Ko je trenutno na forumu
Imamo 13 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 13 Gosta :: 1 ProvajderNema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
Kontrolni panel
Profil |
Članstvo |
Privatne poruke |
Ostalo |
Traži
Pavle Đurišić i zločni komunista nad Srbima
3 posters
Ideja forum :: NAUKA :: Istorija :: Istorija srpskog naroda
Strana 1 od 1
Pavle Đurišić i zločni komunista nad Srbima
"ВОЈВОДА ПАВЛЕ ЂУРИШИЋ
Породица Павла Ђуришића потиче из села Парци, Љешанска нахија, испод самога врха Веље Горе, на коме се још данас бијели стара српска богомоља. Из тог мирног села, са кућама од клесаног камена, сиротиња је отјерала његовог оца Илију, и то у пуној младости. Настанио се у Подгорици, између рушевина Немањиног двора и старе Сахат куле. Ту су му рођена сва дјеца: три сина и двије кћери.
Рођен 9. јула 1907. баш у данима првог политичког превирања у Црној Гори, Павле је још као дијете одавао све знаке своје будуће борбености. Дијете које би у његовом присуству запјевало неку стару пјесму, због које су скадарска утвђења прогутала половину његових братственика, не би тај испад никад више поновило. Али на Павлову рану младост, између двије ријеке: Рибнице и Мораче, са њиховим споменицима и рушевинама, пресудно утичу два догађаја. Први је, рат из 1912. године, када су два тешка руска топа, из близине његове
куће, објавила рат Турској, десет дана прије осталих балканских савезника. Други је судбина његовог оца, кога од тог дана није скоро ни видио више сем у мртвачком ковчегу. Прво је отишао на Скадар и био рањен на утврђењу Бардањолта. Затим је отишао и у Други балкански рат, преживљавајући и Брегалницу и борбу на Говедарнику. И прије него се могао снаћи у кругу своје једре и лијепе дјеце, Први свјетски рат бацио га је на аустриска утврђења на Калиновику. Ту је смртно рањен и послије неколико дана сахрањен поред подгоричког храма, који потиче из Немањиних дана. Тако је цијела породица, лишена свога хранитеља, виђеног и вриједног грађевинара, препуштена бризи мајке Иване, зване Маце, из гласовите куће Радовића, братства Брновића. Овој великој жени и мајци у помоћ су притекли њен отац Михаило, кога су Црногорци звали Мићо Пуров, познати јунак са Бара, и њен брат Петар, преживели ратник из одреда Војводе Вука, доцније судија у Подгорици и Беранама. Основну школу и четири разреда гимназије Павле је завршио у Подгорици. Учитељску школу почео је у Беранама, али при крају друге године прелази у гимназију, полажући шести разред. Ту у Беранама је завршио седми разред гимназије, и тада се одлучио да своју будућност тражи у војничком позиву, о коме је снивао у најранијој младости. Јер, тада је на прагу основне школе слушао грмљавину топова са Скадра, гледао многе тужне спроводе и слушао поздраве на вјечитом путу без повратка.
У јесен 1927. године, Павле улази у 55 класу Војне академије, из које 1930. године излази као пјешадијски потпоручник. Више мјесеци, током 1930. и 1931. службује у Сарајеву као водник 10 пјешадијског пука Таковског. Његове старјешине запажају у њему изванредне способности и амбиције, па га шаљу у Пјешадијску официрску школу у Сарајеву, као водника стрељачке чете. Са тог положаја послат је по својој молби у Беране, како би могао помоћи своју преморену мајку. Тако га од 1934. године видимо у Беранама, прво као поручника - водника батаљона 48 пјешадијског пука, а затим као ађутанта. Из те исте војне јединице 1937. полаже капетански испит, а затим постаје командир прве чете тога батаљона. Истог дана, на Велики петак 1939. године, кад италијанске трупе упале у Албанију, Павле је с својом четом послат у Плав, сектор двоструко опасан: и због фашистичког продирања до наших саобраћајних вена, и због препада албанског башибозлука, који је увијек био уз јачега. На Плавском Језеру, Павле није само војник него и дипломата. Вјешто се повезује са угледним људима окупиране Албаније. Због тога италијанска команда на његову главу баца уцјену од 100.000 динара у сребру, што за вјеролимни милет дивљих Проклетија значи много. Рат од 6. априла 1941. године затиче га на томе положају. У саставу Комског одреда, под командом ђенерала Љубе Новаковића, Ћуришић истог дана прелази албанску границу. Умјесто брзог продирања ка Скадру, преко источних планина, долази команда да се застане. И ту, на освојеној територији Албаније, Ђуришић без пресудне битке, доживљава капитулацију наше војске и велико разочарење у своме животу.
Породица Павла Ђуришића потиче из села Парци, Љешанска нахија, испод самога врха Веље Горе, на коме се још данас бијели стара српска богомоља. Из тог мирног села, са кућама од клесаног камена, сиротиња је отјерала његовог оца Илију, и то у пуној младости. Настанио се у Подгорици, између рушевина Немањиног двора и старе Сахат куле. Ту су му рођена сва дјеца: три сина и двије кћери.
Рођен 9. јула 1907. баш у данима првог политичког превирања у Црној Гори, Павле је још као дијете одавао све знаке своје будуће борбености. Дијете које би у његовом присуству запјевало неку стару пјесму, због које су скадарска утвђења прогутала половину његових братственика, не би тај испад никад више поновило. Али на Павлову рану младост, између двије ријеке: Рибнице и Мораче, са њиховим споменицима и рушевинама, пресудно утичу два догађаја. Први је, рат из 1912. године, када су два тешка руска топа, из близине његове
куће, објавила рат Турској, десет дана прије осталих балканских савезника. Други је судбина његовог оца, кога од тог дана није скоро ни видио више сем у мртвачком ковчегу. Прво је отишао на Скадар и био рањен на утврђењу Бардањолта. Затим је отишао и у Други балкански рат, преживљавајући и Брегалницу и борбу на Говедарнику. И прије него се могао снаћи у кругу своје једре и лијепе дјеце, Први свјетски рат бацио га је на аустриска утврђења на Калиновику. Ту је смртно рањен и послије неколико дана сахрањен поред подгоричког храма, који потиче из Немањиних дана. Тако је цијела породица, лишена свога хранитеља, виђеног и вриједног грађевинара, препуштена бризи мајке Иване, зване Маце, из гласовите куће Радовића, братства Брновића. Овој великој жени и мајци у помоћ су притекли њен отац Михаило, кога су Црногорци звали Мићо Пуров, познати јунак са Бара, и њен брат Петар, преживели ратник из одреда Војводе Вука, доцније судија у Подгорици и Беранама. Основну школу и четири разреда гимназије Павле је завршио у Подгорици. Учитељску школу почео је у Беранама, али при крају друге године прелази у гимназију, полажући шести разред. Ту у Беранама је завршио седми разред гимназије, и тада се одлучио да своју будућност тражи у војничком позиву, о коме је снивао у најранијој младости. Јер, тада је на прагу основне школе слушао грмљавину топова са Скадра, гледао многе тужне спроводе и слушао поздраве на вјечитом путу без повратка.
У јесен 1927. године, Павле улази у 55 класу Војне академије, из које 1930. године излази као пјешадијски потпоручник. Више мјесеци, током 1930. и 1931. службује у Сарајеву као водник 10 пјешадијског пука Таковског. Његове старјешине запажају у њему изванредне способности и амбиције, па га шаљу у Пјешадијску официрску школу у Сарајеву, као водника стрељачке чете. Са тог положаја послат је по својој молби у Беране, како би могао помоћи своју преморену мајку. Тако га од 1934. године видимо у Беранама, прво као поручника - водника батаљона 48 пјешадијског пука, а затим као ађутанта. Из те исте војне јединице 1937. полаже капетански испит, а затим постаје командир прве чете тога батаљона. Истог дана, на Велики петак 1939. године, кад италијанске трупе упале у Албанију, Павле је с својом четом послат у Плав, сектор двоструко опасан: и због фашистичког продирања до наших саобраћајних вена, и због препада албанског башибозлука, који је увијек био уз јачега. На Плавском Језеру, Павле није само војник него и дипломата. Вјешто се повезује са угледним људима окупиране Албаније. Због тога италијанска команда на његову главу баца уцјену од 100.000 динара у сребру, што за вјеролимни милет дивљих Проклетија значи много. Рат од 6. априла 1941. године затиче га на томе положају. У саставу Комског одреда, под командом ђенерала Љубе Новаковића, Ћуришић истог дана прелази албанску границу. Умјесто брзог продирања ка Скадру, преко источних планина, долази команда да се застане. И ту, на освојеној територији Албаније, Ђуришић без пресудне битке, доживљава капитулацију наше војске и велико разочарење у своме животу.
laza- Stepski vuk
- Broj poruka : 13716
Datum upisa : 14.05.2010
Godina : 58
Re: Pavle Đurišić i zločni komunista nad Srbima
Два дана по отпочињању устанка, 15. јула, отпочиње борба на Ђуришићевом сектору, а 17. јула под командом капетана Павла Ђуришића, отпочео је страховити напад на италијански гарнизон у Берана084;а. Ђуришић приморава италијанску команду на предају. Тако је 18. јула Беране опет било у устаничким рукама. После Италијанског сламања устанка, капетан Ђуришић одлази у планине. Прво се 3. августа 1941. повукао у Заучку Гору, а касније прешао у Горње Заостро, где је образовао свој Горски штаб. По избијању братоубилачког рата, Ђуришић одлази новембра месеца 1941. из свога штаба за Србију и повезује се са пуковником Дражом Михаиловићем на планини Голији. Павле Ђуришић је, поред упутства о даљем раду, донео од Михаиловића два декрета. По првом је генераштабни мајор Ђорђије Лашић постављен за команданта националних снага отпора Црне Горе, а о другом капетан Павле Ђуришић за команданта Лимско-Санџачких одреда
laza- Stepski vuk
- Broj poruka : 13716
Datum upisa : 14.05.2010
Godina : 58
Re: Pavle Đurišić i zločni komunista nad Srbima
Komuniste dobro znam.. tako i jesu govorili "Ima ćete fer suđenje ,pred celim svetom"
cvjeticanin- Profi član
- Broj poruka : 3752
Datum upisa : 24.04.2010
Re: Pavle Đurišić i zločni komunista nad Srbima
Pavle Đurišić je bio prijatelj sa Milovanom Đilasom, a šurak mu je bio komunista. Taj šurak je posle rekao partizanima gde je zakopana arhiva Vrhovne komande u Gornjem Lipovu. Tako su je oni, u maju 1943, otkopali i zakopali 100m dalje. Posle rata su je otkopali i odneli u Vojmi arhiv. Zato sada imamo sve "detalje" npr. o Bici na Neretvi. I ko je bio Milovan Đilas, da ne dužim, evo ukratko, rodio se kao Srbin, živeo kao najveći antisrbin i umro kao Srbin. Sahranila ga četri sveštenika SPC, zahvaljujući Matiji Bećkoviću.
Photographer*- Napredni član
- Broj poruka : 593
Datum upisa : 07.08.2015
Similar topics
» Istorijsko poreklo Srba
» Stradanje srpske crkve od strane komunista
» Dragoslav Pavle Aksentijević
» Drugi o Srbima
» Poruka Srbima
» Stradanje srpske crkve od strane komunista
» Dragoslav Pavle Aksentijević
» Drugi o Srbima
» Poruka Srbima
Ideja forum :: NAUKA :: Istorija :: Istorija srpskog naroda
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
|
|
Pon Feb 19, 2024 3:30 pm od djuro
» Koliko se uopšte razumemo?
Uto Jan 23, 2024 9:05 am od djuro
» Kakav je pravi hriscanin?
Pon Jan 15, 2024 5:27 pm od djuro
» Dekadencija zapadne civilizacije
Sub Jan 13, 2024 7:26 pm od djuro
» Reći šta o drugima misliš
Sub Jan 13, 2024 7:12 pm od djuro
» Kako je propalo društvo...
Pet Dec 29, 2023 6:28 pm od djuro
» Prostitucija
Pet Dec 29, 2023 6:19 pm od djuro
» Dobra strana stresa
Pet Dec 29, 2023 6:10 pm od djuro
» Laganje i kleveta
Pet Dec 29, 2023 6:05 pm od djuro
» Kako podnosite negativnu kritiku?
Pet Dec 29, 2023 6:02 pm od djuro
» Ratovi devedesetih
Pon Avg 07, 2023 2:11 pm od andjeo01
» Šta trenutno slušaju vaše komšije iz vaših zvučnika? :affraid:
Čet Maj 11, 2023 5:27 pm od andjeo01
» Odavno nisam čuo/čula
Sre Maj 03, 2023 9:06 pm od Johnny-Azra