Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 5 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 5 Gosta :: 2 Provajderi

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» DW - svetska scena i region Balkana
Juče u 8:37 pm od Brave Heart

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 8:25 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 7:34 pm od Brave Heart

» Sav taj blues
Juče u 12:05 am od Davidova

» Milovan Brkić...
Uto Dec 11, 2018 11:58 pm od Davidova

» Starački dom
Uto Dec 11, 2018 11:39 pm od Davidova

» EKV bend za citavu vecnost
Uto Dec 11, 2018 11:18 pm od Davidova

» Lične fotografije
Uto Dec 11, 2018 11:07 pm od Davidova

» Usamljenost
Uto Dec 11, 2018 10:56 pm od Davidova

» Šta vas privlači kod žene?
Uto Dec 11, 2018 10:52 pm od Davidova

» Misli velikih
Uto Dec 11, 2018 10:37 pm od Davidova

» Q
Uto Dec 11, 2018 10:26 pm od Davidova

» Vesti iz sveta astronomije...
Uto Dec 11, 2018 6:52 pm od Brave Heart

https://2img.net/h/s1.postimg.cc/2jaw3c4r7j/logo-cir.png
https://2img.net/h/s28.postimg.cc/sbinr7rvx/bloggif_58f133ee2ca1e.png
https://2img.net/h/s10.postimg.cc/s8x6lw7bt/GF-_Logo12.png
https://2img.net/h/s17.postimg.cc/p630tcadr/vremenska_prognoza.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


DW - svetska scena i region Balkana

Strana 3 od 6 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Nov 13, 2018 8:16 pm

Smile Ana Brnabić - razapeta između 19. i 21. veka

Premijerka Srbije Ana Brnabić je u Berlinu bila gošća privredne konferencije koju je organizovao nemački dnevni list Zidojče cajtung. Glavna tema konferencije je bila digitalizacija, a Brnabićeva je govorila i o Kosovu.


Ana Brnabić na konferenciji Zidojče cajtunga

Uoči dolaska srpske premijerke Ane Brnabić u Berlin, u nekolikim medijima su se pojavili poduži hvalospevi projektu digitalizacije Srbije koji je praktično zaštitni znak predsednice Vlade Republike Srbije.

Tekstovi su uglavnom puni optimizma o ideji Srbije kao novom „hubu" za start-ap firme; Beograd se u nekoliko navrata poredi s Berlinom a na jednom mestu i s Tel Avivom a čak se primećuje i da je srpska metropola geografski na pola puta između ova dva grada. Beograd i Novi Sad kao gradovi u kojima se noći provode na žurkama a danju smišljaju nove digitalne strategije.

Digitalna iskustva i vizije

S takvom slikom svoje zemlje Ana Brnabić je učestvovala na privrednoj konferenciji dnevnika Zidojče cajtung - koji je preko vikenda i objavio jedan od gore pomenutih optimističnih tekstova - i hrabro sela za sto s predsednicima vlada zemalja koje su u ostatku Europe već odavno pojam za uspešno prodiranje digitalizacije u sve pore života: Islanda i Estonije. I iz 10-minutnih izlaganja troje državnika se odmah videlo gde su prioriteti. Dok Srbija digitalizaciju isključivo vidi kao proces koji će poboljšati privrednu situaciju zemlje ili u prvom redu privući investitore, zemlje poput Islanda i Estonije sa svojom decenijskom tradicijom e-governmenta digitalizaciju vide na prvom mestu kao nešto što stoji na usluzi građanima a ne onima koji bi došli u zemlju da bi zaradili novac. Srbija se ni po čemu, a pogotovo ne kad je u pitanju veličina (samo Beograd ima više stanovnika od Estonije i Islanda zajedno) ne može porediti s Islandom i Estonijom ali namera organizatora je bila, kako je naglašeno u najavi, da se uporede iskustva trojih evropskih država, „Digitalna Evropa: tri zemlje i njihove vizije". Pritom se u nekoliko navrata tokom rasprave moglo čuti da i tehnološki mnogo razvijenije zemlje poput Nemačke godinama zaostaju za zemljama kao što je Estonija i Island. Bar u tom pitanju je Srbija sa svojom premijerkom u prednosti jer digitalizaciju shvata ozbiljno i ne govori - kao kancelarka Angela Merkel pre nekoliko godina - o internetu kao „nepoznatoj zemlji".

Optimizam sa senkom

Pored tolike digitalne euforije, srpskoj premijerki je tokom boravka u Berlinu ostalo malo vremena za službeno deklarisan najvažniji spoljnopolitički cilj Srbije - ulazak u Evropsku uniju. O tome je ona govorila dan ranije, u ponedeljak u, fondaciji Kondrad Adenauer bliskoj Demohtrišćanima. I tu je, kako je primetio voditelj rasprave i dobar poznavalac prilika na jugoistoku Evrope, dopisnik Frankfurter algemajne cajtunga Mihael Martens, vladao optimizam, ako ni zbog čega drugog a ono zbog činjenice da organizator naziv večeri „Budućnost Srbije u EU" nije stavio pod znak pitanja, nego izneo kao gotovu činjenicu. No, stiče se utisak da je, kada je reč o optimizmu, na tome i ostalo. Pregovaračka poglavlja se doduše otvaraju, zemlja sprovodi reforme, napreduje, ali šta ako do tog famoznog trenutka ulaska u Evropsku uniju ne dođe 2025. nego mnogo kasnije, zapitala se srpska premijerka. – Ništa: „Da se sutra prekinu pregovori, ja bih nastavila sa svojim poslom kao da se ništa nije dogodilo".


"Da se prekinu pregovori, nastavila bih sa svojim poslom" - Ana Brnabić u Berlinu u fondaciji Konrad Adenauer

Hrvatska dodatno zakomplikovala stvar

Brnabićeva jeste zaključila kako „pregovori teku dobro i brzo“ ali, na kraju krajeva, ne zavisi sve od Srbije nego i od skepticizma koji vlada među građanima Evropske unije kada je u pitanju proširenje. „Ja imam razumevanja za taj skepticizam. Da sam ja građanka jedne od zemalja-osnivača EU-a i sama bih bila skeptična, posebno nakon poslednja dva kruga proširenja“, rekla je Ana Brnabić okupljenim gostima skupa, ciljajući na susede, Rumuniju, Bugarsku i pre svega Hrvatsku. Zapadnog suseda Brnabićeva se još jednom setila i nešto kasnije tokom izlaganja kada je primetila da je Hrvatska svojim nepriznavanjem odluke arbitražnog suda o granici sa Slovenijom „dodatno zakomplikovala" i otežala put Srbije u EU.

Kompromis u budućnosti

Izgleda da je pitanje Kosova sadržanog u famoznom 35. pregovaračkom poglavlju ipak i dalje najveći problem. „Za ostale članice Evropske unije poglavlje 35 je bilo simbolika ali nama je ono najveća prepreka", rekla je Brnabićeva i utvrdila da je rešenje u kompromisu. No kako bi taj kompromis trebalo da izgleda - to nije poznato s obzirom na to da je srpska premijerka i u Berlinu ponovila da „Srbija nikad neće priznati nezavisno Kosovo" nego da je spremna na neko „međurešenje". A o njemu ništa nije moglo da se nasluti ni u ponedeljak, pogotovo nakon premijerkine opaske kako je Kosovo pre 10 godina priznato „mimo demokratskih principa". Premijerka je možda najbolje opisala podeljenost svoje funkcije konstatacijom da posle sastanka na kojem se bavi „četvrtom industrijskom revolucijom" i digitalizacijom Srbije mora da se posveti stvarima koje pripadaju „19. veku" tj. etničkim sukobima na Kosovu.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Nov 14, 2018 5:46 pm

Smile Umorna kancelarka

Sve smo to već čuli. Kancelarka Angela Merkel u svom govoru pred Evropskom parlamentom nije iznela neke nove ideje. Njena poruka pre svega glasi: sačekajte mog naslednika, smatra Bernd Rigert.



Francuski predsednik Emanuel Makron za mnoge prijatelje Evropske unije, dugo je važio kao nosilac nade. Sa mladalačkim zanosom predložio je niz reformskih projekata u cilju produbljivanja evropske integracije u spoljnoj, odbrambenoj, monetarnoj i ekonomskoj politici. Sa strašću i i sposobnošću da uveri, razvio je svoje vizije. Ipak, ta nadahnuća bi u osnovi trebalo da sprovedu drugi. Pre svega se od vlade u Berlinu očekuje da pomogne Makronu tako što će s radošću da realizuje njegove ideje. Igra, međutim, ne teče tako jednostavno.

Pre će biti da u kancelarskom uredu u Berlinu uzdržano reaguje na smele inicijative iz Pariza. Angela Merkel sebi je dala u zadatak da Makronove ideje svede na ono što je izvodljivo. Ona je to u svom govoru u Evropskom parlamentu u Strazburu još jednom jasno pokazala. Ona Angela Merkel ponovo se založila za one reformske korake koji su sa Francuskom već više puta usaglašeni: evropske jedinice za brzu intervenciju koje bi u jednom trenutku trebalo da prerastu u „pravu“ evropsku vojsku, bankarska unija koja bi ulagače na kraju trebalo da potpuno zaštiti od rizika, budžet za investicije u evrozoni i solidarna politika koja reguliše migrantske i azilantske probleme.

Na francusku kritiku da Nemačka blokira napredak, Merkelova se osvrnula indirektno – drugačije se ne može razumeti njeno obećanje da do polovine decembra želi da budu postignuti konkretni rezultati kada je reč o oporezivanju digitalnih preduzeća i bankarskoj uniji. Plan je dogovoren s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom još u junu Mezebergu.

Poznate stvari

Nemačka kancelarka ponovila je poznate stvari. Novi predlozi i vizije, u kom pravcu bi EU trebalo da se razvija – to se nije se čulo iz usta Angele Merkel. Ona je u svom govoru u Evropskom parlamentu propustila priliku da skicira svoju evropsku zaostavštinu. Uputila je opomenu Poljskoj, Mađarskoj, Italiji i drugima zbog toga što se ne pridržavaju pravila pravne države, solidarnost je bila centralni pojam njenog govora. Sve to se do sada već moglo čuti.

Kancelarka je u Strazburu doduše citirala Valtera Halštajna, jedinog Nemca koji je do sada bio predsednik Evropske komisije. On je još 1969. godine ocenio da je evropski projekat „neviđeno smeo“. Ta smelost Merkelovoj je nedostajala.

Nemačkoj kancelarki verovatno je jasno da bio ovo mogao da bude njen poslednji veliki govor u Evropskom parlamentu, demokratskom predstavništvu oko 500 miliona građanki i građana Evropske unije. Nakon što je odstupila sa funkcije predsednice Hrišćansko-demokratske unije (CDU), Angeli Merkel su i dani u kancelarskom uredu verovatno odbrojani. Ali najveća zemlja-članica EU – Nemačka – i bez savezne kancelarke Merkel, političarke koja se više od 12 godina zalagala za stabilnost i pragmatizam, u EU će igrati odlučujuću ulogu. Merkelova je bila uzdržana i brinula se za ono što je izvodljivo. Sa ovom kancelarkom, u Strazburu je to postalo jasno, više se ne pokreće mnogo. Državnica na izmaku mandata, „ćopava patka“ koja je još jednom raširila krila.

Pariz će morati da sačeka Berlin

Emanuel Makron, francuski predsednik koji se i sam u sopstvenoj zemlji pod ogromnim političkim pritiskom, moraće da na narednog partnera (ili partnerku) u Berlinu čeka još neko vreme. Još nije jasno da li će promena – a time i novi zamah – doći pre izbora za Evropski parlament u maju 2019. godine. A to su izbori za koje je Makron sebi postavio kao cilj da populiste, neprijateljski raspoložene prema EU, zadrži što je moguće slabijim. Ali proevropska kampanja sa paralisanom kancelarkom koja ima bukagije nogama biće teška.

Ipak, jedno je jasno: ni naredni nemački šef ili šefica neće sprovoditi Makronove ideje „jedan kroz jedan“. U EU se uvek radi o kompromisu. U tome je snaga Evrope. Osim toga, Francuska i Nemačka ne odlučuju same. Interesi ostalih 26 članica moraju takođe da budu uzeti u obzir. Na to je Angela Merkel upozorila u Strazburu. A predsednik Makron trebalo bi da je čuo tu poruku.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Nov 14, 2018 5:52 pm

Smile Tiranija ne može biti stabilna

Od duha promena i nade u bolje sutra koje je donelo tzv. „Arapsko proleće“, ostalo je malo toga. Pa ipak, povratak u stanje kakvo je bilo pre 2011. godine je nemoguć, smatra Loaj Madhun.



Osam godina nakon revolucionarnog zamaha koje je donelo „Arapsko proleće“, dovoljan je samo letimičan pogled na političku kartu pa da se shvati da od nade ljudi da će živeti žive u dostojanstvu i demokratiji, nije ostalo mnogo.

Umesto zahteva „Hleba, slobode i socijalne pravde“, u arapskom svetu izbio je pravi ustanak. Bila je to najmasovnija mobilizacija arapskog naroda u novijoj istoriji, a pratili su je haos i razaranja. Libiji preti raspad države. U Jemenu – zemlji koja je simbol arapskog siromaštva – vlada najveća humanitarna katastrofa na svetu, kako to navode UN. A u Egiptu ponovo grobna tišina i varljivi, zastrašujući mir.

Istovremeno, nekoliko država u tranziciji mutiralo je u zemlje iz kojih se prenose konflikti. Kompleksni sukob u Siriji je, nakon višegodišnjih brutalnih sukoba s verskom pozadinom postao, zamenski rat kako na regionalnom, tako i na međunarodnom planu. Narodni ustanak protiv vladavine i terora Asadovog klana pretvorio se u sukob svetskih razmera.

Samo bi u Tunisu, zemlji kolevci „Arapskog proleća“, tranzicija iz diktature u demokratiju mogla da uspe. Ali i tu samo ako ta zemlja preuzme kontrolu nad sopstvenim ekonomskim problemima. Zapad bi u svakom slučaju trebalo da nastavi da neguje i kultiviše tunišanski model demokratije.

Elite su podbacile

Kako je sve to moglo da se dogodi? Zašto je tako malo ostalo od duha promena i nade u bolji život u slobodi i dostojanstvu? Svakako da ima mnogo razloga za to. Prvenstveno bi ih trebalo tražiti u prošlosti i nasleđu koji su iza sebe ostavile diktature, a manje u kulturi. Da bismo razumeli situaciju, moramo znati jednu činjenicu: „Arapsko proleće“ je bilo izraz krize, nije ono izazvalo krizu arapskih nacionalnih država.

Glavni uzrok krize je to što su tamošnje vladajuće (vojne) elite u kolosalnoj meri podbacile kada je reč o izgradnji moderne države. Te elite kontrolišu slabe institucije i državne resurse i često ih koriste samo da bi prigrabile ličnu korist. One su se postepeno udaljavale od svakodnevice u kojoj žive „obični Arapi“, od briga s kojima se suočavala većina stanovništva. Tako se recimo prekid sporazuma o socijalnim davanjima – naročito u Egiptu – pokazao kao razarajući faktor kada je reč o identifikaciji arapskih građana sa sopstvenim državama. I tako su skoro sve arapske „republike straha“, vremenom postajale ekonomski sve slabije, a politički sve represivnije.

Kao protivteža razvile su se islamističke stranke, ali su one istovremeno ometale razvoj društva. Drugu opciju – liberalno-građansko uređenje – arapski režimi svesno su suzbijali. Arapske despote nisu u toj meri zabrinjavali islamisti, jer su znali da će se Zapad – ako dođe stani-pani – pre odlučiti za njih jer su „manje zlo“ od islamista.

Zapad mora da uslovi pomoć

Restauracija autoritarnih sistema u mnogim arapskim državama u tranziciji, koja je počela 2013. godine, ne daje nikakav odgovor na velike izazove sadašnjosti i budućnosti. Takav razvoj događaja zabrinjava, posebno nakon što su se socijalni i -ekonomski uslovi, koji su konačno i doveli do arapskih revolucija, u ogromnoj meri pogoršali.

Danas svaki treći Arapin ima manje od 23 godine i u arapskom svetu je u narednih 20 godina potrebno stvoriti 50 miliona radnih mesta. Pri tom niko ne zna kako da se to uradi. U tom kontekstu može se pretpostaviti da se zemljama poput Egipta, bez dalekosežnih političkih i ekonomskih reformi, uskoro neće moći upravljati.

Upravo tu bi Zapad morao da počne da deluje: Nemačka i njeni partneri morali bi da uslovljavaju pomoć koju nude. To podrazumeva napredak (čak i sasvim mali) u borbi protiv široko rasprostranjene korupcije, u sprovođenju ekonomskih reformi za srednju klasu i u jačanju civilnog društva i vladavini prava.

U zapadnim prestonicama trebalo bi da se distanciraju od iluzije stabilnosti u navodno snažnim, a represivnim zemljama. Jer tiranija nikada nije bila, niti može biti stabilna.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Nov 14, 2018 5:55 pm

Smile Da li će Orban spasiti druga Gruevskog?

Raspisana je poternica za bivšim makedonskim premijerom Nikolom Gruevskim koji je u Mađarskoj zatražio azil. Izvori DW u Skoplju kažu da neće biti političkog dila i da će vlast učiniti sve da begunac ode u zatvor.



Makedonske vlasti su dobile potvrdu mađarskih kolega da je Nikola Gruevski u Mađarskoj gde je zatražio politički azil, a nakon toga je za njim raspisana međunarodna poternica. Gruevski se u utorak javio putem Fejsbuka, tvrdeći da je u Budimpešti, gde se sklonio zbog „bezbrojnih pretnji po život“.

Poznavaoci prilika u Skoplju kažu za DW da bi se od članice EU kakva je Mađarska moglo očekivati da izruči Gruevskog. Posebno jer „pretnje po život“ nisu realne, naprotiv – Gruevski je imao šestočlano policijsko obezbeđenje sve do prošlog četvrtka (8. novembar) uveče, kada je na njegov lični zahtev obezbeđenje povučeno.

Okolnosti tog događaja nisu potpuno jasne. Jer baš je 8. novembar isprva bio krajnji rok da se Gruevski javi na izdržavanje dvogodišnje zatvorske kazne te je nejasno kako je mogao da izmakne pažnji institucija. Veruje se da je Gruevski te večeri ili noći i napustio Makedoniju. On od jula prošle godine ne poseduje pasoš koji mu je tada oduzet u sklopu istrage Specijalnog tužilaštva.

Dobre veze sa Orbanom

Uprkos špekulacijama da je nelegalno napustio Makedoniju te preko Srbije došao do Mađarske, za sada nema potvrde da li je išao tom rutom. DW do zaključenja ovog teksta nije dobio odgovor na upit postavljen srpskom Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Odnosi Gruevskog i mađarskog premijera Viktora Orbana su bili prilično srdačni, posebno od vrhunca izbegličke krize 2015. godine. Orban je bio gost u nekoliko predizbornih kampanja VMRO-DPMNE, a Mađarska je donirala bodljikavu žicu koja je postavljena na granici sa Grčkom. Poslednji susret Gruevskog i Orbana za koji se zna odigrao se krajem septembra prošle godine na Ohridu.

Pojedini mađarski mediji navode da je tada Orban obećao Gruevskom zaštitu u slučaju da mora u zatvor. Najhrabrije teorije idu do toga da je mađarski premijer stavio Gruevskom na raspolaganje privatni avion za beg.

Izvori iz socijaldemokratske vlasti premijera Zorana Zaeva demantovali su za DW nagađanja da se zapravo radi o dilu sa Gruevskim i njegovom puštanju u egzil. Najavljuju da će preduzeti sve mere da se bivši premijer vrati u Makedoniju i odsluži zatvorsku kaznu. „Gruevski je ovim činom pao na najniže moguće grane jer nije skupio hrabrosti da se suoči sa kaznom za svoja zlodela“, kaže jedan od sagovornika DW iz makedonskih vlasti.

Osumnjičen u još četiri slučaja

Gruevski je pravosnažno osuđen na dve godine zatvora zbog protivzakonite kupovine luksuznog blindiranog mercedesa dok je bio premijer. Prema tvrdnjama današnjeg šefa konzervativne VMRO-DPMNE Hristijana Mickoskog, ta presuda je apsurdna jer je vozilo i dalje u voznom parku Vlade koju sada vode Socijaldemokrate.

Sa druge strane, poslanik vladajućih socijaldemokrata Gordan Georgiev smatra da će bekstvo Gruevskog „otrezniti i najpijanije umove koji su mislili da on nekog i nešto brani osim od početka do kraja – sebe samog. Njegovo bekstvo je kratkoročni gubitak za VMRO-DPMNE, ali dugoročno mogućnost za obnovu i proces unutrašnje konsolidacije“, napisao je Georgiev u autorskom tekstu za DW.

Gruevski je inače osumnjičen u još četiri slučaja koja istražuje Specijalno tužilaštvo u Skoplju. Danima pred njegov beg se u javnosti razmatralo da li će predsednik zemlje Đorđe Ivanov, dugo godina intimus Gruevskog, iskoristiti svoje pravo da ga amnestira. Ivanov o tome ćuti.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Nov 14, 2018 7:31 pm

Smile „Opasna igra Zagreba sa BiH”

Hrvatska, isto kao i Srbija, teži teritorijalnoj podeli Bosne i Hercegovine, piše za berlinski „Tagescajtung“ dugogodišnji dopisnik iz jugoistočne Evrope Erih Ratfelder, koji poslednjih godina živi u Sarajevu i Splitu.



Hrvati u Bosni i Hercegovini imaju u susednoj Hrvatskoj važne zagovornike. I premijer Andrej Plenković i predsednica Kolinda Grabar Kitarović mesecima pokušavaju, naročito u Briselu, da u centar diskusije stave „potlačene Hrvate“. Prema njihovim rečima, Hrvati u BiH nemaju ista prava kao drugi konstitutivni narodi. Oni moraju da se bore za očuvanje svog identiteta, a izborni sistem ih pri tome dovodi u veoma nepovoljan položaj.

Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) – vladajuća stranka u Hrvatskoj, a pre svega njen ogranak u BiH – glasno traži reviziju izbornog zakona. Ustavni sud im je 2017. čak i dao pravo. Međutim, ta presuda je u suprotnosti s poimanjem prava Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. HDZ smatra da je u nepovoljnom položaju, jer u Federaciji BiH svi građani – dakle i Bošnjaci – smeju da biraju hrvatskog člana Predsedništva BiH. S obzirom na to da je na taj način u Predsedništvo BiH izabran Željko Komšić, Hrvat levo-liberalne orijentacije, glavni kandidat nacionalističke desnice Dragan Čović ostao je praznih ruku.

To je ponukalo vladu, ali i predsednicu susedne države Hrvatske, da krenu u diplomatsku ofanzivu. U to spada i dovođenje u pitanje postojanje Bosne i Hercegovine. Konzervativni i desno-radikalni političari u Hrvatskoj i BiH sve otvorenije traže „treći entitet“. Pored Republike Srpske, kojom vladaju Srbi, sada bi, prema mišljenju Hrvata, trebalo podeliti i Federaciju BiH. Teritorije na kojima dominiraju Hrvati trebalo bi, prema njihovom mišljenju, odvojiti i formirati entitet „Herceg-Bosnu“.


Erih Ratfelder, dopisnik „Tagescajtunga“ iz regiona jugoistočne Evrope

Paradržava „Herceg-Bosna" postojala je još za vreme rata, od 1992. do 1994. Tadašnje rukovodstvo pod ultradesničarskim predsednikom Matom Bobanom, želelo je da, kao i Radovan Karadžić sa srpske strane, podeli BiH. I Hrvati su tada počeli da sprovode etničko čišćenje, zbog čega je njihovo celokupno rukovodstvo osuđeno u Hagu na dugogodišnje zatvorske kazne.

Hrvatska, isto kao i Srbija, a kako se mnogi pribojavaju, teži teritorijalnoj podeli BiH. Prema rečima pisca, režisera i socijaldemokrate iz Sarajeva Gradimira Gojera, koji se, kao i Željko Komšić, svrstava u Hrvate, HDZ se sve više razvija u nazadnu, desno-radikalnu snagu. Ta partija pokušava da rehabilituje ne samo zločine proteklog rata već i zločine hrvatskih fašista – ustaša iz Drugog svetskog rata.

Hrvatska desnica je osokoljena, jer status Hrvatske kao članice EU može da koristi kako bi podržala nacionalističke snage u BiH. Ali i zato što može da računa s podrškom Mađarske i Poljske.

„Nakon uspeha na Svetskom prvenstvu u fudbalu, deci je dozvoljeno da u ustaškim uniformama javno koriste ustaški pozdrav ’Za dom spremni’. Sportski uspeh koristi se za ’ustašizaciju’ društva“, kaže Gojer i dodaje da se mladi odgajaju da mrze druge.

Na posljednjim izborima, 7. oktobra, levo orijentisane, nenacionalističke partije u bošnjačkim i etnički mešanim sredinama, ostvarile su prevlast. Tako je antinacionalistička „Naša stranka“ na užem području Sarajeva sada najjača politička partija.

Zato je hrvatskim nacionalistima postalo teže da sprovode svoju politiku koja za cilj ima podelu stanovništva, nadaju se u diplomatskim krugovima u Sarajevu.

Autor teksta, Erih Ratfelder, dugogodišnji je dopisnik lista „Tagescajtung“ iz Berlina sa područja jugoistočne Evrope. Studirao je istoriju, političke nauke i filozofiju na Univerzitetu Ludvig Maksimilijan u Minhenu i na Slobodnom univerzitetu u Berlinu. Nakon zabrane ulaska u DDR i zemlje bivšeg Varšavskog pakta, 1987. je počeo da izveštava sa Balkana, između ostalog i o ratovima u Sloveniji i Hrvatskoj, a potom i o ratu u BiH. Godine 1997. pratio je događaje na Kosovu, a 1998. ga je vlada u Srbiji proglasila nepoželjnom osobom, nakon čega je morao da napusti Kosovo. Nakon rata na Kosovu, ta zabrana je ukinuta. Ratfelder živi i radi kao slobodni novinar u Sarajevu i Splitu.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Nov 15, 2018 5:32 pm

Smile NAKON GOSTOVANJA NA DW

„Bahati novinar“ i laži jedne premijerke

Gostovanje Ane Brnabić u „Zoni konflikta“ DW u tabloidima je opisano kao hrabra odbrana Srbije pred bezobraznim novinarom. Ipak, istina je da je premijerka jedino branila laži koje promoviše naprednjački režim.



Nastup srpske premijerke Ane Brnabić u „Zoni konflikta“ veoma je zanimao čitaoce DW i taj će intervju verovatno biti jedan od naših najčitanijih tekstova godine. Ali ostavio je očito snažan utisak i na beogradske tabloide koji su se utrkivali u uvredama na račun novinara Tima Sebastijana, jer je za početak postavljao pitanja koja vlastodršci u Srbiji retko kada čuju. To, doduše, manje govori o nedostatku hrabrosti srpskih novinara, a više o stanju slobode štampe koju je Brnabić u intervjuu predstavila kao postojeću.

Sebastijan je u nizu tabloidnih glasila bliskih režimu ocenjen kao „bezobrazan i nevaspitan“, „bahat“, „neprofesionalan i pristrasan“, a sa druge strane se navodi da je premijerka žestoko branila Srbiju usred Berlina.

Odbrana Ane Brnabić je bila sasvim u stilu radikalsko-naprednjačke retorike, koja metodama opstrukcije ostavlja utisak nadmoći u polemikama. Jednostavno, kad vas pitanja sateraju u ćošak, vi izmislite neki citat i odmah optužite drugu stranu da nema pojma, baratate proizvoljnim tvrdnjama, ili, ako je intervju u sredu, prosto kažite da je danas četvrtak. Ostatak razgovora će tako umesto polemike na zadatu temu biti posvećen raspravi koji je danas dan.

To je Šešeljeva škola javnih nastupa koje se naprednjaci poslušno drže, a tu školu očito poštuje i srpska premijerka, koja za sada tvrdi da samo razmišlja da se učlani u Srpsku naprednu stranku. Istini za volju, Ana Brnabić nikada – makar u slučaju DW – nije izbegavala da izađe na crtu i njen je lični odnos prema medijima u tom pogledu korektan.

Igra terminima

No gostujući kod čuvenog voditelja Tima Sebastijana, poznatog po svojim hard talk intervjuima, Brnabić je već na početku pokazala kako izgleda meandriranje srpskih vlasti na temu Kosova. Sa jedne strane se tvrdi da Srbija neće priznati Kosovo, što je već sada očito uslov za ulazak u EU, a sa druge strane se prebrojavaju otvorena poglavlja i broje dani do 2025. godine. „Kada budemo primenili reforme, EU će doći kao prirodna posledica tih reformi. Ako žele da sačekaju, u redu. Ako ne žele, opet u redu“, rekla je ona.

Trebalo bi podsetiti da je Aleksandar Vučić 2015. najavio da očekuje da će Srbija postati punopravna članica EU do 2020. godine. Reklo bi se stoga da su vlasti, nakon što se preuzele evropsku agendu od bivše vlasti i sadašnje opozicije, odlučile da će to biti glavna šargarepa za birače u Srbiji. A to se uklapa u prazna obećanja o boljem životu koji samo što nije stigao.

„Žuti lopovi“

Tvrdnju da su bivše vlasti zemlju dovele pred bankrot ponovila je i Ana Brnabić. Ali je i podigla igru na viši nivo: „Srbija je pre četiri godine doslovno bila tri meseca pred bankrotom čime želim da kažem da smo morali da usmerimo sve svoje snage i napore u veoma teške, veoma nepopularne ekonomske reforme. Ne može se sve raditi u isto vreme.“ Dakle, dragi građani, vladavina prava i druge trice i kučine morale su da čekaju jer ne može sve odjednom. Ne valja biti alav.

Teza o bankrotu pred koji je Srbiju tobože dovela „žuta banda“ je omiljeno opšte mesto Naprednjaka jer em promoviše sadašnju vlast u spasitelja, em dodatno satanizuje opoziciju. Nikako, zaključuje se, ne bi bilo dobro da se „oni lopovi vrate na vlast“.

Pa ipak, zvanični podaci pokazuju da je javni dug 2012. godine iznosio 17,6 milijardi evra a da je do 2018. povećan na 23,6 milijardi, i da iznosi 58,6 odsto BDP. Srbija je najnižu tačku javnog duga imala pre deset godina kada je ona iznosila 28,3 posto BDP. Dodatni problem je što ekonomisti tvrde da novo zaduživanje ide u državnu administraciju, pokrivanje dugova javnih preduzeća i otplatu kamata.

Tim Sebastijan u srpskim tabloidima opisan kao nevaspitan

Kad već to može da se kaže, zašto da se pred međunarodnom publikom DW na engleskom ne kaže i da je Srbija „svetski lider u privlačenju stranih direktnih investicija“. Tako je Brnabić zaboravila onih pedesetak zemalja koje su, prema listi Svetske banke, prošle godine imale više stranih investicija od Srbije. Pomenimo samo neke: Gana, Etiopija, Dominikanska Republika, Rumunija, Peru…

Ili pak da je nezaposlenost „prepolovljena“ bez reči o tome da se desetine hiljada ljudi iseljavaju iz Srbije te da je kreativna metoda kojom Zavod za statistiku izračunava nezaposlenost nešto čemu bi se divili svi magovi svetske propagande.

Anegdote o medijskim slobodama

Sloboda medija je verovatno oblast koja doživljava najviše kritika iz Evrope. I dok premijerka Ana Brnabić za DW kaže da su Vučić i ona svakog dana na meti kritike medija („kao što i treba da bude u demokratskom društvu“), prećutkuje koji su mediji u pitanju, koliki su im tiraži i gledanost, te šta je sa mejnstrimom koji je odavno na kratkoj uzici.

Kao neku vrstu izgovora premijerka podseća na slučaj šutiranja novinara pre više godina (Velimir Ilić), ali ne pominje rvačke zahvate protiv novinara na otvorenom na dan inauguracije predsednika Srbije Vučića. Uostalom, kako je premijerku i upitao Tim Sebastijan nakon što je podsetila na Ilićevo šutiranje: „Dakle mislite da je poboljšanje to što se sada novinarima samo preti?“

Pa ako je već krenula sa anegdotama, poput one o Iliću i šutiranju, mogla je da ispriča da je taj isti Ilić još odavno pretio da će baciti Olju Bećković sa Beograđanke, ali da je kultnu emisiju te voditeljke ukinuo tek naprednjački režim.

Ili da ispriča recimo o Južnim vestima, koje su verovatno izabrane kao dovoljno mali i lokalni medij na čijem primeru bi trebalo poslati upozorenje ostalima. Poreski organi bukvalno mesecima kampuju u prostorijama tog portala, vlasnici su dobili rešenje o nepostojećem poreskom dugu, proveravaju partnerske firme, pa čak i članove porodica zaposlenih. A da u Srbiji ne postoje nikakve institucije svedoče nezvanične informacije koje su stigle do ovog medija da je prinudnu naplatu zaustavio lično predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Toliko o medijskim slobodama u Srbiji, vladavini prava i reformi institucija.

Šteta što gro srpskih medija nije iz tog dela razgovora za DW citirao jedinu vrednu rečenicu: na pitanje Tima Sebastijana o etiketama koje Aleksandar Martinović i drugi naprednjaci lepe novinarima, nazivajući ih izdajnicima i plaćenicima, Brnabić je, pre zamene teza, rekla: „Ne kažem da je to prihvatljivo.“ A ono što „nije prihvatljivo“ je, je li, neprihvatljivo. I to je vredna poruka premijerke njenim naprednjacima.

Srebrenica – sve, samo genocid ne

Trend glorifikacije ratnih zločinaca, koji se u Srbiji sve češće predstavljaju kao heroji i uzori, nije zaobiđen ni ovog puta. Slučaj pred Haškim sudom osuđenog generala Vladimira Lazarevića, koji je najavljivan kao predavač na Vojnoj akademiji, premijerka Brnabić je opisala kao „samo jedno predavanje“ i tu bi priča trebalo da bude zatvorena.

Međutim, Inicijativa mladih za ljudska prava upozorava na „kontinuiranu promociju ratnih zločinaca i najavu novih ratova, koja je oživela publikovanjem knjiga Nebojše Pavkovića i Vladimira Lazarevića od strane Ministarstva odbrane. Takođe, ratni zločinac Veselin Šljivančanin nas poziva sa naslovnih strana i sa TV ekrana u rat dok u istom danu mirovni aktivisti bivaju osuđeni zato što su izrazili protest zvižducima protiv osuđenog ratnog zločinca.“
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Nov 15, 2018 5:38 pm

Smile Nova dimenzija prkosa

U ponoć je istekao rok koji je EU dala Italiji da preradi svoj državni budžet. Umesto toga, Rim ne odustaje od budžeta sa ukalkulisanim deficitom. To je, između ostalog, jasan znak da zajednička valuta ima urođenu manu.


Mateo Salvini. Malo ko veruje da će on popustiti.

Uprkos državnom dugu od oko 131 odsto BDP, Rim do roka koji je odredila Evropska komisija nije prepravio budžet tako da dozvoljava deficit od 0,8 procenata. Umesto toga, stigla je izjava potpredsednika vlade Luiđija Dimaja da je „naše uverenje da je ovaj budžet ono što je ovoj zemlji potrebno kako bi ponovo stala na noge" i da Rim nema nameru da udovolji zahtevima Brisela. U tom budžetu predviđen je deficit od 2,4 odsto, ali i stručnjaci su uvereni da će on brzo postati mnogo veći.

Jedan od njih je i Joahim Štarbati, ekonomista i nezavisni nemački poslanik u Evropskom parlamentu: „Već i ta brojka zasnovana je na pretpostavkama koje nisu realne. Ako realno procenimo stopu ekonomskog rasta i nezaposlenosti, ako bolje pogledamo (u budžetu predviđene državne) izdatke, onda će deficit da bude daleko iznad tri odsto." Zato Evropska komisija i jeste zabrinuta zbog tvrdoglavosti Rima.

Isti novac, različite politike

Istovremeno, to najbolje pokazuje jednu od najvećih urođenih mana zajedničke valute: postoji zajednički novac, ali je fiskalna politika razdvojena. „U vreme kada je odlučeno da se platežno sredstvo ujedini, nije postojala spremnost, ili se nije bilo u stanju, da se ujedini i finansijska politika", tvrdi i Berhold Buš iz Instituta nemačke privrede u Kelnu. Nastojalo se da se pravilima u paktu o stabilnosti (takozvani „Maastrihtski kriterijumi") svakoj članici postave smernice za fiskalnu politiku. Ali to je u suštini ostalo mrtvo slovo na papiru: praktično sve zemlje su do sada na hiljade puta prekršile ta pravila.

To nas dovodi do druge velike urođene greške evra: u početku su predsednici vlada zemalja evrozone odlučivali o onome ko prekrši pravila. A pošto su gotovo svi kršili ta pravila, o kazni u stvari nikada nije ni odlučivano. Ipak, to se u vreme dužničke krize promenilo pa sada Evropska komisija odlučuje o grešnicima i na to je nadležni evropski komesar Pjer Moskovisi već upozorio Italiju.

Ekonomski stručnjak Buš zato ovoga puta ne isključuje mogućnost da bi Italija zaista i mogla da bude kažnjena: „Do sada nikada nisu bili sporni okviri samog pakta stabilnosti evra. Uvek se samo pokušavalo da se 'kreativno' protumače pravila. Ali sada imamo slučaj da jedna država kaže: Ta pravila nas više ne interesuju."

U Briselu se zasada ne govori kakva kazna bi mogla da bude određena. Ona može biti novčana, odnosno da Italija, pored svih svojih dugova, još mora Briselu i da plaća za svoju „rasipnost". Ali to može da bude i suspenzija Italije iz određenih oblika evropske podrške.

Žuti, ali crvenog kartona nema

Ipak, poslanik u Evropskom parlamentu Štarbati ne veruje da će Italija da popusti, i to zato što Evropska unija nema zapravo pravno sredstvo kojim bi kaznila neku članicu. „To je kao da u fudbalu sudija pokaže žuti karton, a da ne postoji i crveni. Onda ni žuti ne koristi ništa", plastično objašnjava Štarbati

.„Crveni karton" bi bilo isključenje iz igre – u ovom slučaju, dakle, izbacivanje iz zajedničke valute. Ponovni prelazak na nacionalnu valutu teoretski je moguć, ali samo s naglaskom na "teoretski". Zajednička valuta u stvari je mnogo sličnija crkvenom braku koji traje „dok vas smrt ne razdvoji". Jer evro ne samo da je platežno sredstvo, već se i dugovi izražavaju u toj valuti – tako da je to nešto sasvim drugo, od na primer duga Argentine izraženog u američkim dolarima.


"EU nema crvene kartone" - Joahim Štarbati, pravnik i finansijski stručnjak

S obzirom na to da je pitanje da li (evropska) politika ima nekakvo pravno sredstvo, Buš veruje u drugu, mnogo snažniju silu pritiska: tržište novca. „Trenutno Italija ima 480 milijardi evra obveznica koje bi trebalo refinansirati u toku sledeće godine. Tu će biti odlučujuće po kojim kamatama će dobiti tu pozajmicu." Upravo to je bio razlog zbog kojeg je Grčka uvek pretila da će da se ogluši o zahteve EU, ali onda je upravo svaki grčki premijer ipak marljivo rezao troškove i morao da štedi.

Još su stari Rimljani govorili...

Ali i tu je u međuvremenu ugrađen „sigurnosni ventil" koji je praktično stalno otvoren: pozajmice Evropske centralne banke, odnosno njen otkup državnih obveznica. Ali ni ta banka neće to moći da radi zauvek, između ostalog i zbog toga što čak i u Nemačkoj već sada postoji opasnost od „pregrevanja" privrede. Kamate će morati da počnu da rastu, što će za Italiju biti smrt. A to je još jedna urođena mana evra: nametnuta je jedna jedinstvena politika novca za potpuno različite privrede. One size fits all – a poznato je već i kada je reč o brojevima odeće to retko funkcioniše; kod nacionalnih privreda - još manje.

Jedno je sigurno: potpuno je pogrešno u istoj rečenici čak i spomenuti dugove Italije i dugove Grčke. To su potpuno druge dimenzije dugova: Italija je članica grupe najrazvijenijih zemalja sveta i njen dug od 131 odsto BDP ogroman je iznos od oko 2.300.000.000.000 evra (dva biliona i trista milijardi). Tu čak ni džep Evropske centralne banke nije tako dubok da bi mogao da je izvuče iz nevolje.

Za Štarbatija, poslanika Evropskog parlamenta i bivšeg političara CDU, a onda neko vreme i AfD, sudbina evra u stvari je potpuno sigurna: Mors certa hora incerta – Smrt je izvesna, čas je neizvestan.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Nov 15, 2018 5:46 pm

Smile Zla sreća Rumunije ima ime i prezime

Izveštaj o monitoringu Rumunije, koji Evropska komisija od stupanja te zemlje u EU redovno objavljuje – ispao je katastrofalan, posebno na planu principa pravne države. Krajnje je vreme da se krivci za to imenuju.


Liviju Dragnea vuče konce vlasti iako nema državnu funkciju

Ako crna mačka dođe sleva, biće nesreće. Ako se u kuhinji prospe so, biće svađe. Mnogi Rumuni pokušavaju da sujeverjem objasne i relativizuju neprijatne situacije. A utorak trinaesti je za njih apsolutno crn dan – tada sve ide krivo!

Ovog 13. novembra 2018, u utorak, Evropska komisija u Briselu je predstavila javnosti izveštaj o napretku Rumunije i Bugarske. Te zemlje su pristupile EU 2007. pod određenim uslovima: nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije i pravna država su podvrgnuti kontinuiranim proverama koje sprovodi Evropska komisija. Takozvani Mehanizam kooperacije i provere je deo pristupnog ugovora za obe države i trebalo bi da bude ukinut, ako sve bude teklo kao do sada, za Bugarsku u jesen 2019. godine. Za Rumuniju neće biti ukinut. I za to postoje dobri razlozi.

Korumpirani tandem

Ti razlozi su jasno izneti u izveštaju od dvadeset strana: potčinjavanje pravosuđa politici, velike manjkavosti u sprovođenju načela pravne države. U pretposlednjem izveštaju EU su iznete preporuke koje je rumunska socijalno-liberalna vlada najvećim delom ignorisala – a sada su im se pridružile nove.

To što je Evropska komisija tamo iznela crno na belo, nema veze sa pehom i sujeverjem. A „peh“ ima više imena. Najpoznatija su: Liviu Dragnea i Kalin Popesku-Taričeanu. Prvi je predsednik parlamenta i šef vladajuće socijaldemokratske stranke PSD. On je zbog izbornih mahinacija već bio pravosnažno osuđen na uslovnu kaznu zatvora a na drugom suđenju je zbog zloupotrebe službenog položaja osuđen na tri i po godine zatvora. Ima i treći proces u koji se uključila i evropska agencija za borbu protiv prevara OLAF – radi se o mogućoj proneveri 21 miliona evra EU.

Drugi peh, Taričeanu, predsednik je Senata i šef pseudoliberalnog koalicionog partnera ALDE. On je, prema izveštajima austrijskih istražitelja, umešan u jedan skandal sa podmićivanjem. I rumunsko pravosuđe hoće da pokrene istragu i podnelo je zahtev za ukidanje njegovog imuniteta. Reč je o proviziji od 800.000 evra koju je Taričeanu, kako se sumnja, dobio od jedne austrijske firme dok je bio premijer (2004-2008).

Ta dva političara i njihova svita su, od pobede na izborima i stupanja na vlast pre dve godine, od Rumunije napravili jednu od najklimavijih zemalja EU. A EU je dugo to gledala ne čineći ništa. Znajući da vlade u Varšavi i Budimpešti, koje gaje skepsu prema EU, drže Evropsku komisiju i Parlament u šahu, Dragnea, Taričeanu i njihovi sledbenici su Rumuniju odveli na periferiju EU.


Masovni protesti u avgustu u Bukureštu

Novina u izveštaju je i ukazivanje na obavezu zemalja-članica da garantuju slobodu mišljenja i štampe i pored stupanja na snagu Opšteg zakona o zaštiti podataka. Pozadina su pokušaji rumunske vlade da zastraši grupu istraživačkih novinara i da ih ogromnim kaznama odvrati od njihovih istraživanja – koja se vrte oko šefa PSD.

Kritike sa svih strana

„U ovih 11 godina članstva u EU, Rumunija je imala sve pretpostavke da postane evropska država sa jakim institucijama pravne države“, kaže rumunska novinarka Magda Gradinaru. Jedno vreme je izgledalo da je put kojim se krenulo dobar. Ali, to što se sada dešava u Rumuniji, bacilo je zemlju dve decenije unazad, dodaje ona u razgovoru za DW.

Rumunska poslanica u Evropskom parlamentu i bivša ministarka pravde Monika Makovei slično vidi razvoj događaja u svojoj zemlji. „Vlada koja se obazire na principe pravne države, parlament koji ne poštuje pravila i ruši demokratske principe, ne može da traži poštovanje“, rekla je Makovei u intervjuu za DW misleći na predstojeće predsedavanje Rumunije Evropskom unijom koje počinje sledeće godine.

Gunter Kirhbaum, predsedavajući Odbora za Evropu u Bundestagu, u izjavi za DW je najoštrije osudio rumunsku vladu: „Izveštaj jasno pokazuje ono što je posmatračima sasvim očigledno: rumunska vlada nastavlja da napada podelu vlasti i time komad po komad podriva temelje pravne države“, kaže ovaj političar CDU.

To je neprihvatljivo za jednu članicu EU i zato je, kako je dodao, ispravno to što je Evropski parlament uz izveštaj Komisije doneo i svoj stav. U Evropi se predugo gledalo samo na Poljsku i Mađarsku a situacija u Rumuniji je ignorisana, kaže Krihbaum, koji je inače i predsedavajući Nemačko-rumunskog foruma.

Šta sada?

Još nije jasno kako će se izveštaj odraziti na vladu u Bukureštu. Ministar za Evropu je smenjen jer očigledno nije hteo da izađe u susret Dragnei i nije umeo – ili nije hteo – da se odupre kritikama u Briselu. Vlada premijerka Viorike Dančile i dalje igra onako kako svira moćnik koji vuče konce iz pozadine – Dragnea. Sada se čak i Socijaldemokrate pitaju: dokle će to tako? Pa i rumunska komesarka EU i stara proverena političarka PSD Korina Kretu poslednjih nedelja se vidno distancirala od svog šefa stranke i vlade koju je postavio.

Najoštrije kritike u zemlji izgovara liberalnokonzervativni predsednik Rumunije Klaus Johanis. I pored stalnih pokušaja vlade da mu smanji ingerencije, on se svom sredstvima koja su mu na raspolaganju bori protiv antievropskog kursa koalicije PSD-ALDE.

Aktuelna vlada je „udes demokratije“, rekao je Johanis na jednom sastanku lokalnih političara. Prema njegovim rečima, rumunska vlada nije spremna da preuzme predsedavanje Savetom EU januara 2019. I zato je neophodno da se hitno promeni vlada, dodao je rumunski šef države.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Nov 15, 2018 6:50 pm

avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Nov 15, 2018 7:09 pm

Smile Dogovor o Bregzitu, otpor u Londonu

Evropska unija i Velika Britanija došle su do nacrta ugovora o odnosima nakon Bregzita. Taj papir na 400 strana treba da prođe u Londonu gde krugovi oko bivšeg šefa diplomatije Borisa Džonsona najavljuju žestok otpor.


Dani odluke u Dauning stritu 10, sedištu britanske Vlade

Britanska premijerka Tereza Mej će tokom srede održati pojedinačne sastanke sa svojim ministrima da bi onda okupila čitav kabinet. Tabloid Dejli mejl je stoga sredu nazvao „sudnjim danom“.

Nakon skoro dve godine natezanja ona će im predstaviti dokument na 400 stranica koji bi trebalo da reguliše buduće odnose sa EU. To je model takozvanog mekog Bregzita u kojem posle razvoda i dalje postoje uređeni trgovinski i drugi odnosi.

Još nije (baš) gotovo

Prema izveštaju irskog javnog servisa RTE, nacrt rešava i posebno osetljivo pitanje unutarirske granice. Ranije su iz Londona stizali predlozi da Britanija ostane u carinskoj uniji sa EU kako između Republike Irske i Severne Irske ne bi nastala čvrsta granica. Sa druge strane, severnoirski unionisti koji u parlamentu daju odlučujuću podršku konzervativnom kabinetu Tereze Mej insistirali su na tome da za Severnu Irsku važe jednaka pravila kao i za britansko ostrvo.

Prema izvorima londonskog Gardijana, prelazni period tokom kojeg Britanija ostaje u carinskoj uniji trajao bi dve godine, a njegovi efekti bi bili razmatrani u julu 2020.

„Beli dim se podigao“, rekao je Manfred Veber, šef grupe narodnih partija u Evropskom parlamentu, potvrđujući tako dogovor. „Ima pozitivnih signala da smo konačno postigli sporazum posle nedelja i meseci mučne debate“, rekao je on za javni servis ARD.

Ipak zabunu unosi izjava glavnog pregovarača EU Mišela Barnijea koji je rekao da dogovor „još nije finalizovan“ te da će ambasadori 27 članica EU u sredu dalje raspravljati o papiru. Slično se izjasnio i kabinet šefa diplomatije Irske, zemlje najviše zainteresovane za tok pregovora.

Jedna varnica je dovoljna

Paralelno je u utorak Evropska komisija donela plan B za slučaj da ipak ne bude dogovora sa Londonom. Radi se o „hitnim merama u prioritetnim oblastima“ kako što su vazdušni saobraćaj, pitanje boravka i viza, finansijske usluge, odnos prema ličnim podacima građana i klimatska politika.

Nezadovoljstvo Bregzitaša

Tvrdi zagovornici Bregzita poput bivšeg šefa diplomatije Borisa Džonsona već su najavili otpor ovakvom dogovoru. Džonson je za BBC preporučio ministrima da odvrate Terezu Mej od ovakvog ugovora. „On očigledno izneverava mandat koji je narod Britanije dao u junu 2016“, rekao je Džonson, misleći na referendum o izlasku zemlje iz EU.

Severnoirski unionisti iz stranke DUP, na čiju je podršku Mej upućena, saopštili su da će sačekati da vide tekst pre nego što donesu zaključke.

Slično je izjavio i lider opozicionih Laburista Džeremi Korbin. „Ali kako znamo haotični pristup ovim pregovorima, teško da će ovo biti dobar dogovor za našu zemlju.“

Lisabonski ugovor predviđa da zemlja koja odluči da napusti EU to automatski čini dve godine nakon što je podnela odgovarajući zahtev. U ovom slučaju je to 29. mart sledeće godine. Da se ne bi ušlo u potpuni cajtnot smatra se da Mej do božićne pauze treba da progura dogovor kroz britanski parlament kako bi do marta 27 preostalih članica EU moglo da ratifikuje dogovor.

Premijerka Tereza Mej neće dati previđenu izjavu za medije posle ovog sastanka, rekao je britanski ministar unutrašnjih poslova Nik Herd u Londonu.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Nov 16, 2018 4:45 pm

Smile Ko su tajni donatori AfD?

Dve novčane donacije desničarskoj stranci AfD intrigiraju javnost. Još uvek je nejasno otkuda novac dolazi. Istraživanje novinara DW ukazuju na to da bi i kod jedne i kod druge donacije moglo da se radi o istoj osobi.



Poslednjih dana u nemačku javnost procurila je informacija o dve velike novčane donacije desničarskoj stranci Alternativa za Nemačku (AfD). U jednom slučaju radi se o sumi od 130.000 evra koja je stigla iz Švajcarske, a u drugom o 150.000 iz Holandije. Obe donacije pristigle su na račun okružnog ogranka stranke na Bodenskom jezeru, gde predsednica poslaničke grupe AfD u Bundestagu Alis Vajdel ima svoj izborni okrug.

Donacije su direktno bile namenjene predizbornoj kampanji Vajkdelove prilikom proteklih saveznih parlamentarnih izbora u nemačkoj. U oba slučaja, nepoznato je ko je novac u stvari uplatio. Ali to nisu jedine sličnosti tih dveju dobrovoljnih novčanih priloga. Više je indicija koje pokazuju da se u oba slučaja radi u stvari o istom izvoru novca.

Strogo kontrolisane donacije

Pitanje novčanih donacija političkim strankama u Nemačkoj je vrlo osetljivo. Načelno, stranke imaju obaveze prema kompletnom društvu i ne želi da donatori utiču na njihov program. Zbog toga sve stranke moraju veoma precizno da vode knjigovodstvo. Sve donacije više od 10.000 evra moraju biti objavljene, a donacije preko 50.000 moraju odmah da budu prijavljene predsedniku parlamenta Bundestaga. Osim toga, zabranjene su anonimne donacije u iznosu većem od 500 evra, a načelno su zabranjene i donacije iz zemalja izvan EU.

Zbog toga je AfD istovremeno prekršio nekoliko odredaba zakona: prva donacija stigla je iz Švajcarske, u više doznaka od oko 9.000 evra, dakle malo ispod granice obaveznog prijavljivanja. Formalno je novac uplatila mala firma „PWS Pharmawholesale International AG“, ali je ona već izdala saopštenje u kojem se kaže da je novac uplaćen „po nalogu jednog prijatelja“. O kome se radi, firma za sada ne želi da kaže. Druga je donacija doduše iz Holandije, ali je iznos toliki da je odmah morala da bude prijavljena. A i u tom drugom slučaju se ne zna ko iza donacije stoji.

Prikriveni putevi novca

Alis Vajdel, jedna od trenutno najpoznatijih predstavnica AfD, tvrdi da o tim donacijama ništa nije znala, mada one kao svrhu doznake imaju navedenu „predizbornu kampanju Alise Vajdel“. Kada se radi o donaciji iz Švajcarske, mada su sve pojedine doznake dolazile s istog računa – bodenskom ogranku trebalo je pola godine pre nego što je donaciju vratio. To je dodatni razlog zbog kojeg se i Nemačko državno tužilaštvo sada posebno interesuje za čitav slučaj, jer s tim novcem su Alis Vajdel i njena AfD finansirali delove predizborne kampanje – poput plaćanja računa advokatima ili kupovine „lajkova“ na Fejsbuku – pre nego što je vraćen pošiljaocu.


Procenat glasova AfD u pokrajinski parlamentima u Nemačkoj

Druga velika donacija došla je iz Holandije – ili možda iz Belgije – a njen put još uvek nije dovoljno transparentan. U tom slučaju radi se o 150.000 evra, što je sve uplaćeno odjednom – takođe lokalnom ogranku AfD na Bodenskom jezeru. I u tom slučaju AfD je na kraju novac vratio.

DW je pokušao da sledi trag novca i naišao je na iznenađujuće paralele obeju donacija. S jedne strane tu je vreme uplata: kasnija, holandsko-belgijska uplata stigla je u aprilu ove godine, dva meseca nakon što je prva donacija – ona iz Švajcarske – vraćena onome ko je uplatio. Kao onaj ko je izdao nalog navedena je belgijska fondacija „Stichting Identiteit Evropa“, koja svoje sedište međutim ima u Holandiji, u blizini Haga.

Na internet-stranici fondacije, na kojoj se o samoj fondaciji ne može mnogo saznati, postoji link ka holandskoj firmi „AMR consiultants B.V.“ iz Roterdama. Sledeći taj trag, dolazi se do Florisa Berkhuta, šefa holandske fondacije. U jednoj izjavi novini „Financieele Dagblad“ on je potvrdio da je uplatio donaciju s ciljem da „omogući da se čuje glas protivljenja neograničenom useljavanju migranata u Evropu“.

Istovremeno, njegov brat, Čarls Berkhut, angažovan je u farmaceutskoj industriji, isto kao i švajcarska firma „PWS Pharmawholesale International AG“. Na društvenim mrežama on se predstavlja kao „osoba za kontakt za pitanja distribucije lekova i za farmaceutska pitanja“.

Suparnici unutar stranke

Kakve bi posledice donatorska afera mogla da ima za jednu od čelnica AfD još je otvoreno pitanje. Dok državno tužilaštvo razmatra mogućnost pokretanja istrage i već je o tome izvestilo nemački parlament Bundestag, rukovodstvo AfD za sada se solidarizuje s Alis Vajdel. U jednom saopštenju objavljenom u petak, predsedništvo stranke naglašava da „gospođa Vajdel nije prekršila nikakav propis“ te da „ne snosi nikakvu krivicu“.

Komentatori u nemačkim medijima međutim naglašavaju da Vajdelova unutar stranke ima, ne samo prijatelje, već i dosta suparnika, te da su se neki članovi njenog izbornog ogranka već ogradili od nje. Dok AfD na izborima beleži sve bolje rezultate, a u anketama kontinuirano dobija značajnu podršku birača, čini se da se unutar stranke vodi borba za moć, a Alis Vajel ne bi bila prva vodeća ličnost te stranke koja bi iz te borbe mogla da izađe kao gubitnica.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Nov 16, 2018 4:50 pm

Smile Preti li Hrvatskoj „orbanizacija“?

Organizacije za ljudska prava, pogotovo one koje pomažu izbeglicama, pod pojačanim su pritiskom dela politike i javnosti, a to eskalira sa svakom novom epizodom migrantske krize koju u stopu prate lažne vesti.



I u Hrvatskoj je američko-mađarski investitor i filantrop Džordž Soros glavno „strašilo“ u borbi protiv dela civilne scene kojoj se tako zamera netransparentno finansiranje u cilju rastakanja „Evrope kakvu poznajemo“. I sve to usprkos činjenici da organizacije redovno objavljuju finansijske izveštaje, a finansijsku dokumentaciju neprofitnih organizacija na svojim internet-stranama objavljuje i Ministarstvo finansija.

„Plaća ih Soros pa ni ne mogu da vrede. Sreća što sve manje ljudi puši njihove fore, a u nekim državama su već takve organizacije i zabranjene. Potcenjivački se odnose prema našim građanima dok veličaju imigrante i ignorišu njihove zločine. Sve u skladu s uputstvima glavnog donatora.“ To je samo jedan od komentara ostavljen na Fejsbuk-stranici Centra za mirovne studije (CMS), organizacije kojoj je Ministarstvo unutrašnjih poslova, nakon 15 godina, onemogućilo dalje pružanje podrške izbeglicama u prihvatilištima za potražioce azila. U drugim komentarima na istom sajtu se otvoreno traži zabrana udruženja za ljudska prava. O Trampu i Orbanu se često govori kao „o političarima kakvi su potrebni Hrvatskoj“, pa smo odlučili da proverimo da li je, kada je reč o civilnoj sceni, na snazi takozvana orbanizacija Hrvatske.

Umesto pres-konferencije, saslušanje u stanici

Julija Kranjec iz CMS kaže za DW da su se usluge koje su pružali u prihvatilištima iz godine u godinu prilagođavale korisnicima. Poslednjih godina su izbeglicama organizovali kurseve hrvatskog jezika, upoznavali ih sa lokalnom kulturom i tradicijom, informisali ih o njihovim pravima. „Postoji interesovanje za učešće izbeglica u tim aktivnostima. Ako im možemo pružiti te aktivnosti na svoj trošak i uz pomoć volontera, nije potrebno ograničavati raznolikost tih usluga i organizacija koje ih pružaju“, kaže naša sagovornica komentarišući obrazloženje MUP da slične aktivnosti kao i CMS u prihvatilištima pružaju i neke druge organizacije.

CMS u svemu vidi političku odluku i nastavak pritisaka na organizacije koje javno iz kritičke perspektive gledaju rad MUP-a. „Kada smo u aprilu zakazali konferenciju za medije o tim pritiscima, neki od kolega su u tim terminima pozvani na informativne razgovore. Nismo usamljeni. Vidimo i pritisak na nezavisnu instituciju kao što je narodna pravobraniteljka koja je izvestila da joj MUP onemogućava pristup podacima koji su joj potrebni da bi sprovela istrage iz svog delokruga. Setite se i pritisaka na advokatsko društvo koje je zastupalo porodicu poginule devojčice Madine.“ A Madina Husini je šestogodišnja Avganistanka koja je poginula pod točkovima voza u novembru prošle godine. Njena porodica i CMS tvrde da ih je hrvatska granična policija naterala da se po pruzi vrate u Srbiju, ne ponudivši im utočište. MUP je odbacio te optužbe.

Preglasna manjina

„Pretnje i poruke mržnje smo dobijali i ranije. To je uobičajeno, pogotovo nakon nekih medijskih istupa. U poslednje vrijeme čitav medijski prostor je doživeo erupciju mržnje, mitova, lažnih vesti i demonizacije osoba koje migriraju“, objašnjava Kranjec.

Ali ima i dobrih vesti. CMS je istražio ksenofobne stavove i diskriminaciju u Hrvatskoj 2013. i 2017. godine: „Rezultati iz 2017. su bili bolji u smislu prihvatanja izbeglica i migranata nego 2013. godine. Čini se da je glasna manjina ta koja širi paniku i stvara perspektive ugrožene bezbednosti. Više od 55 posto misli, naime, da bi zemlja trebalo da bude otvorena za izbeglice i a više od 51 posto da bi trebalo da bude otvorena za ekonomske izbeglice.“ Više od polovine ispitanika smatra da Hrvatska ne treba da zatvori granice.

Policija pred vratima

Na atmosferu „na sceni“ utiču i policajci u civilu o kojima se govori među aktivistima, a koji tjednima dežuraju pred organizacijama u kojima bi takozvani ilegalni migranti mogli zatražiti pravnu pomoć prilikom traženja azila. Dvoje takvih, uverili smo se, dežuraju i pred Hrvatskim pravnim centrom (HPC). Kako su nam objasnili susedi, legitimišu sve one koji bi mogli da liče na Avganistance, Iračane, Pakistance…

Direktorka HPC Vesna Grubić potvrđuje nam da ova organizacija pruža usluge besplatne pravne pomoći ljudima koji traže međunarodnu zaštitu. "Držimo se pravila struke. Imamo sporazum s MUP-om i do sada nikada u pružanju pravnih saveta nismo bili ograničavani“, kaže za DW.


Humanitarci su u Hrvatskoj često na meti napada

„I kod nas dežuraju policajci u civilu zbog ljudi koji misle da tu mogu da zatraže azil. Na žalost, neko ih je krivo uputio“, potvrđuje nam programska menadžerka organizacije Are You Syrious? Tajana Tadić. AYS radi u prihvatilištima sa izbeglicama na usvajanju jezika i integrisanju dece u školski sistem. Na tom području, objašnjava, saradnja s MUP-om odlično funkcioniše. "S druge strane, mi smo organizacija koja se zalaže za ljudska prava izbeglica i komentarišemo postupanje policajaca i institucija prema izbeglicama i migrantima. Zbog toga iz MUP-a impliciraju da smo umešani u krijumčarenje ljudi, a to nije istina. Upravo smo mi od samog zatvaranja Balkanske rute upozoravali da će ljudi, u nedostatku bolje opcije, biti gurnuti u ruke krijumčarima.“

Poruke nedobrodošlice

Tadić tvrdi da se u postupanju prema izbeglicama i migrantima u pogledu ljudskih prava krše međunarodni i nacionalni zakoni. I baš zato što su glasni, ovi aktivisti i njihove prostorije često su meta nasilnika i vandala, obično nakon istupa u medijima. "Doživljavamo pretnje. Nedavno je izrečena i zabrana pristupa osobi koja je pretila koleginici. U septembru nam je razbijeno staklo u uredu, a ove nedelje su nam na kombiju ispisali psovke te da imigranti nisu dobrodošli. Tim vozilom prevozimo decu na razne aktivnosti.“

I Tadić to povezuje sa, kako kaže, histerijom koju rasplamsavaju lažne vesti. „Zato je važna objava Policijske uprave ličko-senjske koja je potvrdila da nasilje i kriminal nisu porasli zbog dolaska izbeglica, već da se stopa krivičnih djela smanjila. To je najbolji odgovor svima koji šire lažne vesti o hiljadama naoružanih ljudi koji samo čekaju da uđu u Hrvatsku.“

Ipak, lične pretnje, navodi Tadić, retke su „licem u lice“. Sve se odvija na društvenim mrežama.

I isusovci su optuženi da su šoroševci

Bes dela javnosti navukao je i pater Tvrtko Barun, šef Isusovačke službe za izbeglice u jugoistočnoj Evropi. „Mnogo je etiketa koje u poslednje vreme ljudi lepe na mene, između ostalog i da sam soroševac, što je potpuna besmislica jer otkad vodim JRS nismo imali nijedan projekat koji je finansiralo Otvoreno društvo, tj. Šoroš“, izjavio je nedavno za Tportal ovaj sveštenik koji je za mnoge uzor u življenju vere kroz pomaganje drugima. Ipak, iako je već nekoliko puta govorio za DW, ovoga puta nas je odbio. Kaže - zbog pritisaka koje doživljava. Služba je odlučila da ne istupa za medije u prilozima u kojima se spominju i druge organizacije koje pomažu izbeglicama i migrantima.

Možemo li iz svega zaključiti da je u Hrvatskoj na delu zastrašivanje aktivista i pokušaj kriminalizacije ljudskopravaškog aktivizma? Na pitanje o orbanizaciji, Julija Kranjec odgovora da je, prema iskustvima mađarskih kolega, reč o vrlo sličnim obrascima. „Ne u svim sferama i tih razmera, ali sličnost se prepoznaje.„ Orbanizacija je za Tajanu Tadić prežestok termin za sadašnji trenutak. Ali zaključno kaže kako je Hrvatska „na dobrom putu da joj se dogodi orbanizacija“. Pogotovo u kontekstu u kojem se smatra da migranti ugrožavaju bezbednost.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Nov 16, 2018 4:54 pm

Smile „Mozgovi“ nad Severnom Korejom

Slike komercijalnih satelita pokazuju da Severna Koreja održava baze za rakete kratkog dometa – one koje služe neposrednoj odbani zemlje od agresije. Jedan trust mozgova je izneo svoje viđenje tih slika.


Slike satelita "Didžital gloub" koje su uznemirile američke eksperte

Režim u Pjongangu je, i pored ponovljenih zahteva SAD, dosad odbijao da podnese listu svojih nuklearnih postrojenja. Sada su stručnjaci vašingtonskog trusta mozgova Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) identifikovali 13 severnokorejskih raketnih baza. Oni se pozivaju pre svega na slike komercijalnih satelita – a one pokazuju da je Pjongjang te baze raspodelio svuda po teritoriji zemlje. Mnoge indicije govore i u prilog pretpostavci da se u mnogim postrojenjima upravo sprovode redovne inspekcije.

Pregovori o nuklearnom razoružavanju Severne Koreje već mesecima su u zastoju. Najveći uspeh do sada: Pjongjang je zatvorio lansirno postrojenje Pungje-ri i već više od godinu dana nije testirao nijednu raketu dugog dometa ili nuklearnu bombu. Ali, o značajnim koracima u pravcu denuklearizacije ne može biti ni govora.

Pogrešni zaključci

Njujork tajms je prvi objavio izveštaj o studiji CSIS i kao jedan od udarnih naslova objavio da je u pitanju „velika prevara" Severne Koreje. Usledile su dalje publikacije sa sličnom intonacijom. List Noje cirher cajtung je napisao da Severna Koreja „vuče Trampa za nos“. Poruka je jasna: dok Severna Koreja govori o razoružanju, potajno se, i jednostrano, naoružava.

Trezveno gledano, ovakvi zaključci su varka. Jer, režim u Pjongjangu ni ne može da prekrši obećanje koje – nije dao. Ni na susretu na vrhu u Singapuru ni na trojim dosadašnjim korejskim samitima Kim Džong Un nije davao nikakva obećanja u vezi sa svojim balističkim programom, dakle, niti je rekao da će otkriti gde su mu baze niti da će jednostrano da se razoruža.

Naprotiv: severnokorejski vlastodržac je u svom novogodišnjem obraćanju narodu u januaru otvoreno i nedvosmisleno najavio da će se fokusirati na masovnu proizvodnju svojih nuklearnih i balističkih bojevih glava. Ono što jeste najavio: da će zaustaviti dalje testiranje raketa dugog dometa kao i bojevih glava – to je i održao.


Još jedna od "uznemirujućih" slika

Procena o „13 identifikovanih“ raketnih baza se i među stručnjacima pobrinula za užarene debate. „Ponekad imam osećaj da neki ljudi u Vašingtonu upravo žele da Severna Koreja napravi neku glupost – kako bi mogli da konačno prekinu neželjen proces pomirenja", napisao je tako na Tviteru Ridiger Frank, stručnjak za Severnu Koreju i rukovodilac Instituta za studije Istočne Azije na Univerzitetu u Beču.

Južna Koreja reaguje opušteno

Južna Koreja je reagovala demonstrativno jasnim rečima: „Severna Koreja nikad nije potpisala sporazum koji je obavezuje na zatvaranje raketnih baza. Ne postoji ni dogovor koji predviđa da ona deklariše svoja postrojenja".

I pored čitave medijske galame oko ovoga, na videlo je izašla i diplomatska slabost predsednika SAD Donalda Trampa koji nikada nije javno priznao ono što njegovi savetnici odavno znaju, naime, da atomski program Severne Koreje ostaje veoma opasan, i da će njegovo smanjivanje moći da se sprovede samo uz paralelne mere u SAD. Već po završetku susreta sa Kimom u Singapuru, Tramp je preuranjeno utvrdio da Severna Koreja „više nije pretnja".

Pregovori su zapeli i zbog toga što Severna Koreja insistira da proces razoružavanja bude uzajaman. Vašington, međutim, traži potpuno i neopozivo razoružanje i to pre nego što sam sprovede neke recipročne mere kao što su smanjivanje ekonomskih sankcija ili pakt o nenapadanju.

Trinaest identifikovanih vojnih postrojenja služe samo programu raketa kratkog dometa koji je važan za odbranu zemlje u slučaju vojnog napada. Nerealno je očekivati da Severna Koreja tek tako pozatvara ta postrojenja i to još bez protivusluga Vašingtona.

Većina eksperata očekuje da se obe strane slože oko kompromisa koji bi u idealnom slučaju mogao biti prihvaćen na drugom susretu na vrhu između Kima i Trampa. Prema navodima Bele kuće, taj samit bi mogao biti održan početkom 2019. godine.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Nov 16, 2018 6:22 pm

Smile Pad Angele Merkel počeo je na istoku

Nemačka kancelarka odlazi u Kemnic, tamo gde je letos nakratko vladalo pravo vanredno stanje. To neće biti nimalo laka poseta. Odnos istočnih Nemaca i Angele Merkel odavno je veoma loš.



Berlin, 2006. godine: u okružnom odboru Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Angele Merkel, mnogo je mladih ljudi punih nade. Mnogi od njih rođeni su u DDR-u, a odrastali u ujedinjenoj Nemačkoj. Oni se zovu „Merkelijaneri“. Nastavak „ijaner“ se u Nemačkoj koristi za pristalice nekog određenog načina razmišljanja, kao recimo Hegelijaneri, za pristalice istoimenog filozofa. „Merkelijaneri“ žele da modernizuju svoju stranku i zemlju. I u drugim istočnonemačkim gradovima poput Drezdena, Kotbusa ili Potsdama se tada moglo osetiti slično raspoloženje.

Na početku kancelarskog mandata Angele Merkel 2005. godine, demohrišćanima je nabolje krenulo u devet nemačkih pokrajina. Dok se na parlamentarnim izborima 2005. godine CDU borila za drugo mesto, 2009. bila je najjača stranka, a još ubedljiviju pobedu ostvarila je na izborima 2013.

U to vreme još se veoma često govorilo o poreklu Angele Merkel. Žena sa istoka, a kancelarka? „To joj neće uspeti“, gunđali su mnogi. Možda je to razlog što u narednih trinaest godina kancelarka gotovo nikada nije eksplicitno govorila o istoku zemlje.

„Merkelijanerima“ to u početku nije smetalo. Na kraju krajeva, „njihova“ kancelarka je bila uspešna – najpre u Nemačkoj, a kasnije i na velikim pozornicama u Evropi i svetu.

„Bila je uzor za mnoge na istoku“

„Merkelova je za mnoge žene bila uzor, ulivala je hrabrost“, kaže Ute, penzionerka iz brandenburške provincije, koja ne želi da otkriva svoje prezime – zato što je uspela da se probije pored muškaraca sa zapada koji, nakon ujedinjenja, mnogim starijim istočnim Nemcima nisu ostali u dobrom sećanju. Šifra: poverenje.

U tom pogledu istočna socijalizacija Merkelovoj je dala samopouzdanje. Na istoku je bilo sasvim normalno da žene budu šefice naučnih instituta ili velikih firmi. Za razliku od zapada, na istoku nije bilo uobičajeno da žena bude samo domaćica.


Angela Merkel, novogodišnji govori od 2005. do 2014. - promenile su se uglavnom samo boje njene odeće

Ni spoljašnji izgled Merkelove, ni njen nastup, nisu se znatno menjali. Oni koji su imali prilike izbliza da je vide, bili su oduševljeni koliko je kancelarka „ostala normalna“. „Pragmatična“, govorili su mnogi. Ali Merkelova je zapravo bila onakva kakvi su bili mnogi na istoku: štedljiva na rečima, ponekad i drska, protestantski hladna. I nije pridavala veliku pažnju spoljašnjem izgledu. Zato je za mnoge istočne Nemce bila neko s kim su se identifikovali: pokazala je da za uspeh nije potrebno u potpunosti se prilagoditi zapadu. Otvoreno to nikada nije rekla, ali je ipak tako shvaćeno.

Izneverena očekivanja

Bez obzira na to da li je bila uzor ili ne, od nje je bilo konkretnih očekivanja, kaže Helmut, suprug penzionerke Ute. „Penzije i plate trebalo je uskladiti, ali to Merkelova nije uradila. I danas, 2018. godine, plate i penzije niže su na Istoku“, kaže Helmut.

To da je „zaboravila“ na svoje ljude, glavna je kritika kada je reč o izbegličkoj krizi, nastavlja Helmut. On kaže još da rado razgovora sa prijateljima i poznanicima o politici: „Mnogi smatraju da Merkelova više ne daje ni evra za svoje ljude na istoku“. Međutim, izbeglice dobijaju sve – mobilne telefone, veš-mašine… A istočni Nemci s niskim primanjima, ili oni koji su upućeni na državnu pomoć, sebi ne mogu da priušte mnoge stvari.

Izbeglički talas u jesen 2015. godine bio je prekretnica u odnosu istočnih Nemaca prema kancelarki. I više od toga, kaže Helmut: „Merkelova se u međuvremenu optužuje za sve što krene naopako ili ne ide kako bi trebalo“. I za loše planiranje u školstvu, za koje nije odgovorna država, već savezne pokrajine i opštine.

To što je u početku bilo ljubav, pretvorilo se u nenaklonost, a mnogi kažu i u mržnju. Tri od četiri istočna Nemca 2013. godine podržavali su Merkelovu – bila je popularnija nego na zapadu. Sada jedva da je svaki drugi podržava, pokazuje ispitivanje javnog mnjenja koje je za javni servis ARD sproveo institut „Infratest dimap“.

„Merkelova mora da ode!“

Leto 2017. godine. Pored mesta na kome se održava predizborni skup CDU u Biterfeldu, stoji bračni par Kriger. Stariji su od tipičnih „Mekelijanera“. Podržavali su Angelu Merkel, ali sada kažu da su razočarani sa CDU, jer je „otišla previše ulevo“. U rukama drže AfD-zastavice. Alternativa zZadovoljni rada Nemačku je, kažu, nova CDU.


Zadovoljni radom Angele Merkel (bivše zapadne pokrajine tamnoplavo, bivše istočne pokrajine svetloplavo)

Predizborna kampanja za parlamentarne izbore 2017. godine bila je puna emocija. Zato će Biterfeld, ali i drugi gradovi, poput Finstervaldea, ući u anale istorije Hrišćansko-demokratske unije. Merkel je bila toliko izviždana da se nije razumelo šta govori.

Ipak, moglo se videti i da ona još uvek ima pristalica na istoku. „To je za mene previše“, kaže jedan mladi čovek. I počinje da plače. „Ne mogu to da izdržim, ovde je toliko toga urađeno.“ Jedna grupa mlađih žena slaže se sa njim. Smatraju da se nad Merkelovom vrši pravi mobing.

Za taj mobing pre svega je odgovorna AfD. Desničarski populisti su se na istoku ciljano obraćali razočaranim biračima Merkelove i kao centralni zahtev iznosili: „Merkelova mora da ode!“

Izbori 2019: AfD ispred CDU?

Nedavno je Merkelova ipak govorila o istoku. Podsetila je na nekadašnju masovnu nezaposlenost, spomenula „nove podele“ zbog migracije, kao i „mržnju“ koju je osetila tokom izborne kampanje. Ali pokušaj pomirenja stigao je prekasno. Jer, istorijski gledano, kraj Merkelove počeo je u njenoj domovini, na istoku. „Gubitak moći kancelarke počeo je s jačanjem AfD-a. A AfD nije ništa drugo nego nastavak Pegide, u vidu političke stranke“, ocenjuje politikolog iz Drezdena Verner J. Pacelt u intervjuu za DW. U glavnom gradu Saksonije krajem 2014. godine počele su demonstracije Pegide, uperene protiv islama i stranaca. „Sve to je kancelarka potcenila i sada to plaća krajem svog mandata, koji nije onakav kakav ona želi.“

Da li Merkelova još može da popravi svoj odnos sa istočnim Nemcima? Da li najavljena poseta Kemnicu donosi neke promene? To je grad u istočnoj Nemačkoj u kome je tokom leta bilo nasilnih obračuna.

Početkom sledeće godine se u tri istočnonemačke pokrajine održavaju izbori. Rezultati će biti indikator odnosa Merkelove i istočnih Nemaca. Ispitivanja pokazuju da je Aletrantiva za Nemačku trenutno, u više regiona – u prednosti.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Nov 18, 2018 4:27 pm

Smile Nova borba za Interpol

Skupština Interpola u Dubaiju je nova prilika za diplomatski rat Beograda i Prištine. Da li bi ulazak Kosova u Interpol značio poboljšanje bezbednosti Balkana ili tek još jedan korak Kosova ka punoj nezavisnosti?



Ulazak Kosova u Interpol pretvorio se u naredno poprište borbe Beograda i Prištine oko prijema u neku međunarodnu organizaciju. Interpol je, pored Uneska, još jedna organizacija u koju Kosovo ne uspeva da uđe iako to pokušava još od 2010 godine. Generalna skupština međunarodne policije Interpol odložila je ranije odluku o članstvu dok ne budu urađene neophodne studije. Na prethodnim skupštinama to pitanje nije uspelo da dođe ni na dnevni red, a u Beogradu se tvrdi da je ključnu ulogu u tome odigrala Rusija.

Predstojeća skupština Interpola u Dubaiju počinje u nedelju (18. novembar) i biće nova prilika za odmeravanje snaga. Ministar srpske policije Nebojša Stefanović tvrdi da bi „prijem Kosova bio politički presedan i da ne postoji nijedan pravni argument da ono postane član Interpola“. Kosovo bi moralo da dobije dve trećine glasova na skupštini ove organizacije, i stoga su obe strane već mesecima u žestokoj diplomatskoj ofanzivi.

Prema saznanjima Bojana Eleka iz Beogradskog centra za bezbednosne politike, „i jedna i druga strana su angažovale ogromne resurse za lobiranje. Kosovo je, prema nekim pouzdanim izvorima, izdvojilo preko milion i po evra za te potrebe i u Dubai šalje delegaciju od preko 40 članova. Sa druge strane, i Srbija je angažovala doista resursa da se to članstvo spreči tako da mislim da će biti neizvesno do samog kraja“, ocenjuje Elek za DW.

„Principijelno“ protivljenje Srbije

Srbija se načelno protivi članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama i to je slučaj sa svim pokušajima, od Uneska do sportskih organizacija, napominje za DW Božo Prelević, advokat i bivši koministar policije. „Kosovo je deo Srbije po njenom Ustavu i logično je očekivati da se Srbija protivi tome da Kosovo postane član u organizacijama država. Takvi pokušaji Kosova se stoga jednostavno ne mogu ignorisati.“

A što se tiče članstva u Interpolu, nastavlja Prelević, Kosovo po njegovom mišljenju to ne želi zbog saradnje sa Interpolom. „To bi za njih bila još jedna pobeda kojom bi dokazali da su oni nezavisna država. Nije ovde, dakle, reč o tome da bi oni radili nešto bolje kao članovi Interpola, nego o pokušaju da se dobije još jedna politička pobeda nad Srbijom.“

Glavni cilj spoljne politike Srbije je da spreči da Kosovo dobije elemente državnosti, primećuje i Bojan Elek, i dodaje da za to protivljenje postoje i drugi razlozi. „Srbija pokušava da spreči da Kosovo dobije pristup bazi podataka Interpola kao i da dobije mogućnost da izdaje poternice. Smatra se da bi u tom slučaju kosovska policija, odnosno kosovska vlada, izdavali poternice za visoko pozicioniranim političarima ili vojnim i policijskim službenicima zbog navodno počinjenih ratnih zločina na Kosovu.“

Srbija da ne drži pridike

Srpske vlasti na nešto drugačiji način formulišu svoje protivljenje članstvu Kosova u Interpolu, iako naravno ističu i pravne razloge. Ministar Stefanović tako napominje da Srbija smatra da bi prijem Kosova „omogućio teroristima pristup bazama podataka ove međunarodne policijske organizacije“, kao i „da se Kosovo neozbiljno bori protiv organizovanog kriminala i korupcije“.


Ko je branio srpskim i kosovskim istražnim organima da reše ubistvo Olivera Ivanovića?

Božo Prelević primećuje da su neki od tih razloga „čista glupost“ jer „organizovani kriminal cveta i u Srbiji. Vi imate u Aranđelovcu i Lazarevcu okupljanja građana jer ne veruju policiji. Šta je Srbija uradila povodom ubistva Olivera Ivanovića – osvetila se Radi Trajković zbog njenih izjava? To je jedina aktivnost Srbije za koju ja znam. Razumeo bih da smo Švajcarska, ali bezbednost naših građana nije takva da bismo mi mogli bilo kome da držimo pridike na tu temu.“

Kosovska strana navodi da bi joj članstvo u Interpolu upravo omogućilo bolju koordinaciju, i da bi u tom slučaju Kosovo bilo sposobnije da se uključi u borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala. Bojan Elek objašnjava da Kosovo preko međunarodnih misija donekle već ima pristup Interpolu.

„Ali, pošto je tu reč o nekoliko koraka, svakako je neophodno da se Kosovo na neki način direktnije uključi u bezbednosnu arhitekturu. Jer, Kosovo je sada neke vrsta crne rupe u bezbednosnoj arhitekturi Balkana. Ogroman je problem i saradnja policija Srbije i Kosova, koja se takođe odvija u nekoliko koraka“, skreće pažnju Elek.

Božo Prelević smatra da su svi „profesionalni kriterijumi“, koji se navode kao razlog za pristupanje Kosova Interpolu, samo loše opravdanje.

„Ako bismo krenuli po tom principu, onda zašto bismo se protivili da Kosovo bude članica Unesko, ili Ujedinjenih nacija? Onda bi se valjda bolje brinuli o srpskim manastirima ili bolje poštovali povelje UN o ljudskim pravima? Ti ljudi koji sada vladaju Kosovom se nikada neće bolje boriti protiv organizovanog kriminala ako uđu u Interpol, jer bi u tom slučaju sekli granu na kojoj sede. Ništa Kosovo ne sprečava da se i bez članstva u Interpolu bori protiv toga“, ocenjuje Božo Prelević.

Neophodan opšti sporazum

Sagovornici DW primećuju da se pitanje članstva Kosova u međunarodnim organizacijama mora rešiti u okviru nekog sveobuhvatnog sporazuma jer je očito da će na ovaj način to ostati problem i u budućnosti. „Zato je i neophodno da se što pre postigne pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa, jer onda svi ovi problemi koji nastaju zbog nerešenog statusa više ne bi postojali“, kaže Bojan Elek.

„Mislim da su u tom kontekstu prihvatljivi svi pregovori, na principijelnim osnovama, koji će okončati neprijateljstvo, i doneti bolju budućnost srpskom i albanskom narodu“, dodaje Prelević.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Nov 18, 2018 4:31 pm

Smile Gužva u kiparskim vodama

Dug je spisak onih koji bi da se omaste od velikog nalazišta gasa pod kiparskim primorjem. U tom području su već i ratni brodovi SAD i Turske. Neki smatraju da bogatstvo može mirno da se crpi samo ako se Kipar ujedini.



Najpre se 2011. otkriće fosilnog goriva, pre svega gasa u podmorju na jugu Kipra, na toj ostrvskoj državi slavilo kao ekonomski spas. Ali ubrzo je susedna Turska osporavala pravo Kipru da sama eksploatiše to nađeno bogatstvo.

Prošlog vikenda je američki energetski gigant Exxon Mobil konačno i počeo sa bušenjem. Nad takozvani Blok 10 je poslat brod-platforma Stena Icemax, tako da u sporu učestvuje sve više država.

Jer taj brod-platforma plovi pod britanskom zastavom, a u projektu učestvuju i investitori iz Katara. Sa druge strane, Turska zahteva da Kipar smjesta obustavi „unilateralnu eksploraciju“ – kako to zove Ankara, a i turski predsednik Erdogan ove američke, britanske i katarske investitore zove „piratima“ i „morskim banditima“.

„Ozbiljno, ali i previše opasno za Tursku"

Spor ne ostaje tek na rečima: Turska je već odavno u međunarodne vode pred nalazištem poslala svoje ratne brodove, a Kipar je sad objavio i „preporuku“ svim brodovima neka ne prilaze britanskom brodu-platformi. Obzirom da je koncesionar američki koncern, u to područje su poslati i američki ratni brodovi ako Turska i oružjem pokuša da ometa bušenje.

„Erdoganove pretnje nisu tek prazne priče“, procjenjuje Kostas Filis iz Instituta za međunarodne odnose u Atini, „ali ih ne treba precenjivati. Za njega bi bila izuzetno riskantna igra kad bi učinio nešto što bi ugrozilo napore Turske da obnovi odnose sa SAD i Evropom. Turski predsednik u neprijateljskom delovanju može izgubiti mnogo više nego što bi mogao dobiti.“

Jer ovo nalazište je već postalo važna tema i na međunarodnom parketu: u eksploataciji svakako želi da učestvuje i Grčka, a i Evropska unija to smatra važnim izvorom kako bi smanjila zavisnost kontinenta od ruskog gasa.



Ambicija tu ima i Liban, ali posebno Izraelu bi to mogao biti važan izvor energije. Tu je i Egipat koji je suočen sa najtežom energetskom krizom u poslednjim decenijama i koji je, baš kao i Izrael, već potpisao sporazum sa Kiprom o granici na moru za ekonomsku eksploataciju.

„Jedini put je ujedinjenje Kipra“

Turska pak tvrdi da joj nije samo stalo do sopstvenih interesa, nego se smatra zastupnikom Turaka na Kipru i takozvane Republike Severni Kipar koju priznaje praktično samo Ankara. Jer još od 1974. i invazije turske vojske koja je pak usledila nakon što je tadašnja vojna diktatura u Atini proglasila pripajanje ostrva Grčkoj, svi napori za ponovnim ujedinjenjem Kipra nisu urodili plodom.

Za južni, međunarodno priznati Kipar i članicu Evropske unije, bi ovo fosilno gorivo značio blagostanje, ali turski deo ostrva u samoproglašenoj državi od tog blagostanja ne bi imao ništa.

Za Kostasa Filisa, tu može postojati samo jedno rešenje za Ankaru: „Ako Turska želi deo ovog kolača, onda neće imati drugu mogućnost nego da podstakne turske stanovnike Kipra da se vrate pregovaračkom stolu i nađu rešenje za ponovno ujedinjavanje ostrva.“ U suprotnom, smatra ovaj analitičar, Turska može da se bavi samo sitnom destrukcijom, ali zapravo nema potencijal da nešto konkretno promeni.

Usprkos svim napetostima, Kipar pak tvrdi kako se bušenje na Bloku 10 „nastavlja bez smetnji“. Ali, parada ratnih brodova još uvek traje.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Nov 18, 2018 4:37 pm

Smile „Uvesti red u migracioni haos“

Jedan od lidera desničarske i evroskeptične Alternative za Nemačku Jerg Mojten predvodiće listu te stranke za evropske izbore. Za DW priča o najvažnijim temama i o tome da ima i stvari koje AfD ceni u Evropskoj uniji.


Mojten (levo) je umereniji od kolege Gaulanda (desno)

Desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) odabrala je kopredsedavajućeg te stranke Jerga Mojtena za nosioca liste na izborima za Evropski parlament iduće godine. Mojten je predvodnik nešto umerenijeg krila stranke i do sada, za razliku od brojnih drugih čelnika AfD, nije imao rasističke ispade niti relativizovao holokaust i druge zločine nacizma.

Na kongresu stranke u Magdeburgu, gde je odlučeno da Mojten bude nosilac liste, on je za DW rekao da u Evropskom parlamentu želi da ujedini snage koje imaju sličnosti sa AfD.

„Postoje nadnacionalni zadaci. Ako želimo efikasnu zaštitu granica, onda je smisleno da štitimo spoljne granice EU. Postoje nadnacionalni zadaci u oblasti životne sredine i međunarodne trgovine. Zajedničko tržište je veliko dostignuće jer je od koristi za sve uključene. Iako se o nama često piše da proklinjemo sve aspekte EU, to nije tačno. Ima tu i dostignuća“, rekao je Mojten za DW.

„Švajcarizacija“

Kao najvažniju ideju koju unosi u kampanju Mojten je istakao potrebu da se „uvede red u migracioni haos“. On je dodao da je AfD „jedina partija koja se bori za direktnu demokratiju“, za neku vrstu „švajcarizacije“. Kao treću stvar je naveo povratak izvornoj ideji AfD – kritici monetarne unije i zajedničke valute jer očekuje „recesivni razvoj“ u zoni evra kroz najviše pola godine.

Alternativa za Nemačku u anketama trenutno uživa podršku petnaestak odsto Nemaca premda kod evropskih izbora važe druga pravila. Izlaznost je tu obično znatno niža – 2014. je u Nemačkoj glasalo tek 48, a na nivou EU 43 odsto ljudi – pa je pitanje ko će bolje motivisati svoje pristalice.

AfD je prošlog meseca ušla u pokrajinske parlamente Bavarske i Hesena te je sada zastupljena u svim pokrajinama, dok je u Bundestagu najjača opoziciona stranka.

Mojten je dodao da je potrebno mnogo razgovora i poverenja da se u Evropskom parlamentu stvori jak poslanički klub „onih koje drugi često nazivaju desnim populistima“. Na pitanje kakve je uloga Stiva Benona, bivše sive eminencije Donalda Trampa koji putuje po Evropi u nameri da poveže razne stranke desnice, Mojten je rekao:

„Mi Evropljani to sasvim dobro možemo i sami. Ako on napravi fondaciju u vidu trusta mozgova, možda će nam biti interesantno da i tamo imamo kontakte. Ali u kampanji za izbore gospodine Benon sigurno neće igrati nikakvu ulogu.“

kas/nr
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Nov 18, 2018 5:07 pm

Smile Pljačkaš svog naroda je postao izbeglica

Da je Gruevski sasvim obična izbeglica, ne bi uopšte mogao da uđe u Mađarsku. Ali on nije ratna izbeglica nego uticajni kriminalac. Korumpirani autokrata koji treba da ide u zatvor, piše u kolumni za DW Krsto Lazarević.


Predizborni plakat u Makedoniji iz 2006. godine, kada je Gruevski doüao na vlast

On ima kriminalni dosije, nema papire i tražen je u svojoj domovini jer je državu prevario za veliku sumu novca. Pored toga je i šef kriminalnog klana. Ilegalno je doputovao u Budimpeštu i predao zahtev za azil kako bi izbegao dvogodišnju zatvorsku kaznu u svojoj zemlji.

Viktor Orban je ovog kriminalnog izbeglicu primio širom otvorenih ruku. Jer, radi se ipak o njegovom prijatelju i istomišljeniku Nikoli Gruevskom, koji je deset godina bio premijer Makedonije.

Orban kaže da ne želi izbeglice koje se ne uklapaju u mađarsku kulturu. Ali zato se Nikola Gruevski u Orbanovu kulturu uklapa odlično. Obojica su autokrate koji su u svojim zemljama u periodu od samo nekoliko godina oštetili demokratske strukture, osnovna građanska prava i slobodu štampe. Obojica su obogatili svoje prijatelje i članove porodice. I obojica vode hajku protiv izbjeglica i šire surove teorije zavere.

Gruevski se 2014. godine snažno zalagao da se Makedonija proglasi kao „zemlja sigurnog porekla“. Ali čini se da sada više ne misli da je tamo baš sigurno.

Gruevski je bio taj koji je u martu 2016. zatvorio granicu sa Grčkom, a time i Balkansku rutu. Zbog toga je bio hvaljen od strane evropskih konzervativaca i desnih populista. Austrijski kancelar Sebastian Kurc je čak otputovao u Skoplje da ga podrži u predizbornoj kampanji.

Lista optužbi protiv Gruevskog je duga. Naredio je ilegalno saslušavanje desetina hiljada građana, kritične novinare poslao u zatvor, pokušao da zataška smrt mladog čoveka koji je ubijen od strane njegovih bezbednosnih snaga, a osim toga izuzetno je korumpiran.

Viktoru Orbanu to naravno ništa ne smeta – naprotiv. U maju su Orbanu bliski preduzetnici potkupili neke makedonske medije koji od tada pišu hvalospeve o Gruevskom.

Čovek koji je zatvorio Balkansku rutu je sada i sam ilegalni migrant. Pošto su mu makedonske vlasti oduzele pasoš zbog opasnosti da će pobeći, morao je u mađarskom diplomatskom vozilu prelaziti više granica. Zakoni koje su stvorili desni populisti očigledno ne vrede za njih same.

Jer, da je Nikola Gruevski sasvim obična izbeglica, ne bi uopšte mogao da uđe u Mađarsku. Završio bi u jednom o tranzitnih centru na srpskoj granici dok se ne odluči o njegovom zahtjevu za azil. Zahtev bi bio odbijen, jer nema važećeg pasoša, a onda bi Gruevski možda pokušao da ilegalno pređe u Bosnu i završio bi u blizini hrvatske granice. Tamo bi morao da se smrzava u improviziranom šatoru i bio bi upućen na dobru volju volontera, koje on i njegovi desničarko-populistički prijatelji kriminalizuju i krivično gone.

Pri pokušaju da pređe hrvatsku granicu, hrvatski policajci bi mu možda slomili ruku ili nogu, ili pucali na njega kao što se to desilo 31. maja kada su pucali na minibus i pogodili dvoje dece.

Naravno, sve to se neće desiti jednom Nikoli Gruevskom, jer on nije ratna izbeglica nego uticajni kriminalac. Korumpirani autokrata koji je opljačkao svoj narod i sada treba da ide u zatvor.

Nikola Gruevski je čak i omiljene teorije zavere Viktora Orbana uveo u politiku: Radi se o teoriji da jevrejski milijarder Džordž Soros vuče konce iza scene s ciljem islamizacije Evrope kroz imigraciju. Orban je ovaj narativ preuzeo i koristio kao glavnu priču svoje predizborne kampanje.

Nekadašnji makedonski moćnik nije samo uništio sopstvenu zemlju, nego i izmislio sada već globalnu antisemitsku teoriju zavere. On veruje da će mu to pomoći u odobravanju zahtjeva za azil.

Mislite da je ovo šala? Ne, ovo nije nikakva šala. Upitan za slučaj Gruevski, portparol Orbanove stranke Fides je odgovorio: „Mađarska pruža zaštitu svim progonjenima, a Nikolu Gruevskog ugrožava levičarska vlast koja je pod uticajem Džordža Sorosa.“

Slučaj Gruevskog ukazuje na osnovni problem za države istočne Evrope. Jer oni koji imaju moć u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Srbiji, Crnoj Gori i mnogim drugim zemljama su korumpirani i moraju računati s tim da će završiti u zatvoru kada im moć iscuri.

Zato su spremni da urade sve da bi zadržali vlast bez obzira na demokratske vrednosti i vladavinu prava. Orban i Gruevski obojica pripadaju ovoj vrsti političara i zbog toga je jedino i logično da jedan drugog dočekaju širom otvorenih ruku makar i ne voleli izbeglice.

*Krsto Lazarević je rođen u BiH i kao dete je sa svojom porodicom izbegao u Nemačku. Danas živi u Berlinu, radi kao novinar za različite medije na nemačkom jeziku. Tekst je deo naše vikend-serije Moja Evropa.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Nov 19, 2018 5:19 pm

Smile „Sve ih mrzim“

Hiljade mrtvih, a čak 13 miliona gladnih. Razorni rat u Jemenu prati humanitarna katastrofa. Sve više civila staje na jednu ili drugu stranu jer to vide kao jedini način da prežive. Često zato uzimaju pušku u ruke.


Huti u Sani

Ujutru šestog oktobra je Rahab bila sita svega. Tog dana je izašla na ulice Sane, glavnog grada Jemena, na studentske demonstracije sa svojim vršnjacima. Sita je bila sve viših cena hrane i propasti osnovnih komunalnih usluga u gradu koji kontrolišu pobunjenici iz redova Hutija. Nasilna paravojska koju čine mahom poštovaoci zejdizma, jednog od pravaca šiitizma, ugušila je demonstracije za nekoliko minuta.

„Kada su me odveli, mislila sam da se više neću vratiti kući“, priča dvadesetogodišnja Rahab. „Većina na demonstracijama oko mene bile su žene. Huti su nas pustili te noći, ali tek pošto smo potpisali izjavu da više nećemo protestovati.“

Protiv i jednih i drugih

Civili u Sani su zarobljeni između represije vladara ovog grada i dobrog dela Jemena i brutalnih vazdušnih udara koalicije koju predvodi Saudijska Arabija. Cilj napada je da se svrgnu Huti i na vlast vrati međunarodno priznati predsednik Mansur Hadi.

Ali ofanziva Saudijske Arabije je izazvala humanitarnu katastrofu neopisivih razmera, sa milionima ljudi na ivici gladi. Deo zemlje pod kontrolom Hutija je ostao bez priliva novca i robe. Prema nekim izveštajima, ova paravojska sve češće otima ljude i traži otkupninu kako bi došla do novca. Sve više ljudi opredeljuje se za jednu stranu kako bi došli do potrepština ili pak do izlaza iz ratnog ludila.

Rahab ipak odbija da se bilo kome prikloni pa makar je to i skupo koštalo. „Mnoge žene su pobegle iz Sane u Marib i mislim da će mnoge biti deo saudijske koalicije. Ali ja sam i protiv saudijske agresije“, kaže ona za DW.

Poslednje vesti kažu da su Huti ponudili primirje i u znak dobre volje obustavili raketne napade kao i udare bespilotnim letelicama na teritoriju Saudisjke Arabije, Ujedinjenih Emirata i njihovih saveznika u Jemenu. Malo ko veruje da će stabilnog primirja zbilja biti.

Rat je devastirao i glavni grad te podelio društvo po pitanju ko je kriv. Stanovnici retko kada imaju struju, mnogi koriste ugalj ili se uzdaju u malobrojne solarne panele. Gorivo je u nestašici, ali je posebno loše sa pijaćom vodom i hranom. Rami (29) smatra da su Huti i Saudijci jednako odgovorni za devastaciju grada.

„Sve ih mrzim. Jedva da ima posla u Sani osim ako nemaš lične veze sa politikom“, kaže mladić za DW. „Civili umiru i čujem kako sve više ljudi krade kako bi prehranili porodice.“

Nekoliko sagovornika DW tvrdi da Saudijci sve češće preotimaju plaćenike od Hutija tako što im nude plate u svojoj valuti, daleko stabilnijoj od jemenskog rijala. Borba za novac mnogima deluje kao jedini mogući posao.



„Jedva da išta zarađujem, ali nikada se neću boriti. Oni koji uzimaju puške su dozvolili da im isperu mozgove, ali moji prijatelji i ja to nećemo“, kaže Rami. On preživljava prodajom kesa trgovinama u kojima se prodaju kat, stimulans sa efektom sličnom amfetaminima. Kat se naveliko žvaće u Jemenu.

Nikome nije stalo do civila

Adam Beron iz Evropskog saveta za spojne poslove, trusta mozgova iz Londona, kaže da je Jemenu ostalo malo prostora za neutralnost, a pogotovo za politički aktivizam koji se ne bi svideo Hutima. Tvrdi da su na delu denuncijacije, da se zbog lažnih optužbi lako završava u zatvoru. „Zato sve više ljudi misli da im je bolje da odaberu jednu od zaraćenih strana kako bi došli do nekih privilegija“, kaže Beron za DW.

Nijednoj od strana nije preterano stalo do civila. Dok Saudijci razornim bombardovanjem i blokadama kreiraju humanitarnu katastrofu, pobunjenici od toga izvlače profit. Hjuman rajts voč je javio da Huti drže protivnike ili navodne protivnike u zatorima gde ih premlaćuju. Mnogi taoci su novinari ili aktivisti koji su samo pokušali da rade svoj posao.

„U gotovo svim slučajevima porodice žrtava dobijaju zahtev da plate otkup kako bi njihovi voljeni bili pušteni, ali mnoge od tih porodica su vrlo siromašne“, kaže Kristin Bekerle, poznavateljka Jemena iz Hjuman rajts voča. „To je odvratno jer naravno da vođstvo Huta zna za uzimanje talaca i može to da zaustavi ako hoće.“

Rahab, koja je privedena tokom demonstracija, kaže da je imala sreće što je ubrzo puštena. Ali veruje da je upozorenje bilo ozbiljno – ako još jednom upadne paravojsci u oči, posledice bi mogle da budu gadne.

Za sada pokušava da pomogne ljudima oko sebe. Kaže, veruju joj jer znaju da se politički niti verski ne svrstava ni na jednu stranu. Kako dolazi zima, njen je glavni zadatak da putem interneta organizuje grupe volontera da doniraju i raspodele odeću siromašnim sugrađanima. Iako daje sve od sebe, ova devojka nije optimistična.

„Deca, žene i stariji svakodnevno umiru. Sve strane su odgovorne za krvoproliće“, dodaje ona za DW. „Rat na meni ostavlja traga i psihološki i emotivno. Nije lako gledati kako celo društvo umire.“
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Nov 19, 2018 5:29 pm

Smile Strah diktatora od istine

„Za diktatore je zajednički pre svega paničan strah od pisane reči, od kritičkog mišljenja. Vlastodršci tu nemaju kontrolu. To ih plaši“, kaže za DW nemački pisac Ralf Nestmajer povodom „Dana pisaca u zatvoru“.


Fotoreporter Šahidul Alam je zatočen u Bangladešu zbog kritika vlasti

Svake godine na međunarodni „Dan pisaca u zatvoru“ (Writers-in-Prison-Day) udruženje pisaca PEN ukazuje na sudbinu autora koju su u zatvoru ili su stradali. Ove sedmice je taj dan obeležen, a izdvojeno je pet slučajeva: Vael Abas (Egipat), Šahidul Alam (Bangladeš), Miroslava Brič Veldusea (Meksiko), Davit Isak (Eritreja) i Oleg Sencov (Rusija).

DW je razgovorao sa novinarom i piscem Ralfom Nestmajerom, opunomoćenikom „Pisaca u zatvoru“, nemačkog PEN-centra.

DW: Gospodine Nestmajer, na ovogodišnji Dan pisaca u zatvoru, PEN skreće pažnju na pet sudbina. Šta ti slučajevi imaju zajedničko?

Ralf Nestmajer: Zajedničko im je da se radi o autorima koji su slobodu reči iskoristili kako bi osudili zloupotrebe i zbog toga su morali da plate cenu. To znači: ili su završili u zatvoru ili su nestali – kao recimo Davit Isak iz Eritreje o kojem se ništa ne zna već sedamnaest godina. Sve do meksičke novinarke Miroslave Brič Veldusee koja je ubijena.

Gde u svetu je sloboda reči, prema Vašem mišljenju, posebno ugrožena?

Ah, postoje mnoga mesta u svetu gde je ugrožena, ne samo u zemljama ovih pet autora. To se nastavlja – počevši od Turske, sa oko 160 uhapšenih novinara, to je jedan od najvećih svetskih zatvora za novinare, pa sve do zemalja poput Kine, gde uopšte ne može tačno da se utvrdi ko sve zapravo sedi u zatvoru.

Zašto se moćnici plaše mišljenja drugih kada je moć u njihovim rukama?

Većina se oseća ugrožena jer bi moglo da se govori o zloupotrebama ili stvarima koje mogu da poljuljaju njihovu moć.

Ali šta slobodnu reč čini toliko opasnom za vladajuće?

Za diktatore je zajednički pre svega paničan strah od pisane reči, od kritičkog mišljenja. Šta je kritično i šta treba da se kritikuje, to određuju sami autori. Vlastodršci tu nemaju kontrolu. To ih plaši.


Ralf Nestmajer

Da li je to strah od gubitka kontrole?

Od gubitka kontrole i neprijatnih istina. To se u poslednjih sto godina nije promenilo zbog čega su mnogi pisci i autori morali da napuste svoje zemlje.

Vi ste putopisni novinar i opisujete lepote jedne zemlje. Šta vidite kada kao potpredsednik PEN-a bacite pogled na Tursku?

Turska je svakako veoma lepa zemlja. Ali tamo ima političkih zloupotreba koje se ne mogu poricati. Naravno da autori tamo treba da pišu. Ali predsednik Erdogan to pokušava da ograniči i vrši kontrolu nad medijima. Gotovo da nema medija, koji još mogu slobodno da izveštavaju.

Šta može da slomi moć i aroganciju moćnika?

Pomaže samo osuda takvih zloupotreba. To pokušava međunarodno udruženje pisaca PEN fokusiranjem na sudbine ugroženih autora. To se odražava i na zatvorenike. Od pet uhapšenih novinara, na čije sudbine je prošle godine skrenuta pažnja, u međuvremenu je troje na slobodi. Dakle, naš protest pokazuje rezultate.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Nov 19, 2018 5:34 pm

Smile Reforma na veštačkom disanju

Francuski predsednik Makron od dolaska na vlast zagovara reformu evrozone. Glavna ideja – zajednički budžet. No to nailazi na ogromne otpore i teško da su kompromisi mogući na sastanku ministara finansija u ponedeljak.



Zajednički budžet evrozone

To je osnova vizije francuskog predsednika Makrona za reformu načela zajedničke valute i već na sastanku ministara finansija zone evra u ponedeljak (19. novembar) će predlog zajednički predstaviti ministri finansija Nemačke i Francuske, Olaf Šolc i Bruno Lemer.

Ali otpor toj ideji je veliki: zajednički budžet nije uspeo da dođe niti do zajedničke izjave sastanka na vrhu EU ovog juna, iako su Pariz i Berlin postigli načelan kompromis. I u najnovijem predlogu nije reč o čitavim državnim budžetima zemalja članica, nego o određenom iznosu koji bi onda bio i u budžet evrozone i koji bi nadzirali svi ministri 19 zemalja monetarne unije. Koliki bi to bio iznos i ko bi koliko uplatio – do sada nije rečeno.

Članice bi se moglo lakše navesti na pristanak najavom kako će biti potrošen taj novac: „sufinansiranjem javnih izdataka koji obezbeđuju privredni rast“. Tu se onda nabrajaju investicije, istraživanje i razvoj, inovacije i ljudski kapital. Ova blagajna je zamišljena i kao „stabilizirajući element“ u vremenima kad državne blagajne nisu tako pune – i to posebno smeta nekima od članica zone evra. Holandija je do sada jasno odbija bilo kakvu ideju zajedničkog budžeta.

Evropska zaštita štediša

Još pre mnogo godina su se države Evropske unije složile da stvore zajedničko, evropsko jemstvo za uštede građana do iznosa od 100.000 evra. To bi trebalo da bude i pomoć bankama u krizi kako ne bi bile izložene pritisku građana i svojih štediša jer bi štediše bile sigurne da za njihovu ušteđevinu jamči čitava Evropska unija.

Ali susret na vrhu EU je ovog juna tek naložio da se „postave rokovi“ za „političke pregovore“ o takvoj garanciji. O nekakvom danu kad bi to jemstvo stupilo na snagu još nije bilo ni reči. Jedan funkcioner EU kaže da se i taj predlog još uvek „drži na veštačkom disanju“ i da „još treba videti možemo li da ga reanimiramo“.

Smanjenje rizika u bankama

I Nemačka je godinama blokirala takvo „evropsko jemstvo“ štedišama jer želi da se prvo saniraju banke, a pogotovo na jugu Europe ima još mnogo banaka sa priličnim iznosima u „trulim kreditima“ – dakle u aktivi koja je to samo na papiru.

U maju su se ministri finansija evrozone dogovorili oko kompromisa: banke bi u načelu trebalo da na stranu stave osam odsto kapitala kao sigurnost za vremena krize. O tome se raspravlja i u Evropskom parlamentu, iako tu Berlin upozorava da ne treba razvodnjavati kompromis oko kojeg se natezalo godinama. Ali obzirom na zbivanja pogotovo u Italiji, sudbina i ove reforme je neizvesna.


Nema ni kompromisa između Makrona i Merkel

Postupak stečaja banaka

Još 2016. je Evropska unija osnovala službu koja bi se brinula za postupak stečaja propalih banaka nakon što su u finansijskoj krizi one u pravilu bile spašavane novcem onih koji s tim bankama nisu imali nikakve veze: parama svih poreskih obveznika. Zadatak Povereništva za jedinstveni postupak stečaja (Single Resolution Board, SRB) jeste da bankovni sektor ubuduće sam snosi troškove.

Zato je osnovan fond u kojeg bi finansijski instituti vremenom trebalo da uplatite 55 milijardi evra. Ali obzirom na razmere loših kredita u Evropi, taj iznos možda neće biti dovoljan da se opet ne krene u napad na državne blagajne. Zato se sad razgovara o „poslednjem osiguranju“ članica zone evra koji bi mogao biti smešten u „Evropski kišobran“ ESM. Razgovara se o iznosu od dodatnih 60 milijardi evra.

Jačanje „Evropskog kišobrana“

Vode se razgovori i o jačanju tog „kišobrana“, Europskog mehanizma stabilnosti (European Stability Mechanism, ESM) koji bi možda trebalo da postane nešto kao evropski Međunarodni monetarni fond. Tu Francuska želi da Evropljani više ne moraju trčati MMF-u kako bi osigurali programe pomoći za evropske države u krizi. To je svakako i želja MMF-a: najveći partner te organizacije su i dalje Sjedinjene Američke Države, sve manje zainteresovane da pomažu Evropljanima, ali i uporne da im, ako im ipak „pomognu“, nametnu drastične mere štednje.

U tom slučaju, nemačka kancelarka Merkel je već u junu predložila da ESM dobije šira ovlašćenja, posebno kad je reč o praćenju i proceni stanja u pojedinim članicama kako bi se „bolje predvidela kriza“. Tu je reč i o proceni kreditne sposobnosti pojedine zemlje koju je do sada, barem na internom nivou, činila Evropska komisija.

No te procene su se često drastično razlikovale od procena međunarodnih agencija specijalizovanih za kreditnu sposobnost kompanija i država tako da ima mesta kritici da su u EK u tome bili i previše velikodušni.

aš (afp)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Nov 19, 2018 6:37 pm

Smile Sudbonosna nedelja Tereze Mej

Britanska premijerka pokušaće da u Briselu dobije nove ustupke u pregovorima o Bregzitu i tako namiri protivnike u sopstvenoj stranci. Ali malo je verovatno da će imati dobre vesti. Politički London čekaju burni dani.



„Promena vođstva neće olakšati pregovore i neće ništa promeniti u parlamentarnoj aritmetici“, izjavila je Tereza Mej u intervjuu sa Skaj njuz u nedelju ujutro. Zagovornicima tvrdog Bregzita u redovima sopstvene stranke ona je mogla i direktno da kaže: Radite šta god hoćete, ali na kraju ćete morati da se nosite sa istim problemima kao i ja.

Istovremeno je britanska premijerka najavila da će ove sedmice ponovo u Briselu razgovarati s predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom.

Mej govori o pregovorima koji se nastavljaju, ali ta njena formulacija ima pre svega za cilj umirivanje protivnika unutar njenog kabineta. Kritičari naime zahtevaju od nje da od ostatka EU iskamči dodatne ustupke. Mej međutim zna da za suštinske promene postignutog dogovora nema šanse, pogotovo nakon što su francuska i nemačka vlada jasno stavile do znanja da se postignuti dil neće ponovo otvarati.

Mačka u džaku

Britanska premijerka dakle pokušaće u Briselu da barem isposluje sitnice koje bi se u poslednji tren mogle uključiti u tekst takozvane „političke izjave“ pred samit EU u nedelju.

U tom dokumentu se ukratko, na sedam strana, skicira odnos EU naspram Velike Britanije nakon Bregzita. Nikakvih konkretnih detalja tu nema, pre se radi o popisu tema i vrlo načelnim okvirima u kojima bi budući pregovori trebalo da se odvijaju. Tako se recimo predviđa da se budući trgovinski odnosi dvojih strana odvijaju na bazi rešenja koje je za sada pronađeno za Severnu Irsku u ugovoru o Bregzitu.

Mej bi mogla da isposluje manje ustupke, kako bi malo primirila svoje protivnike u Londonu, ali više od kozmetičkih promena ne bi trebalo očekivati. Dokument pred samit EU je više pismo o namerama i nije obavezujući.

To faktički znači da evropske vlade doduše sada izjavljuju šta nameravaju, ali zadržavaju pravo da kasnije, kada zaista započnu pravi pregovori o odnosima nakon Bregzita, promene svoje mišljenje. A ti pregovori uopšte još nisu započeli, do sada su London i Brisel pregovarali samo o modalitetima Bregzita, dakle izlaska Velike Britanije iz EU. Već i to je bilo mukotrpno, no pregovori o budućim odnosima biće još teži – i mogli bi trajati godinama.

Protivnici se grupišu

Nakon haosa proteklih dana, nakon ostavki i pretnji, protivnici Tereze Mej u Londonu su formirali svoje redove. S jedne strane su tu nezadovoljnici okupljeni oko bivšeg ministra zaštite životne sredine Majkla Gova. Oni žele da Mej u Briselu iznađe nove ustupke jer se boje poraza pri glasanju o ugovoru u britanskom parlamentu – što bi moglo dovesti do takozvane "No-Deal" situacije, odnosno napuštanja EU bez ikakvog dogovora.


Boris Džonson bi da sruši premijerku

S druge je strane tu European Research Group sa Džejkobom Ris-Mogom kao predvodnikom i donedavnim ministrom za Bregzit Dejvidom Dejvisom. Ta grupa torijevaca je već započela s prikupljanjem pisama za pokretanje postupka izglasavanja nepoverenja šefici vlade i stranke. Njima treba najmanje 48 takvih poslaničkih pisama, no za sada ih još nisu skupili.

Ukoliko im to pođe za rukom, pisma se isporučuju predsjedniku takozvanog „Komiteta 1922“ koji onda pokreće postupak. Pravo da glasaju o smeni premijerke imaju svi torijevski poslanici s tim što time ne bi automatski pala Vlada već bi njen naslednik mogao da bude novi premijer.

Parlament je (za sada) protiv

U slučaju da smena May uspe, nekoliko kandidata se nadaju njenoj fotelji. Pre svih je tu Boris Džonson. Njegov politički kapital se u poslednje vreme doduše istanjio, ali on nije od onih koji se lako predaju. Posmatrači očekuju da će, ukoliko Džonson zaista pokušava da svrge Terezu Mej, on to učiniti tokom narednih dana.

Uz njega je tu i bivši ministar za Bregzit Dominik Rab, ali njegova verodostojnost je ograničena. Na kraju krajeva je i on sam sedio u Briselu za pregovaračkim stolom, ali nije se na vreme pobunio.

Kako je malo verovatno da će premijerka u Briselu naići na razumevanje za svoje unutarstranačke potrebe, njeni protivnici bi mogli da krenu na sve ili ništa već tokom ove sedmice. Poznavaoci prilika u političkom Londonu doduše veruju da bi Mje tako nešto mogla da politički preživi, ali bi na kraju bila znatno oslabljena.

No najveći problem ionako nije njena torijevska stranka, već britanski parlament. Tu trenutno ne postoji većina za prihvatanje ugovora o Bregzitu. Šef opozicionih laburista Džeremi Korbin je u nedelju ponovio da će njegova stranka glasati protiv, a isto su najavili i škotska SNP, neki poslanici Liberala te, barem kako sada stoje stvari, severnoirski unionisti iz stranke DUP.

Kada se tome pridodaju i protivnici unutar torijevaca, jasno je da trenutno nema šansi da dil s EU dobije potrebnu većinu glasova.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Nov 19, 2018 7:31 pm

avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Nov 20, 2018 6:08 pm

Smile Kosovo se suočava sa ozbiljnim otporima

Kosovo nije primljeno u Interpol i zvanični Beograd deluje, reklo bi se, koliko iznenađeno, toliko i veoma zadovoljno. Međutim, ishod glasanja u Dubaiju mogao bi da pojača tvrdoglavost i na jednoj i na drugoj strani.



Uoči glasanja, političari iz Srbije širili su zabrinutost ukazujući da je prijem Kosova u Interpol postao poprište velike politizacije i velikih pritisaka na mnoge zemlje-članice. Nakon konačnih rezultata glasanja, predsednik Aleksandar Vučić izrazio je zadovoljstvo velikom diplomatskom pobedom Srbije, ali i u svom tradicionalnom stilu pozvao na skromnost i oprez u proslavljanju, kako je rekao, „male pobede nad velikom silom“.

Istovremeno, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je odluku generalne skupštine Interpola ocenio kao „veliku pobedu Srbije i dokaz da se na silu ne može ništa uraditi“. Dačić je posebno apostrofirao podršku austrijskog kancelara Sebastijana Kurca članstvu Kosova u Interpolu, koju vidi kao veliku izdaju navodnog prijateljstva Austrije i Srbije. No, za tu prozivku Austrije očito nije bilo nekog posebnog diplomatskog razloga, osim želje ministra Dačića da pokaže kako on i Vojislav Šešelj imaju isti smisao za neukusan humor.

Borba se nastavlja

Srbija je, nakon glasanja o članstvu Kosova u Interpolu, sasvim sigurno ojačala svoju pregovaračku poziciju. Postoji međutim i bojazan da poraz Kosova samo pojačava tvrdoglavost i na jednoj i na drugoj strani. Srpska strana to može da tumači kao dodatnu podršku koja joj stiže iz sveta, a Kosovo kao još jednu frustraciju koja može izazvati nove nepromišljene poteze.

Kosovo je već izazvalo dodatne regionalne napetosti uvođenjem takse od deset odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, a nakon toga otišlo i korak dalje. Novim odlukama vlasti u Prištini dodatno je zabranjen uvoz sve robe na kojoj stoje oznake Kosovo UNMIK, Kosovo i Metohija, ili Kosovo UN 1244. Tu negde iza ugla kriju se i najave o formiranju Vojske Kosova, što prema rečima spoljnopolitičkog komentatora Boška Jakšića može biti sledeća tačka sukoba Beograda i Prištine:

„Mislim da Kosovo tek sada neće odustati od formiranja vojske i ovo glasanje u Interpolu to može samo da ubrza. Jer, to bi bila neka vrsta melema na ranu prištinskih vlasti. To bi na neki način bila i potvrda da Kosovo od nekih stvari neće odustati“, kaže Jakšić za DW.

Poruka Zapadu?

Glasanje o članstvu Kosova u Interpolu u Beogradu se vidi i kao deo šireg geopolitičkog konteksta, što je pokazalo i obraćanje državnog vrha Srbije nakon saopštavanja konačnih rezultata. Svet se promenio, smatra državni vrh Srbije, i stvari se više ne mogu rešavati pritiscima. Predsednik Srbije je više puta skrenuo pažnju na neravnopravnu borbu male Srbije protiv velikih sila, i to će najverovatnije biti dodatni impuls Srbiji da diplomatsku bitku preseli na što širi svetski teren.

S tim ocenama se slaže i Boško Jakšić, koji primećuje da je ishod glasanja u Interpolu na neki način i poruka Zapadu: „Oni bi na osnovu toga trebalo da vide da se Kosovo suočava s ozbiljnim otporima. Jer, oni koji nisu glasali za prijem Kosova, nisu glasali toliko protiv Kosova, nego više da podrže diplomatski proces koji bi trebalo da dovede do konačnog rešenja. Tako da ovo vidim i kao neku vrstu podrške pregovaračkom procesu između Beograda i Prištine“, ističe Jakšić.

Kako otkočiti dijalog?

Pregovarački proces trenutno je zakočen, ali Beograd sada sa novim samopouzdanjem kreće u novu rundu političkog nadmudrivanja sa Evropskom unijom oko nastavka briselskog dijaloga. Beograd očekuje da Priština najpre ukine takse, a zatim i da ispuni nešto od obaveza iz Briselskog sporazuma. Ministar Ivica Dačić tako navodi da, nakon poraza u Interpolu, očekuje novo povećanje taksi, ali i dodaje kako to svakako neće omesti Srbiju u nastavku diplomatske borbe. „Niste valjda mislili da ćemo vas zbog deseto odsto primiti u Interpol“, poručio je Dačić.

Boško Jakšić misli da bi – pošto je iz ugla Beograda glavni kamen spoticanja Zajednica srpskih opština – međunarodna zajednica tu trebalo da izvrši pritisak na albansku stranu. „Bar kako je to predstavljeno u Beogradu – ukoliko se formira Zajednica srpskih opština, to bi ne samo otvorilo dijalog, nego bi vodilo ka bržem krajnjem rešenju“, primećuje Jakšić.

Beograd je pored toga uputio poruku Prištini da ukine takse, i već to može biti ozbiljan test koji bi pokazao kakve su šanse za nastavak dijaloga. Boško Jakšić je uveren da će Kosovo ipak odustati od tih mera i „onda će to tumačiti kao neku vrstu svog ustupka. Tako da to može da se posmatra kao trgovinsko-diplomatski manevar, ali ne verujem u dugovečnost te odluke. Njom je obuhvaćena i Bosna i Hercegovina – to samo širi konflikt regionom, a to nije ničiji interes“.

Pojedini mediji u Srbiji proteklih dana su isticali da je u Beograd stigla ponuda Evropske unije u kojoj se za nastavak dijaloga obećava skorašnje otvaranje tri poglavlja. To bi, prema tim navodima, bila neka vrsta šargarepe za Srbiju. Aleksandar Vučić je tu priliku iskoristio da naglasi „kako ne voli šargarepu, iako zna da je zdrava“.

Boško Jakšić međutim smatra da je reč o običnom medijskom spinovanju „kako bi se ponovo pokazalo da Srbiju neko ponovo strašno pritiska i ucenjuje. To je samo medijska konstrukcija srpskih tabloida“, zaključuje Jakšić.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Nov 20, 2018 6:14 pm

Smile Ekstremističko podzemlje u Bundesveru?

Dnevnik Tagescajtung objavio je škakljivu priču o neonacističkoj mreži unutar Bundesvera i „Hanibalu“, čoveku koji je vođa podzemne mreže prepera i prevratnika – i koji ima „odlične veze sa nemačkim vlastima.“



Andre S, zvani „Hanibal“ je jedan od najboljih pripadnika specijalnih jedinica Bundesvera KSK stacioniran u kasarni „Grof Cepelin“ u Kalvu. On je jedan od glavnih ljudi desničarskog podzemlja u Nemačkoj, mreže u kojoj se protivnici nemačke vlade radikalizuju, dogovaraju i pripremaju na oružane borbe.

Veliki broj članova raznih udruženja ili pojedinaca aktivnih u toj mreži su preperi – što je posrbljen engleski naziv za ljude koji stvaraju zalihe namirnice i održavaju podzemne bunkere za slučaj kataklizme ili rata. Novinari Tagescajtunga su saznali i da je „Hanibal“ administrator komunikacione mreže prepera na internetu.

Jedan normalan sastanak

Ono što je u čitavoj stvari najpikantnije, jeste da je „Hanibal“ (u daljem tekstu označen i kao Andre S.), inače rođen 1985. u Haleu istovremeno i informant nemačke vojne obaveštajne službe MAD. Berlinski dnevnik je tako saznao da je 13. septembra 2017. „Hanibala“ posetio jedan potpukovnik MAD – da bi saznao ponešto o desnoekstremističkim tenedencijama u njegovoj četi. „To nije bio neuobičajen sastanak“, piše Tagescajtung, „već duže vremena se na taj način tajna služba Bundesvera obaveštava o ekstremističkim tendencijama u armiji – kako bi ih suzbila.

„No, tog septembarskog dana je Andre S. za svoje informacije očito dobio i nešto zauzvrat: čovek iz MAD mu je rekao da je federalni državni tužilac pokrenuo istragu protiv tajne mreže koja planira ubistva levičarskih političara i aktivista.“ Državno tužilaštvo u tome vidi pripremu teškog nasilja koje ugrožava državu, dakle – terora.

Pre tog susreta je na severu Nemačke već bilo nekoliko racija; za njih je „Hanibal“ znao. No, prilikom ovog susreta je saznao da će uslediti i dalji pretresi i saslušanja – „tako to stoji u optužnici suda u Kelnu koji trenutno vodi proces protiv pomenutog potpukovnika MAD – zbog povrede službene tajne.“

Govorilo se i o streljanjima

Posle investigativnog rada koji je trajao nešto duže od godinu dana, novinari Tagescajtunga su došli do sledeće slike: „Svuda u Nemačkoj, pa i u Austriji i Švajcarskoj, postoje grupe koje rade na formiranju države u državi. Članovi tih grupa su policajci, vojnici, rezervisti, državni službenici i pripadnici Službe za zaštitu ustavnog poretka, koji kuju zaveru da jednom, kada dođe „dan X“ – uzmu oružje u ruke (...) Neki od njihovih planova su zastrašujuće konkretni.“ Novinari su saznali da su mnoge od tih grupa nastale u jesen 2015, i to kao izraz potrebe da se odbrane od izbegličke politike nemačke vlade.


Ima li mesta za tradiciju Vermahta u Bundesveru?

Tako su se jedne večeri početkom 2017. u jednom kiosku na putu u blizini Šverina sastala četvorica muškaraca, među njima jedan policajac i jedan rezervista. Razgovaralo se o tome koji objekti bi mogli da budu iskorišćeni kao skladišta u kojima bi na „dan X“ mogli biti internirani politički protivnici. Rezervista je dobio zadatak da se raspita da li bi Bundesver za te potrebe mogao da im stavi na raspolaganje kamione? Tema razgovora su bile i mogućnosti da se izbegnu drumske kontrole, a pričalo se i o streljanjima.

Slučaj Franka A.

U pitanju je grupa Nord (sever), a iz dokumentacije istražitelja u koju su novinari Tagescajtunga imali uvid proizilazi da su članovi te grupe već formirali skladišta goriva, hrane i municije. Svaki član je platio 600 evra u zajedničku kasu. Grupu su podržavali i ljudi kao što su vlasnik jednog strelišta u blizini Rostoka koji je njenim članovima prodavao oružje. A tu je bio i jedan instruktor eskadrile Bundesvera u Lageu, koji je po završetku radnog vremena stavljao članovima grupe na raspolaganje simulator sa komandama borbenog aviona Jurofajter.

Postoje i grupe Sever, Zapad i Jug. Ova poslednja je najveća i najaktivnija – njen član je bio i bivši vojnik Bundesvera Franko A. iz Ofenbaha, koji je 2017. uhapšen pod sumnjom da je kao desničarski ekstremista pripremao napad na „visoke političare i javne ličnosti“. Taj slučaj je, pak, specifičan po tome što je Franko A. napade hteo da izvodi pod „fiktivnim identitetom sirijske izbeglice“ po imenu „David Benjamin“ – zbog toga je čak uspeo da se vlastima predstavi kao izbeglica i da se registruje, pa je čak dobio i supsidijarnu zaštitu nemačke države.

Vratim se „Hanibalu“: glavno udruženje koje je osnovao zove se Uniter i u njemu su umreženi bivši i aktivni članovi specijalnih jedinica. Kako su novinari saznali, to udruženje okuplja uglavnom pripadnike KSK koji su navršili 35. godinu i više nisu u jedinici – što znači da mnogo manje zarađuju jer ne dobijaju više dodatke za angažovanje u inostranstvu ili za „rad pod posebno opasnim uslovima“. Uniter im pruža pomoć, sadašnji i bivši vojnici se međusobno pomažu; mnogi su osnovali firme za obezbeđenje ili škole borilačkih sportova, a u internet-radnjama mogu da se naruče kravate, dugmad za manžetne i pečatnjaci sa amblemom grupe: mačem i krstom okruženim vencem.

„Nema mreže“

U oktobru 2017, „Hanibalov“ čovek za kontakt iz MAD, optužen je za odavanje internih informacija. Državno tužilaštvo u Kelnu je i protiv njega podiglo optužnicu. Državno tužilaštvo trenutno ne vodi „Hanibala“ kao optuženog. On je u međuvremenu napustio KSK. „Kada je, prošlog petka (16.11.) šef MAD Kristof Gram bio propitivan u Bundestagu“, piše Tagescajtung, „rekao je: Nismo ustanovili postojanje desničarskih ekstremista spremnih na nasilje. Prema našim saznanjima, nema mreže nasilnih ekstremista u okviru Bundesvera.“
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 3 od 6 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu