Školsko prepisivanje ...

Kada se mislima vratimo u naše školske dane , zasigurno ćemo se svi sjetiti ,(neki više , neki manje ) ... prepisivanja sa ,, šalabahtera ,, ... Zove li se to još uvijek tako ? Mali papirići za prepisivanje ...

Jeste li prepisivali sa šalabahtera ? Ili sa školskih klupa ? Ili na neki drugi način ?
Držite li prepisivanje prihvatljivim ponašanjem u školskom učenu te da i prepisati treba znati ?
Odobravate li prepisivanje ?

nekad se prepisivalo..pravile puskice..na paus papiru..tankim rapitografom.....

i dalje se prepisuje....i u ovim godinama...kad nam na poslu daju neki test...pre neke kontrole......puskice rade...ehehhe u ovim godinam teze ulazi u glavu lakse u...


sada...su izmislili razne sprave ,bubice..hemijske...gde gurnes papirce i samo vrtis

Nikad se bas nisam nesto uzdao u prepisivanje... Kad cujem kako skole danas funkcionisu... ne znam...

Pre par godina sam cuo da se ucenicima srednje skole unapred daju teme za pismeni iz knjizevnosti...

Boze, svasta...

U osnovnoj sam uvek imala papirić na kome su bile ispisane one lekcije koje slabije znam. I uvek mi je papirić stajao u zadnjem džepu pantalona; nikada ga nisam pogledala.
Bio je tu čisto radi neke psihičke sigurnosti - ako mi stane mozak da imam neku pomoć da se prisetim.

U srednjoj školi su puškice radile i te kako.
Ne zato što nisam imala neku sigurnost, nego je gradivo bilo dosta obimnije i nije se sve stizalo, pa je ono što je manje verovatno da će doći na pismenom/kontrolnom stajalo na puškicama.
Maher sam bila u pravljenju puškica, sve sam radila kompjuterski, a ostali su moje puškice kopirali.
Samo me je jednom u životu uhvatila profesorka engleskog jezika i nikada više - kod nje više nisam koristila puškice, a kod ostalih profesora sam bila još opreznija nego ranije.

Nije da ih odobravam, ali nije da ih ni ne odobravam.
Možda se ne uči neka lekcija, ali se svakako uči snalažljivost.
Treba znati prepisati od drugog i prepisati sa sopstvenih puškica.

Imao sam sjajnog profesora fizike u srednjoj...
Mogli smo da koristimo knjige, sveske.. sta smo hteli...
On je hteo da vidi proces razmisljanja, a ne jedino tacno resenje...
Razvijao nam je logiku kao ni jedan drugi profesor kojeg sam ikada imao.
Tu nikakvo prepisivanje nije pomagalo... jer nije bilo sablona...

Bilo puškica i kod mene, a što kaže Ludo više su bile neka sigurnost ako zapnem kod teme koja mi je bila baš teška ( statistika u srednjoj školi ).
Što sam ih sitno ispisivala, i sama sam se čudila šta je sve stalo na to parče papira.

Mislim da sam prvo naucio da prepisujem pa da pisem ::

Pa nije da nisam...nekad negde nesto zapisem, cisto ako ne mogu da zapamtim ili ako se desi da ne mogu da se setim, ne daj Boze

Ali ja sam streber, sta cu. Jednom mi se u zivotu desilo, i to na prvoj godini faksa , da sam otisla na test a nisam bukvalno imala pojma o cemu se radi. Obukla sam duks na veliki V izrez (bila je majica ispod ), i obe unutrasnje strane bukvalno oblepila papiricima Osvojila sam maksimalan broj bodova, ali taj strah da ce me uhvatiti ne bih uopste da opisujem. Ipak nisam za to Tad sam rekla- nikad vise. Ili nauci ili nemoj ni izlaziti na ispit.

U osnovnoj nikada nisam prepisivao jer nisam imao potrebe. U srednjoj se to promenilo jer sam išao u školu koja me nije nimalo zanimala i samo sam je otaljavao. Pomalo sam postao maher i za 4. godine samo jednom bio uhvaćen. Na fakultetu sam samo sociologiju prepisivao jer nije bilo poente učiti je. Sporedan predmet ispisan na 500 strana...Ne isplati se.

Sećam se engleskog, uradio sam svoj i još 13 pismenih zadataka. E to je bila akcija...

Ne vjerujem da postoji učenik koji u svom osnovnoškolskom , srednjoškolskom ili studentskom životu nije posegnuo za prepisivanjem ...
Prepisivanje na metarske papiriće činilo mi se prezamorno i nisam se upuštala u takvo prepisivanje jer ima i takvih , gdje se cijele lekcije prepisuju na male ali dugaške papirnate smotuljke ...
Znala sam na klupu prepisati formulu iz kemije , što mi se u tom trenutku činilo nepotrebno pamtiti ... Prepisati nekakvu formulu ili povijesnu godinu nije nikakva strašna radnja ...
Važno je znati u učenju odvojiti bitno od manje bitnoga ...
Važno je naučiti i upamtiti povijesne i kulturne događaje , matematičke i ine zakone i činjenice ali je jednako važno i znati pronaći što nam treba i znati se koristiti time ...
Prepisati neku formulu ili povijesnu godinu tijekom školovanja , nije strašna stvar ... Jer i prepisati , treba znati ...

Одрасли користе пушке, ђаци пушкице. А ко не зна да пише, мора да преписује. То се односи и на одрасле и на ђаке.
Ђаци користе преписивање кад нису спремни за час и кад год је то могуће, мада знање никада неће да шкодии, ако га имају. Млађем сину често кажем, да ако није научио, онда нека буде мајстор па нека препише,иако диплома која није поткрепљена знањем није препоручљива, али у овом друштву је прихваћена као нешто сасвим нормално, па док се нешто не промени, нек сви слободно преписују.