Koliko se uopšte razumemo?

Jebiga, uvek sam mrzeo one članke u novinama gde je iznet stav samo jedne strane. K'o juče. Nekakva profesorka zajebava studente, pa sad ovo - ono... A njene izjave nigde.

Tako i u životu. Volim razložnu diskusiju. A u ovoj bih mogao da učestvujem sa obe strane.

Bez uvrede, ili insinuiranja, a da nije možda, bar malko, i druga strana...?

A u ovoj bih mogao da učestvujem sa obe strane.

Pa, sta bi sa onim superiornostima?

Pa, to je kao što mi zubarka neki dan reče: Ne vredi da Vam na to stavljam nadgradnju, mnogo je loše. Nov temelj, da se nasloni na ove okolo, i onda može.

(Tu sam ja već hteo da joj ustanem, prilepim dve, tri roditeljske, i napišem jezikom po golim leđima Kosovo je Srbija, sa sve uzvičnikom...)

Ne vredi esej, i malo vremena imate, gospođice, da bih sve pobrojao. Ali, ispada da to što je dobro može samo u kompletu sa moralnim ogavnostima i čudnim vrednosnim sistemom.

Vulin ::Pa, to je kao što mi zubarka neki dan reče: Ne vredi da Vam na to stavljam nadgradnju, mnogo je loše. Nov temelj, da se nasloni na ove okolo, i onda može.

Не вадимо ми кваран зуб, брате, него чупамо целу вилицу...
Сваки добар зубар ће ти рећи да је твој фабрички зуб, ма како лош и оштећен био, бољи од сваког вештачког (ако баш инсистираш на денталној терминологији...)
Искључивост; то је проблем.
Људи овде сећају се (макар то била и заблуда, "жал за младос', шта год) брозославије као периода кад су живели добро; или, бар- боље.
А сад од једном, од њих се тражи да пљују по томе, да пригрле систем који је све, само не то што су видели као своје, и себе у томе као природно, угодно место.
Ту се треба вратити, па све поново; дијаспора да умањи пљување по том добу, и да престане да на све то гледа из личне визуре, а ми, "урођеници", да критички осмотре ту еру, са мање колективистичким односом и статистикама.
Средина, мера, објективност; тога мањка, на обе стране...

Prošle nedelje su objavili statistiku vezanu za firme, i jedan od podataka beše koliko prosečna firma troši vremena za popunjavanj i predaju poreskih obrazaca. Koliko u Nemačkoj, ovde, Francuskoj, pički maternoj... Pa se čovek šlogira kad vidi kolonu Srbija.

Banalan primer, zaista, ali takvih primera je spusta (Bože, da li je ovo naša ili češka reč?), i teško je u Srbiji ne progovoriti i ne prigovoriti.

nista te, brate Vule, ne razumem...

Daklem, toliko o razumevanju.

Vulin

Прošle nedelje su objavili statistiku vezanu za firme, i jedan od podataka beše koliko prosečna firma troši vremena za popunjavanj i predaju poreskih obrazaca. Koliko u Nemačkoj, ovde, Francuskoj, pički maternoj... Pa se čovek šlogira kad vidi kolonu Srbija.

То је зато што се овде све ради по њиховим, западним прописима, који напросто нису компатибилни са многим нашим, локалним. То иде у прилог твојој тези- Све комплет, са све недостацима или ништа.
Ја сам за ништа, док се не утврди шта је од спољног компатибилно са нашим; спорије, али много сигурније и по резултатима- уносније. Но, то не дозвољава лаицизам и дилетантизам, који је овде ушао у све и свашта, и постао рак који све разједа.

spusta (Bože, da li je ovo naša ili češka reč?)

Чешка.
Предуго си тамо...

Fristajlo ::Kroz kontakte sa našim svetom koji duže živi i radi u inostranstvu, preko foruma, mejla ili lično stekao sam utisak da se vrlo često ne razumemo i da to ne retko proizvodi dosta problema u komunikaciji, iako govorimo istim jezikom; šta mislite, u čemu je tu problem?

Problem je u tome sto mnogi koji su vani zaborave odakle su i kako su tamo dosli.I neki preko noci postanu pokondirene tikve.I nema nista gluplje nego ljudima koji zive dole pricati price i bajke,kako je tamo negdje med i mlijeko,a ovamo samo bullshit.Je li ili nije bullshit,je druga prica.

Sto bi ono rekli u onom filmu "TO LABUDE!!!pravo velis....al znas kakvi smo mi vecinom....

Situacija često ume da bude ovakva
https://www.youtube.com/watch?v=ORYOEje-6pw

https://www.youtube.com/watch?v=ORYOEje-6pw

Ili ovakva: klik

Fristajlo ::Kroz kontakte sa našim svetom koji duže živi i radi u inostranstvu, preko foruma, mejla ili lično stekao sam utisak da se vrlo često ne razumemo i da to ne retko proizvodi dosta problema u komunikaciji, iako govorimo istim jezikom; šta mislite, u čemu je tu problem?
Ja imam neke ideje o tome, ali, sačekaću nekoliko vaših komentara; izvolite...

Evo ja ovoliko o temi ....slika kaze vise od hiljadu reci...neki su umislili da su postali ne znam sta ako su otisli....svaka cast casnim ljudima koji su otisli "trbuhom za kruhom"...

Pa sad to koliko se razumemo,,mislim da nema mnogo veze sa Tim dal' si otisao ili ostao,,ne vidim tu spoj,,

Ne razumiju se samo oni koji to ne žele,jer život je skoro svugdje isti ...osim jezka

Ne nije to tako,,,zasto neko ne bi zelio da razumije Nekoga ili nesto???
Zivot mozda jeste svugdje isti, ali ljudi su razliciti,,,
Ne razmisljamo svi jednako i otuda nerazumevanje,,a ne zato sto neko ne zeli da razumije, jer tad bi morao biti glup,,bar je potrebno pokusati razumjeti,,,

Ziveti dugo u inostranstvu, biti u drustvu starosedelaca, pricati njihov jezik, upoznavati I voleti njihovu kulturu, nacin zivota, sve...Promeni coveka. Dodje u zavicaj, govori isti jezik, pokusava da svima ugodi, da ispadne darezljiv i ljubazan, ali ne vredi. Otpisan je. Samo njegov novac nije. Dok ima da daje, bice i drustva. Posle, moze samo da se vrati odakle je dosao. Iz pocetka to mnogo tesko pada, ali dodje dan kada se sve to prihvati. Mi dolazimo nasim uspomenama, mestu gde smo nekad bili srecni. Isti kao i svi drugi. Nama je ostala samo priroda, putevi i poneka zgrada u rodnom kraju koja se nije odavno srusila. Moja skola jos stoji. Ima tu uspomena na pretek. Reka tece istim tokom kojim je i u vreme mog detinjstva...Lipa ima isti miriis...Na Zlatiboru voce je isto kao nekad. Priroda, istina, nije onakva kakvu je nekad pamtim. Na drugoj strani su sume zuzele mnoge livade i pasnjake jer je pusto. Nema ko da odrzava i da kosi travu. U Sirogojnu stoji stara crkvica od pre 200 godina i Staro selo prikupljene brvnare po selima da se vidi kako se nekada zivelo i kako je izgledalo...Sto se tice naroda, ima ga. Ima i familije, nekih poznanika, ali su nam daleki i strani iako ih volimo. Jedina lepa uspomena ove jeseni je iz Sirogojna. Setala sam svaki dan i snimala sve sto je interesantno. Upoznala sam veci broj osoba sa kojima sam razgovarala. Bilo je zaista prijatno drustvo. Ja sam im pokazala izuzetno postovanje. A onda jedna zena je rekla: 'Bila bi za nas mnoge ovde velika cast da prosetamo sa tobom kroz Sirogojno. Stvarno, iznenadila sam se. Zasto?