Filozofija

"Filozofija je ideja savršene mudrosti, koja nam ukazuje na konačnu svrhu ljudskog razuma".

Imanuel Kant
--------------------
Ovo je jedna misao poznatog filozofa, kojom je opisao svoje viđenje smisla ove sfere ljudskog delanja. Kako vi doživljavate filozofiju?

Ovo su neki od komentara dok smo je ucili u srednjpoj skoli

- Filozofija je tesko, ali tesko, s*anje.
- Moras da budes opasan frik da bi sedeo u buretu.

Ova sto nam je predavala bila poprilicno los profesor, a i cirkala je dosta.
Cula sam da je vazno imati dobrog profesora filozofije, da te on postavlja na noge, u stvari.
Do sada, najfascinantniji mi je odnos filozofije i religije.

FIlozofije je zaista nauka nad naukama, to je je jedina nauka koja moze da ide u srz svake druge nauke.

Mislim da je moderna ljudska civilizacija u mnogome potisnula filozofiju i oslanja se samo na racionalne nauke i pokusava da da samo racionalne odgovore na pitanja koje sebi postavlja.

Iako tehnoloski napredujemo izuzetno brzo, mislim da nasu piramidu gradimo na losim osnovama i da je neminovno da ce se urusiti. A pad ce biti strasan.

Mudar nacin odredjivanja pogleda na svet, odn. mudrovanje.
To je pokusaj razumevanja i definisanja nekih pojava i odnosa, odnosa bica i materije.Ali to mora da bude nadahnuto definisanje, koje nije svojstveno svakom coveku, iz koga ce se iskristalisati odredjene zakonitosti.

Zanimljivo da jedino u srpskom jeziku (mozda u jos nekom, ali kazu samo u srpskom) filozofiranje ima negativnu konotaciju

Otkud taj negativan, odbojan odnos nekih ljudi prema filozofiji? Šta je to što je, kako neko dobro primetivši napomenuo- čini nepodobnom za savremeni svet i civilizaciju?

Mozda zato sto mi filozofiju izgovaramo nepravilno, germanizovano. Trebalo bi je izgovarati filosofija, Ovako germanizovani nacin izgovarnja, ispade da smo ljubitelji mraka.

Dobro, sad, leksička greška mi je malo previše lak izlaz; - mrak nam nikad nije bio ni stran, ni mio- bilo ga je.
Mislim da treba tražiti na polju duhovnosti; naime, Religija nije pokrila sve sfere društvenih nauka, i neobično je da se filosofija nekako nije dovoljno nametnula kao nešto što može dati nove odgovore. Ili, možda- jeste?

Filozofija je nachin da preskochish uobichajena pitanja kao prepone na stazi zivota i tako drzis um u dobroj formi trazeci neouobichajene odgovore negde van okvira te toliko puta trchane trke i poznate staze; nalazish ih negde u sebi pa ti odgovori postaju nova pitanja. Filozofija je sport za mozak.

Veri je samo sveto istinito, filosofiji je samo istinito sveto.

L. Fojerbah

Filozofija je osnov SVAKOG razmisljanja pa je u sustini jako glupa svaka negacija filozofije.Citiracu Ayn Rand :
Neki ljudi ce reci 'Da, ali ja nikada ne razmisljam u tako apstraktnim pojmovima- ja se zelim baviti konkretnim, izvesnim, problemima iz stvarnog zivota-sta ce mi filozofija? Odgovor je: kako bi bio sposoban rukovati sa konkretnim, odredenim, problemima iz stvarnog zivota? Bio bi u poziciji novorodenog deteta, kojem je svaki objekt jedinstven fenomen. Razlika izmedu njegovog mentalnog stanja i zrelog coveka lezi u broju konceptualnih integracija koje je um zrelog covjeka napravio.
Covek nema izbora da li ce integrirati svoja opazanja, znanje u apstraktne ideje, tj. u principe. Jedini izbor koji ima je da li ce ovi principi biti istiniti ili lazni, da li predstavljaju njegova svesna, razumna uverenja ili zbrku uverenja preuzetih iz nasumicnih izvora, ciju ispravnost, kontekst i posledice ne poznaje.”

Dakle ako se ne bavite filozofijom to ne znaci da ona nije osnova vasih razmisljanja.Njene principe usvojili ste i usvajate u skoli, fakultetu,iz knjiga, casopisa, novina, filmova, televizije,u razmeni misljenja sa drugima i slicno.

Malo o osnovama ..

Svet oko registrujemo culno,objasnjavamo racionalno (tamo gde prestaje razum pocinje vera), a sva saznanja belezimo i razmenjujemo jezikom. Sva tri ova elementa su krajnje nepouzdana. Vec su Elejci poceli sumnjati u cula te su se poceli oslanjati vise na razumsko prosudivanje.Sa druge strane razumsko prosudivanje je takode pretrpelo kritike .Sofisti su vec otisli tako daleko da su porekli vanjske dogadaje.Tu staru dilemu da li razum poseduje sposobnost indentificiranja i integriranja materijala dobivenog covekovim osetilima noviji filozofi upotpunili su nizom drugih pitanja. Poseduje li covek neku drugu sposobnost spoznaje koje je superiornija od razuma; da li je covek dovoljno razumno bice, sposobno rukovati stvarnoscu ili je bespomocni slepac; moze li covek znati sta da radi dok ne upozna prirodu svemira ciji je deo, prirodu spoznajnih nacina i svoju vlastitu prirodu.
Jer ta vlastita priroda predstavlja poseban problem.Uz svo poznavanje pravila razmisljanja moramo biti svesni stare izreke “koliko ljudi, toliko cudi" – sto znaci koliko ljudi, toliko religija, toliko istina …Cak i gledanje dvoje ljudi na istu stvar ne moze biti isto s obzirom na stavove i pogled na svet koje te dve osobe imaju. Ono sto pokusavamo opisati kao vlastito uverenje ili verovanje neko drugi moze vrlo lako posve drugacije interpretirati. Moze li covek i kako opisati ono sto oseca? Hoce li iko rec „bol" shvatiti onako kako je ja dozivljavam i prikazujem ? Lako je videti na nekome i moguce je reci da je taj neko srecan, ali objasniti to je gotovo nemoguce.
Receno jezikom filozofije (Wittgenstein ) Svet srecnog drugi je nego svet nesrecnog pa ipak je svet srecnog istovremeno i svet nesrecnog !!! I ipak je nezavisno od nas zemlja okrugla.

Filozofiju je teško definisati ali se može reći da je jedna od njenih najvažnijih odrednica pronalaženje suštinskog i nesvesno skrivenog u nama i oko nas. Filozofira svako, od filozofa do onog koji to po vokaciji nije.

Istorija je nauka koja se bazira na podacima, evidenciji istorijskih dogadjaja itd., ali filozofija je ta koja ih objašnjava. Ovo je samo jedan u nizu primera kada filozofija ima ispravniji pristup istoriji od istoričara koji je, uprkos raspoloživim dokumentima, ipak površinski tumače.

Draga moja Avramova moracu te pobiti.Nadam se da ce nam u ovoj temi dobro doci pomoc jos jednog clana.
Istorija se bavi prosloscu na osnovu pouzdanih podataka.Utoliko si u pravu : istoricar evidentira podatke. Taj "posao" mora biti baziran na pitanjima : zašto se nesto dogodilo,tamo gde se dogodilo,tada kada se dogodilo i na način na koji se dogodilo?To znaci da istoricar mora da analizira,protumaci,,interpretira, objasni te podatke.Jednom recju posao istoricara se ne sastoji samo od evidentiranja vec mnogo slozenije sistematizacije podataka i davanja odgovora na pomenuta pitanja.
Danasnji istoricari se obrazuju po tom principu a pomenuta "pitanja " su nista drugo nego filozofska.
U cemu je onda razlika izmedu njih i filozofa ? U tome sto ovi drugi razmisljaju o smislu,znacenju ISTORIJE UOPSTE .Oni razvoj ljudske istorije posmatraju NA PRIMER ili kao SLUCAJNE akcidente, ili kao neku opstu razvojnu semu koja se ponavlja.Filozofija je METAFIZICNA ,ona spekulira.I kao takva je izvanredno uporiste istoricarima,pogotovo savremena filozofija.
I da zavrsim -tvrditi da filozofi "ispravnije"tumace istoriju od istoricara ,odnosno da istoricari povrsno tumace istoriju je krajnje neosnovana tvrdnja.I ne samo to - najnoviji problemi istorije i filozofije daleko nadmasuju tu vrstu pitanja.Problematika subjektivnosti citanja i (re)interpretiranja urusava osnove kako istorije,tako i filozofije- a da ne govorimo o nauci.Na svoj nacin obe tvore novu stvarnost.

Ako oćete da saznate nešto više o filozofiji istorije uzmite i pročitajte knjigu od Nikolaja Berđajeva,,Filozofija Istorije''...Mnogo dobra knjiga...Inače,Berđajev je bio jedan od najvećih mislilaca i filozofa prošlog vijeka...

Drugar ..hvala,mnogo hvala na informaciji.Procitano. Drago mi je da se i ti bavis tim stvarima.

Čisto amaterski ..E..Nije valjda ..Svaka čast onda ...

Ako niste procitali Fukoovo klatno ..pod hitno procitajte .



Evo dela o prepoznavanju glupaka (urednik u izdavackoj kuci objasnjava mladom saradniku kako da prepozna kretene, budale, glupake i ludake).
UBICE ME RINGE ZBOG KRAJA

Na svetu postoje kreteni, budale, glupaci i ludaci."
„Ko preostaje?"
„Vi i ja, na primer. Ili, bez uvrede, bar ja. Ali sve u svemu, kad bolje razmislim, svako od nas spada u neku od ovih kategorija. Svako od nas je ponekad kreten, budala, glupak ili ludak. Da kazemo da je normalan onaj covek kod koga su srazmerno pomesani svi ovi sastavni cinioci, odnosno idealni tipovi."
„Idealtypen."
„Cestitam. Znate i nemacki?"
„Natucam, koliko mi treba za bibliografije."
„U moje vreme, ko je znao nemacki nije morao ni da diplomira. Ceo zivot bi proveo kao neko ko zna nemacki. Mislim da je danas tako s kineskim."
„Ja ne znam dovoljno nemacki, zato cu da diplomiram. Ali, da se vratimo na vasu tipologiju ljudi. Sta je genije, Ajnstajn, na primer?"
„Genije je onaj kod koga jedan cinilac vrtoglavo raste hraneci se ostalima."Otpio je gutljaj i rekao: „Dobro vece, lepotice. Jesi li ponovo pokusala da se ubijes?"
„Nisam", odgovori ona u prolazu, „sad sam u kolektivu."
„Svaka cast", rece Belbo, a onda se ponovo obrati meni: „Moguce je izvrsiti i kolektivno samoubistvo, zar ne?"
„A šta je s ludacima?"
„Nadam se da niste suvise ozbiljno shvatili moju teoriju. Nije mi namera da preuredujem svet. Objasnjavam ko se u izdavackoj kuci smatra za ludaka. To je ad hoc teorija, u redu?"
„U redu. Sad ja castim."
„U redu, Pilade, molim te, manje leda. Inace pice ide pravo u krvotok. Elem. Kreten ne govori, on bali, gusi se. Ne ume da jede sladoled nego ga lepi na celo, toliko nema koordinaciju. Prolazi naopako kroz okretna vrata."
„Kako uspeva?"
„Njemu to polazi za rukom. Zbog toga i jeste kreten. On nas ne zanima, lako se prepoznaje i ne dolazi u izdavacke kuce. Da ga zanemarimo."
„Zanemarimo ga."
„Budala je već slozenija. To je drustveno ponasanje. Budala uvek prica izvan case."
„U kom smislu?"
„Ovako."Pokazao je kaziprstom na sank, tik pored svoje case. „On zeli da prica o onome sto je u casi, ali obrni okreni, prica o necem izvan nje. Ili, sto se kaze, to je onaj koji se uvek blamira, coveka kojeg je zena upravo ostavila upitace kako je vasa lepa gospoda. Je li vam jasno?"
„Jeste. Poznajem takve."
„Budala je vrlo trazena osoba, narocito u otmenom drustvu. Jeste da sve dovodi u nepriliku, ali daje povod za ogovaranje. U pozitivnom vidu postaje diplomata. Prica izvan case i kad se neko drugi izblamira, pa tako skrece razgovor na druge teme. Ali nas ne zanima, nikad nije stvaralac, uvek prenosi tude misli, tako da ne donosi rukopise izdavacima. Budala ne kaze da macka laje, nego prica o macki kad drugi pricaju o psu. On gresi u pravilima za vodenje razgovora, a kad debelo pogresi, onda je to vrhunski. Mislim da spada u ugrozenu vrstu, buduci da je nosilac prevashodno gradanskih vrlina. Njemu je potreban salon gospode Verdiran, ili cak dom Germantovih. Je l' vi studenti jos uvek citate te stvari?"
„Ja citam."
„Budala je bio Zoasen Mira. Jednom je vrsio smotru svojih oficira i ugledao jednog sa Martinika koji je bio sav iskicen odlikovanjima i upitao ga: 'Vous êtes nègre?' Oficir odvrati: 'Oui mon général.' A Mira ce: 'Bravò, bravò, continuez!' I produzi dalje. Razumete? Izvinite, ali veceras proslavljam istorijsku odluku u svom zivotu. Prestao sam da pijem. Jeste li za jos jedno pice? Nemojte da odgovorite, inace cu se osecati krivim. Pilade!"
„A glupak?"
„A da. Glupak se ne ponasa pogresno. On pogresno razmislja. To je onaj ko kaze da su svi psi domace zivotinje, da svi psi laju, ali su i macke domace zivotinje, sto znaci da i one laju. Ili da su svi Atinjani smrtni i da su svi zitelji Pireja smrtni, sto znaci da su svi zitelji Pireja Atinjani."
„Sto je i tacno."
„Jeste, ali slucajno. Glupak moze da kaze i nesto sto je ispravno, ali iz pogresnih razloga."
„Moze da se kaze i nesto sto je pogresno, samo da su razlozi ispravni."
„Pa naravno. Zasto bismo se inace toliko mucili da budemo razumna bica?"
„Svi veliki covekoliki majmuni poticu od nizih oblika zivota, ljudi poticu od nizih oblika zivota, dakle svi ljudi su veliki covekoliki majmuni."
„Nije lose. Vec ste na pragu da posumnjate da nesto nije u redu, ali potrebno je jos truda da dokazete sta i zasto. Glupak je krajnje podmukao. Budalu ces odmah prepoznati (o kretenu da i ne govorimo), dok glupak razmislja gotovo kao ti, postoji samo sitna, skoro neprimetna razlika. On je majstor za paralogizme. Izdavackom uredniku nema spasa, morao bi da izgubi citavu vecnost. Objavljujemo knjige mnogih glupaka, jer nam u prvi mah deluju ubedljivo. Izdavacki urednik ne mora da prepozna glupaka. To ni akademiji nauka ne polazi za rukom, zašto bi moralo izdavacima?"
„To ni filozofiji ne polazi za rukom. Ontološko ucenje svetog Anselma je glupo. Bog nuzno postoji kao bice sa svim savrsenstvima, ukljucujuci i postojanje. Brka postojanje u misljenju sa postojanjem u stvarnosti."
„Da, ali je i Gonilonovo pobijanje podjednako glupo. Ja mogu da zamislim ostrvo u moru i kada to ostrvo ne postoji. Brka pojam slucajnosti i pojam nuznosti."
„Sukob dvojice glupaka."
„Svakako, a Bog se ludo zabavlja. Odabrao je da bude nezamisliv samo da bi pokazao da su Anselm i Gonilon glupaci. Kakav uzviseni cilj stvaranja, stavise, samog cina kojim Bog biva po svojoj volji. Sve u cilju razotkrivanja kosmicke guposti."
„Glupaci su svuda oko nas."
„Nema nam spasa. Svi su glupi, osim vas i mene, ili bez uvrede, bar osim vas." „Cini mi se da to ima veze s Gedelovim dokazom."
„Ne znam, ja sam kreten. Pilade!"
„Ali ovu rundu ja castim."
„Posle cemo podeliti. Epimenid Kricanin kaze da svi Kricani lazu. Kad to kaze on koji je i sam sa Krita, pa dobro poznaje Kricane, onda je to istina."
„To je glupo."
„Sveti apostol Pavle. Poslanica Titu. Cujte sad ovo: svi oni koji misle da Epimenid laze moraju da veruju Kricanima, ali Kricani ne veruju Kricanima, stoga nijedan Kricanin ne misli da Epimenid laze."
„Da li je to glupo ili nije?"
„Odlucite sami. Rekao sam vam da se glupak tesko prepoznaje. Glupak moze cak i da dobije Nobelovu nagradu."
„Cekajte da razmislim... Neki od onih koji ne veruju da je Bog stvorio svet za sedam dana nisu fundamentalisti, ali neki fundamentalisti veruju da je Bog stvorio svet za sedam dana, stoga niko ko ne veruje da je Bog stvorio svet za sedam dana nije fundamentalista. Da li je to glupo, ili nije?"
„Boze dragi, moram da priznam... Ne bih znao. Sta vi kazete?"
„Glupo je u svakom slucaju, cak i da je tacno. Krsi jedno od pravila silogizma. Ne mozemo da izvodimo opste zakljucke iz dve pojedinacne premise."
„A sta ako ste vi glupak?"
„Bio bih u dobrom i vekovnom drustvu."
„E pa da, okruzeni smo gluposcu. A njihov logicki sistem je drugaciji od naseg, pa je mozda zbog toga nasa glupost njihova mudrost. Celokupna istorija logike sastoji se u pronalazenju prihvatljive definicije pojma gluposti. To je nesagledivo polje. Svaki veliki mislilac je glupak za nekog drugog mislioca."
„Duboka misao. Sad je dva po ponoci, Pilade uskoro zatvara, a jos nismo stigli do ludaka."
„Evo, upravo sam dosao do njih. Ludak se odmah prepoznaje. To je u stvari glupak, koji ne zna smicalice. Glupak pokusava da dokaze svoju tezu, njegova logika jeste nesuvisla, ali ipak postoji. Ludak se ni ne trudi da bude logican, njega protivrecnosti ne zaustavljaju. Po njemu sve moze da bude dokaz za sve. Ludak ima neku fiks-ideju i sve na sta naide moze da bude potvrda za nju. Ludak se prepoznaje po tome kako nehajno shvata obavezu da se nesto dokaze, kako je podlozan otkrovenjima. Mozda ce vam izgledati cudno, ali svaki ludak, pre ili kasnije, dohvatice se Templara."

BRILJANTNO

Da li ste ikada razmisljali o sopstvenom razmisljanju.Sigurno JESTE.izlisno je to pitati.Sigurno ste se upitali zasto sam tako postupio, ili zasto sam se prevario u misljenju o nekoj osobi, ili zasto sam to uradio..Svi mi razmisljamo na odreden nacin .Filozofija se bavi tim pitanjem ..jer

"Filosofija je razmisljanje o razmisljanju, trazenje opstih crta u nasem razmisljanju i u razmisljanju drugih ljudi, sa ciljem da se odluci koji nacin razmisljanja je bolji.

Svi smo mi na neki nacin filozofi, a nas zivot je avantura nasih misli. Koja razmisljanja opsteg znacaja vas najcesce okupiraju.
@ FRISTAJLO CEKAM TE ....ali prvo procitaj sta si pisao pre.

Ima mislilaca čija filosofija nije ništa drugo do duševni komoditet, neka vrsta rimovanja misli...

Andrić

Pusti Andrica ..Sto SE POZIVAS NA VELIKA IMENA ..NE BUDI DUSEVNO KOMOTAN .Reci nesto iz duse ,svojim recima ..o smislu zivota,o bilo cemu..

Smisao života je da bar pokušaš da ne dozvoliš da ti ga oduzmu; život je borba, sa 100% šanse na konačni poraz. To treba imati na umu sve vreme, i ne igrati na rezultat, već naći zadovoljstvo u samom toku "meča"...
O bilo čemu?
Time neka se bave drugi- ja tačno znam svoja polja za setvu, i obrađujem ih. Prvo poorem, zatim usitnim, kultiviram tle; sejem, sačekam dobru kišu, i- eto žetve...
I tako, u krug...

Fristajlo ::Smisao života je da bar pokušaš da ne dozvoliš da ti ga oduzmu; život je borba, sa 100% šanse na konačni poraz.

Definicija PESIMISTE..
Dodajem definiciju optimiste :
Moj smisao zivota je ljubav.Ona ukida vreme,prostor - ukida bedu,neimastinu,mrznju,zlo .. Najvaznije ona daje sve.Ona je vrhunska bit zivljenja, cudo zivota.

Optimizam je posledica neinformisanosti....

Kad se iz jednog prostog pitanja kao sto je, nap."Zasto je pile preslo ulicu ?" dobije pregrst razlicitih odogovora,tj.tumacenja.
Hm.. to je tesko filozofiranje...

Čovek jedini na ovoj planeti ima mogućnost da filozofira i to je prelep dar. Usput, svaki čovek koji razmišlja ustvari filozofira. Neki uživaju u tome i razmišljaju o čemu god mogu a zatim donose zaključke - prosečan Srbin bi to nazvao prose*avanjem, što je tužno. Ljudi odbacuju ono što ih čini različitima od životinja...