Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 7 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 7 Gosta :: 2 Provajderi

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» DW - svetska scena i region Balkana
Juče u 8:37 pm od Brave Heart

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 8:25 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 7:34 pm od Brave Heart

» Sav taj blues
Juče u 12:05 am od Davidova

» Milovan Brkić...
Uto Dec 11, 2018 11:58 pm od Davidova

» Starački dom
Uto Dec 11, 2018 11:39 pm od Davidova

» EKV bend za citavu vecnost
Uto Dec 11, 2018 11:18 pm od Davidova

» Lične fotografije
Uto Dec 11, 2018 11:07 pm od Davidova

» Usamljenost
Uto Dec 11, 2018 10:56 pm od Davidova

» Šta vas privlači kod žene?
Uto Dec 11, 2018 10:52 pm od Davidova

» Misli velikih
Uto Dec 11, 2018 10:37 pm od Davidova

» Q
Uto Dec 11, 2018 10:26 pm od Davidova

» Vesti iz sveta astronomije...
Uto Dec 11, 2018 6:52 pm od Brave Heart

https://2img.net/h/s1.postimg.cc/2jaw3c4r7j/logo-cir.png
https://2img.net/h/s28.postimg.cc/sbinr7rvx/bloggif_58f133ee2ca1e.png
https://2img.net/h/s10.postimg.cc/s8x6lw7bt/GF-_Logo12.png
https://2img.net/h/s17.postimg.cc/p630tcadr/vremenska_prognoza.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


DW - svetska scena i region Balkana

Strana 4 od 6 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Nov 20, 2018 6:18 pm

Smile Gasovod kao ćorsokak

Pompezno slavlje Erdogana i Putina zbog završetka dela Turskog toka je preuranjeno – barem za Ruse. Oni nemaju pojma kako će tom rutom prodati gas zapadnom Balkanu i EU i da li će im se to isplatiti, piše Andrej Gurkov.



Političari u mnogim zemljama vladaju majstorskom veštinom da pompezno predstave završetak infrastrukturnih projekata koji su zapravo nedovršeni. Rusija u tome ima iskustvo još iz sovjetskih vremena, a ni Turskoj zanat nije stran. Nedavno je predsednik Redžep Tajip Erdogan uz fanfare otvorio novi istanbulski aerodrom, iako će on tek u januaru biti spreman u punom obimu.

Sada su Erdogan i njegov ruski kolega Vladimir Putin postavili novi rekord u ovoj disciplini. U ponedeljak su u Istanbulu učestvovali na svečanoj ceremoniji posvećenoj završetku postavljanja podmorske deonice gasovoda Turski tok.

Prema planu taj gasovod treba da proradi krajem 2019. godine – dakle tek za godinu dana! Jer na turskom kopnu još fali kompletna infrastruktura koja bi transportovala gas od Crnog mora nadalje.

Na nemačkom se to zove Richtfest – običaj da se proslavi grubi završetak radova na kući ili zgradi, dok se još vidi nemalterisana cigla, a nema ni crepa. Svečanost u Istanbulu bila je upravo to: dvojica inače veoma zauzetih kormilara svojih država nalaze vremena da slave postavljanje ražnja dok je zec još u šumi.

Očiti su njihovi motivi da proizvedu medijsku oluju: Erdoganov ekspanzivni privredni model ljulja se iz temelja, turska lira je u slobodnom padu, inflacija sa 25 odsto ide ka katastrofi. Turskom predsedniku stoga dobro dođe svaki ekonomski i spoljnopolitički uspeh.

To važi i za ruskog predsednika, posebno jer se Turski tok – pored gasovoda Severni tok 2 kroz Baltičko more – broji u omiljene Putinove projekte. Dva gasovoda slede jedan cilj: da okončaju ili makar žestoko smanje tranzit gasa kroz buntovnu Ukrajinu i to do kraja 2019. godine. Jer baš tada ističe aktuelni tranzitni ugovor Moskve i Kijeva.

Poludržavni ruski Gazprom ne žali para kako bi ostvario taj cilj. Tako je na ruskoj teritoriji postavljeno dvostruko više cevi nego što je zapravo potrebno jer je najpre bio planiran sasvim drugi gasovod kroz Crno more – Južni tok sa četiri kraka i godišnjim kapacitetom od 63 milijarde kubnih metara gasa.

Južni tok je trebalo da prenosi gas direktno ka Bugarskoj, a odatle (između ostalog i kroz Srbiju) do ostalih zemalja Evropske unije. Ali projekat nije bio u skladu sa pravilima evropskog energetskog tržišta i imao je uticajne protivnike u Sjedinjenim Državama. Umesto da pregovara i nađe kompromis, Putin je 2014. naprosto otkazao posao i, nakon sastanka sa Erdoganom, naredio da se četiri kraka preusmere ka Turskoj.



U nekom trenutku je turskom predsedniku to ipak bilo previše ruskog gasa – da li se bojao prevelike zavisnosti od Moskve? – te je gasovod sveden na dva kraka. Lukavi Erdogan je uz to dobio popust na cenu gasa. Tako je ionako basnoslovno skupi poduhvat Gazproma postao projekat koji jedva da može biti isplativ.

Pa ni to nije kraj rupama u ruskoj računici. Jer od dva projektovana kraka samo jedan sa kapacitetom od 15,75 milijardi kubika godišnje ima definitivnog kupca – turski državni koncern Botas koji će tim gasom snabdevati evropski deo zemlje. Mnogo godina je taj region opskrbljivan dugim putem preko Ukrajine, Moldavije, Rumunije i Bugarske, a sada će ganc nove cevi dovoditi gas direktno od proizvođača. Bez rizika i taksi za tranzit.

Time je Turska, ekonomski gledano, dobitnik ovog projekta i Erdogan ima svaki razlog da se u Istanbulu busa u prsa. Za razliku od Vladimira Putina. Jer drugi krak koji treba da transportuje gas u Evropsku uniju i da makar malo podigne rentabilnost gasovoda mogao bi da se ispostavi kao ćorsokak.

Naime još uvek nije jasno kako će gas sa obala Crnog mora doći u EU. Gazprom je krajem 2014. i početkom 2015. gotovo u vidu ultimatuma tražio da evropski partneri sami izgrade priključke kroz Grčku pa do Italije. Ali od toga za sada nema ništa.

Jedina alternativa koja ostaje Gazpromu i njegovom patronu Putinu jeste da se gas dovodi u Bugarsku, a onda kroz postojeće ili neke nove gasovode dalje u pravcu Rumunije, Mađarske, Austrije i/ili Srbije i zapadnog Balkana.

Drugim rečima, Moskva sada, posle četiri godine i mnogo milijardi, mora da počne baš tamo gde je zastala sa Južnim tokom. Zato međunarodni mediji ne bi trebalo da dozvole da ih zaslepi PR priredba u Istanbulu i da nekritički javljaju da „gas kroz Turski tok već sledeće godine stiže i u Evropsku uniju“.

Još ništa nije gotovo. Zemljama juga Evrope, doduše, dobro bi došli i ruski gas i tranzitne takse. Ali sa Moskvom tek treba ispregovarati pod kojim uslovima i kojim rutama sprovesti gas. Nema sumnje da u tim pregovorima EU ima jače karte.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Nov 20, 2018 7:25 pm

Smile Blokadama puteva protiv ustavnih izmena?

Na protestu pred makedonskim Sobranjem su protivnici dogovora sa Grčkom najavili trajne akcije protiv vlasti. Tako se tema vraća u fokus nakon što se danima cela zemlja interesovala samo za beg Nikole Gruevskog.



Blokade glavnih saobraćajnica i raskrsnica vozilima i mehanizacijom, masovni protesti u Skoplju i drugim gradovima – to je najaveljno u nedelju uveče na protestu pred Sobranjem koji je priredila organizacija „Bojkotujem ustavne promene“. Demonstranti su tražili stopiranje postupka ustavnih promena na čijem kraju bi trebalo primeniti Prespenski dogovor sa Grčkom i promeniti ime zemlje. Na protestu je traženo da se trajno zaštiti ime „Makedonija“.

Organizatori su pozvali građane ne proteste dok zahtevi ne budu ispunjeni, svakog dana od 16 do 20 sati u „Parku žene borca“ preko puta parlamenta. Protest bi svakako trebalo da se održi prvog decembra kada je predviđena skupštinska sednica na kojoj se razmatraju amandmani ustavnih promena.

Demonstrante u nedelju nisu omeli ni kiša ni prve snežne pahulje – bio je organizovan i prevoz iz više drugih gradova. Organizatori tvrde da je policija omela dolazak još demonstranata, što u Ministarstvu unutrašnjih poslova demantuju.

Amnestija u zamenu za podršku?

„Ne čekajte komandu za akciju, svuda pružajte otpor Vladi. Ovaj režim mora da padne. EU i NATO nisu dostojna zamena za promenu imena i identiteta“, rekao je na protestu Todor Petrov, predsednik Svetskog makedonskog kongresa koji podržava demonstracije. On je najavio podnošenje krivičnih prijava protiv premijera Zaeva kao i svih 80 poslanika koji su digli ruku za ustavne promene.

Ustavne izmene se tako vraćaju u fokus u danima kada u Makedoniji postoji samo jedna tema – beg bivšeg premijera Nikole Gruevskog. On je pod čudnim okolnostima stigao do Mađarske gde je tražio politički azil suočen sa kaznom dvogodišnjeg zatvora zbog pronevere novca te još četiri postupka koje protiv njega vodi Specijalno tužilaštvo u Skoplju.



U pozadini toga se formira i telo u Sobranju koje treba da se bavi „pomirenjem“ makedonskog društva te da predloži amnestiju za događaj koji je u Makedoniji već poznat kao „27. april“. Radi se o tom datumu prošle godine kada je rulja upala u parlament, a tada predvodnik opozicije – današnji socijaldemokratski premijer – Zoran Zaev izašao okrvavljene glave.

No tek je stavljanje amnestije u izgled pribavilo Zaevu neophodnu većinu za pokretanje ustavnih promena kojima se protivi danas opozicioni VMRO-DPMNE. Neki poslanici te konzervativne stranke su ipak glasali promenu imena zemlje.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Nov 21, 2018 5:35 pm

Smile Genocid – zabranjena reč u Srbiji

Sudija Teodor Meron je na sastanku sa premijerkom Anom Brnabić u Beogradu reagovao na njenu izjavu da u Srebrenici nije počinjen genocid. Vlada Srbije u svom saopštenju to i ne pominje.



„Vladi Srbije nije od pomoći da osporava presude jednog važnog međunarodnog suda.“ To je u razgovoru sa premijerkom Srbije Anom Brnabić u utorak (20.11.) izjavio bivši predsednik Haškog suda i aktuelni predsednik Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (Mehanizam), pred kojim se vode poslednji revizioni procesi. Meron, izraelsko-američki sudija i stručnjak za međunarodno pravo, nalazi se u oproštajnoj poseti regionu i nakon trodnevnog boravka u Srbiji, danas je u Bosni i Hercegovini.

Iz Mehanizma je takođe saopšteno da je Meron tokom susreta sa Anom Brnabić izrazio „neslaganje i razočaranje“ u vezi s intervjuom koji je premijerka Srbije dala DW, kada je rekla da zločin počinjen u Srebrenici nije genocid.

„Ne mislim da je bio genocid. Mislim da je… znate, mislim da je bio užasan, užasan zločin, ali genocid je u suštini kada… genocid je kada pobijete cijelu populaciju, žene, djecu, a to ovde nije bio slučaj“, rekla je Ana Brnabić novinaru DW Timu Sebastijanu.

Meron je naglasio i da pravna tumačenja međunarodnih zločina treba ostaviti međunarodnim krivičnim sudovima. Napomenuo je da je brojnim presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju jasno utvrđeno da zločini počinjeni u Srebrenici 1995. godine predstavljaju krivično delo genocida, uključujući i žalbene presude u predmetima Krstić i Tolimir, u kojima je on bio predsedavajući sudija.

Da je reč o genocidu, ustanovljeno je u još četiri pravosnažne presude pred tribunalom u Hagu, kao i u prvostepenim presudama Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću. Zato se ponovo nametnulo pitanje da li premijer jedne zemlje može da negira presude međunarodnih sudova i koje to posledice može da ima?

Izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Izabela Kisić ocenjuje da tako nešto ima posledice pre svega za građane Srbije. „Kada imate zemlju u kojoj Vlada ne poštuje međunarodne pravne institucije, to može da znači samo da nema nikakve pravne sigurnosti za njene građane. Jedino se suđenje optuženima za genocid pred sudom u Srbiji odlaže već godinama uz besmislena proceduralna obrazloženja.“

Negiranje genocida je, dodaje Izabela Kisić, i etičko pitanje. „Premijerka pokazuje neljudski odnos prema žrtvama i onima koji su preživeli taj užas. Opiranje da se taj zločin nazove genocidom znači njegovo negiranje.“

Isti sastanak?

Na osnovu saopštenja Vlade Srbije u vezi s tim sastankom stiče se utisak da je reč o nekom drugom susretu srpske premijerke i Teodora Merona, jer ne samo da nema govora o Meronovoj reakciji na temu negiranja genocida, nego nije ni pomenuto da je jedna od tema razgovora bila Srebrenica.

Takvo saopštenje delimično je potvrdilo ocene nekih da je genocid u Srbiji „zabranjena reč“. „Nju nećete čuti ni u Skupštini, ni u drugim državnim organima“, rekao je nedavno beogradskom dnevnom listu „Blic“ novinar Nemanja Stjepanović


Premijerka Srbije u emisiji DW Zona konflikta

Zabranjena ili ne, činjenica je da nije pomenuta u ovom saopštenju Vlade Srbije i da su Meronove reči gotovo svedene na njegovu ocenu da je saradnja sa Vladom Srbije „veoma dobra“.

„Vlada Srbije stalno pokušava da filtrira poruke međunarodne zajednice, ali je sve očiglednije da EU više neće gledati kroz prste aktuelnim vlastima. Događaji u poslednje dve sedmice, u koje spadaju i interni izveštaj Evropske komisije i pomenuti intervju¸ukazuju na to“, ocenjuje Izabela Kisić.

U internom dokumentu Evropske komisije, navedeno je da Srbija nije ostvarila dovoljno rezultata u ključnim oblastima – u pravosuđu, borbi protiv korupcije, slobodi medija, ali i u vezi sa procesuiranjem ratnih zločina.

Izabela Kisić ocenjuje da je Vlada Srbije prethodnih godina pokazala da ne poštuje Međunarodni krivični sud, a sada ni Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove. „Odbila je da izruči optužene za zastrašivanje svedoka, ne daje nikakve dosijee Hagu, niti je zainteresovana za bilo kakvu dokumentaciju iz Haga koja bi omogućila sudskim organima da na valjan način sude ratnim zločincima u Srbiji“, navodi Izabela Kisić.

U zatvoru, ali i na televiziji

Na podsećanje novinara Tima Sebastijana da je 2004. godine predsedavajući sudija tribunala u Hagu rekao da su snage bosanskih Srba izvršile genocid, jer je cilj bilo istrebljivanje 40.000 bosanskih muslimana iz Srebrenice, Ana Brnabić je u intervjuu za DW odgovorila da je Srbija „isporučila osobu koja je optužena za taj ratni zločin“.

„Isporučili smo tu osobu. Suđeno mu je, sada je u zatvoru“, rekla je premijerka Srbije.

U zatvoru jeste, nakon što ga je Međunarodnom sudu za bivšu Jugoslaviju 2011. godine isporučila bivša Vlada Srbije, ali Mladića to nije sprečilo da se pre nekoliko danatelefonom direktno uključi u program Hepi-televizije, koja ima nacionalnu frekvenciju i to u emisiju u kojoj je nekoliko puta nazvan herojem.

To, iako je reč o osobi koja je prvostepenom presudom proglašena krivom za genocid u Srebrenici, za progon Muslimana i Hrvata u BiH, i za terorisanje stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskom vatrom, ni na koji način nije osudio ni nezavisni Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ali ni Ministarstvo kulture i informisanja Vlade Srbije.

Vojislav Šešelj, koji je pred Mehanizmom pravosnažno proglašen krivim za progon, deportacije i druga nečovečna dela i dalje je poslanik u Skupštini Srbije iako kao osuđenik po zakonu na tom mestu više ne bi trebalo da bude. Osim toga, rekao je da je ponosan na „sve svoje ratne zločine i zločine protiv čovečnosti“.

Imajući sve to u vidu, deluje opravdano i sasvim logično pitanje televizije N1 upućeno Teodoru Meronu posle sastanka s premijerkom Srbije. Da li je zaista bio iznenađen rečima Ane Brnabić u intervjuu DW, s obzirom na to da se u Srbiji objavljuju knjige nekih od osuđenika za ratne zločine ili se posle odsluženja kazne dočekuju sa državnim počastima?

„Ja sam protiv bilo kakve forme kojom se negira počinjeni zločin, a posebno genocid. Jasno sam to rekao premijerki, a kažem i vama: da li je to urađeno kroz objavljivanje knjiga ili objavljivanjem saopštenja za javnost ili na bilo koji drugi način, ali ja sam protiv svake forme u kojoj se izražava negacija počinjenih zločina, posebno genocida“, rekao je Teodor Meron za N1.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Nov 21, 2018 5:45 pm

Smile Uplašenim ljudima je lako manipulisati

Kristalno jasna bila je poruka Vlade Srbije s početka migrantske krize 2015, onda kada je od kroz tu zemlju prošao veliki izbeglički talas: govor mržnje prema njima neće se tolerisati. Da li je i danas tako?



Većina građana Srbije s kojima smo razgovarali izražava empatiju prema ljudima koji su prošli dalek i težak put kroz mnoge države. „Rat je zlo, svaki rat. Ogroman broj žrtava je strašna stvar. Ali uvek mi je najtužnije kad vidim obične ljude koji beže od tog zla. Tu sam ubrajao i ljude iz naših bivših republika devedesetih, tu ubrajam i ljude iz Iraka, Pakistana, Sirije, Avganistana. Niko neće da pređe tolike kilometre, osim ako ne beži od nečega stvarno strašnog. Meni je to veoma tužno“, kaže nam Vranjanac Aleksandar Đorđević.

S druge strane, jedan ugostitelj iz Niša, prilično se dvoumio kada je na vratima svog prenoćišta zatekao migrante. „Ne bih ih primio da nisam dobio garancije da su ovde legalno. Ne bih, jer znam ljude koji su na samom početku krize bili hapšeni jer su ih prevozili, što je bio njihov posao. Jeste da je to bilo pre nekoliko godina kada se nije znalo ko je tu legalno, a ko nije, ali ja ni sada to ne znam. Kao pravno lice, ja jedino mogu da im tražim pasoš i ličnu kartu, i ništa više. To je sve što ja znam o njima“, objašnjava on svoju bojazan prema izbeglicama.

Gomila lažnih vesti

Bojazan zbog prethodnog iskustva i zbog nedostatka dovoljno informacija možda može i imati opravdanja, ali načini širenja strahova prema migrantima ipak nisu toliko benigni. Iako malobrojni, oni koji šire lažne vesti na društvenim mrežama prilično su glasni, posebno ako te vesti dođu i do pojedinih medija koji ne proveravaju informacije.


Centar za migrante u Vranju

„Najčešće se pojavljuju na društvenim mrežama i to u kombinaciji sa ispadima ksenofobije“, objašnjava za DW portparolka Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije Svetlana Palić.

„Bilo je vesti da je u Kragujevcu potpisan sporazum između opštine i donatora kojim će migrantima biti obezbeđena stambena rešenja, što je potpuna neistina, jer je reč o interno raseljenim licima sa Kosova i Metohije. Zatim, da je Srbija potpisnica Dablinskog sporazuma, što ne može biti, jer nije članica EU. Takođe, vest da migranti donose tzv. ’ratničku drogu’ za Bliskog istoka, za šta opet ne postoji nijedan zabeležen slučaj“, kaže Svetlana Palić.

„Trudim se da ne razmišljam o tome“

„Slučaj za koji smo i mi reagovali jeste da je grupa migranata napala devojčicu od 17 godina u centru Beograda, tu vest je i MUP demantovao. Takve ’vesti’ mogu da nanesu veliku štetu jer šire netoleranciju prema migrantima, a kod lokalnog stanovništva izazivaju osećanje ugroženosti ili ogorčenosti, što opet može da dovede i do tragičnih posledica“, kaže Svetlana Palić.

Da je vest o napadu na devojčicu lažna preneli su svi mediji u Srbiji, a MUP je najavio saslušanje onih koji šire dezinformacije. Za to vreme, migranti koji žive po centrima, nemaju zamerki na to kako ih ljudi u Srbiji doživljavaju i tretiraju. Srbiju ocenjuju kao najbezbedniju zemlju kroz koju su prošli od Turske preko Grčke ili Bugarske do Evrope, i većina njih o građanima Srbije misli samo lepo.


Araš: Trudim se da se distanciram od svih vesti

Kako se Araš (34) iz Irana oseća kad čuje lažnu vest da je grupa momaka poput njega napala devojčicu? „Trudim se da ne razmišljam o tome, trudim se da se distanciram od takvih vesti i takvih stvari. Zapravo, trudim se da se distanciram od svih vesti. Ono što ja vidim je da su ljudi u Srbiji dobri i nikad se ovde nisam osećao nebezbedno. Ipak, vidim da su tužni. Verovatno je to od godina i godina ratova na ovim prostorima“, zaključuje Araš koji u Centru za migrante u Vranju boravi sam.

Cilj – radikalizacija domaćeg stanovništva

„Na žalost, to je danas trend u Evropi, ali i globalno“ smatra Vladimir Petronijević, izvršni direktor Grupe 484, organizacije koja se izbeglicama bavi još od 1995. godine. „Migracije su postale fenomen 21. veka, pomeraju se čitave nacije. Globalizacija je dovela do produbljivanja jaza između bogatih i siromašnih, uz razarajuće sukobe koje ljude po pravilu pokreću ka bezbednijim i mirnijim prostorima. Takva kretanja izazivaju strahove i u zemljama prijema, predrasude i različite reakcije. Strah i predrasude imanentne su ljudskoj prirodi i sa njima je lako manipulisati, a to ekstremni desničari danas koriste kako bi ostvarili značajan prodor u političkom sistemu razvijenijih zemalja Zapada. Takođe, različiti mediji tu igraju veoma važnu ulogu.“


Migtranti i na ulicama Vranja

Istovremeno, Petronijević ocenjuje da takve vesti nisu usmerene ka migrantima, već ka stanovništvu primajućih zajednica. „Suština je radikalizacija domaćeg stanovništva kao osnova za realizaciju drugih aspekata političkih programa, kao što je ugrožavanje vladavine prava, erozija institucija, pre svega sudova, ali i medija, nezavisnih tela. Samo pogledajte istočnu Evropu. Ta kriza se koristi za razaranje institucija koje su nastale kao rezultat demokratskog razvoja posle pada komunizma.“

„Srbija nema izrazito negativan stav prema migrantima i izbeglicama. Naprotiv, mislim da se naše društvo pokazalo zrelijim i odgovornijim prema tim ugroženim grupama u odnosu na društva mnogih drugih zemalja. Ali, kao i svuda, i u Srbiji postoje strahovi i predrasude, kao i oni koji žele da njima manipulišu, odnosno da ih stvaraju i podgrevaju“, kaže Petronijević iz Grupe 484.

Kontakt sprečava predrasude

Istraživanje Grupe 484 pokazalo je da građani Srbije osećaju nelagodnost prema migrantima koji nisu u zvaničnim centrima, pa u tim situacijama imaju utisak ugrožene bezbednosti. S druge strane, prema istraživanju Komesarijata za izbeglice, najveća distanca prema migrantima postoji u sredinama u kojima oni uopšte nisu prisutni, a značajno opada u sredinama gde žive. U sredinama u kojima se nalaze porodice sa decom, slika o izbeglicama znatno je bolja u odnosu na one sredine u kojima su muškarci sami.


Težak rastanak sa đacima-migrantima u Beloj Palanci

Petronijević iz Grupe 484 naglašava da su to očekivani nalazi, ali da je posebno važno da tamo gde su postojali otpori prilikom upisa dece u škole, sada nema baš nikakvih problema. Dobar primer za to je Bela Palanka, malo mesto na jugu Srbije, gde je 18-oro dece migranata iz obližnjeg centra Divljana krenulo u školu sa lokalnom decom. Svi problemi sa jezikom i sve poteškoće prestale su u rekordnom roku, a kada je centar u Divljani zatvoren, a te izbeglice prebačene u druge centre, učiteljica malih Avganistanaca plakala je za svojim đacima, kako kaže, izuzetnim matematičarima.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Nov 21, 2018 6:26 pm

Smile Regionalna saradnja – bilateralni konflikti

Rezultati Konferencije o Zapadnom Balkanu održane u Beču: dogovorene strategije za smanjenje cena rominga sa EU, i o zapošljavanju visoko kvalifikovanih. Političke napetosti ipak, i dalje ostaju problem.



Gotovo nijednom drugom temom se austrijski kancelar Sebastijan Kurc nije toliko bavio tokom austrijskog predsedavanja Evropskoj uniji kao pristupom zemalja Zapadnog Balkana EU. „Evropska unija će biti kompletna samo sa zemljama Zapadnog Balkana“, ponovio je Kurc na Konferenciji o Zapadnom Balkanu održanoj u ponedeljak (19.11.) u Beču. „Austrija je važan partner tih zemalja. Konačno, stabilnost Evrope povezana je sa stabilnošću tog regiona“, rekao je austrijski kancelar.

Skupu su, između ostalih, prisustvovali i premijeri Bosne i Hercegovine, Srbije, Albanije, Kosova, Crne Gore, Makedonije, kao i evropski komesari Johanes Han i Marija Gabrijel. Tema susreta bili su regionalna saradnja i bilateralni konflikti, koji još uvek dominiraju tim regionom.

Političko povećanje carina

Konflikt između Srbije i Kosova je taj koji bi pre svega morao da bude rešen što pre. Evropska unija Srbiji je dala perspektivu za učlanjenje koje bi moglo da usledi od 2025. godine. Preduslov za to jeste normalizacija odnosa Beograda i Prištine, ali Srbija i dalje odbija da prizna nezavisnost Kosova.

Uprkos mnogih pokušaja EU da poveže predsednike Srbije Aleksandra Vučića i Kosova Hašima Tačija, i dođe do normalizacije putem dijaloga, nekakav pravno-obavezujući sporazum kojim bi se rešio spor još uvek nije sklopljen. Naprotiv, situacija se i dalje zaoštrava. Nedavno je Kosovo povećalo carine na robu iz Srbije i BiH za deset odsto. Vučić je na to reagovao najavom da će prekinuti dijalog, sve dok Priština ne povuče ovu carinsku odredbu.

Na samitu o Zapadnom Balkanu u Beču nisu se mogli prenebregnuti napetosti između Srbije i Kosova. „Povećanje carina je diskriminacija prema Srbima i srpskim proizvodima“, rekla je premijerka Srbije Ana Brnabić. Pored toga, time se krše odredbe carinskog sporazuma CEFTA.

„Ni prema nama se Srbija nije uvek ponašala adekvatno“, odgovorio je premijer Kosova Ramuš Haradinaj. On je istovremeno ukazao na dobre odnose s drugim zemljama Zapadnog Balkana, posebno istakavši primer Makedonije.


Kurc: Stabilnost Evrope povezana je sa stabilnošću Balkana

„Iz Srbije se izvozi mnogo više robe na Kosovo, nego što se sa Kosova izvozi u Srbiju“, podseća Vedran Džihič sa austrijskoj Instituta za međunarodnu politiku (OIIP). „Na Kosovu je rasprostranjeno mišljenje da Srbija više profitira od trgovine. Najnovija odluka o povećanju carina je sredstvo političkog pritiska i izraz dubokog poremećaja u odnosima između dveju zemalja“, ocenjuje Đihić.

I uprkos političkih napetosti, i jedni i drugi slažu se da razgovori o pristupu EU mogu biti uspešni tek kada se zemlje bolje umreže.

Sistem nagrađivanja

Predsedavajući Savetu ministara Bosne i Hercegovine Denis Zvizdić nada se da će BiH dobiti status kandidata za učlanjenje u EU. „Mi ćemo i dalje nastaviti da radimo na našim prioritetima, a to su pravna država i ekonomski razvoj“, rekao je Zvizdić u Beču. „BiH je, nakon mnogo zalaganja proteklih godina, zaslužila da dobije kandidatski status“, smatra premijer te zemlje. „To bi bila važna poruka građanima BiH“.

I crnogorski premijer Duško Marković ukazuje na „pozitivan razvoj“ u njegovoj zemlji.

„U EU se uvek postavlja pitanje sistema nagrađivanja“, objašnjava Vedran Džihić. „Ako primenjujete apsolutna merila, BiH je daleko od kandidatskog statusa. Pre svega je problem pravna država, na tome još mora da se radi.“

Smanjenje cena rominga

Na programu konferencije o Zapadnom Balkanu stajala je i privreda. Na proteklom samitu u Trstu, države Zapadnog Balkana složile su se da formiraju zajedničku saobraćajnu mrežu, što znači i izgradnju nove i bolje infrastrukture. Dogovoreno je i stvaranje regionalnog ekonomskog prostora „REA“, što bi trebalo da olakša protok robe, kapitala i visoko kvalifikovane radne snage.


Ko će pored koga da stoji na zajedničkoj fotografiji iz Beča?

Komesarka za digitalnu ekonomiju i društvo Marija Gabrijel predstavila je na samitu u Beču digitalnu strategiju za države Zapadnog Balkana. U prvom koraku, bile smanjenje cene rominga za mobilnu telefoniju između članica EU i zemalja Zapadnog Balkana. Istovremeno, svih šest zemalja radi na zajedničkom sporazumu o romingu. Pored toga, „trebalo bi unaprediti mogućnosti zapošljavanja visoko kvalifikovane radne snage, posebno u digitalnom sektoru“, izjavila je komesarka Gabrijel.

Sve zavisi od evropskih izbora

Komesar za proširenje Johanes Han naglasio je da EU želi dalje da razvija saradnju sa Zapadnim Balkanom i u energetskom sektoru.

U svakom slučaju, put zemalja Zapadnog Balkana ka EU zavisi od evropskih izbora 2019. godine. „Sve zavisi od sastava buduće Evropske komisije. U slučaju ’pozitivnog scenarija’, proširenje EU moglo bi brzo da napreduje“, kaže Džihić. „Ali ako se (buduća) Komisija odluči protiv brzog proširenja, postojeća obećanja zemljama Zapadnog Balkana mogla bi da budu suspendovana na duži vremenski period.“
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Nov 21, 2018 7:31 pm

Smile Asanž - izgubljen, bez podrške?

Još uvek u ambasadi Ekvadora u Londonu, Džulijan Asanž je već sedam meseci odsečen od sveta. U toku je procedura kojom bi trebalo da mu se oduzme ekvadorsko državljanstvo – ono mu je bilo dodeljeno kao potražiocu azila.


19. maj 2017.

Prema podacima koje iznosi američki novinar i branitelj prava „zviždača" Kris Hedžis, Asanžovo zdravstveno stanje je loše a lekarima nije dozvoljeno da ga obilaze. Vlada Ekvadora mu je zabranila i da u javnost na bilo koji način iznosi podatke o uslovima pod kojima živi u ambasadi kao i o svojoj borbi protiv oduzimanja ekvadorskog državljanstva.

Otkako je 2017. izabran za predsednika Ekvadora, Lenjin Moreno smatra da je Džulijan Asanž „problem" koji je nasledio od prethodne vlasti" i „prepreka na putu ka poboljšanju odnosa sa SAD. SAD vrše pritisak na Ekvador i Kris Hedžis prenosi da ekvadorska ambasada gotovo iz dana u dan pogoršava uslove za Asanža, dajući mu različita zaduženja koja mora da obavi ili izdajući propise kojih mora da se pridržava, uključujući i pravila o tome kako da se stara o svojoj mački.


Asanžova mačka, 14.11.2016.

Bez optužnice

Bivši predsednik Ekvadora Rafael Korea se i dalje zalaže za zaštitu Asanža, iako više nema političku moć kojom bi mogao da tu zaštitu sprovede. Asanžova majka Kristin je nedavno u jednom video-apelu poručila: „Iako je Džulijan višestruko nagrađivan novinar koji je voljen i poštovan jer je imao hrabrosti da u javnom interesu raskrinka korupciju i teške zločine na visokom nivou, sada je sam, bolestan, trpi bolove, ućutkan je boravkom u samici, odsečen od svih kontakata i maltretiran – usred Londona."

U specifičnoj vrsti pritvora u kojoj se nalazi, Asanž je već gotovo osam godina – a da protiv njega nije podignuta nikakva optužnica. Pre nekoliko dana, zbog jedne greške Državnog tužilaštva u Aleksandriji, otkriveno je da postoji tzv. zapečaćena optužnica – kakva je obično namenjena onima koji se nalaze u inostranstvu i za koje se pretpostavlja da bi mogli da pokušaju da izbegnu suđenje u SAD.

Ujedinjene nacije su 2016. godine, detaljno proučivši Asanžov slučaj, zaključile da su njemu ljudska prava višestruko uskraćena i zatražile da on bude pušten na slobodu te da mu se plati i obeštećenje. Vlada Velike Britanije je odbila da tako postupi, a za vladu SAD je Asanžovo hapšenje jedan od prioriteta. Ona ga tereti za špijunažu – što je jedan od načina da se zaobiđu ustavne odredbe SAD o zaštiti slobode štampe i govora.

Velika Britanija hoće da ga izruči

U početku i u SAD hvaljen – zajedno sa svojom platformom Vikiliks – za informacije koje poseduje i način na koji se bori protiv korumpirane politike, za Vašington je postao državni neprijatelj onog trenutka kada je ta platforma objavila materijale koji dokumentuju ratne zločine SAD. Vlastima te države se posebno zamerio zbog objavljivanja 70.000 hakovanih elektronskih pisama Demokratskog nacionalnog komiteta i visokih političara Deokratske stranke. Ta stranka kao i bivši direktor FBI Džejms Komi tvrde da su hakeri kopirali ta pisma sa naloga Džona Podeste, menadžera predizborne kampanje Hilari Klinton, i to po nalogu ruske vlade. Komi dalje tvrdi da je jedan čovek za vezu predao pisma Vikiliksu, dok je Asanž rekao da ih je Vikiliks dobio od aktera koji ne pripadaju državi.


Lenjin Moreno, predsednik Ekvadora tokom jednog intervjua

Asanž je 2010. dobio azil u ekvadorskoj ambasadi da ne bi mogao da bude izručen Švedskoj na saslušanje zbog jednog seksualnog delikta za koji je bio optužen. Bojao se da bi iz Švedske odmah bio izručen SAD. Optužbe protiv njega u Švedskoj su povučene, ali je britanska vlada najavila da će ga uhapsiti i zatvoriti ako napusti ambasadu – zbog povrede odredbi o plaćanju kaucije.

Glasno ćutanje

Malo podsećanje: pored dokumentacije o ratnim zločinima SAD i internim mahinacijama Demokratske stranke, on je obelodanio i hakerske metode CIA i NSA, načine ne koji su se te službe mešale u izbore u stranim zemljama, zaveru laburističkih poslanika britanskog parlamenta protiv šefa stranke Džeremija Korbina, a platforma Vikiliks je pomagala i Edvardu Snoudenu pri njegovom bekstvu iz Hong Konga u Moskvu.

Iz elektronskih pisama koje je objavio Vikiliks javnost je saznala i da je fondacija Klinton primila milione dolara od Saudijske Arabije i Katara, a da je Hilari Klinton zauzvrat odobrila prodaju oružja Saudijskoj Arabiji vrednog 80 milijardi dolara - što je pomoglo saudijskoj monarhiji da počne rat u Jemenu. To je samo mali deo informacija o mahinacijama Hilari Klinton.

Asanžova majka je pozvala svetsku javnost da ustane u odbranu njenog sina, posebno novinare i političare. Bilo je to početkom novembra. Do sada se o tome nije javno izjasnio nijedan nemački političar, baš kao ni organizacija „Reporteri bez granica" ili velika novinarska udruženja. Obruč oko Asanža se steže i ako mu bude oduzeto ekvadorsko državljanstvo, neće biti načina da pobegne od "američke pravde".
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Nov 22, 2018 3:54 pm

Smile Dodikova „kapitulacija“

Milorad Dodik je, zaklinjući se na vernost „mrskoj“ BiH, potpisao kapitulaciju – tako to vide neki tamošnji analitičari. Drugi najavljuju nesuglasice i nimalo lak četvorogodišnji mandat Predsedništva BiH.



Prvi istupi novoizabranih članova Predsedništva Bosne i Hercegovine, osim kurtoaznih izjava, u suštini znače da će sva trojica da slede dosadašnje sopstvene političke kurseve. Politička analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić smatra da to u osnovi znači neslaganje u konceptima i pogledima na uređenje BiH i prioritetima politika koje zastupaju Željko Komšić, Milorad Dodik i Šefik Džaferović.

„U prvim obraćanjima daju se naslutiti moguće nesuglasice, a linija neslaganja iskazana je kroz nekoliko stavova. Milorad Dodik podvukao je da će se zalagati za smanjenje stranog uticaja u BiH, ukidanje Kancelarije visokog predstavnika za BiH (Office of the High Representative – OHR), nastavak saradnje sa Rusijom i vojnu neutralnost, dok je Željko Komšić rekao da će raditi sve na daljem intenziviranju puta BiH u NATO i Evropsku uniju. Kada je reč o EU, njihovi stavovi su donekle podudarni.



Druga linija neslaganja je Dodikovo potenciranje i naglašavanje uloge Republike Srpske, čemu će biti podređen njegov rad u najvišem državnom telu, dok se Šefik Džaferović zalaže za poštovanje odluka institucija BiH. Biće zanimljivo pratiti kako će se ta nesuglasja rešiti u praktičnom delovanju. Čini mi se da ovaj mandat Predsedništva neće biti nimalo lak“, kaže Tanja Topić.

Zakletva „mrskoj“ BiH

Ona podseća da je Dodik najavio smenu svih Srba iz zajedničkih institucija, što bi moglo da znači da će novi predsedavajući Predsedništvu BiH nastaviti po starom „tvrdom kursu“. Ipak, analitičarka iz Banjaluke napominje da je bivši predsednik RS „smekšao“ u pogledu nekih izbornih obećanja pojavljujući se u zgradi Predsedništva, iako je najavljivao da će sednice da vodi posredstvom video-linka.

U svemu onome što se dešavalo tokom i neposredno nakon konstitutivne sednice Predsedništva BiH, mostarski novinar Emil Karamatić vidi „kapitulaciju Milorada Dodika“. To zaključuje i po činjenici da je Dodik „u stavu mirno“ položio zakletvu na vernost državi koju je toliko dugo osporavao. „Dodik je u svega sat vremena potopio sve ono što je decenijama propagirao – da BiH nije država, da je veštačka tvorevina kojoj preti raspad, da je za njega država samo RS. Sve je to pobio, ne samo svečanom zakletvom na vernost 'mrskoj BiH', nego i najavom da će se zalagati za ubrzani put BiH ka EU, tako što će od Evropljana da traži da BiH hitno dodele kandidatski status. Sasvim je drugo pitanje zašto su predstavnici međunarodne zajednice, u prvom redu OHR, godinama dozvoljavali njegovo destruktivno delovanje“, kaže Karamatić.

Dodikova „marioneta“

Komentarišući izostanak Dragana Čovića sa konstitutivne sednice Predsedništva BiH, Karamatić je ocenio da je bivši član kolektivnog šefa države time sam sebi potpisao „političku smrtnu kaznu“.



„Čovek koji ne može da prihvati činjenicu da je na izborima za člana Predsedništva BiH poražen, pokušao je, preko hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, da uveri EU kolika je njegova 'važnost' na političkoj sceni. Sve je završeno potvrdom da Plenkovićeva Hrvatska u evropskim krugovima politički ima veoma malu ulogu. Na kraju, ostaje pitanje da li je Dragan Čović svestan da je sve vreme marioneta u Dodikovim rukama? Potpuno je jasno da Hrvatima u BiH treba novi lider“, kategoričan je Karamatić.

Treba posmatrati i ostale izabrane zvaničnike

Novinar „Dnevnog avaza“ Sead Numanović smatra da inauguracija novih članova Predsedništva BiH nije dala ništa novo, niti neočekivano. „Građani BiH bi trebalo da gledaju šta rade i ostali izabrani zvaničnici, oni koji su došli na pozicije preko glasačkih kutija na ovaj ili onaj način, a ne samo novi članovi Predsedništva. Trebalo bi konačno da počnemo a ih vrednujemo po onome što će uraditi“, kaže Numanović.

Članovi Predsedništva BiH će se na poziciji predsedavajućeg menjati svakih osam meseci, po principu rotacije. Prvi predsedavajući je kandidat sa najviše osvojenih glasova, a u ovom slučaju to je Milorad Dodik, kandidat iz reda srpskog naroda sa 368.210 osvojenih glasova. Kandidat iz reda hrvatskog naroda Željko Komšić dobio je 225.500, a Šefik Džaferović iz bošnjačkog naroda 212.581 glas.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Nov 22, 2018 3:57 pm

Smile Orbanova VIP izbeglica

Mađarska je u rekordnom vremenu odobrila zahtev za azil koji je podneo bivši makedonski premijer Nikola Gruevski. Ministar pravosuđa Laslo Tročanj nagovestio je da će Gruevski možda veoma brzo da napusti Mađarsku.



U Mađarskoj je već mesecima veoma teško dobiti azil, osim ako nije reč o „Orbanovoj VIP izbeglici“. Tako mađarski opozicioni političari trenutno nazivaju bivšeg makedonskog premijera Nikolu Gruevskog. On je prošle sedmice, preko Albanije, Crne Gore i Srbije, pobegao u Budimpeštu kako bi izbegao dvogodišnju zatvorsku kaznu u svojoj zemlji zbog korupcije i pronevere. Bivši makedonski premijer je sada u rekordnom vremenu dobio azil u Mađarskoj.

Mađarske vlasti zadužene za useljavanje i izbeglice su u utorak, nakon šestodnevne obrade zahteva Gruevskom odobrile azil. To je na svojoj stranici na Fejsbuku objavio Gruevski. Vest su potvrdile i novine bliske vladi „Mađar idok“. Ako se uzme u obzir da je izbeglicama koje se nalaze u tranzitnoj zoni na srpsko-mađarskoj granici potrebno i po nekoliko sedmica da uopšte podnesu zahtev za azil, onda se može reći da je zahtev bivšeg makedonskog premijera rešen u rekordno brzom vremenu.

Da li je Gruevski samo u prolazu?

Zvanične potvrde za to nema. Mađarska vlada nije odgovorila ni na zahtev DW. Međutim, u Mađarskoj nije tajna da je „Mađar idok“ vladino glasilo. Indirektna potvrda je došla u utorak od ministra pravosuđa Lasla Tročanja koji je u intervjuu za televiziju „Eho“, koja je takođe bliska vladi, izjavio da Gruevski može slobodno da se kreće i da ga Mađarska neće isporučiti Makedoniji. Tročanj je tagođe nagovestio da Gruevski brzo može da napusti Mađarsku.

Ako je istina ono što Gruevski piše na Fejsbuku, a što se podudara sa pisanjem lista „Mađar idok“, onda se može reći da je brzo odobravanje zahteva za azil zasnovano na opisu stanja koje je teško proveriti, a koje je predstavio mađarski Ured za davanje azila. Ono što je ostalo nejasno jeste kojoj vrsti gonjenja je u svojoj zemlji izložen Gruevski. Gruevski piše da je dobio poruke da je njegov život ugrožen i da će u zatvoru biti ubijen. On takođe dodaje da se protiv njega vodi politički proces u kojem se svesno zanemaruje zakon. Gruevski piše da je protiv njega pokrenut „lov na veštice“ i da nema šanse da mu se u Makedoniji vodi fer i pošteno suđenje.

Predstavnici mađarskih opozicionih stranaka oštro su reagovali na odluku vlasti da Gruevskom dodele azil. Marta Demeter, poslanica opozicione stranke LMP, okarakterisala je Orbana kao „političkog sponzora“ bivšeg makedonskog premijera. Ona je na svojoj Fejsbuk-stranici napisala da su Orban i krug ljudi oko njega postali „pomagači u međunarodno organizovanom kriminalu“. Opozicioni ekonomski političar Lajoš Bokroš kaže da je „mađarska mafijaška vlada“ dozvolila da zemlja postane „skrovište zločinaca“. Portparol poslaničke grupe Orbanove stranke Fides Janoš Halaž odbacuje kritike opozicionih političara i sve to naziva „cirkusom“: Gruevski nije terorista, već osoba koja je politički progonjena i ima pravo na zaštitu.

Putovanje sa mađarskim dokumentom

U međuvremenu je jasno kojim putem je Gruevski došao u Mađarsku. Provladin list „Mađar idok“ potvrdio je, u svom ekskluzivnom izveštaju, da je bivši makedonski premijer u Mađarsku došao preko Albanije, Crne Gore i Srbije. Gruevski je prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića i navoda lista „Mađar idok“, kao zamenu za pasoš imao dokument koji je izdala Mađarska. Prema mađarskom i međunarodnom pravu, takav dokument za jednokratni ulazak u zemlju može da izda ministar unutrašnjih poslova.

Nezavisni mađarski pravni stručnjaci smatraju da je ulazak Gruevskog u Mađarsku i brza procedura dobijanja azila na ivici zakona. „Nejasno je da li Gruevski, s obzirom na konačnu sudsku presudu u Makedoniji i bekstvo iz te zemlje, ima pravo na takav dokument“, kaže potpredsednica mađarskog Helsinškog komiteta Marta Pardavi. Osim toga, obrada zahteva za azil do sada u Mađarskoj nije nikada tako brzo bila završena. Pardavijeva smatra da bi Gruevski, prema važećem zakonu, morao da bude proteran u Srbiju koja je, zakonski gledano, „sigurna zemlja“, što je automatski razlog za odbijanje zahteva za azil. „Iako nisu poznate pojedinosti postupka obrade zahteva za azil, jasno je da se radi o političkoj odluci“, kaže Marta Pardavi.

Političke reakcije na aferu „Gruevski“ su, osim onih iz Makedonije i Mađarske, do sada dosta oprezne. Portparol Evropske komisije u nekoliko navrata je upozorio na opasnost politizacije slučaja Gruevski. Manuel Saracin, poslanik stranke Zelenih u nemačkom parlamentu izjavio je za DW da je neprihvatljivo da jedna zemlja-članica EU postane saveznik bivšeg autokratskog premijera. „Od Orbanove vlade očekujem da pomogne jačanje vladavine prava i demokratije u Makedoniji, a ne da je ugrožava“, izjavio je Saracin.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Nov 22, 2018 4:01 pm

Smile Primer Hitlera je upozorenje

Koliko brzo demokratija može da bude uzdrmana? Veoma brzo! To može da se vidi i iz drugog dela Hitlerove biografije autora Folkera Ulriha koju je nedavno objavila izdavačka kuća „Fišer ferlag“.



Desničarski populisti napadaju nemačku kulturu sećanja. Oni žele da se prekine sa samokritičkim sagledavanjem nacističke prošlosti i tvrde da je to bio samo deo, inače slavne nemačke istorije. Primer za to je izjava predsednika Alternative za Nemačku (AfD) Aleksandera Gaulanda, koji je rekao da su Hitler i nacisti „samo brabonjak u našoj istoriji dužoj od hiljadu godina“.

„Onaj ko na taj način ulepšava istoriju“, smatra istoričar i novinar iz Hamburga Folker Ulrih, „mora da zna da time uzdrmava temelje Republike“. Ulrih je nedavno kompletirao Hitlerovu biografiju, koja je objavljena u dva dela. U njoj Ulrih „slučaj Hitler“ prikazuje kao primer za upozorenje – koji pokazuje koliko brzo demokratija može da bude uzdrmana i koliko je tanka linija koja civilizaciju deli od varvarstva.

Ličnost „Firera“

Već u prvom delu knjige, koji je objavljen pre pet godina, a koji se bavi periodom do izbijanja Drugog svetskog rata, u središtu Ulrihove analize bila je ličnost diktatora – za razliku od dugogodišnjeg trenda u istraživanju nacističke prošlosti, kada su se više analizirali strukturalni preduslovi za jačanje i dolazak na vlast nacionalsocijalista. Ulrih ne zanemaruje ta pitanja, ali istovremeno naglašava lične osobine Hitlera, zbog kojih je kao „vođa“ (firer) bio toliko privlačan za mnoge Nemce: njegova glumačka snaga, njegov talenat kao govornika i organizatora, kao i njegovo instinktivno lukavstvo da se u trenutku prilagodi izmenjenim političkim situacijama.



U drugom delu svoje knjige, Ulrih iznosi ocenu Hitlerove uloge kao vrhovnog vojnog komandanta, kao i njegove uloge vezane za holokaust. On piše da ubistvo evropskih Jevreja ne bi bilo moguće bez hiljada pomagača, ali isto tako ni bez samog Hitlera. Već sa radikalizacijom politike prema Jevrejima do 1939. godine, diktator je – kao poslednja instanca – odlučivao o svemu, piše Ulrih. I taj obrazac se ponavljao takom ratnih godina.

Propali vojni „genije“

Biograf pokazuje da se genocid nije dogodio samo zbog Hitlerovog generalnog plana o sistematskom uništenju evropskih Jevreja, već da je u različitim slučajevima bila potrebna i njegova lična dozvola – kao što je slučaj sa primoravanjem Jevreja da nose žute trake ili da budu deportovani s teritorije Rajha.

U njegovoj ulozi kao vrhovnog vojnog komandanta – prema mišljenju Ulriha – do izražaja su došli Hitlerovi lični nedostaci. U njih ne spada samo njegova sklonost da svoje vojne snage precenjuje, a protivničke potcenjuje. Od toga je mnogo gora, smatra Ulrih, Hitlerova sklonost da kao kockar sve stavi na jednu kartu. Na protivaudarce na istočnom frontu on je reagovao besom i izlivima mržnje, verovao je da sve zna bolje i lično je kažnjavao članove vrhovnog štaba Vermahta.

Za razliku od ranije uobičajene prakse, na sastancima vrhovnog štaba na kojima se razmatrala aktuelna situacija, nikom od prisutnih više nije pružao ruku i dugo se nije pojavljivao na zajedničkim ručkovima i večerama. Samoproglašeni vrhovni komandant distancirao se od profesionalaca. „To što se držao podalje od oficira“, smatra biograf, „nema veze samo sa njegovim nezadovoljstvom vojskom, već i sa tim što više nije mogao prema njima da se postavi kao nadmoćni vojni genije.“

Hitler nije nikakav izgovor

Folker Ulrih, koji je za svoje delo posegao u mnoge arhive, ni jednog trenutka ne otvara pitanje opravdanja – ni za generale koji su nakon 1945. godine svoj udeo u moralnoj i vojnoj katastrofi pokušavali da umanje ukazujući na Hitlera, ni za Nemce koji ništa nisu želeli da znaju o holokaustu: „Istina je da je samo mali broj Nemaca znao sve o ’konačnom rešenju’, ali isto tako je istina da samo mali broj njih nije znao ništa.“

Istoričar i novinar Folker Ulrih, rođen 1943. godine, vodio je odsek „Politička knjiga“, hamburškog nedeljnika „Cajt“. Kao publicista je, između ostalog, dobio i nagradu „Alfred-Ker“.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Nov 22, 2018 5:35 pm

Smile Famozna 2025. više se i ne spominje

Da su zemlje Zapadnog Balkana još daleko od punopravnog članstva u EU, pokazala je i panel-rasprava u organizaciji nemačkog ogranka Aspen-instituta na kojoj je došlo do otvorene svađe među političarima iz regiona.



Ono što je trebalo da bude mirno predstavljanje reformskih napredaka zemalja Zapadnog Balkana na putu ka Evropskoj uniji, na kraju redovne konferencije radne grupe za jugoistočnu Evropu nemačkog ogranka Aspen-instituta, pretvorilo se u otvoreni sukob između predstavnika Srbije, Kosova i Bosne i Hercegovine.

Panel rasprava možda je tempirana u pogrešno vreme, upravo na dan kada je Kosovo prema Srbiji i Bosni i Hercegovini uvelo carine u visini od 100 odsto? No, na početku panela punog naziva „Prepreke na putu kao Evropskoj uniji: kako udahnuti novi život reformskom procesu na zapadnom Balkanu?“, sve je još delovalo uobičajeno mirno. Predstavnici šest zemalja zapadnog Balkana – Albanije, Bosne i Hercegovine, Crna Gore, Kosova, Makedonije i Srbije – predstavljali su svoje (uglavnom skromne) napretke u stvaranju uslova za punopravno članstvo.

Crna Gora se pohvalila svojim napretkom u ostvarivanju vladavine prava, borbe protiv korupcije i dobrim odnosima sa svim susedima, Makedonija postignutim sporazumom s Grčkom u vezi s imenom zemlje, Bosna i Hercegovina izrazila je nadu da će u prvom kvartalu sledeće godine dobiti status kandidata, a Srbija, koja pored Crne Gore jedina već pregovara, istakla je otvaranja mnogih novih poglavlja. Predstavnik Kosova zabrinuto je izneo problem viznog režima prema građanima Kosova kojima su još uvek za putovanja u EU, ali i susedne zemlje, osim Makedonije i Albanije, potrebne vize.

Kritike predstavnika Nemačke

Henoveva Ruiz Kalavera, direktorka Odeljenja za Zapadni Balkan pri Glavnoj upravi Evropske komisije za politiku susedstva i pregovora o proširenju, izrekla je par ohrabrujućih i neobavezujućih rečenica o potrebi napretka zemalja i njihovoj privrednoj stabilizaciji pre nego što uđu u Evropsku uniju.

Tada je došao red na predstavnika nemačkog Ministarstva spoljnih poslova zaduženog za Zapadni Balkan. Kristijan Helbah, koji je kao diplomata neko vreme već proveo u Srbiji i Bosni i Hercegovini, otvoreno je kritikovao nedostatak kompromisa kada je u pitanju rešavanje sukoba među zemljama u regionu. Pritom nije krio da misli na Srbiju i Kosovo. On je govorio o tome kako su pregovori blokirani zbog nepopustljivosti i obostrane blokade. Kritikovao je i ideje o razmeni teritorija, kao opciji o kojoj se u poslednje vreme govorilo, a koju je međunarodna zajednica, kaže, manje ili više složno odbacila.


Predstavnik Nemaöke kritikovao je nedostatak kompromisa kada je u pitanju rešavanje sukoba među zemljama u regionu

„Govori se o granicama i na to se gubi energija, umesto da se govori o konkretnim preprekama koja sprečavaju dogovor“, rekao je Helbah. On je istovremeno od učesnika zatražio da napokon počnu da isporučuju uspešne priče. Jer bez njih će, kako je rekao, parlamente i građane u zemljama EU biti teško uveriti u potrebu novog proširenja.

Carine – povod za svađu

Nakon toga, šefica tima Srbije za pregovore s Evropskom unijom, Tanja Miščević, zamerila je Helbahu zbog toga što nije eksplicitno kritikovao Kosovo zbog jednostranog uvođenja carina od 100 odsto na robu uvezenu iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

Zamenik ministra za evropske poslove Kosova Lirak Celaj nije ostao dužan i opravdao je uvođenje carina optužbama na račun Srbije i Bosne i Hercegovine da na sve načine pokušavaju da ometaju izvoz robe s Kosova. To pak predstavnik Bosne i Hercegovine, zamenik ministra spoljnih poslova Josip Brkić nije mogao da prećuti, pa je Kosovo optužio za uvođenje „carinskog rata“ protiv suseda.

Nakon toga se i zamenik ministra spoljnih poslova Albanije Gent Cakaj osetio pozvanim da stane u odbranu Kosova, na što je voditelj rasprave bio prisiljen da prekine svađu i energiju usmeri u nekom drugom smeru. No harmonija i kurtoazna priroda susreta s početka večeri je nestala.

Na rubu se moglo čuti kako Berlin ne odobrava potez Kosova s carinama i kako to nije način da se rešavaju problemi, ali predstavnici Srbije i Kosova u sredu uveče, uprkos na kraju ipak malo pomirljivijim tonovima, u Berlinu nisu pronašli zajednički jezik.

Da je nekim slučajem taj skup o Zapadnom Balkanu bio prenošen na javnim televizijama u Nemačkoj ili drugim zemljama EU, podrška novom proširenju verovatno bi pala za još koji procenat. Ali u povećanje broja članica EU u dogledno vreme trenutno ionako malo ko veruje. Na panelu Aspen-instituta u sredu uveče se ona famozna 2025. više nije ni spominjala.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Nov 23, 2018 5:14 pm

Smile Nezavršena revolucija

Pre tačno pet godina počeli su protesti na Majdanu u Kijevu. Na kraju, Ukrajinci su uspeli da pobede autokratski režim. Ali politički ustanak danas nema ko da vodi, smatra urednik DW-redakcije na ukrajinskom Bernd Johan.



Kada je 21. novembra 2013. godine tadašnje ukrajinsko državno rukovodstvo sa predsednikom Viktorom Janukovičem na čelu odbilo da potpiše sveobuhvatni Sporazum o asocijaciji i pridruživanju sa EU, iste večeri došlo je do spontanog okupljanja demonstranata na Trgu neovisnosti u Kijevu. Te demonstracije označile su početak građanskog protesta koji je pod imenom „Euromajdan“ prerastao u masovni pokret protiv korumpiranog, na nasilje spremnog pro-ruskog rukovodstva, koje je nekoliko meseci kasnije pobeglo iz zemlje.

Godinama su Kijev i Brisel pregovarali o ugovoru koji je Ukrajinu trebalo da približi EU. Trebalo je uvesti evropske standarde i vrednosti, i time i ukinuti korupciju u zemlji. Za brojne Ukrajince s tim je bila povezana i sasvim konkretna nada da će vizni režim biti liberalizovan, kako bi sopstvenim očima videli kako funkcioniše život u Evropskoj uniji.

Ukrajinci više ne žele rusko starateljstvo

Ipak, umesto toga, vlada u Kijevu odjednom je počela da propagira neobavezujuću carinsku uniju sa Rusijom. A onda, na sastanku Inicijative EU sa zemljama istočnog partnerstva, 28. i 29. novembra u Viljnusu, Janukovič zvanično odbija da stavi svoj potpis na Sporazum o asocijaciji i pridruživanju sa EU. Gledano iz ugla Ukrajinaca, to je bilo odbacivanje boljeg života.

Moskva je prethodno Ukrajinu stavila pod veliki pritisak. Na dnevnom redu je bila reč „ekonomski rat“. Još niko nije ni slutio kakve će drastične mere Kremlj kasnije protiv Ukrajine da preduzme – 2014. anektirao je Krim i skovao rat u Donbasu. U novembru 2013. godine to još niko nije ni slutio. Ali brojnim Ukrajincima još tada je postalo jasno da carinska unija sa Rusijom za njihovu zemlju znači sve veće tutorstvo iz Moskve.

Ustanak protiv korumpiranog i na nasilje spremnog režima

Ubrzo se pokazalo na kakvo nasilje je Janukovičev režim spreman. Već u noći 30. novembra ukrajinske specijalne jedinice „Berkut“ započele su ekscesivno nasilje protiv mirnih demonstranata. Šokirane tom brutalnošću, stotine hiljada ljudi počelo je da se svakodnevno okuplja u Kijevu. „Euromajdan“ je postao masovni pokret koji je obuhvatao sve društvene grupe i generacije. Dogodila se „Revolucija dostojanstva“, jer ljudi više nisu želeli da dozvole da ih tadašnji vlastodršci udaraju, obeshrabruju i kradu.

U toj borbi izašli su kao pobednici 22. februara 2014. godine. Do tada je život izgubilo više od stotinu ljudi. Janukovič je otišao u Rusiji, koja ga do danas drži u šaci i sprečava njegovo izručenje Ukrajini gde se protiv njega u odsustvu vodi proces za veleizdaju.

Ukrajinci danas uživaju bezvizni režim za putovanja u EU. Više nego ranije putuju na Zapad. I Sporazum o asocijaciji i pridruživanju je potpisan. Ekonomski odnosi napreduju. Od toga profitiraju i ljudi. Ipak, „revolucija“ nije završena.

Zašto je „revolucija“ nezavršena?

Korupcija u Ukrajini i dalje postoji. Pravna država još uvek ne funkcioniše. Stranke jedva da igraju ikakvu ulogu u donošenju političkih odluka. Još uvek se politika vodi iz pozadine, oligarsi i dalje vuku konce. Među te vrlo bogate preduzetnike ubraja se i Ptero Porošenko koji je 2014. izabran za predsednika. Mnogi Ukrajinci zbog toga odavno smatraju da je on deo problema. Ali prave alternative do sada nema na vidiku.

Civilno društvo je pokretom sa Majdana dobilo na zamahu. Ali ono nema dovoljno uticaja na politiku. Za aktiviste je uz to situacija još uvek opasna. Više aktivista za borbu protiv korupcije, kao i novinara, ubijeno je u periodu nakon dešavanja na Majdanu. Te zločine niko do sada nije razjasnio. Ustanak u Ukrajini se zaglavio.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Nov 23, 2018 5:18 pm

Smile Tramp je pustio princa niz vodu

Sumnja da je svirepo ubistvo novinara naredio saudijski prestolonaslednik tako je vrela da bi mogla da opeče i Trampa. Zato je Tramp elegantno poručio da mu nije toliko stalo do princa Mohameda, komentariše Kersten Knip.



Predsednik SAD Donald Tramp je čovek jasnih reči. Međutim, nije isključeno da vlada i drugim, znatno suptilnijim stilovima. Naime, takav utisak se stiče na osnovu njegovih komentara o mogućim posledicama ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija.

Tramp se pokazao kao majstor diplomatskog govora, stila koji je spolja uglađen, ali u svom jezgru sadrži jasnu poruku. A u ovom slučaju ta poruka glasi: iz ugla SAD saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman nije nedodirljiv.

Saudijska Arabija za SAD ostaje „partner koji se ne dovodi u pitanje“, rekao je Tramp. Nešto drugo se nije ni očekivalo. Međutim, Tramp nije rekao da će princi Mohamed ostati američki partner koji se ne dovodi pitanje.

Pažljivo je izbegao ovu rečenicu. Drugim rečima, Tramp je napravio veliku razliku između Kraljevine Saudijske Arabije i – prema trenutnom stanju stvari – budućeg kralja te zemlje. U istančanu ironiju ove Trampove izjave i njenu moć spada i to da je sada velika karijera mladog prestolonaslednika na tankom ledu.

Ova poruka će se vrlo jasno čuti u političkom Rijadu: Tramp ne stoji iza princa. Iza države da, ali ne iza MbS, kako se u akronimu naziva Mohamed bin Salman. To će podstaći sve koji smatraju da prestolonaslednik nije pogodan da vodi kraljevstvo. Po svemu sudeći, od ubistva Kašogija broj onih koji sumnjaju u pogodnost MbS je izuzetno porastao. Jer, verovatno neće svaki strani lider imati želju da se rukuje sa takvim tipom, ni javno niti iza kulisa.

Lista političkih grešaka princa je poduža: nemilosrdna vojna operacija u Jemenu, bojkot susednog emirata Katara i privremeno hapšenje libanskog premijera Haririja. Tu je i gruba reakcija na tvit kanadske ministarke spoljnih poslova koja je kritikovala hapšenje aktivistkinje za ljudska prava u Saudijskoj Arabiji. Kao odgovor, Kraljevina je iz Kanade povukla 16.000 saudijskih studenata. To pokazuje i koliko je vlada spremna da se meša u život svojih građana.

A sada, Trampova izjava. Da li je prestolonaslednik znao za plan o ubistvu Kašogija? „Možda jeste, a možda nije“, rekao je Tramp. To baš i nije izraz bezuslovne solidarnosti. Očigledno da je stvar u vezi sa saudijskim prestolonaslednikom tako vruća da bi čak i američki predsednik mogao da se opeče.

Pitanje je i da li sam kralj Salman može da spasi sina, kao što je to pokušao u ponedeljak pred velikim sastankom Šure, najvišim savetodavnim telom kraljevine. Slučaj Kašogi je samo usput pomenut, kada je hvaljeno pravosuđe. Nije isključeno da to odgovara duhu ćutanja pokrenutom zvaničnim saopštenjem u kojem se kaže da Saudijska Arabija neće dozvoliti nikakve optužbe protiv svojih najviših funkcionera. To je „crvena linija“.

Nije potrebno eksplicitno navesti tvrdnje i optužbe u slučaju Kašogi. Dovoljno je pažljivije pratiti neverovatnu, više puta revidiranu argumentaciju kraljevske kuće o događajima u istanbulskom konzulatu. Nameće se pitanje zašto se stalno vrši ta revizija argumenata?

Jasno je da ćutanje neće pomoći – jer u vazduhu vise mnoga pitanja o političkoj, možda i ljudskoj podobnosti prestolonaslednika. Uzaludna je nada Rijada da će odagnati sumnje pretnjama i ucenama. I arapske novine komentarišu da je taj stil zastareo, barem od arapskog proleća 2011. godine. Doba političkog apsolutizma u Saudijskoj Arabiji je prošlost – bez obzira na to kako se bude zvao budući kralj.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Nov 23, 2018 5:28 pm

Smile Privreda – žrtva politike

Carine od 100 odsto koje je Kosovo uvelo na robu iz Bosne i Hercegovine i Srbije više su političke nego ekonomske prirode, ocenjuju stručnjaci iz BiH. A račun će, kažu, kao i obično, da plate nedužni.



„Ukoliko se ova situacija uskoro ne reši, mi u mlekari Milkos nećemo planirati Kosovo kao izvozno tržište za narednu 2019. godinu“, kaže direktor te sarajevske mlekare Adin Fakić. I to nije slučaj samo sa Milkosom. Odluka Prištine da poveća carine na uvoz roba iz Bosne i Hercegovine i Srbije na 100 odsto, ugroziće mnoge privrednike u BiH, posebno one iz Federacije, koji najviše izvoze na Kosovo. „Mi smo najveći izvoznici mleka na Kosovo i u ovom slučaju pretrpećemo najveće štete“, kaže direktor Milkosa.

„S obzirom na podele u BiH, posebno kada je reč o Kosovu, iluzorno je očekivati aktivniju podršku države, iako ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Mirko Šarović čini sve kako bi privrednicima olakšao poslovanje. Srećna okolnost u svemu tome jeste to da se približava kraj godine, a to je vreme kada planiramo plasman robe za narednu godinu. Nakon poslednjih poteza Prištine, bićemo mnogo oprezniji“, ističe Fakić.

Kosovo je važno tržište za BiH

Direktor Milkosa naglašava da je Kosovo važno tržište za mlekare iz BiH, jer u Bosni i Hercegovini ne postoji sistem robnih rezervi koji bi farmerima omogućio prodaju mleka bez obzira na višak proizvoda.

„Proizvodnja mleka u BiH može da bude prekinuta u slučaju viška na tržištu, jer nema zaštitnih mera kroz sistem robnih rezervi onako kako je to regulisano Evropskoj uniji. Zato je svako izvozno tržište, pa i kosovsko, za BiH veoma bitno“, kaže Fakić.

Vlasti u Prištini tvrde da je odluka o povećanju carina „odgovor na kontinuirane i destruktivne radnje Srbije i BiH koje teže narušavanju suvereniteta Kosova“. Kao primere navode kampanju Srbije za opoziv priznavanja kosovske nezavisnosti i beogradsku „sabotažu“ prema Kosova u Interpol uz podršku BiH.

Kosovski argumenti

Kosovo tvrdi da dosledno sprovodi međunarodne obaveze, uključujući i one koje proizilaze iz sporazuma CEFTA, a da su Srbija i BiH te koje ih krše. Priština optužuje BiH i Srbiju za damping, posebno kada je reč o prehrambenim i građevinskim proizvodima. Bosni i Hercegovini se, između ostalog, prigovara zbog uvođenja raznih necarinskih barijera za kosovske proizvode: nepriznavanje kosovskih testnih analiza i certifikata porijekla robe, te neizdavanje dozvola za kosovske farmaceutske proizvode.

Analitičari tvrde da će prištinske „protekcionističke“ mere najviše da ugroze samu kosovsku privredu, a potom i pojedine izvoznike iz BiH i Srbije. Ekonomista iz Tuzle Admir Čavalić napominje da je BiH 2017. godine na Kosovo ukupno izvezla robe u vrednosti od 163.564.108 konvertibilnih maraka, dok je uvezla robu u vrednosti od 15.834.838 maraka.

Kosovskoj privredi potrebne sirovine iz BiH

„Tu strukturu izvoza BuiH od oko 160 miliona maraka najvećim delom čine metali, rude i agroindustrijski proizvodi, dakle većinom roba namenjena jačanju privrede Kosova čiji su privrednici konkurentnost i razvijali na bazi materijala iz BiH. Ukidanje visokih carina na robe iz BiH i Srbije najglasnije će tražiti oni kosovski privrednici koji zavise od uvoza iz tih zemalja. Zato su mere Prištine neodržive – a i nisu u skladu sa CEFTA“, kaže Čavalić.


Admir Čavalić: Nema ni govora o dampingu

On pojašnjava da će, zbog novih carina, izvoznici iz BiH kratkoročno postati nekonkurentni na kosovskom tržištu, dodajući da za većinu izvoznika, posebno iz entiteta Republike Srpske, Kosovo nije primarno tržište.

Možda ipak...

„Moguće je da postoji određena istina u argumentu Kosova koji se odnosi na postojanje necarinskih barijera od strane BiH. One nisu sistemske već, vrlo verovatno, selektivne prema proizvođačima sa Kosova. Međutim, nema govora o dampingu, odnosno pomoći države, kako to navode predstavnici Kosova. Naprotiv, u poslednjih nekoliko godina izvoznici iz BiH izgubili su određene fiskalne olakšice“, tvrdi Čavalić.

Politički analitičar iz Sarajeva Dževad Kučukalić kaže da je i prema obrazloženjima kosovskih vlasti jasno da su uzroci krize više političke nego ekonomske prirode.

Privrednici – kolateralna šteta loših politika

„Bosna i Hercegovina ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, pa su političke i ekonomske veze Sarajeva i Prištine i ranije bile na iskušenjima. Sve je kulminiralo nakon što su Srbija i BiH glasale protiv učlanjenja Kosova u Interpol. Iako je dogovoreno da BiH u sličnim slučajevima bude uzdržana u glasanju, na poslednjem godišnjem skupu svetskih policajaca, Kosovo nije primljeno u Interpol, a među zemljama koje su glasale protiv bile su Srbija i BiH, odnosno ministar bezbednosti Dragan Mektić“, podseća Kučukalić.


Dževad Kučukalić: Račune političkih nesporazuma plaćaju nedužni

Nije trebalo dugo čekati da Kosovo poveća carinske dažbine za čitavih stotinu procenata za obe zemlje. „Sarajevo i Beograd oštro su reagirali, Srbija je zapretila kontra-merama, EU je osudila Prištinu, svi se pozivaju na CEFTA, a račune političkih nesporazuma plaćaju nedužni – privrednici koji su kolateralna šteta političkih nesuglasica između Beograda i Prištine“, zaključuje Kučukalić.

Zvaničnici BiH, ali i Srbije, u međuvremenu su potvrdili da neće uvesti kontramere Prištini, ali da će insistirati na tome da Kosovo ukine „diskriminatorske“ carine. Savet ministara BiH saopštio je u četvrtak (22.11.) da BiH nijednim ekonomskim potezom nije izazvala ovakvu reakciju Kosova. Bosna i Hercegovina traži da se u rešavanje tog problema uključi i Evropska komisija.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Nov 23, 2018 8:11 pm

Smile Vojvođanski Crnogorci u grotlu prisajedinjenja

Na stogodišnjicu prisajedinjenja Kraljevini Srbiji, političari u Vojvodini raskošno slave, a oni u Crnoj Gori raspravljaju kako da tu odluku obrišu iz istorije. Za to vreme, Crnogorci u Vojvodini žive između dve vatre.



„Meni je žao i sve mi ovo teško pada, pa ’Oj ti svijetla majska zoro’ i ’Bože pravde’ su jedine dve himne koje mogu da pevam iz srca“, priča jedan prodavac na pijaci u Lovćencu.

U tom vojvođanskom selu nadomak Vrbasa živi ’Crna Gora u malom’. Od Njegoševe ulice i Njegoševe biste, preko cetinjske kafane, do crnogorskih zastava – sve podseća na kraj iz kog se, posle Drugog svetskog rata, doselilo 1.056 crnogorskih porodica. Sve su preimenovali tako da ih podseća na domovinu, pa čak i naziv mesta. Sedamdeset godina kasnije, crnogorski dijalekat i običaji još žive kroz generacije, ali narav im je pomalo vojvođanska.

„O tim ti politikama ja ne znam ništa“, nastavlja drugi lovćenački trgovac. „To ti pitaj one što od crnogorstva žive. Oni mene pokušavaju da zavade s komšijom, a i on i ja samo gledamo kako da skrpimo crkavicu da im poplaćamo ta skupa palamuđenja.“

Za Radomira Nikolića, čiji su roditelji došli su posle rata u Lovćenac, onim čuvenim „vlakom bez voznog reda“, rasprave između Crnogoraca i Srba stvar su pomodarstva onih koji nemaju mnogo znanja.


Radoslav Brkljač i Radomir Nikolić (desno) iz Lovćenca

„Te 1948. kad sam rođen, upisan sam kao Crnogorac i to ne menjam. Ali nikad mi to nije bilo zanimanje. I velikom broju moje generacije nikada to nije padalo teško i nismo se mnogo bavili time“, priča Radomir Nikolić koji je bio i sekretar Mesne zajednice Lovćenac. „Ali sad kad dolazi ta rasprava, to verovatno izaziva pažnju nekome kome nikad nije izazivalo pažnju. I onda ljudi nešto pročitaju u novinama i svrstavaju se na neku od tih strana, ali mislim da većina Lovćenčana time nije opterećena.“

Ne ponovilo se

Za one kojima je Crnogorac pomalo i zanimanje, stogodišnjica ima ipak veće značenje. Za vojvođansku proslavu kažu da prolazi mimo njih, jer njima sećanje na 1918. godinu budi samo tužne uspomene. „Uspomene na najteži period u viševjekovnoj istoriji svoje postojbine. Na veliki broj žrtava, neviđenu torturu, proces denacionalizacije i pokušaj ujedinitelja da iz kolektivnog sjećanja crnogorskog naroda briše sve njegove identitetske karakteristike. Danas, nakon jednog vijeka, sjećanje na 1918. godinu, za Crnu Goru, njene građane i iseljenike širom svijeta, se može opisati sa jednom rečenicom: Nikad se više ne ponovilo“, priča za DW Nenad Stevović. Sebe predstavlja kao politikologa, publicistu i istraživača crnogorske dijaspore, a ujedno je i predsednik Udruženja Crnogoraca Srbije „Krstaš“ i osnivač Crnogorske partije.

Za one koji dele njegovo mišljenje, izbori poslanika za takozvanu Podgoričku skupštinu sprovedeni su od nelegitimnih činilaca, bez primene ustaljenih izbornih standarda i bez kontrole, što ih, smatraju, čini politički, pravno i kulturno antidemokratskim. Zato taj istorijski trenutak ne nazivaju prisajedinjenjem, već aneksijom – te su poslanici vladajuće koalicije u Crnoj Gori podneli Predlog Rezolucije kojim se odluke Podgoričke skupštine proglašavaju ništavnim i konstatuje da je to bio „instrument kojim je izvršen državni prevrat u Crnoj Gori“.


Nenad Stevović, predsednik Udruženja Crnogoraca Srbije „Krstaš“ i osnivač Crnogorske partije

Sa istoriografske strane, u toj rezoluciji nema ništa sporno, jer se u tekstu samo konstatuju istorijske činjenice, kaže crnogorski istoričar Adnan Prekić. On smatra da po sredi i nije odnos prema prošlosti, već prema sadašnjosti, te da ova i slične teme, odavno nisu predmet ozbiljnih, akademskih rasprava, već primer zloupotrebe istorije u političke svrhe.

„U prethodnom periodu su iz djela crnogorske opozicije stizale oštre poruke koje su afirmisale politiku koju simbolizuje Podgorička skupština, politiku koja afirmiše gašenje crnogorske državnosti i identiteta. Za dio opozicije u Crnoj Gori, takve ideje od prije sto godina, postale su osnova za savremeno političko djelovanje. Predlaganje ove rezolucije ja vidim kao odgovor vlasti na takvu politiku“, kaže Prekić za DW.

Da Srbija plati odštetu

Pravne posledice takve inicijative, međutim, gotovo da ne bi postojale, slažu se naši sagovornici. Zato je Crnogorski pokret otišao i korak dalje, i pripremio inicijativu kojom traži od crnogorskih i srpskih vlasti da osnuju komisiju koja će se baviti obračunom i nadoknadom štete Crnoj Gori koja je „uzrokovana neprijateljskim odnosom Srbije u Prvom svetskom ratu i aneksijom 1918. godine“, a u koju bi trebalo da budu uključene i direktne i posredne štete koje su imale za posledicu ekonomsko zaostajanje Crne Gore.

Nakon sto godina iluzorno je govoriti o naknadi bilo kakve materijalne štete, slažu se i Stevović i Prekić. „Odluke Podgoričke skupštine potpuno su promjenile razvoj Crne Gore u 20. vijeku, možda na bolje, možda na gore, to nikada nećemo saznati. Ali bez obzira na to, potpuno je anahrono da 2018. godine, takvim zahtjevima pokušavate ispraviti nešto što se desilo prije 100 godina“, kaže Prekić.


Sve podseća na kraj iz kog se, posle Drugog svetskog rata, doselilo 1.056 crnogorskih porodica

Ali ono čemu se mogu nadati jeste izvinjenje, dodaje Stevović. „Ono na čemu treba raditi i nadati se je da će se u Srbiji pojaviti elita političkog, akademskog i kulturnog establišmenta koja će priznati zločin prema crnogorskoj državi i crnogorskom narodu, i uputiti izvinjenje koje će sadržati i javno proklamovano odustajanje od svih denacionalizatorskih namjera i politika u identitetskom, vjerskom i jezičkom smislu“, izričit je Stevović.

Partijska asimilacija

A na te „denacionalizatorske namere“ i tihu asimilaciju žali se gotovo cela crnogorska zajednica u Vojvodini. Oni upozoravaju da je osim opšteg trenda iseljavanja stanovništa, u Vojvodini prisutan trend da se ljudi plaše da se izjašnjavaju kao Crnogorci.

„Pre trideset godina u Srbiji je bilo oko 150.000 Crnogoraca, prema popisu pre deset godina 84.000, a prema poslednjem popisu 2011. – 38.000“, priča Slobodan Balandžić iz Udruženja Crnogoraca opštine Kula i nekadašnji potpredsednik Nacionalnog savjeta Crnogoraca u Srbiji. „Jeste pitanje šta je uzrok – da li mladi uopšte žele da drže do svoje tradicije ili se jednostavno vrši neki pritisak na njih, pa imaju strah da se tako izražavaju – ali politika se dosta meša i tipičan primer za to jeste poslednji izbor za Nacionalni savjet.“

Personalni sastav novoizabranog Savjeta za crnogorsku zajednicu u Srbiji je enigma. „Više od dvije trećine čine članovi koji su apsolutno nepoznati crnogorskoj javnosti, to jest bez ikakvih aktivnosti u prethodnom periodu po pitanju crnogorske zajednice“, tvrdi Nenad Stevović.


Prema poslednjem popisu iz 2011. u Srbiji 38.000 Crnogoraca

Oni su tu dospeli uz pomoć političkih malverzacija, po direktivi Srpske napredne stranke i uz pomoć partijskih operativaca SDP, dodaje Balandžić. „Preko političkih stranaka došli su ljudi za koje ne mogu da kažem da nisu crnogorskog porekla, jer je to pitanje njihovog deklarisanja, a znate i sami da i u Crnoj Gori i ovde ima dosta ljudi koji se deklarišu kao Srbi iz Crne Gore, ali sramno je to što su na nečastan način u birački spisak upisivali sve moguće ljude, lojalne partijske ljude“, priča Balandžić za DW.

Njihove su procene da je za nedelju dana upisano više od 850 ljudi, ali zvanične podatke nadležno ministarstvo odbilo je da dostavi. „To je sve znatno ugrozilo crnogorski identitet u opštini Kula i mi smo kao udruženje bojkotovali te izbore. Taj je izbor ličio upravo na onu Podgoričku skupštinu, jer su učestvovali ljudi koji nisu deklarisani Crnogorci. Došli su po direktivi, a nemaju pojma ni kada je Crna Gora dobila nezavisnost“, dodaje Balandžić.

U Nacionalnom savjetu fiksni telefon zvonio je „do kraja“. Na vratima kancelarije u Lovćencu bio je katanac. Imena novoizabranih članova Savjeta nisu dostupna javnosti.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sub Nov 24, 2018 5:47 pm

Smile Napredna upotreba šipke

Lista fotografija krvavih glava u naprednjačkoj Srbiji dugačka je koliko i spisak vukova koji su tim povodom pojeli magarca. I nije tu reč o „atmosferi u društvu“ – nego o falangama, piše za DW sociolog Dario Hajrić.


Borko Stefanović na konferenciji nakon napada

Postoji izvesna tačka u kojoj izrazi u javnom govoru postaju izlizani do te mere da zvuče šuplje i kada su sasvim validni. Jedan od njih odnosi se na karakteristično obeležja aktuelne vlasti u Srbiji i deo mehanizma kojim ona produžava svoj vek trajanja iz izbora u izbore. Reč je o političkom nasilju.

Kad god je potegnut, taj izraz nam u neku ruku zazvuči preterano iz vrlo jasnog razloga: devedesete godine, Miloševićevi kordoni, vodeni topovi, suzavac i politička ubistva svima su nam drastično podigli lestvicu za ono što smatramo istinskim nasiljem nad opozicijom.

Povrh toga, mnogi osećaju varljivo zadovoljstvo jer posledice loših postupaka postpetooktobarske vlasti sada ne snosimo samo mi, već i ljudi koji su bili u toj vlasti. Prosečan građanin vidi da je opozicija još uvek legalna stvar, da ih u prenosima skupštine niko ne mlati, da ih ne vešaju na bandere i sleže ramenima smatrajući da je za bilo šta manje od toga ozbiljno preterivanje iskoristiti reč „nasilje“.

Međutim, ne postoji drugi termin za to kada vam neko iz čista mira priđe s leđa i udari vas šipkom u potiljak, kao što se sinoć desilo Borku Stefanoviću, predsedniku Levice Srbije. Ne postoji drugi izraz za to kad vam udarcem izbiju dva zuba i raseku usnu, kao što se desilo Bobanu Jovanoviću, koji je pokušao da ga odbrani. Nema tačnijeg izraza za to kada vas udaraju u glavu kao što su udarali trećeg napadnutog, Marka Dimića.

Doduše, alternativno tumačenje je ponudio izvesni predsednik Srbije, koji je požurio da kaže kako napadnuti imaju „lakše telesne povrede“, napadače nazvao „licima koja su učestvovala u incidentu“ i insinuirao da postoje različite verzije toga kako je do napada došlo. Postoje i različite verzije toga u kojoj realnosti predsednik živi.

Ovo je samo poslednji u nizu politički motivisanih napada u naprednjačkoj eri, a hapšenje vinovnika predstavlja izuzetak. Majdanpek, Pećinci, Batajnica i Apatin samo su neka od mesta u kojima su članove opozicionih stranaka fizički napadali i prebijali neidentifikovani ljudi koji su postali prateća pojava svakih lokalnih izbora. U Vrbasu smo imali i protivpravno lišavanje slobode. U Mionici su ćelavci iz džipova pretukli čak i socijaliste, jer demokrata nije bilo na vidiku, valja zaraditi dnevnice, a i nije red da vladajuće stranke jedna drugoj budu konkurencija.

Lista naselja čije izbore prate fotografije krvavih glava dugačka je koliko i spisak vukova koji su tim povodom pojeli magarca, pošto policija nikako ne uspeva da uoči vozila sa zatamnjenim staklima u blizini biračkih mesta.

Valja primetiti da ni u jednom od navedenih slučajeva do nasilja nije došlo u vidu izliva agresije zbog nekakve negativne atmosfere u društvu. Stefanovića i pratioce nije pretukla divljačka medijska kampanja vlasti protiv bilo kakve kritike, zato što u napadu od petka nije bilo ničega spontanog, izuzev ako je u Kruševcu uobičajeno šetati s metalnim šipkama.

Kada je reč o politički motivisanom nasilju, svrha naslova u tabloidima koji nam već godinama u lice vrište imena dežurnih izdajnika nije da isprovocira nekoga da samoinicijativno ponese oružje u grad i da sa društvom napravi sačekušu za minornog opozicionog političara.

Oni su tu da nas odvrate od nazivanja stvari pravim imenom kada neko pošalje batinaše da pokažu ko je glavni u kraju. Tu su da nas utišaju tako što će nam nametnuti obavezu da objašnjavamo kako revolt zbog napada nije isto što i podrška nekoj stranci ili prethodnoj vlasti nego osnovna solidarnost. Cilj im je da nas izdresiraju da gledamo svoja posla kad zamahnu, pošto smo relativno bezbedni dok se ne suprotstavimo.

Problem s takvim pristupom je u tome što svi imamo tačku u kojoj otpor, makar i mlak, postaje nužnost. Neko će podići glas kad zakapuljačene falange prebijaju ljude na ulici, neko tek kada mu smanje penziju ili otpuste dete da bi napravili mesto za još jednog stranačkog vojnika. Neko će se pobuniti kada buldožeri i fantomke ruše po Beogradu, a neko kad podignu cenu benzina. Nekome će crvena linija biti priznavanje nezavisnosti Kosova, a nekome to što će, zbog novog zakona, tokom trudničkog bolovanja mesecima primati manje od deset hiljada dinara.

Čak i naprednjačka pastva ima tačku u kojoj će početi da napušta brod, pa makar to bilo i preskakanje u redu za uhlebljenje. Međutim, svi imamo granicu nakon koje više nećemo da ćutimo, i ako posvetite tome trenutak, siguran sam da ćete i sami naći svoju.

Kada progovorimo tako da nas drugi čuju – bilo zato što je to ispravna stvar ili zato što nemamo drugog izbora – i kad zbog toga potegnu blato svojih medija, uvrede botova, šipke, pretnje, otkaze, klevete, pa čak i institucije države koju su uzurpirali do krajnjih granica, sve što ostaje jeste solidarnost.

Ona nas možda neće zaštititi, ali nam može dati snage da izdržimo do vremena kada se nešto konačno bude moglo uraditi. Ako želimo solidarnost kad na nas dođe red, pružimo je danas.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sub Nov 24, 2018 5:49 pm

Smile AKK pušta muškarce u ofsajd

Anegret Kramp-Karenbauer (AKK) ima sve bolje izglede da nasledi Angelu Merkel kao šefica CDU i, verovatno, kancelarka. I to, kako komentarišu pojedini listovi, jer Fridrih Merc i Jens Špan pokreću pogrešne teme.


Merc, Kramp-Karenbauer i Špan

Hrišćansko-demokratska unija (CDU) priprema se za eru nakon Angele Merkel. Kancelarka posle više od 18 godina ne čelu partije odlazi sa stranačke funkcije. Hiljadu delegata će 7. decembra birati novu prvu violinu koja zatim ima sve šanse da postane sledeći nemački kancelar ili kancelarka, možda čak i pre narednih redovnih izbora 2021. godine.

Izgleda da polako splašnjava početno oduševljenje koje je među pristalicama CDU izazvala kandidatura Fridriha Merca. Merc, nakratko šef poslaničke grupe početkom veka, godinama se nije aktivno bavio politikom već menadžerskim i lobističkim poslom i sedi u čitavom nizu upravnih i nadzornih odbora. Nema medija koji nije analizirao njegovo basnoslovno bogatstvo – ima, recimo, dva privatna aviona – te se zapitao da li u interesu naroda može da radi čovek koji je postao milioner tako što je unovčio dobre političke veze.

Poslednja anketa među pristalicama CDU uverljivu prednost daje generalnoj sekretarki stranke Anegret Kramp-Karenbauer. Ona je i favoritkinja Angele Merkel premda kancelarka o tome ne govori javno. Bivša sarska premijerka poznata po akronimu AKK uživa podršku 38 odsto birača CDU, prenosi Špigel onlajn rezultate ankete urađene za drugi program javnog servisa ZDF. Fridrih Merc ima podršku 29 odsto pristalica demohrišćana, dok je za ministra zdravlja Jensa Špana svega šest odsto.

Ispitanici u tri od četiri kategorije daju prednost AKK u odnosu na Merca: „verodostojna“ (30 odsto to kaže za nju, a 16 odsto za njega), „simpatična“ (34 prema 15), „zastupa interese normalnih građana“ (33 prema 9), dok je u kategoriji „kompetentan“ bolje prošao Merc (28 prema 16 odsto).

Ali na partijskom kongresu ne glasaju članovi niti birači već delegati stranke, odabrani prema snazi i broju članova u određenim nemačkim pokrajinama. Oni će glasati dvokružno – ukoliko niko od troje kandidata ne uzme većinu u prvom krugu, sledi drugi krug u koji idu najbolje dvoje.

Merc spada u oštre kritičare Angele Merkel, posebno po pitanju napuštanja konzervativnih vrednosti i izbegličke politike. On je svojevremeno bio veliki protivnik istopolnih brakova, a danas se zalaže da se iz temelja preispita politika dodele azila u Nemačkoj. U tom se pogledu glas za Merca smatra glasom konzervativnog zaokreta u CDU dok bi izbor AKK bio u neku ruku kontinuitet.

Prema Mercovom mišljenju, CDU je samo slegla ramenima na jake izborne rezultate desničarske Alternative za Nemačku (AfD) umesto da nešto preduzme. „Kada u Nemačkoj opet vidim braon i crne košulje, salutiranje Hitleru i antisemitizam nasred ulice, a CDU očito na to nema odgovor, onda ponudu za pomoć svojoj partiji osećam kao ličnu i građansku odgovornost“, rekao je Merc za radio Dojčlandfunk.

Poslednje ankete kažu da CDU, kao i dalje najveća partija, može da računa na svega 26 ili 27 odsto podrške dok je AfD već dugo stabilna na 15 ili 16 odsto. Na račun posrnulih Socijaldemokrata (14%) ojačali su posebno Zeleni (20-22%), a bez problema bi u Bundestag opet ušli i Levica i Liberali (obe oko 9 odsto). Ideja Fridriha Merca je da CDU ne sme potpuno da prepusti konzervativne birače Alternativi.

„Anegret Kramp-Karenbauer nije morala bogzna šta da radi kako bi se u anketama odlepila od konkurencije. Zapravo, nije morala ništa da radi“, piše Oberhesiše prese (Marburg). „Jer Fridrih Merc i Jens Špan su prokockali simpatije tako što su pokušali da se preko teme azila preporuče kao naslednici Merkel na čelu CDU. To što su njih dvojica predstavljali na dosadašnjim regionalnim konferencijama CDU nije bila jasna politika već žongliranje izjavama koje imaju kratak rok trajanja.“

„I tako se, naizgled samo od sebe, desilo da jedna kandidatkinja pobere simpatije, ona koja je maltene nezainteresovano sedela između dvojice takmaca i čiji je najveći kvalitet izgleda to što joj se ime može tako lepo sažeti: AKK, to zvuči skoro kao neki brend“, dodaje list.

Ovako piše Štraubinger tagblat: „Mnogi veruju da će Merc uspeti jer je odbojnost prema Angeli Merkel unutar partije tolika da njena generalna sekretarka ne može imati šanse. Ali ko sada prati Anegret Kramp-Karenbauer, videće ženu koja ima da ponudi mnogo više nego što je pokazala na funkciji generalne sekretarke. Ona nije bila odsutna iz politike deset godina niti zrači odbojnom aurom finansijskog sveta. Ako ne bude iznenađenja, Kramp-Karenbauer će ubedljivo pobediti, a Merc će zauvek nestati u svetu finansija.“

Minhenski list Merkur komentariše da je Merc svojim primedbama o azilu stao na žulj mnogima. „Ta etiketa je nedostajala Mercu u kolekciji. Sad više nije samo milioner iz finansijske industrije ili gospodar tame iz finansijskog čudovišta Blekroka. Od ove nedelje je i grobar osnovnog ljudskog prava na azil. Šta je sledeće?

Ko napusti utabane staze ritualizovanih debata ili, još gore, nema čisto političarsku karijeru, tog će političko-medijska mašina samleti. Nema mere u (odglumljenom) ogorčenju, nema granice srama u rešenosti da se svesno učitava i skandalizuje jedna izjava. Sve je jasnije da za CDU, stranku koja pliva strogo u skladu sa strujom, kandidat Merc ima preveliki format“, dodaje list.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sub Nov 24, 2018 5:55 pm

Smile Majmunska posla zbog jedne stene

Da li dogovor o Bregzitu može da propadne zbog malenog Gibraltara? Brige Madrida jesu opravdane, ali je sve to zajedno groteska koja pokazuje ludost Bregzita, piše u svom komentaru novinar DW Martin Muno.


Oko 200 ovakvih majmuna živi u prirodi Gibraltara

Najnovija runda svađe vrti se oko stenovitog poluostrva površine šest kvadratnih kilometara na samom jugu Španije, mesta gde živi oko 30.000 ljudi i 200 majmuna. Od 1704. taj komad zemlje i stene pripada Velikoj Britaniji. No Španija i danas dovodi u pitanje pravo Londona na Gibraltar.

„Moja Vlada će uvek braniti interese Španije. Ako ne bude promena, uložićemo veto protiv Bregzita“, napisao je u četvrtak na Tviteru španski premijer Pedro Sančez.

Razumljivo je da Sančez ima nedoumica. Jer ako je granica dve Irske jedna od prelomnih tačaka trvenja u pregovorima – dogovoreno je da se konačno reši tek 2020. godine, a da za sada sve ostane po starom – zašto bi onda Madrid prihvatio da Gibraltar ni rečju ne bude pomenut? Tvrda granica između Španije i tog poluostrva imala bi nepredvidive posledice za 10.000 Španaca koji tamo rade.

Ipak je groteskno da prepirka oko jedne stene potopi kompletni pokušaj da se razvod EU i Velike Britanije odvije makar delimično razumno. I španski šef Vlade bi morao da zna da bi neuređeni Bregzit imao nesagledive posledice po Gibraltar.

Zamislivo je da granica Španije i Gibraltara bude makar privremeno zatvorena, kao što je bio slučaj između 1969. i 1985. Nisu badava glasači sa Gibraltara na referendumu o Bregzitu u 96 odsto slučajeva tražili ostanak u EU.

Ako sukob oko izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz EU sada bude fokusiran na Gibraltar, to će još jednom pokazati koliko je anahron status tog poluostrva. Velika Britanija od 2002. vodi Gibraltar kao „prekomorsku oblast“ – poput Bermuda ili Foklandskih ostrva. Time London želi da izbegne prokazani pojam „kolonije“.

Ali Gibraltar nije ništa drugo nego kolonija. Doduše kolonija koju u visokom procentu prihvataju i njeni stanovnici – na dva referenduma o statusu Gibraltara je po sto odsto građana podržalo ostanak u okviru Velike Britanije.

Španija pak ne bi trebalo glasno da gunđa zbog britanskog kolonijalizma dok na teritoriji Afrike i dalje drži dve eksklave i insistira na tome.

Majmunisanje oko poluostrvceta naseljenog majmunima dokazuje pre svega da je Bregzit ludost, koliko god se neko tvrdio da ga birokratski ukroti. A nije još jasno ni kako će ga ukrotiti. Jer dogovor o Bregzitu koji u nedelju treba da potvrde šefovi država i vlada EU zapravo mnoge probleme samo privremeno gura pod tepih. Potpuno je neizvesno da li će britanski parlament aminovati takav papir.

U vazduhu miriše najgori scenario – Bregzit bez ikakvog dila. To možda pogoduje jednom bivšem britanskom šefu diplomatije kakav je Boris Džonson – njegova je penzija dovoljno masna da ne mora da brine. Ali bi posledice za ljude u pograničnim područjima mogle da budu pogubne.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Nov 26, 2018 6:04 pm

Smile Ukrajina proglasila ratno stanje

Kijev je proglasio ratno stanje zbog incidenta u Kerčkom moreuzu gde je ruska mornarica zaplenila ukrajinske brodove. Dve strane prebacuju krivicu jedna na drugu. Azovsko more postaje poprište konflikta.


Ruski avioni nadleću most preko Kerčkog moreuza koji spaja rusko kopno i Krim

Predsednik Ukrajine Petro Porošenko je proglasio ratno stanje na narednih 60 dana. Pre toga je naglasio da eventualno uvođenje ratnog stanja ne znači da Ukrajina planira ofanzivne akcije već da se radi „isključivo o zaštiti naše teritorije i bezbednosti naših građana“. Dodao je da se time ništa neće promeniti na liniji fronta u istočnoj Ukrajini.

Porošenko je takođe stavio prvi poziv rezervnog sastava vojske u stanje pripravnosti, ali je dodao da to ne znači mobilizaciju, bar ne u ovom trenutku.


Petro Porošenko

Drugi ukrajinski političari bili su oštriji u tonu. „Ovo nije samo napad na nas, već izazov za ceo civilizovani svet. Ovo je rat sa Ruskom Federacijom u našoj zemlji i šire od toga“, napisao je šef diplomatije Pavel Klimkin na Tviteru. On je za nemački tabloid Bild dešavanja od nedelje nazvao „aktom agresije protiv Ukrajine u neutralnim vodama Crnog mora“.

Ruska mornarica je u nedelju silom zaustavila ukrajinske brodove u Kerčkom moreuzu koji spaja Crno i Azovsko more. Najpre je oštećen ukrajinski vojni teretni brod, da bi potom bila zaplenjena još tri broda uz otvaranje paljbe. Prema izveštaju ukrajinskih medija, ranjeno je šest ukrajinskih vojnika.

Ruska tajna služba FSB saopštila je da su ukrajinski brodovi bili ilegalno u ruskim vodama te da nisu hteli da se zaustave kada im je tako naređeno. Prema dogovoru Moskve i Kijeva, ukrajinska strana bi trebalo da prijavi prolazak brodova što se, kako tvrdi FSB, ovaj put nije desilo.

Putin i Porošenko u borbi za rejting?

Kerčki moreuz se nalazi između ruskog kopna i anektiranog poluostrva Krim i predstavlja jedini vodeni put kojim ukrajinski brodovi mogu da stignu iz Odese u Marijupolj.

Azovsko more je prethodnih meseci bilo poprište brojnih incidenata u kojima su obe strane oduzimale ribarske brodove. Na to more izlazi i istok Ukrajine koji kontrolišu proruski separatisti te je stoga Marijupolj postao još značajniji za Kijev, kao najistočnija luka pod njegovom kontrolom. U poslednje vreme ukrajinska mornarica pokušava da pojača prisustvo oko Marijupolja.



„U Ukrajini su za nekoliko meseci predsednički izbori. Rejting predsednika Porošenka je vrlo loš“, analizira Ina Ruk, moskovska dopisnica nemačkog javnog servisa ARD. „Sa druge strane je u Rusiji prema anketama podrška Putinu drastično opala i ne bi bilo prvi put da se jedan konflikt iskoristi kako bi se sopstvena popularnost podigla.“

U nedelju uveče su desetine demonstranata u Kijevu delimično nasilno protestovale ispred ruske ambasade. Jake snage policije obezbeđivale su zgradu. Nedaleko je zapaljen jedan automobil sa ruskim diplomatskim registarskim oznakama. Ispred ruskog konzulata u Lavovu su nezadovoljnici zapalili automobilske gume.

Nemačko - francusko posredovanje?

NATO je pozvao na smirivanje tenzija i saopštio da prati razvoj u moreuzu i Azovskom moru. Zapadna vojna alijansa je saopštila da bez izuzetka podržava teritorijalni integritet Ukrajine i pozvala Rusiju da u „skladu sa međunarodnim pravom“ omogući ukrajinskim brodovima nesmetani prolaz. Slična poruka stigla je i iz Evropske unije.


Protesti pred ruskom ambasadom u Kijevu

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija hitno se sastaje u ponedeljak popodne po srednjeevropskom vremenu. Prema diplomatskim izvorima, sednicu su tražile i Rusija i Ukrajina.

Nemački ministtar swpoljnih poslova Haiko mas je u madridu izjavio da bi njegova zemlja zajedno sa Francuskom bila spremna da posreduje u ovom sukobu kako bi "bilo sprečeno dalje zaoštravanje krize".

nr (dw, rtr, dpa, afp)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Nov 26, 2018 6:11 pm

Smile Bolna brakorazvodna parnica

Tereza Mej tvrdi da je ono što je potpisano u Briselu najbolji sporazum koji su Britanci mogli da isposluju. Ona je tu u pravu. Od EU neće dobiti više ustupaka, piše nemačka štampa o početku kraja sage zvane „Bregzit“.


Sada je tek čeka neizvestan posao: premijerka Tereza Mej

Brisel je u nedelju dao zeleno svetlo za ugovor od 585 stranica koji reguliše istupanje Velike Britanije iz Evropske unije. Ključna pitanja su prava građana EU u Velikoj Britaniji i Britanaca u EU nakon Bregzita u martu sledeće godine. Taj dokument reguliše izlazni račun za London, prelaznu fazu nakon istupanja i pitanja granice između Severne Irske i Republike Irske.

Drugi dokument potpisan u nedelju je zajednička politička izjava od 26 stranica. Ona izražava dobru volju dve strane da tokom prelaznog perioda do kraja 2020. godine regulišu buduće odnose na poljima trgovine, ribarstva, putovanja, bezbednosti i finansija.

Izjava pak nije obavezujuća i svesno ostavlja mnogo prostora za interpretiranje. To će britanskoj premijerki Terezi Mej malo olakšati da kod kuće proda sporazum o Bregzitu premda nikako nije izvesno da li će uspeti.

„Ipak, brojne su naznake da će Bregzit na kraju proizvesti samo za gubitnike – sa obe strane Lamanša. Brakorazvodna parnica boli“, piše nedeljnik Špigel na svom portalu.

„Tereza Mej tvrdi da je to najbolji sporazum koji su Britanci mogli da isposluju“, piše dnevni list Velt. „Ona je tu u pravu. Od EU neće dobiti više ustupaka. Britanska ekonomija barem za sada ima određenu sigurnost za dalje planiranje, jer će bar do kraja 2020. ili čak 2022. godine, zahvaljujući prelaznoj fazi, sve ostati isto.

Međutim, politički otpor Terezi Mej je ogroman. Sa aspekta tvrdolinijaša, sporazum dovodi Britance u vazalnu zavisnost od Brisela, jer oni najpre i dalje moraju da plaćaju i da se pridržavaju svih pravila, ali više nemaju pravo na suodlučivanje. Pored toga, zbog privremenog ostanka u carinskoj uniji ne mogu sklapati sopstvene trgovinske sporazume“, zaključuje Velt.

„Oni ne žele da nas izgube“

Minhenski Zidojče cajtung konstatuje: „Britanci će veoma brzo primetiti da put na koji su sami krenuli nije tako veličanstven. SAD pod Donaldom Trampom za Britance nisu više pouzdan zaštitnik. Bolje trgovačke partnere od zemalja EU oni neće naći. Sve to će – bez obzira na to kako će se drama oko Bregzita okončati u parlamentu u Londonu – u budućnosti većinu Britanaca vratiti među racionalne Evropljane. EU pak može da podrži taj proces.“

S druge strane, kako tvrde u Frankfurter Algemajne cajtungu, Bregzit je pre svega politički događaj sa manje uticaja na ekonomiju: „Ne treba precenjivati važnost Bregzita za konstituisanje međunarodnih finansijskih tržišta. Znatno važniji od odnosa između Londona i Brisela je budući odnos između Vašingtona i Pekinga, jer je ovde reč o odmeravanju snaga među svetskim silama. Tu pak važi: iz čisto ekonomske perspektive, razvoj koji traje već godinama neće se tako naglo okončati.“

priredio Faruk Šabanović
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Nov 26, 2018 6:14 pm

Smile Nasilje nad ženama – šta kad ode policija?

U poslednjih deset godina je u Srbiji u porodičnom nasilju ubijeno 350 žena. I ova godina se bliži proseku. Novi zakon je pomerio stvari sa mrtve tačke, ali bi mogao da ostane jalov ako se žrtvama ne pruži jača podrška.



Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama (25. novembar) je prigodan datum da redakcije objave nešto o ovoj temi koju mahom ignorišu većim delom godine. Pa opet, bolje da je povod za pisanje o problemu takav dan nego nešto poput one gadne sedmice jula kada su u Beogradu dve žene i jedno dete brutalno ubijeni pred centrima za socijalni rad. Ubili su ih bivši partneri.

„Krv na rukama sistema“, naslovio je tada nedeljnik Vreme. Jer radilo se o tome da su obe žrtve nasilje prijavile, a da su nadležni oklevali. Ove godine je porodično nasilje u Srbiji odnelo 29 ženskih života.

„Globalno je sopstvena kuća najopasnije mesto jer tu inače ne očekujete da možete biti povređeni ili ubijeni od strane ljudi koje volite, sa kojima delite život i porodicu“, kaže Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra koja radi sa žrtvama nasilja. „Najveći broj povreda i napada na žene dolazi od njihovih vanbračnih ili bračnih partnera ili drugih članova uže porodice.“

Novi zakon daje efekte?

To nije neko srpsko čudo i brojni će svetski mediji na današnji dan javiti da je porodična kuća najsmrtonosnije mesto za žene. Ali, kako Ignjatović naglašava za DW, statistike pokazuju da je u Srbiji i regionu broj ubijenih žena prema broju stanovnika značajno veći nego u Nemačkoj ili Austriji, a posebno u Španiji koja je pre nekoliko godina ozbiljno preuredila zakonodavstvo u ovoj oblasti.

„Kultura koja toleriše i normalizuje nasilje, mediji koji izveštavaju senzacionalistički i skandalozno umesto da podučavaju – to je kontekst u Srbiji. Dodala bih specifičnost da smo devedesetih ovde imali ratove čitavu deceniju i velika je količina oružja u legalnom i nelegalnom posedu, a svo vreme imamo političku napetost koja generiše govor mržnje i nasilje u širem okruženju, što se preliva i na porodicu“, dodaje naša sagovornica.


Tanja Ignjatović

Sredinom prošle godine je na snagu stupio Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i taj je zakon pobrao pohvale čak i oštrih kritičara naprednjačke vlasti. Samo ove godine je sedam hiljada stvarnih ili navodnih nasilnika privremeno udaljeno iz svog stana i poruka države bila je jasna – čak i bez konačnih dokaza važno je preduprediti veće zlo.

„Postali smo u poslednjih nekoliko godina više svesni činjenice koliko je opasna ova vrsta nasilja i da ne postoji čarobni štapić da sprečimo zveri da nasrnu na svoje supruge, devojke, majke, sestre“, rekao je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović. „Sada postoji mogućnost da nasilnik bude izbačen iz stana, iako je u njegovom vlasništvu, i to je važna mera.“

Tanja Ignjatović kaže da je „zakon pokazao da sistem može da reaguje kada su u njega ugrađeni mehanizmi odgovornosti. A zakon sadrži mere za one koji bi trebalo da postupaju, a ne postupaju iako imaju saznanja u nasilju – policija, tužilaštvo i centri za socijalni rad.“

Skandalozno izveštavanje medija

Naša sagovornica prenosi da najsvežiji podaci kažu da je broj krivičnih prijava za porodično nasilje u proteklom periodu smanjen za petinu. Još to nisu podaci zreli za konačne zaključke, ali deluje da zakon daje efekte. „Kada pomerite intervenciju na prevenciju, kada zapravo kažnjavate lako nasilje, sprečavate da dođe teško nasilje“, kaže Ignjatović.

Ipak, aktivistkinje ukazuju da je preventivno delanje policije i tužilaštva samo deo priče. Kako kaže Tanja Ignjatović, „te mere ne rešavaju problem ozbiljnog, dugogodišnjeg teškog nasilja gde žrtve imaju narušene kapacitete da se suprotstave, narušeno zdravlje. Jedno je intervencija policije i tužilaštva ka nasilniku, a drugo bi moralo da bude podrška žrtvama da se oporave i osamostale.“

U pitanju je ona famozna socijalna mreža koja bi trebalo da prihvati svakog pojedinca koji ne može sam da izađe na kraj sa problemom. Ali ta mreža ima rupe ili uopšte ne postoji, kao što jedva da postoji i za otpuštene radnike ili teško bolesne.

Ignjatović u slučaju žena zlostavljanih kod kuće naglašava da je potrebna finansijska podrška, obezbeđeno stanovanje, obuka ili prekvalifikacija, socijalna i zdravstvena zaštita… „Nažalost u Srbiji trenutno nema dovoljno takve podrške i to obeshrabruje žene. One se plaše šta će posle intervencije policije.“

Nije isključeno da mnoge reše da zaćute kada vide naslove beogradskih tabloida. „Šokantan obrt! Žena u Borči nije stradala u nesreći – ubijena je! Muž je iskasapio do smrti“, naslovio je prošle srede portal Srpskog telegrafa. Sve ilustrovano generičkom slikom muškarca sa kuhinjskim nožem.

„Često kažu da novina mora da se proda, a da ljudi žele to da čitaju. Nekada u Srbiji pročitate korektan tekst u novinama, ali naslov i podnaslov, koji ljudi najviše čitaju, budu skandalozni“, dodaje Ignjatović i zaključuje:

„Posledice toga ne snose samo žrtve – već i njihova deca, porodice, ali i sve druge žene, žrtve koje to čitaju i gledaju. Njima mediji poručuju ili imaš podršku, prijavi nasilje ili pak pogledaj kako je ona prošla, ako tebe nije ovako maltretirao, ti i nisi žrtva.“
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Nov 26, 2018 8:06 pm

Smile Bosanski ledeni mir

Propale su nade da će nove generacije osloboditi Bosnu aveti prošlosti. Opasno je to što je Evropa frustrirana stagnacijom ove zemlje te polako diže ruke, piše u autorskom tekstu za DW novinar Norbert Mapes-Nidik.



Ovako je kartu tokom intervjua za DW šrafirao Dodik: Republika Srpska i sever Kosova Srbiji, Herceg-Bosna nezavisna

Ne baš svakog dana, ali svake godine u Bosni i Hercegovini ista slika: „Zemlja se raspada!“, svi zovu na uzbunu i dodaju: možda će opet biti rata. Povod su uvek iznova, pa tako i ovaj put, pretnje moćnika bosanskih Srba Milorada Dodika.

Jednom je to pretnja referendumom o nezavisnosti Republike Srpske, drugi put pretnja povlačenjem svih srpskih predstavnika iz centralne vlasti. Sada preti da će ubuduće ignorisati odluke većine tročlanog državnog predsedništva u koje je upravo izabran.

Dodik preti, ili na neki drugi način vrši pritisak, već dvadeset godina. Promenilo se nije nikad ništa. Ni na gore ali, i to je tajna ponavljajućih provokacija, niti na bolje.

Svaka od tri „nacije“ ove države strahuje od dominacije druga dva naroda. Rezultat je široka blokada institucija koja samo s vremena na vreme i pod jakim pritiscima popušta. I to je sigurno jemstvo za moć serijskih počinilaca kao što je Dodik.

U Bosni se jedni zaista plaše drugih i to ne bez razloga. Nakon rata svakog protiv svakog, odrasla je jedna cela generacija temeljnije razdvojena po nacionalnosti nego bilo koja generacija pre njih. No i danas strah, pre svega Srba ali i Hrvata, od dominacije drugih nije iracionalan.

Srbi slove za moralne gubitnike, ne samo u Bosni nego i kod važnih evropskih sila. Oni strahuju, čak i ako su premladi da bi bili okrivljeni za rat, od zapostavljanja i šikaniranja.

Ali novi rat se može isključiti – zemlja je za tako nešto previše depresivna. Pre nego što ih neko mobiliše će mladi Bošnjaci, Hrvati i Srbi spakovati kofere i zajednički sesti u autobuse koji će ih odvesti u Štutgart, Keln ili Beč.

Iz frustracije zbog sporog napretka među evropskim političarima kruže stari recepti što je voda na vodenicu onih koji uvek igraju na istu kartu. Jedan od tih recepata glasi: ne bi li bilo pametno razdvojiti ove narode kada je više nego očito da oni ne mogu jedni s drugima?

U mnogim zapadnim zemljama je s odobravanjem dočekan predlog predsednika Srbije i Kosova o razmeni teritorija. Zar ne bi bilo svima lakše da su Srbi i Kosovari svaki na svojoj strani umesto da konstantno vrebaju jedni na druge? Čist račun, duga ljubav: ova poslovica stiče sve više pobornika, i to pre svega u Bosni i Hercegovini.

Narodi u BiH su de fakto u najvećoj meri razdvojeni. Ono što zajednički odlučuju i čime upravljaju je manje od onog što veže članice Evropske unije. I zemlja je živi dokaz da „čist račun“ garantuje sve drugo samo ne „dugu ljubav“.

Zbog svoje, u ratu izborene „etničke čistoće“, srpski deo zemlje nije postao nimalo demokratskiji. Naprotiv: sve dok različite narodne grupe moraju da izlaze na kraj jedna s drugom, potrebne su institucije i demokratski postupci.

Sada, kada su Srbi u svom delu zemlje sami među svojima, Dodik može da vodi zemlju kao patrijarhalni otac bez ozbiljnije opozicije. To je vidljivo i po tome što se Dodik pojavljuje u raznim ustavotvornim ulogama: malo kao šef vlade, malo kao predsednik a sada kao srpski član Predsedništva. I čak ako se deca pobune, dovoljna je neka međuetnička provokacija i već su svi okupljeni pod skutima i zaštitom velikog oca nacije.

Etničke podele, i to pokazuje bosanski primer, ne donose ništa dobro. Naprotiv. I u susednoj Srbiji ili Hrvatskoj stvaranje nacionalne države nije donelo ni cvetanje demokratije niti je susedstvo učinilo mirnijim. U Beograd je na vlasti s Aleksandrom Vučićem ponovno vladar čvrste ruke koji ciljanim ubodima u smeru Kosova učvršćuje svoju vlast. U etnički manje-više homogenoj Hrvatskoj su nacionalizam i mržnja jači nego za vreme rata i usmereni su protiv, sada gotovo nevidljive, srpske manjine.

Evropska unija je građanima Bosne i Hercegovine kao uslov za svako dalje približavanje postavila nekoliko pretpostavki: da se međusobno bolje podnose, da izgrade jake institucije, da funkcionišu kao država. Do sada nije manjkalo pokušaja evropskih sila da disciplinuju autoritarnog Dodika. No oni su svi propali zbog mehanizama straha. Nada da će se dolazeća generacija rešiti ove aveti nije se ispunila.

Sve bi to trebalo shvatiti kao vapaj za novim rešenjima. Evropa bi, umesto što podržava neke nove etničke podele, trebalo u Bosni i Hercegovini da posegne za svojim uspešnim receptima rešavanja problema: lokalne sukobe postaviti u širi kontekst i time ih relativizovati, omogućiti raznolikost i jačati prava pojedinaca.

Unutar veće celine, kakva je bila Jugoslavija, narodi Bosne i Hercegovine su manje-više živeli bez trzavica. Jedna nova Evropa bi mogla opet pružiti takav okvir. Ali uslov za to je da Evropa veruje u sebe.

*Norbert Mapes-Nidik, 1953, nemački je novinar i autor više knjiga o Balkanu i jugoistočnoj Evropi. Sredinom devedesetih bio je savetnik specijalnog izaslanika UN za Jugoslaviju. Piše za brojne nemačke i austrijske listove. Tekst je deo naše vikend-serije Moja Evropa. Sve kolumne pročitajte ovde: Moja Evropa.
https://www.dw.com/sr/moja-evropa/a-37263756
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Nov 27, 2018 5:32 pm

Smile Veliki blef – nova epizoda kosovskog ciklusa

Političku legitimaciju srpsko-albanskom zveckanju oružjem daje isti tip čoveka kao i devedesetih. Mrzi „Šiptare“ ili „Škije“ ali nije baš spreman da se lično pobije. On bi, ako može, opet tuđim stojkom koprive mlatio.



U Beogradu sve deluje kao i uvek. Skupi prednovogodišnji kič na ulicama svetluca. Naslovi tabloida vrište na temu „Oj Kosovo rano nad ranama“. Fondacija Konrad Adenauer organizuje konferenciju koja se osvrće na pet godina od potpisivanja Briselskog sporazuma a naslovljena je formulacijom „ka sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa“. Naravno, Srbije i Kosova. U trenutnom političkom spektaklu ovakav naziv skupa nehotično dobija ironičnu notu.

Poneko spomene rat. Ali onako, preko volje. Valjda zato što uprkos velikom naporu uloženom u zaborav mnogi pamte devedesete. I misle: „Lako je tuđim stojkom koprive mlatiti.“ Narodna mudrost, koja doduše umesto „stojka“ upotrebljava direktniju genitalnu metaforu, hoće da kaže da je lako obećavati u ime drugog da ćemo kao „nebeski narod“ do poslednjeg braniti „najskuplju srpsku reč“.

Lako je slati tuđu decu da ginu. To smo videli. Ili možda neko ima evidenciju o mučeničkoj smrti nekog potomaka kabadahija na vlasti? Ja nemam. U najgorem slučaju sinovi političkih kapitalaca bili su zaštićeni u nekom trezoru u Sarajevu, dok su se njihovi vršnjaci delili sa dušom na brdu Žuč i drugim krvavim kotama.

A s ove strane Drine junački sinovi mlatili su ćaletove političke protivnike po Požarevcu, dok su generacijski ispisnici psovali sudbinu u nekom sluzavom slavonskom blatu. Neki su čak šefovali u tatinoj tajnoj službi po Zagrebu dok su njima slični bili negde na mrtvoj straži između Šibenika i Knina. Ko tvrdi, nakon svega što znamo, da je sve to bilo junaštvo – mora da je naivan. Ili zlonameran.

Seća li se neko naslova: „Marko Milošević otišao na Košare“. Ne? Logično, nije Marka tamo ni bilo, a mediji nisu smeli da tako nešto izmisle čak ni u vreme besramnih laži. Jer državnički vrh nije imao nameru ni tada, kao što im ne pada na pamet ni sada, da ličnim i porodičnim primerom potkrepi svoje ratoborne ideološke teze.

Redizajniranje ratnog elana

Ministar odbrane Republike Srbije Aleksandar Vulin izjavio je u najnovijoj epizodi španske serije sa morbidnim likovima, koja se zove „Razgraničenje“, da je Vojska Srbije spremna da sprovede svako naređenje vrhovnog komandanta predsednika države Aleksandra Vučića i da zaštiti život Srba na Kosovu i Metohiji.

Šta to znači?

To znači da je život tih ljudi prema ministru odbrane ugrožen. To u izvesnoj meri i nije sporno. Život Srba i drugih manjina na Kosovu nije bio lišen rizika od uvođenja protektorata preko proglašavanja nezavisnosti pa sve do danas.

Uzroci su višestruki. Dominantna nacija na Kosovu na osnovu iskustava pod Miloševićem većinski oseća Beograd kao neprijatelja, a nadohvat ruke su im lokalni Srbi. Moglo bi se reći da svaka politička akcija Beograda ima direktne posledice za odnos Srba i Albanaca na Kosovu. Ali Vulinova izjava ne znači da će oni na koje se usmerila njegova ljubav mirnije spavati.


Čeka se mig "vrhovnog komandanta"

Postoji izvesna šizofrenija kosovskog osećanja sveta u Beogradu. Vlast smatra da je kosovski premijer ratni zločinac, a politička grupacija koju zvanični Beograd kontroliše 'ladno uđe u koaliciju upravo sa takvim srbosekačem. Beograd pitomo pregovara u Briselu, a na međunarodnoj sceni grčevito pokušava da spreči članstvo Kosova u organizacijama kao što je Interpol. To mu za sada uspeva. I to se u spomenutoj seriji zvanoj „Razgraničenje“ prodaje kao nastavak Kosovskog boja drugim sredstvima.

A kada se sto odsto srpskog keksa nasuka na Jarinje i Merdare, a bilbordi u Prištini to proslave kao stoprocentnu državnost, kada planu lomače za srpske proizvode i upadnu specijalaci na sever Mitrovice, jer se kosovsko pravosuđe posle deset meseci, gle čuda, baš sad dosetilo ko bi od Srba mogao biti umešan u ubistvo Olivera Ivanovića, onda usledi politička hiperventilacija u Beogradu.

A tamo gde se proizvodi vruć vetar ne sme da fali Aleksandar Vulin.

Lutka u rukama trbuhozborca

Smatram da Vulinova sklonost ka drčnim izjavama pored estradne ima i konkretnu političku namenu: omiljeni lik kanadske tetke kao i do sada šalje signal svom voljenom šefu da on, Vulin, sme da kaže to što je njegov nekada radikalni šef mislio, a sada, jelte, sav umeren, više ne misli. Da šefa želja mine.

Druga poruka je upućena nevernim biračima: Srbi, opametite se, hajde da delimo Kosovo dok još možemo. Inače, eto nam još jedne „Oluje“.

Treća poruka je ispotiha upućena kosovskim Albancima. Ako vi udarite na Mitrovicu, možda mi udarimo na Prištinu. Sa tuđim stojkom, naravno. E sad, koliko je potentan taj Stojko, o tome do u tančine znaju sve i u Bondstilu i u Prištini i u Moskvi. I ne verujem da se plaše Trećeg svetskog rata ili krvavog rimejka devedesetih na Balkanu. Pošto je Stojko ušao u godine, pa ne pomažu ni ruski plastični hirurzi.

Stvar je u tome da su političari sa obe strane administrativne & državne granice toliko puta blefirali da im niko više ne veruje da mogu da organizuju neku ozbiljnu krvavu igranku.

Veliki blef

Blefiraju godinama da zaista pregovaraju u Briselu, a to rade sa rukom u džepu gde stiskaju šipak. Sadašnji lideri Srba i kosovskih Albanaca demokratski su izabrani. Oni blefiraju da su uredni građani posvećeni majčici Evropi.

Jedan od njih je bivši albanski gerilac iza kojeg je ostao krvavi trag ne samo u ratu već i posle rata jer svedoci njegovih zločina voljni da progovore nisu bili dugovečni. Drugi je bio mladi velikosrpski propagandista iznad opkoljenog i zverski izmrcvarenog Sarajeva. I tako dalje.


Haradinaj: krvavi trag i carine

Te proevropske bivše šoviniste njihovi birači nisu izabrali uprkos blefu. Izabrali su ih upravo zato što u ime naroda dobro blefiraju. Nisu ti birači zavedeni nesrećnici. Isti je to tip čoveka kao i devedesetih. Mrzi „Šiptare“ ili „Škije“ ali nije baš spreman da se pobije. I on bi, ako može, ovaj put tuđim stojkom koprive mlatio.

Pa mu je, ako je posredi srpski sledbenik aktuelne vlasti, drago kada Dačić citira Kurca i onda se primitivno sprda sa njegovim prezimenom, pokazujući stojka Prištini. Ili mu je, ako se radi o albanskom primerku tog glasača, drago kada gori srpski keks. Kad već ne mogu srpske crkve. To je balkanski šovinistički folklor na udžbenički način. Znamo mi nas, a sa strancima fino, kad moramo.

Rat kao metafora

Šta se krije iza ovog uzajamnog pljuvanja i pubertetskog pokazivanja mišića? Nisam siguran da Priština ozbiljno sprema nasilno zaposedanje Severa. To bi bilo moguće samo kada bi to hteli Amerikanci. Zašto bi oni odobrili takvu glupost kada je taktika tihog i strpljivog kuvanja žabe u briselskim pregovorima ipak uspešnija? Da dodatno iritiraju Ruse? Nije nego.

Ako to Vašington ne želi, a Priština zbog toga to ne može, šta onda hoće zvanični Beograd? On želi razgraničenje. Da vrate nešto malo od izgubljenog i to predstave kao pobedu. E, u to ne može da ubedi sumnjičavu srpsku Crkvu i dobar deo crkvi sklonih Srba. Nije li strah od toga da se u nekom blickrigu ne izgubi sve dobar podsticaj da se prihvati veliki gubitak kao manje zlo?

S druge strane, Haradinaj sa svog premijerskog mesta raspaljuje vatru ignorišući međunarodne sporazume koje je Priština potpisala. Tači, kao njegov navodni protivnik ide na konsultacije u Vašington. Jedan ne bi da deli Kosovo, a drugi bi možda i hteo, samo ako zauzvrat dobije sedište u Ujedinjenim nacijama ali i poneko albansko selo u Srbiji.

Haradinaj kaže da će Vučić zbog hajdučkih mera Prištine pasti za mesec dana. Vulin pre toga kaže da bez rušenja Vučića nema priznanja Kosova. Bizarno proročanstvo. Doduše, Haradinaj kaže i da Beograd želi da obori njegovu vladu zato što se on protivi podeli Kosova.

Vučić hoće razgraničenje, a Haradinaj neće. Haradinaj hoće priznanje, a Vučić ni da čuje. Izgleda da će ovakva retorika učvrstiti i jednu i drugu rodoljubnu vlast u sedlu.

Nije li to poznata igra dobrog i lošeg pandura? Nije li cilj Prištine da kontrolisanom eskalacijom dođe do bolje pregovaračke pozicije? Ili do neke vrste imuniteta pred novim međunarodnim sudom za njihove narodnooslobodlilačke zločine? A cilj Beograda da trenira Srbe za finale u kojem je sve moguće?

Kolateralna šteta na Ibru

Kako se u sve ovo uklapa prištinska poternica za Milanom Radoičićem, potpredsednikom Srpske liste, kojeg je pokojni Oliver Ivanović smatrao neformalnim gospodarem severa Kosova? Čovek je u Mitrovici navodno utekao albanskim specijalcima. Da li su njegove parole iz ilegale o našoj izvesnoj „pobedi“ još uvek pisane u Beogradu? Ili će ga Beograd u određenom trenutku pustiti niz Ibar?

Čudno je samo što je Haradinaj poslao svoje pretorijance na čoveka s kojim se redovno neformalno sastajao u VIP ložama odabranih kosovskih krčmi. Možda je Radojičić samo dodatna moneta za potkusurivanje. A možda deo velikog blefa u aktuelnoj epizodi serije iz kosovskog ciklusa pod nazivom „Razgraničenje“. Epizode u koju se dosta jeftino upumpava adrenalin uz upotrebu specijalnih efekata.


Sve preko leđa kosovskih Srba

Predstava za malu balkansku raju. U njoj su Beograd i Priština na neki način povezani istom šibicarskom intencijom. A zapadni ambasadori takođe foliraju da to ne vide. Dok se kinesko-ruski prijatelji Beograda diplomatski suzdržano uzbuđuju.

Možda se tako ne priprema rat, ali velike nevolje za obične ljude na Kosovu – to da. Bojim se da bi sve ovo ipak njima moglo obiti o leđa. Oni zapaljeni keksići će faliti i srpskom i albanskom detetu u kolaču. A očevi će im biti maltretirani na graničnim prelazima. Jedni na jednim, drugi na drugim.

Dve ili tri stranputice

Mislim da pored „loše beskonačnosti“ koja nije ništa drugo do prebacivanja odgovornosti na one koji dolaze posle nas, zaista postoje dve realne mogućnosti da se ova tragedija sa farsičnim elementima završi. Priština obustavi opstrukciju autonomije zvane Zajednica srpskih opština, Beograd zamoli Rusiju da ne ulaže veto na prijem Kosova u Ujedinjene nacije.

Priština bi tako po zvaničnom tumačenju Beograda bila glavni grad srpske pokrajine koja ima dodatno mesto u UN. A za Prištinu bi zastava podignuta na Ist Riveru bila krunski dokaz državnosti. Takav razvoj događaja, mada donedavno posmatran kao verovatan, sve se više udaljava na utopijskom horizontu srpsko-albanskog mirotvorstva.

Ostaje „razgraničenje“.

„Rešenje“ koje se oslanja na korekciju granica uzduž etničkih linija bilo bi dvostruko priznanje poraza svih koji su upetljani u pisanje scenarija. Prvo, to znači da misliš kako je bolje je da se jednom zauvek otarasiš manjine koju ne voliš i koja ti smeta nego da pronađeš način pravno zasnovanog, civilizovanog suživota. Tuđmanovski rečeno, smanjiš manjinu na ispod pet odsto. Ovaj put nenasilno, ako mora.

Drugo, bolje da za taj scenario pronađeš saveznika u svom zakletom neprijatelju. Jer se suštinski slažete u jednoj stvari – mi nismo ni pod kojim uslovima kompatibilni. A to je priznanje da postoje večna neprijateljstva, ona esencijalna.

To pak znači – neka bude borba neprestana. Do istrage, vaše ili naše.

Devedesete nas opominju da je takav politički mentalitet kulturološka pretpostavka buduće fašizacije društva. A stalna kosovska histerija u medijima, uprkos novogodišnjem kiču na ulicama Beograda, jasno pokazuje da vladajuća politelita još nije do kraja raščistila ni sa prethodnom katastrofom u čijem je kreiranju dobrano učestvovala.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Nov 27, 2018 5:35 pm

Smile Igrice moći: Tramp protiv CIA

Američki predsednik ignoriše saznanja CIA o tome da je zvanični Rijad umešan u ubistvo Džamala Kašogija. Poznavaoci prilika očekuju da se obračun Bele kuće i tajne službe nastavi. Jer, CIA izgleda ima još aduta u rukavu.


Direktorka CIA Đina Hejspel i Donald Tramp

Ovih dana je javnost dobila najnoviji dokaz o zakulisnim i, povremeno, otvorenim igricama moći u Vašingtonu. To se može zaključiti iz odluke američkog predsednika Trampa da zaštiti Saudijsku Arabiju u slučaju ubistva novinara Džamala Kašogija – i to iako CIA ima informacije da je prestolonaslednik Mohamed bin Salman lično naredio ubistvo.

„Govorimo praktično o dve zaraćene strane u Americi“, kaže Dejvid Hirst, glavni urednik britanske publikacije Middle East Eye. „Kao što znamo, ovo nije prvi put da se odvija tako otvoreni rat informacijama između CIA i Trampove administracije“, kaže on za DW podsećajući na istragu o eventualnoj umešanosti Rusije u Trampovu kampanju i predsednikove napade na bivšeg direktora CIA Džona Brenana.

CIA ima snimke?

Trampova izjava u kojoj je praktično izuzeo zvanični Rijad od odgovornosti u slučaju Kašogi kritikovana je sa mnogih strana. Šef Bele kuće je ipak u svom maniru nastavio, objavivši na Tviteru da CIA „nije imala jasan zaključak. Oni imaju osećaj da se nešto desilo… ne znam da li će iko moći da zaključi da li je prestolonaslednik to uradio.“

Insajderi očekuju da CIA novim dokazima poklopi Trampa, možda već narednih dana. Turski mediji su prvi javili da je direktorka te obaveštajne agencije Đina Hejspel prenela turskim zvaničnicima da je CIA u posedu audio-snimka na kojem se čuje kako princ lično izdaje uputstva da se Kašogi ućutka.

Kašogi je ubijen početkom oktobra u konzulatu svoje zemlje u Istanbulu gde je došao da podigne dokumenta neophodna za venčanje. Tek je pod velikim međunarodnim pritiskom kraljevska kuća u Rijadu promenila svoje prvobitne verzije i priznala da je kolumnista Vašington posta ubijen u konzulatu, ali navodno neplanirano, tokom svađe koja je eskalirala. U Saudijskoj Arabiji se vode postupci protiv petorice optuženih koje analitičari opisuju kao farsu.


Žrtva i nalogodavac? Kašogi (levo) i Mohamed bin Salman

Podele u Vašingtonu – ništa novo

Hol Gardner, profesor na Američkom univerzitetu u Parizu i autor knjige World War Trump kaže da su tokom brojnih administracija postojale podele između Saveta za nacionalnu bezbednost kojim rukovodi predsednik, CIA i Stejt dipartmenta. „Ipak deluje da je bez presedana to što je Tramp dao ličnu političku izjavu o aferi sa Kašogijem, napisanu nabusitim nediplomatskim rečnikom“, kaže Gardner za DW.

U spornoj izjavi je Tramp kao važan razlog za saradnju sa Rijadom naveo milijarde dolara saudijskih investicija u SAD, te značaj za otvaranje radnih mesta i nacionalnu bezbednost. „Obaveštajne službe nastavljaju da prikupljaju sve informacije, ali lako bi moglo biti da je prestolonaslednik znao za ovaj tragični događaj – možda jeste, možda nije!“, obznanio je Tramp.

Dejvid Hirst ipak veruje da tu neće biti kraj igrica moći. „Sada će CIA pustiti dokaze u javnost – ili kroz medije ili, što je verovatnije, kroz odbor za spoljne poslove u Senatu ili Predstavničkom domu koji je sada pod demokratskom kontrolom“, kaže on. Nešto slično je nagovestio i Adam Šif koji će uskoro preuzeti predsedavanje odborom za obaveštajne službe u donjem domu Kongresa.

Hirst je uveren da će nove informacije koje izađu na videlo biti runda koju će dobiti CIA, a da će Saudijci – i Tramp sa njima – još jednom morati da promene verziju priče.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Nov 27, 2018 6:41 pm

Smile Rizikuju živote za tri evra na dan

Kobalt i drugi metali iz Konga ugrađuju se u mobilne telefone i automobilske delove širom sveta. Rudari u provinciji Katangi i pored toga žive u najtežem sitomaštvu, a radeći rizikuju zdravlje i život.



Kipuši je mali grad na jugoistoku Demokratske Republike Konga. Taj region je nekada bio kičma kongoanske privrede. Tu se i danas eksploatišu zlato, bakar, cink i kobalt. Decenijama je rudnicima upravljala državna firma Žekamin, ali ona je sada gotov sasvim propala.

Sedmogodišnji Polen sedi pored svoje majke Priske usred površinskog kopa koji počinje u blizini centra grada i obuhvata nekoliko desetina hektara. Priska razbija kamenje u nadi da će unutra naći kobalt. I majka i sin su prekriveni prašinom. Kamenje, prašina, jako sunce i grub ton međusobnog ophođenja rudara – to je Polenov svet. Pri tome je najveća želja njegove majke da ga pošalje u školu. „Život je postao veoma težak otkako je firma Žekamin u krizi. Moramo da radimo ovako da bismo platili školovanje za decu", kaže Priska. Rad je težak, a u „dobrim" danima ona dobije oko 5000 kongoanskih franaka – što je oko tri evra. No, to nije pravilo. „Ne uspevam da svakog dana nešto prodam", kaže.

Lepa vremena postoje samo u sećanju

Polenov mlađi brat Žano dolazi sa torbom u ruci. Unutra je pesak pomešan sa crnim kamenčićima – verovatno kobalt. Priskina deca svako jutro prate svoju majku ovamo u nadi da će naći dragoceni mineral. Nijedno od dece ne ide u školu. Njihova priča je slična pričama hiljada drugih porodica koje rade u rudnicima regiona.



Rudnik kobalta u Kipušiju

Žekamin, nekadašnji gigant kongoanske rudarske industrije, već više od petnaest godina se bori da preživi. Nekoliko vlada je bukvalno opljačkalo taj koncern. Dobici su veoma retko ulagani u održavanje rudnika. Najveći deo njih je danas u rukama stranih koncerna – ali ne i ovaj u Kipušiju. Tu se danas još sve radi rukama a na takvim mestima vlada zakon jačeg.

Nekada je firma bila najveći poslodavac u rudarskoj provinciji Katangi. Za Žekamin radi više od 33.000 ljudi, mnogi od njih – u Kapušiju. „Bio je to grada sa kućama koje su pripadale Žekaminu, sa rekreativnim i sportskim centrima, školama i bolnicama", seća se aktivista i preduzimač Alen Mvambenu: „Nisam znao da škola uopšte može da se plaća. Moj otac je sve dobijao besplatno – uključujući i toalet-papir." No, sve tu to sada samo sećanja.

Uz sve nedaće – još i radioaktivnost

Danas postoje još samo bleda sećanja na dobra vremena. Priska je davno izgubila supruga. Kaže da je i sama bolesna: „Kada bih danas otišla kod lekara zbog upale mokraćnih puteva koja me muči, on bi me samo poslao kući. U bolnici su rekli da ne bih smela više da radim ovde. Ali, nemam izbora". Mnogi ljudi su, kaže, pokušali da preduprede bolest antibioticima, ali majke donose na svet bolesnu ili mrtvu decu.

„To je tužna igra. Mi ne zarađujemo gotovo ništa. Zbog propadanja Žekamina, mi u rudnicima radimo zajedno sa našim ženama i decom, a svake nedelje sahranjujemo rođake i bivše rudare", žali se jedan drugi radnik. I dodaje da nema alternativa. „Ako ne budemo radili ništa, umrećemo od gladi. Ovde je sve pomrlo zbog Žekamina."

Ono što najmanji broj ljudi zna: ispitivanja uzoraka metala iz Kipušija su pokazala da u njima ima tragova radioaktivnog uranijuma – kojem su kopači izloženi bez ikakve zaštite. Iz dana u dan.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Nov 29, 2018 4:45 pm

Smile Beograd-Priština: Cilj je sve dalje

Odnosi Srbije i Kosova su u silaznoj spirali, a kraj se još uvek ne nazire, ocenjuje „Noje cirher cajtung“. Cilj dijaloga Beograda i Prištine, koji bi trebalo da otvori put ka članstvu u EU, postao je znatno udaljeniji.



„Situacija se naročito zaoštrila u utorak (27.11.) kada su gradonačelnici četiri opštine na severu Kosova koje naseljavaju Srbi, podneli ostavke“, piše Noje cirher cajtung. „Istovremeno, lokalna uprava najavila je obustavljanje svake vrste saradnje sa kosovskom državom. U severnom delu Mitrovice usledili su protesti protiv vlade u Prištini.“

Švajcarski list objašnjava da je „neposredni okidač za proteste bila prošlonedeljna odluka kosovske vlade da carine na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine poveća na sto odsto. A to je opet bila reakcija na prethodno odbijanje kosovskog zahteva za članstvom u međunarodnoj policijskoj organizaciji Interpol, u Dubaiju. Priština smatra da je za to odgovorna kampanja Srbije.“

Frustracija na Kosovu

„Iako članstvo u Interpolu za većinu Kosovara ima samo simbolično značenje, deset godina nakon proglašenja nezavisnosti frustracija zbog nedovoljnog napretka na putu kao potpunom priznanju Kosova kao nezavisne države sasvim je realna. Na to dolazi i stagnacija u drugim oblastima. I pored drugačijih obećanja vlade u Prištini, za putovanja kosovskih državljana u zemlje EU će po svemu sudeći i naredne godine biti neophodne vize. Srbija tu situaciju zna da iskoristi, pa tako ministar spoljnih poslova Dačić po svetu preispituje priznanje Kosova. Zaista, srpskoj diplomatiji nedavno je pošlo za rukom da nekoliko manjih država povuče odluku o priznanju.“

List ukazuje da je, pored uvođenja carina, srpsku stranu razljutila i policijska akcija na severu Kosova i više hapšenja u vezi sa ubistvom Olivera Ivanovića. „On je“, piše „Noje cirher cajtung“, „bio jedan od malobrojnih umerenih glasova na severu Kosova. Kao i svi Srbi, protivio nezavisnosti Kosova, ali koji je izbegavao uobičajenu antialbansku retoriku, ukazujući pre svega na probleme sa moćnim mafijaškim strukturama koje često imaju podršku u Beogradu.“


Sednica Vlade Kosova na kojoj je doneta odluka o uvođenju carina Srbiji i BiH

Sve dalje od kompromisa

„Zaoštravanje frontova pokazuje koliko su se obe strane udaljile od pragmatične spremnosti za postizanje kompromisa, a koja je ovog leta – i pored svih rezervi – došla da izražaja kroz razmišljanja o razmeni teritorija. Nastavak dijaloga koji je inicirala EU, između šefova država Tačija i Vučića, dovedena je u pitanje. Cilj dijaloga, postizanje konačnog sporazuma između Beograda i Prištine, a koji bi trebalo da otvori put ka članstvu u EU, postao je znatno udaljeniji.“

Međunarodna zajednica sa zabrinutošću prati razvoj situacije. Evropska unija, misija UN na Kosovu i SAD, neuobičajeno jasno zahtevaju ukidanje kosovskih carina koje se kose sa Sporazumom o slobodnoj trgovini CEFTA i traže povratak za pregovarački sto. Priština je za sada nepopustljiva i u tome ima podršku Albanije. U Srbiji se trenutno zahteva povlačenje Srpske liste iz koalicione vlade u Prištini, što bi značio njen kraj. Time bi se situacija dodatno zaoštrila“, piše „Noje cirher cajtung“.

„Apelujemo na sve strane…“

Agencija dpa kratko prenosi da je nemačka Vlada od Srbije i Kosova zatražila da se, s obzirom na pogoršanje bilateralnih odnosa, što pre vrate za pregovarački sto. Portparol vlade Štefan Zajbert u sredu je kritikovao to što Srbija nije omogućila pristup Kosovu međunarodnoj policijskoj organizaciji Interpol, ali je dodao i da Berlin „nema nikakvo razumevanje“ za nedavno kosovsko uvođenja carina na robu iz Srbije od sto odsto.

„Apelujemo na sve strane da izbegavaju eskalaciju“, poručio je Zajbert i istakao da je sveobuhvatna normalizacija centralni deo pregovara o priključenju Srbije Evropskoj uniji.

Priredio Boris Rabrenović
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 4 od 6 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu