ako ga zadese , te pokuša trezveno rješavati novonastali problem .

Potresem se do bola...

Mastifal ::Potresem se do bola...

I ja, samo sto ja kad se potresem, meni proradi shtitara. Pa mi onda: "ne pomazu bensedini..."

Jedan stres je i previše. Za ne daj bože, drugi ne sme da se desi, tome se moramo naučiti.

Ljudi ostaju bez glava a za posao uvek ima rešenja. :ventilator:

Daj jednu pljesku

Ma šta jednu, dve ali ne više od tri, mnogo za odjednom. ::

Odnosi se na sve one koji su ostali bez posla i one koji žele komentarisati ovu, sve rasprostranjeniju pojavu u društvu.

Pišite!  

Samo sam jednom dobio ja otkaz u životu. U Kanadi 25. feb. 1999, međunacinalna "mržnja" me otjerala poslije 5 godina mučenja za Jevreja i njegovu zajebanciju,ali sigurno nisam kasnio na posao kako on tvrdi.. Bio sam našao novi posao ali nisam ja budala da me kanadska vlada nenormalno oporezuje na godišnjem obračunu takse..,kao i kanadska kompanija Cantel koja je 1999 g. ispostavljala nepostojeće račune od 200,300 cad a koje sam morao da platim čak i kada sam odjevio i nisam koristio mobitel.. itd
Najbolje je ne krasti i ne lagati, a poslova za vrijednog radnika uvijek ima.

Ha!
Shvatam...
Eto, ostadoh ja bez "posla", odnosno- zaposlenja... Kažu- tehnološki višak.
Čim završim sa advokatom neki dogovor, izneću pikantne detalje svog slučaja, za koje bi moj, sada već bivši poslodavac, voleo da ne budu izneti. No, budući da ja njihovo ponašanje smatram vrlo nekorektnim, uzeću sebi za pravo da ovde obelodanim mnoge od trikova kojima su pribegavali, da raskrinkam tu igru i mehanizme, ne bi li pomogao nekima da shvate šta se krije iza kojih vrata, a da pride pričinim štetu štetočinama, što oni jesu, a koliko sam u pravu, procenićete sami, čitajući te postove.
Biće vrlo zanimljivo, obećavam...
Komično je to, što se ni najmanje ne plašim za svoju egzistenciju, budući da sam opremljen prilično širokim spektrom znanja i veština, pa će se naći nešto i za mene, ma koliko da je teška situacija u zemlji, a i po prirodi sam prilično skroman. Čak šta više, već sam imao neke preliminarne razgovore, no, nemam potrebe da žurim, pošto ja trebam njima, više nego oni meni.
Uskoro ću početi sa opisom događaja...

Upravo se vratih od advokata; sledi tužba za vraćanje na posao, jer je otkaz neosnovan... Ej, Srbijo, u sred tebe, mene kinji stranac, a pomažu mu drugi "Srbi"; ovde su došli da rade ono što tamo ne smeju...

Jednom sam dobila otkaz i to kad je šef saznao da sam trudna, spucao mi otkaz sad pa sad. Nisam ga tužila, samo se zahvalila i otišla svojoj kući.
Firma mu je propala sama od sebe nakon deset mjeseci.

U mom slučaju se radi o moralno-političkoj nepodobnosti, klasičan primer. Naime, držim se morala, što je danas vrlo opasno, a politički se ralikujem od svog poslodavca. Od samog početka bio sam pod manjim ili većim pritiskom zbog toga, ali me je štitio moj profesionalni odnos prema poslu i kvalitetno obavljanje zadataka; no, poslednjih godina, akumuliralo se nezadovoljstvo poslodavca, ali i moje, jer sam počeo da dolazim u sukobe sa upravom usled neslaganja u metodologiji rada. Pojavio se problem sa delom uprave, nekim gimnazistkinjama-apsolventima ovog ili onog Megatrenda, koje su od mene tražile da svoj posao radim onako kako ja ne mislim da treba, i posle izvesnog vremena, došao sam na čelo liste za odstrel. Uz balast političkih neslaganja, koji je u mojoj firmi izuzetno bitan element, jer se radi o stranom mediju- desilo se ovo. Izvesno je da ću na sudu dobiti bez ikakvih problema, jer se radi o nezakonitom otpuštanju, a o očiglednom mobingu da i ne govorim; no, to u ovoj njihovoj državi traje, ali, preživeću i isplatiće se...

Ostao covek bez posla jer je pregazio babu ko zeca mimo peshackog prelaza. Odlezao u cuzi par meseci a kada je izasao dodje mu iz dupeta u glavu, pljune u plajvaz krene da racuna. Klik na google, a on izbacuje njegovu skromnu firmu od dvadesetak zaposlenih. Imao je na umu dosadnu i otrcanu frazu - ko zna zashto je to dobro.

Ostala sam i ja bez posla ali sam to podnela mirno i dostojanstveno. I ja imam i doope i glavu.

Ја сам у другом стањсу а послодавац се понаша према закону.
Да није такав била би ја другачија.
За све п остоји закон, могу они да се сликају само што народ има страха да ће џабе тужити.

widowerprince ::Samo sam jednom dobio ja otkaz u životu. U Kanadi 25. feb. 1999, međunacinalna "mržnja" me otjerala poslije 5 godina mučenja za Jevreja i njegovu zajebanciju,ali sigurno nisam kasnio na posao kako on tvrdi..

Kako stvari stoje mogu odmah početi da radim u istoj kompaniji ,ali ima jedan uslov da imam kućnog ljubimca i gde danas naći tako nešto?

Budući da si postavio - da li ti radiš na farmi ovaca?

U prosvetlu današnjega

ju!zaobarovaiJo sam ovega

Obmanom.