Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 4 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 4 Gosta :: 2 Provajderi

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Vesti iz sveta astronomije...
Danas u 8:06 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Danas u 7:24 pm od Brave Heart

» DW - svetska scena i region Balkana
Danas u 6:41 pm od Brave Heart

» Filmske novosti...
Juče u 8:30 pm od Brave Heart

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 7:28 pm od Brave Heart

» Q
Sre Jan 16, 2019 10:34 pm od Mesrine

» Vesti iz sveta umetnosti
Uto Jan 15, 2019 6:23 pm od Brave Heart

» Vesti - književnost...
Pon Jan 14, 2019 7:14 pm od Brave Heart

» Životinje, ljudi i priroda u sinergiji..
Sre Jan 09, 2019 3:25 pm od Poli

» Dogodine u Prizrenu...
Uto Jan 08, 2019 10:34 pm od Davidova

» Beogradski sindikat
Uto Jan 08, 2019 10:06 pm od Davidova

» Bog u metrou
Uto Jan 08, 2019 10:00 pm od Davidova

» Check 123 i Europeana - kultura, umetnost, istorija...
Uto Jan 08, 2019 8:37 pm od Brave Heart

https://2img.net/h/s1.postimg.cc/2jaw3c4r7j/logo-cir.png
https://2img.net/h/s28.postimg.cc/sbinr7rvx/bloggif_58f133ee2ca1e.png
https://2img.net/h/s10.postimg.cc/s8x6lw7bt/GF-_Logo12.png
https://2img.net/h/s17.postimg.cc/p630tcadr/vremenska_prognoza.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


DW - svetska scena i region Balkana

Strana 11 od 12 Prethodni  1, 2, 3 ... , 10, 11, 12  Sledeći

Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Jan 11, 2019 6:17 pm

Smile U FOKUSU

Prijatelj na neustavnoj žurci

Prisustvo lidera HDZ BiH Dragana Čovića na svečanoj akademiji povodom proslave Dana Republike Srpske, malo koga je iznenadilo. Ipak, mnogi su zaprepašćeni time što je u Banjaluci bio i ambasador Hrvatske.



Predsednik HDZ BiH Dragan Čović i hrvatski ambasador u Bosni i Hercegovini Ivan Del Vekia prisustvovali suobeležavanju Dana Republike Srpske. Oni tako, tvrde kritičari, veličaju posthumno odlikovanje ratnog zločinca koji je naredio granatiranje Šibenika.

Na Svečanoj akademiji u Banjaluci je, naime, nakon Radovana Karadžića i Ratka Mladića, posthumno odlikovan i oficir bivše JNA Slavko Lisica, koji je 1991. godine naredio granatiranje Šibenika i koji je zbog toga u Hrvatskoj osuđen za ratne zločine.

Politički analitičar Pejo Gašparević smatra da je dolazak Dragana Čovića u Banjaluku na proslavu Dana RS svojevrsna reakcija na izbor Željka Komšića u Predsedništvo BiH. „Teško je poverovati da Čović nije unapred znao da će njegovo prisustvo na obeležavanju Dana RS biti kritikovano, ali on je, čini se, imao drukčiju političku računicu. Njegovo prisustvo toj proslavi je odgovor na izbor Željka Komšića za člana Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda većinom bošnjačkim glasovima. To je deo šireg političkog konteksta u BiH u kojem se zaoštrava politička dinamika, nakon opštih izbora na kojima nije uvažena intervencija Ustavnog suda BiH kojom se traže promene u Izbornom zakonu“, ocenjuje Gašparević.

„Sramota za Hrvatsku“

Zagrebački politički analitičar Davor Gjenero „šokiran“ je pojavom hrvatskog ambasadora na skupu na kojem se slavi „Dodikov državni praznik“ i veliča „agresija“ na Hrvatsku. „Iako je trenutni hrvatski ambasador u Sarajevu Ivan Del Vekio dramatično potkapacitiran za dužnost koju obavlja, on odluku o odlasku u Banjaluku na proslavu koju i zvanično Sarajevo, ali i međunarodna zajednica, smatraju ilegalnom i protivustavnom, nije mogao doneti po sopstvenoj pameti.“

„Jasno je da savezništvo Dodika i Čovića postaje sve opasnije za celovitost BiH, ali i sve neprijatnije za Hrvatsku. Zgražavanje nad tim savezništvom nije samo stvar političke opozicije u Hrvatskoj, koja o tome otvoreno govori, već taj stav dele svi razumni ljudi unutar administracije. Trebalo bi videti hoće li narednih dana u javnost izaći podatak o tome ko je u hrvatskoj diplomatskoj službi odobrio ambasadoru Del Vekiju da putuje u Banjaluku i tako sramoti Hrvatsku. Očigledno je da Hrvatska mora da razmisli o načinu na koji vodi svoju politiku prema Sarajevu“, kaže Gjenero.


Gosti na Svečanoj akademiji povodom Dana RS

On smatra da bi skora smena u Ambasadi Hrvatske u BiH – jer Del Vekiu ističe mandat – mogla da bude dobra prilika za promenu hrvatske politike. „Bilo bi dobro da Zagreb ponovi predstavnicima Hrvata u BiH onu rečenicu koju je ceo svoj mandat uporno ponavljao predsednik Stjepan Mesić: da je njihov glavni grad u kojem moraju da rešavaju probleme – Sarajevo. Ako želi da doprinese ostvarenju svog osnovnog interesa – stabilizaciji i konsolidaciji jedinstvene BiH – Zagreb više ne sme da bude zarobljenik Dragana Čovića, kao što je to 9. januara u Banjaluci bio nekompetentni ambasador Del Vekio“, kaže Gjenero.

Čović – „nepoželjan“ u Šibeniku?

Nakon proslave Dana RS, brojne su reakcije u medijima u Hrvatskoj i BiH, kao i na društvenim mrežama. Bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić izjavio je za sarajevski portal Klix.ba da je prisustvo Dragana Čovića u Banjaluci 9. januara „poruka svima onima koji su ga birali“.

„Taj dan koji obeležavaju u RS nema nikakve veze s dejtonskom BiH, jer je taj zločinački dan događaj iz vremena pre Dejtonskog sporazuma. Nema nikakvog izvinjenja za one koji se pojavljuju na proslavi dana od kojeg počinju najveći zločini u BiH“, rekao je Mesić.

Oštra je i reakcija bivše hrvatske premijerke Jadranke Kosor. „Proslavu neustavnog dana RS povodom kojeg je odlikovan Slavko Lisica, osuđen zbog ratnih zločina u Hrvatskoj, ali i Ana Brnabić, odlikovanjem kojeg su dobili zločinci poput Karadžića i Mladića, uveličao je i Dragan Čović. Niko ga neće zbog toga proglasiti personom non grata“, poručila je Jadranka Kosor na Tvitteru.

@_Jadranka_Kosor
Proslavu neustavnog dana RS povodom kojeg je odlikovan S.Lisica, osuđen zbog ratnih zločina u RH, ali i A.Brnabić, odlikovanjem kojeg su dobili zločinci poput Karadžića i Mladića, uveličao je i D.Čović. Neće ga nitko zbog toga proglasiti personom non grata.

3:39 PM - Jan 9, 2019


Čovićeva poseta Banjaluci komentarisala se i na društvenim mrežama u BiH. „Dragan Čović, lider HDZ BiH, jedini je političar u regionu koji plače nad sudbinom Vukovara i slavi Republiku Srpsku“, napisao je na Fejsbuku novinar i advokat Senad Pećanin.

Banjaluka u atmosferi devedesetih

U tekstu za novinsku agenciju Patria, pod nazivom „Dragan Čović u Banjaluci proslavio nestanak Hrvata s prostora RS“, Haris Ljevo navodi da se prvom čoveku HDZ zamera to što je, zbog političkih odnosa s Miloradom Dodikom, spreman da ode toliko daleko da pređe preko svih činjenica i zaboravi da su i Hrvati bili žrtve „genocidne politike na kojoj je nastao entitet RS“.

„Podsećamo, od predratnih oko 220.000 Hrvata katolika koji su živeli na području današnje RS do devedesetih godina, prema podacima Katoličke crkve danas ih ima tek oko 15.000, ali i njihov broj se iz godine u godinu smanjuje“, napominje Ljevo.

Dragan Bursać u kolumni za Al-Džaziru piše da su Banjalučani uglavnom bojkotovali Dodikovu proslavu i da se na defileu „policije, lovaca, poštara i bajkera“ okupilo oko hiljadu ljudi. Specijalne antiterorističke jedinice MUP RS, koje su 9. januara marširale ulicama grada na Vrbasu, nazvao je „Arkanovim duhovnim potomcima“, dodajući da Banjaluka i danas živi svoju 1992. godinu i „etničko čišćenje u kontinuitetu“.

„Živi grad svoj urbicid, elitocid, svoja proterivanja nesrba, živi takozvana republika negiranje genocida, zločina i istrebljenja, koji su u njeno ime počinili baš njeni osnivači. Pa se i dalje slavi nakazni rođendan tvorevine u čije ime su počinjene najveće gnusobe nakon Drugog svetskog rata“, napisao je Bursać.

Politika apsolutnog makijaveliste

Bursać za DW komentariše i Čovićevo slavljenje RS. „Dragan Čović samo i jedino sprovodi politiku apsolutnog makijaveliste. Nema to, dabome, nikakve veze s hrvatskim narodom u BiH, kao što ni Dodikova politika nema veze sa srpskim narodom. On je u poseti svome drugaru Dodiku, pa se tako i ponaša. Prijatelj na neustavnoj žurci.“

„Za one koji još uvek imaju upitnik iznad glava, valja se prisetiti hotela ’Bosne’ u Banjaluci i Čovićevih HVO-četa koje se u njemu relaksiraju pod okriljem Vojske RS za naredne bitke. Slavko Lisica, ratni zločinac u Hrvatskoj?! Zar mislite da Dragana Čovića i pripadajući HDZ bilo kako interesuje ta činjenica?! I, budimo sasvim realni, većinski hrvatski i srBski plebs je glasao i glasaće za Čovićev HDZ i Dodikov SNSD, i to neće da promeni bilo kakav prigovor zdrave svesti i savesti. Ko ne veruje, trebalo je juče da poseti Banjaluku“, kaže Bursać.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Jan 11, 2019 6:22 pm

Smile DRUŠTVO

Drugovi gej-aktivisti, dobrodošli u SSSR

Godina je 1978. Drug Kapitonov, sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog saveza, pozvao je u Moskvu grupu mladih komunista iz Zapadnog Berlina. Ili je on bar mislio da su komunisti…



„Rekli su mi da u Moskvu dolazi grupa mladih komunista iz zapadnonemačke organizacije HAW, da su to mladi ljudi koji podržavaju našu zemlju i da žele da uspostave kontakte sa svojim vršnjacima u Sovjetskom savezu“, seća se Larisa Belcer Lisjutkina, penzionisana profesorka kulturologije sa Slobodnog univerziteta u Berlinu.

Te 1978. radila je u moskovskom Institutu za međunarodni radnički pokret. Nju i njene kolege koji su govorili strane jezike redovno su angažovali da dočekuju i prate goste iz inostranstva koji su u poseti SSSR-u.

Ljude iz organizacije HAW upoznao je prethodno, tokom svog boravka u Zapadnoj Nemačkoj, sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog saveza (CK KPSS) Ivan Kapitonov. On ih je tada i pozvao u Moskvu.

Ali Larisa nikako nije uspevala da u imeniku pronađe kakva je to organizacija i da se o njoj informiše. Zato je kontaktirala svoje poznanike u Zapadnoj Nemačkoj i, seća se, kada je dobila odgovor, skamenila se: HAW je skraćenica za organizaciju „Homoseksualna akcija Zapadni Berlin“ (Homosexuelle Aktion Westberlin).

Integracija homoseksualaca na sovjetski način

Ali već je bila podigla kupone uz pomoć kojih se u to vreme plaćalo za goste iz inostranstva u restoranima, hotelima, bioskopima… Otišla je na aerodrom, podigla tablu sa natpisom HAW i – konačno upoznala tu čudnu grupu: dva hipika, jedna devojka za koju se odmah ispostavilo da je Engleskinja i jedan buldog.


Larisa Belcer Lisjutkina

„Otišli smo do kola i dok smo se vozili ka hotelu ’Metropol’, momci su me pitali: ’Gde su ovde klubovi za mlade?’ Odgovorila sam im da postoje omladinski klubovi u Centralnom komitetu i u okružnim odborima Komsomola (Svesavezni lenjinistički komunistički savez omladine), kao i na univerzitetu. ’Ne’, rekli su joj dvojica Nemaca, ’pitamo za klubove u kojima se – prosto tako – okupljaju mladi, diskoteke…’ Naravno da postoji diskoteka i pri CK Komsomola, odgovorila sam im.“

„Sledećeg dana bili su konkretniji: ’Gde su kod vas gej-klubovi?’ Odgovorila sam im da smo mi svi zajedno, da nema posebnih gej-klubova i da su homoseksualci ravnomerno raspoređeni među omladinom. To ih je imresioniralo. ’Vidiš, ovde su svi integrisani.’ Ja sam ćutala. Nisam im rekla gde i kako su tačno homoseksualci ’integrisani’.“

Veseli smeh iz muškog toaleta

Javno iskazivanje homoseksualnosti u Sovjetskom savezu je bilo zabranjeno i za to se mogao dobiti zatvor do pet godina ili prinudni rad. Larisa je to svojim gostima priznala tek četvrtog dana posete, nakon što su u Moskvi obišli operu, restorane, znamenitosti… Kada im je objasnila da je u SSSR-u kažnjivo biti homoseksualac i da poznaje neke ljude koji su zbog toga u zatvoru, Nemci su joj rekli: „Zato smo dužni da pronađemo ljude iz gej-zajednice i informišemo se o tome šta se ovde dešava“.

Niko, međutim, od Larisinih poznanika-homoseksualaca nije se usudio da stupi u kontakt sa aktivistima gej-pokreta iz Zapadne Nemačke. Ali Nemci nisu odustajali: „Gde se ovde sreću gej-muškarci?“ Ovoga puta Larisa je bila iskrena. Rekla im je da se na zidovima javnih toaleta mogu pronaći brojevi telefona onih koji žele kontakt sa osobom istog pola.


Demonstracije aktivista organizacije HAW 1973.

„Tih godina, javni toaleti u Moskvi bili su mesta na kojima su ljudi rizikovali da dožive prilično neprijatne, pa i opasne stvari. Srećom, setila sam se toaleta koji je bio prilično pristojan. Rekla sam im da ćemo ih moj muž i ja odvesti tamo. Muž je pristao jer su mu obećali jedne njihove pantalone koje su mu se mnogo dopale.“

„Otišli smo već sutradan, i moj muž ih je otpratio do muškog toaleta. Engleskinja je ostala sa buldogom na obližnjoj klupi, jer sam joj rekla da neće moći da ga opere ako tamo bude ušla s njim, a ja sam za to vreme otišla do ženskog toaleta. I dok sam fotografisala i zapisivala razne erotske grafite na zidovima, mogla sam da čujem prave salve smeha koji dopire iz muškog toaleta. Jedva sam ih izvukla kada sam primetila da se na ulici pojavljuje milicija. U stvari, moji gejevi su samo bili šarmantni – dragi, zapadni humanisti.“

Izveštaj drugu Kapitonovu

A kako je na sve to reagovao nadležni službenik u Centralnom komitetu? „Kad sam mu rekla, uhvatio se za glavu“, seća se Larisa. „Pitala sam ga da li misli da bi možda trebalo da o tome obavestimo druga Kapitonova. Odmah je prešao na ti: ’Šta pričaš, jesi li sišla s uma? Isteraćemo to do kraja, odvešćemo ih na avion, mahaćemo im i posle ćemo da dobijemo još i bonus. Ja ću ti lično potpisati za bonus, evo ovim rukama’.“



Otada je i on bio stalno s njima, tokom obeda u hotelu. „Očigledno da je radio za KGB, ali krajem sedamdesetih sve je već bilo korumpirano. I KGB je bio korumpiran. Njihove službenike samo su interesovali odeća ili devize. Ali nemački gejevi su nešto tu osetili i nisu mu mnogo verovali. Pitali su me: ’Jesi li sigurna da ovaj čovek zaista ima simpatije za gej-pokret?’. Rekla sam im: ’Da ne misli dobro, odavno bi nas prijavio. A on to ne radi’.“

Na rastanku, na aerodromu „Šeremetjevo“, zagrlili su se, izljubili, čak malo i zaplakali. Larisa je zaista dobila bonus, a njen muž obećane pantalone. I kada je nekad kasnije slučajno srela onog službenika iz Centralnog komiteta, šapatom joj je rekao: „Kako si? Ništa, a? Oni odoše… A baš smo dobro prošli.“

„Ne znam kakav je izveštaj podneo drugu Kapitonovu“, kaže Larisa Belcer Lisjutkina, „ali sigurno da u njemu nije pisalo da je sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog saveza u Moskvu pozvao – nemačke gejeve.“
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Jan 11, 2019 8:21 pm

Smile SLUČAJ INA

Zašto vlada ćuti?

Naftna industrija Ina već godinama stagnira u većinskom suvlasništvu mađarskog Mola. Hrvatske vlasti pritom hronično zanemaruju stručne sugestije – recimo da je Inu moguće nacionalizovati.



Upadljivi muk Vlade Hrvatske u vezi s Inom ne nailazi na jednaku pasivnost ostalih aktera u društvu. Dvije su godine prošle otkako je izvršna vlast prestala govoriti o dotad pompezno najavljivanom otkupu te naftne kompanije nazad u hrvatsko državno vlasništvo. Mađarski većinski suvlasnik, državna kompanija Mol, jasno je iskazao stav da i o tome može da se pregovara. Ipak, najkonstruktivnije ideje o konkretnom modelu preuzimanja i dalje pristižu od onih koji nisu formalno ovlašćeni za to pitanje.

„Hrvatska u ovom trenutku objektivno nema novca za otkup, što ne znači da ne mogu da se preispitaju određene alternativne mogućnosti“, kaže za DW Davor Štern, nekadašnji ministar privrede Hrvatske, a svojevremeno i generalnog direktora pa onda i predsednik Nadzornog odbora Ine. Kao što sam često ističe, u toj je kompaniji započeo svoju karijeru, pa ostao uz nju vezan čitav svoj radni vijek.

Problem je primarno politički

„Ina je danas redizajnirana prema potrebama Mola“, naglašava Štern, „i to više nije ista firma. Prošle jeseni već sam izneo ideju da bi Hrvatska mogla da dogovori izdvajanje onog segmenta delatnosti koji je zanimljiviji nama nego Mađarima“. To je tzv. upstream, odnosno istraživanje i eksploatacija nafte i gasa. Mol je pak zainteresiran više za transport i distribuciju, pa bi se mogao očekivati i da pristane na takav predlog.

„Ina je uvek imala jak stručni kadar, mnogo znanja. To može da se iskoristi. A prirodni resursi u Hrvatskoj svakako pripadaju državi. Oni koji se bave geologijom smatraju da raspolažemo zalihom od 500 milijardi kubika gasa, od čega je sada dostupno oko 70 odsto. Smatraju takođe da u Dinaridima, te na južnom Jadranu, postoje i značajne količine nafte. Ukoliko bi se došlo do većeg iznosa, mogla bi da se reaktivira Rafinerija Sisak. Ali vlada uopšte nije reagovala na tu ideju“, kaže Štern.

Tako se dolazi do najvećeg problema – ni tehničkog, ni finansijskog, već prvenstveno političkog. Nešto slično uočava se takođe u slučaju terminala za ukapljeni gas na Krku. Nakon završnih procena po kojima se on Hrvatskoj u stvari neće isplatiti, ispostavilo se da glavni argument za njegovu gradnju leži u interesu SAD za odmeravanje ekonomske snage s Rusijom, glavnim evropskim snabdevačem gasom.

Gašenje sisačke rafinerije

Kad ne bi bilo tako, smatra Davor Štern, odgovorni bi do sada shvatili da im zaseban terminal i ne treba. Iskoristili bi postojeće gasne platforme na severnom Jadranu, koje mogu da obave prihvat, a već su priključene na širu distributivnu mrežu. Ali, politika je te činjenice zanemarila, baš kao što zanemaruje i stručne sugestije i analizu mogućeg otkupa Ine.


Davor Štern: Ina je redizajnirana prema potrebama Mola i to više nije ista firma

U međuvremenu, Mađari pokazuju volju za otopljenjem odnosa s Hrvatskom. Ali, i nastavljaju s onim što Štern naziva redizajniranjem Ine prema njihovim potrebama. U to se uklapa smanjivanje proizvodnje u Hrvatskoj, što je dovelo do nedavnog gašenja sisačke rafinerije. Očekivalo se da će taj momenat da podstakne Vladu Hrvatske na nastavak razmatranja planova o vraćanju Ine u većinsko hrvatsko vlasništvo. U to su nadu polagali i radnici – i to ne samo oni u Sisku koji taj potez vlade nisu dočekali.

„Ne znamo da li je ta pasivnost vlade definitivna, a još uvek se nadamo da nije“, kaže za DW lider sindikata Nova solidarnost iz Siska Predrag Sekulić. On navodi da pomenuti Šternov model nije jedini koji je bio predložen. Spominjali su se načelno i neki novi strateški partneri, tj. investitori.

Odustajanje od modernizacije prerade u Rijeci

„Takav jedan mogao bi da se traži za Sisak“, dodaje, „drugi za istraživanje na Velebitu, treći za Jadran, itd. Delila bi se dobit, ali i rizik. A ne bi moglo da se ponovi ovo s Molom. Ali Molu danas ne odgovara obnavljanje proizvodnje u Sisku, jer njegovoj matičnoj proizvodnji ona predstavlja konkurenciju. Zato bi do toga sada trebalo doći indirektno. Problem je što su naši političari verovatno izigrani, zato što nisu ozbiljno pristupili čitavom tom predmetu. Mol se nije držao naftaški, već finansijski, profiterski. To je trebalo prepoznati.“

Lider sindikata Nova solidarnost pretpostavlja da će se partnerstvo s Mađarima i dalje pogoršavati na sličan način: „Možda će se dogovoriti s Rusima o zatvaranju rafinerije u Bosanskom Brodu, da suzbiju i taj deo konkurencije. A ne verujem da će doći do modernizacije prerade u Rijeci. Iznaći će se već neki izgovor za odustanak.

Ipak, Sekulić se slaže da je tim pre neophodno podsećati vladu na njenu dužnost oko Ine. I ukazivati na tišinu kojom je slučaj Ine hronično obavijen.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Jan 13, 2019 6:01 pm

Smile MAKEDONIJA

Sobranje učinilo presudni korak

Sobranje je usvojilo ustavne izmene kojima se ime države menja u Severna Makedonija. One stupaju na snagu kad Grčka ratifikuje takozvani Prespanski sporazum, rekao je predsednik makedonske skupštine Talat Džaferi.



Za prihvatanje četiri ustavna amandmana kojima Makedonija ispunjava obaveze iz Dogovora sa Grčkom o rešavanju spora oko imena, glasao je 81 poslanik u parlamentu sa 120 mesta, dok sednici nisu prisustvovali poslanici opozicione koalicije oko VMRO DPMNE. Makedonski parlament je 19. oktobra počeo proces izmena Ustava podrškom 80 poslanika predlogu Vlade Makedonije.

Ta dvotrećinska većina je obezbeđena glasovima osam poslanika opozicione VMRO DPMNE koji su zbog toga izbačeni iz stranke. Promena Ustava deo je Dogovora sa Grčkom o rešavanju višedecenijskog spora oko imena i preduslov je za makedonske evroatlantske integracije.

Vlada u Skoplju čestitala parlamentu, opozicija traži vanredne izbore

Vlada Makedonije čestitala je sinoć građanima i svim poslanicima usvajanje ustavnih izmena kojima se, kako se ističe, zemlji otvaraju vrata NATO i EU. Kako se navodi, prihvatanjem ustavnih izmena kojima se ime države menja u Severna Makedonija i potvrđuju makedonski identitet i državni suverenitet, "građani Makedonije su preko njihovih predstavnika u parlamentu napisali novo istorijsko poglavlje naše države".


Posle glasanja - premijer Zoran Zaev

"To je čin koji odaje državničku odgovornost i snažan patriotizam zato što pravi apsoliutno ostvarivim dva najveća državna interesa – članstvo u NATO i EU... ostvarivanje ovih koristi dolazi preko preciziranja imena naše države geografskom odrednicom – Republika Severna Makedonija", istakla je makedonska vlada.

Kako se navodi, imajući u vidu vrhovni interes građana poslanici su glasali za dogovor koji omogućava "međunarodno integrisanje i priznavanje zemlje kao suverene države sa potpunim potvrđivanjem identitetskih posebnosti Makedonaca i svih građana".

Vlada Makedonije napominje da će makedonski jezik biti međunarodno priznat u svim savezima, a himna i zastava ostaju isti i zaštićeni, dok će državljastvo biti "makedonsko/Građanin Republike Severne Makedonije".

"Danas smo otvorili novu, svetlu perspektivu budućnosti za sve građane naše zemlje, za dobrobit naše dece. Za mirnu, bezbednu zemlju, u kojoj će Makedonci, Albanci, Turci, Vlasi, Srbi, Romi, Bošnjaci i sve druge etničke zajednice živeti bolji i prosperitetan život", navodi se u čestitki Vlade Makedonije.


Hristijan Mickoski

Lider najveće makedonske opozicione stranke Hristijan Mickoski je usvajanje ustavnih izmena nazvao izdajom i zatražio vanredne parlamentarne izbore. Na konferenciji za novinare on je zatražio da se skupština raspusti i da se vanredni izbori održe zajedno sa predsedničkim koji su planirani za proleće.

"Na ovim izborima VMRO DPMNE će pobediti, a volja građana će biti ispunjena", rekao je Mickoski, ističući da su poslanici odlukom da usvoje ustavne izmene suspendovali volju građana koji su bojkotom referenduma rekli da su protiv.

Prema njegovim rečima, odluka o promeni Ustava u skladu sa Dogovorom sa Grčkom je "čin izdaje" i doneta je uz pritiske i pretnje (poslanicima), a Dogovorom sa Grčkom se nanosi šteta državi i građanima".

"Nama je važno da je odluka doneta glasovima 81 poslanika, ali i ne i voljom makedonskih građana. Dogovorom iz Prespe se nanosi šteta sadašnjim i budućim generacijama. Uradićemo u budućnosti sve da ispravimo tu nepravdu", rekao je Mickoski i jučeršanji dan nazvao "crnim petkom".

Čestitke iz EU, SAD, NATO

Premijer Grčke Aleksis Cipras je makedonskom premijeru Zoranu Zaevu čestitao "uspešno završavanje revizije Ustava BJRM na osnovu Prespanskog dogovora". To je, kako je prenela MIA iz Atine, saopštio kabinet grčkog premijera Ciprasa, navodeći da su dva premijera razgovarala telefonom nakon usvajanja izmena makedonskog ustava kojim se ime države menja u Severna Makedonija.

Usvajanjem ustavnih izmena su makedonskom parlamentu i Zaevu odmah čestitali šefica evropske diplomatije Federika Mogerini i evrokomesar za proširenje Johanes Han, kao i portparolka NATO Oana Lungesku.

Kako navodi evropska spoljnopolitička služba to "predstavlja presudni korak u primeni istorijskog sporazuma iz Prespe". "Politički lideri kao i građani pokazali su odlučnost da iskoriste ovu jedinstvenu i istorijsku šansu za rešavanje jednog od najstarijih sporova u regionu i da odlučno krenu napred na putu ka Evropskoj uniji. EU čvrsto podržava ovaj sporazum koji daje primer za pomirenje u regionu i u Evropi kao celini", navodi se u saopštenju.

Kako se dalje navodi EU čeka ispunjenje narednih koraka koji vode do pune primene sporazuma iz Prespe, i ostaje "čvrsto posvećena" pružanju podrške i praćenju zemlje ka njenom strateškom cilju integracije u EU.


Johanes Han

Evropski komesar za proširenje Johanes Han čestitao je u posebnoj video poruci građanima Makedonije izglasavanje izmena ustava u Sobranju i poručio da im je sada na dohvat ruke evrposka budućnost koja će im doneti bolji kvalitet života, veću stabilnost i prosperitet.

"Vaš evroatlantski put je otvoren, ali hodanje tim putem traži dalji težak rad i jedinstvo tako da sam vrlo uveren da će vaša zemlja uspeti da prevaziđe i ovaj izazov i siguran da pregovori o pristupanju EU mogu da počnu na leto ove godine", rekao je evropski komesar.

Han je još poručio građanima Makedonije da je ono što su ostvarili dalo nade celom regionu i da će njihov primer pomirenja inspirisati druge da slede njihov put, što je nešto na šta mogu da budu ponosni.

Ministar spoljnih poslova Nemačke Haiko Mas je preko tvitera čestitao Sobranju na glasanju i rekao da je uveren da će se isto dogoditi i u parlamentu Grčke.

DW Српски/Srpski
✔️
@DW_Srpski
· Jan 11, 2019
Replying to @DW_Srpski
Na potezu je grčki parlament
-@spirosmoskovou, urednik @dw_greek https://twitter.com/spirosmoskovou/status/1083799278567460865?s=19

DW Српски/Srpski
✔️
@DW_Srpski
Odluka doneta u Skoplju je ohrabrenje za ceo region, poručio nemački ministar spoljnih poslova #Makedonija #Grčka pic.twitter.com/JPTgzcCZwy

8:27 PM - Jan 11, 2019


Usvajanje ustavnih izmena u makedonskoj skupštini, kojima se ispunjava Dogovor sa Grčkom o rešavanju spora oko imena pozdravile su i SAD.

"Makedonija je donela istorijsku odluku. Vaš parlament je glasao da usvoji ustavne izmene koje su potrebne da se implementira Dogovor iz Prespe sa Grčkom. SAD pozdravljaju tu odluku", napisao je američki ambasador Džes Bejli na svom Fejsbuk profilu. Kako je istakao, kada se se proces završi ratifikovanjem u grčkom parlamentu, konačno će biti rešen spor oko imena koji je predugo sprečavao građane Makedonije da realizuju svoje ciljeve za članstvo u EU i NATO.

Tači: Sada je na nas red

Predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji na Fejsbuku je ocenio da ova odluka deblokira integraciju Severne Makedonije u NATO i EU. "Najbolje čestitke za moje kolege u Skoplju za istorijsku odluku. Ova odluka deblokira jednom za svagda put integracije u NATO i EU, ne samo za Severnu Makedoniju već i za ceo region", smatra Veselji.


Hašim Tači i Nikola Gruevski u Skoplju, 2007.

Predsednik Kosova Hašim Tači čestitao je Makedoncima preko Tvitera, uz ocenu da Skoplje i Atina pomažu celom Zapadnom Balkanu da uvede novu eru pomirenja. "Čestitke narodu i vladi Makedoniji na ratifikaciji ustavnih amandmana. Skoplje i Atina pomažu celom Zapadnom Balkanu da uvedu novu eru mira, pomirenja i integracija u NATO i EU. Sada je na nas red: konačni sporazum Kosova i Srbije".

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj je odluku makedonskog Sobranja ocenio kao veliki korak Severne Makedonije na putu evropskih integracija. "Ovo je odluka sa istorijskom težinom za zapadni Balkan i nada da naš region ide prema stalnom miru. čestitam mom kolegi Zoranu Zaevu za dokazanu prozapadnu viziju i Albancima u Makedoniji za ključnu ulogu u ovim promenama", napisao je Haradinaj na Fejsbuku.

Albanija je čestitala makedonskom parlamentu na izglasavanju izmena za promenu imena navodeći da je to pokazatelj državničkog ponašanja kojim se "otvara put ka NATO i EU". Albanski ministar spoljnih poslova Ditmir Bušati je u Tviter poruci posle izglasvanja promena u Sobranju rekao da se "doprinos albanskih političkih partija još jednom pokazao kao odlučujući faktor".
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Jan 13, 2019 6:08 pm

Smile SRBIJA

Tri žene od 5 miliona

Nakon Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Kruševca, protest pod nazivom “1 od 5 miliona” održan je i u Nišu. Simbolično, na godišnjicu oslobođenja Niša od Turaka, na glavnom gradskom trgu okupilo se više hiljada građana.



I Niš se probudio, i to u sred zimskog sna. Još pre zakazanog termina, Nišlije su počele da se okupljaju na glavnom gradskom Trgu pored spomenika oslobodiocima Niša od Turaka. Većinom goloruki jer napolju je minus, pa nije zgodno nositi transparente i zastave hodajući po snegu koji je napadao predhodnih dana. Ipak, transparenti nisu izostali: "pobunjeni gradovi”, "jezivo je stanje, uništili ste obrazovanje”, "stop teroru”, "ovo je bre naš grad” i "Niš bez straha”.

https://twitter.com/jekson81/status/1083785348906471424
Jelena Djukic Pejic
@jekson81
Niš, protestna šetnja kroz grad glavnim ulicama @DW_Srpski

6:58 PM - Jan 11, 2019


"Sve je odavno prevršilo meru. Drago mi je što su građani počeli da shvataju da sva politička prepucavanja treba da se stave u stranu i mora da se reši pitanje ove nenarodne vlasti. Mislim da je to osnovno, pa onda treba da se priča o finesama. To je to. Dole Vučić!”, za DW kaže Nišlija Ivan Jocić.

"Bio sam na svim protestima od vremena Miloševića na ovamo, nikada nije bilo gore, nikada većeg diktatora nismo imali, nikada niko nije uništio Srbiju više nego što ju je unštio Vučić. Zato sam ovde, zbog nas, zbog naše dece, i zbog Srbije. Nadam se da će sve više ljudi da izlazi na ulice, treba nam kritična masa, trebaju nam obični ljudi, apstinenti, penzioneri. Svi treba da izađu na ulice, jer od svih njih zavisi budućnost ove zemlje”, smatra jedan građanin iz mase.

Protest u Nišu organizovao je "Pokret mladih – Niš bez straha” kao deo beogradskih protesta "1 od 5 miliona”, ali sa lokalnim zahtevima. Miljan Marjanović, inicijator protesta kaže da je to moralo da se desi zarad promene celokupne situacije u Nišu. On kaže da je ideja podrške beogradskim protestima nastala među prijateljima u kućnoj atmosferi.


Miljan Marjanović

"Svu logističku podršku smo sami pronašli zahvaljujući ljudima koji su hteli da pomognu. Mi moramo da se borimo za sebe. Imamo lokalne zahteve, sređivanje pružnih prelaza u Nišu koji su katastrofalni, stop izbacivanju socijalno ugroženih ljudi iz svojih domova i stop isključivanju električne energije socijalno ugroženima”, kaže Miljan Marjanović.

Kako se pri najavljivanju prvog protesta u Nišu organizator na društvnim mrežama javno ogradio od političara i političkih partija, pitali smo Miljana mogu li protesti koji se odnose na politiku opstati bez politike i političara.

"Političari nam trenutno nisu ništa pomogli, a svako ko želi da se pridruži protestima, dobrodošao je. Ovo su građanski protesti, ne politički, bez stranačkih obeležja. I trudićemo se da uspemo u svojim zahtevima”, kratko odgovara Miljan.


Dragan Ćirković

Među brojnim Nišlijama, na protestima su bili prisutni i političari iz različitih opozicionih stranaka. Svi oni kažu da su došli u svojstvu građana. Među njima je i Dragoslav Ćirković iz SDS koji je kako kaže, poneo svoju pištaljku iz 90ih. On proteste vidi drugačije od organizatora.

"Ja ne verujem da postoji bolji način za uspešne proteste od političke organizacije. Ja želim, normalno, da ovaj protest uspe sa ovim zahtevima koji su ovozemaljski i ljudski, ali se bojim da ova vlast neće ni prstom mrdnuti sve dok se ne bude uobličila cela priča da ima onaj politički karakter i političku dimenziju ka tome da ova zemlja bude demokratski bolje uređena i ekonomski jača. U ovom trenutku sam siguran da to nije”, kaže Ćirković za DW.

https://twitter.com/jekson81/status/1083783493182779392
Jelena Djukic Pejic
@jekson81
Niš, prvi protest "jedan od 5 miliona". Na gradskom Trgu okupilo se vise hiljada građana @DW_Srpski

6:51 PM - Jan 11, 2019


Protest kao mehanizam za rušenje vlasti bez političara, već viđeno u Srbiji. Ipak, organizatori su uradili nešto što do sada nije viđeno – Nišlijama su se obratile tri žene. pijanistkinja Marija Dinov Vasić koja je nedavno vratila Povelju Univerziteta u Nišu zbog stanja u akademskoj zajednici, Slavica Stojković iz sela Jelašnica u blizini Niša kojoj se suprug ubio u beznađu zbog duga za struju od 35.000 dinara, kao i profesorka Filozofskog fakulteta u Nišu, prof. dr Tatjana Paunović koja se pre dve godine javno ogradila od kolega koje su podržale Aleksandra Vučića "ponizivši tako ne samo sebe, već čitavu akademsku zajednicu”.

Jasna poruka svake od navedenih žena bila je da građani moraju da se bore protiv vlasti koja može i ne mora da radi u korist naroda, ali koja nikako ne bi smela da radi protiv naroda.

"Ono što nas sve spaja, po čemu smo svi isti, to je da smo mi svi žrtve višestruke posttraumatske situacije. Mi moramo da shvatimo da jedino mi sami možemo da se oslobodimo jednog teškog bremena koji nam se nameće kroz suludu ideju o nekakvom razumnom podnošenju kazne koju smo zaslužili jer smo učestvovali u biranju naših političkih činilaca. Mi nismo dužni da trpimo nikakvu kaznu. Mi na svoj izbor imamo pravo, a imamo pravo i da pogrešimo, a naši izabrani politički elementi ne smeju da rade protiv nas i ne smeju da nas terorišu”, poručila je Nišlijama pijanistkinja Marija Dinov Vasić.


Tatjana Paunović

Tako su tri žene, tri majke povele Nišlije gradskim ulicama. Opet, po prvi put za poslednjih nekoliko godina, umesto trotoarima što je do sada često viđano u Nišu, nekoliko hiljada građana prošetalo je kroz centralne gradske ulice zaustavivši saobraćaj. Protest je najavljen i za naredni petak u isto vreme, kada organizatori očekuju još više ljudi na gradskim ulicama. A kako je "izađite napolje” bila jedna od glavnih parola koje su se mogle čuti u protestnoj koloni, može biti da je Niš zaista na putu da se oslobodi od straha.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Jan 13, 2019 6:15 pm

Smile PROTESTI U SRBIJI

Građani sve glasniji, Vučić bez sluha

Vučić u svom radikalskom makijavelizmu poznaje samo odnos jačeg i slabijeg pa nema sluha za prava drugih koja bi ograničila njegovu medijsku i političku samovolju. Zato odbija da čuje to što mu građani dovikuju sa ulice.



Sneg je prestao da pada. Na kolovozu se skoro istopio, dok na trotoarima bljuzgavica otežava kretanje. Izgleda da subotom više nema dileme. I mokre i suve ulice se u centru Beograda u 18 časova pune protestnim šetačima. Redosled zbivanja je već ustaljen. Sa kamiona sa razglasom okupljenim građanima se prvo obrate organizatori, a onda se kamion polako probija sve do Trga republike da bi stao na čelo kolone.

Heroj Desko

Ovaj put je glumac Branislav Trifunović ljudima na početku protestnog skupa obznanio da su građani dobili još jednog heroja i izvojevali još jednu pobedu jer je Desimir Desko Stojanov iz Rakita zajedno sa svojim komšijama uspeo da zaustavi izgradnju mini hidroelektrane u njihovom selu. „Bravo Desko, bravo Rakito", rekao je Trifunović. On je takođe napomenuo da je osam ljudi iz Kraljeva krenulo usred zime peške na put dug 200 kilometara da bi došli na proteste u sredu.

Predsednica NVO Evropski pokret sa KiM Rada Trajković je prisutnima rekla da bi svaki sporazum o razgraničenju na Kosovu bio „protivan pameti" i da Srbi na Kosovu ne traže mnogo: „Tražimo samo da se ne plašimo Srba, a od kako je Vučić na vlasti mi se plašimo Srba." Pozvala je predsednika Srbije da ne pravi od Beograda sigurnu kuću za kriminalce i mafiju i da isporuči Milana Radojičića Prištini jer je optužen za ubistvo Ivanovića. Podsetila je da je Oliver Ivanović ubijen pre godinu dana rekavši da je bio „najbolji među nama".

Ovaj put kolona je išla Makedonskom i Svetogorskom ulicom, Takovskom do RTS-a, pa potom Ulicom kneza Miloša do Terazija i nazad do Studentskog trga.



„Pregazićemo ih"

Dok su građani i šesti put za redom subotom izašli na beogradske ulice da izraze neslaganje sa stanjem u zemlji i tumačenjem tog stanja koje propagira vlast, predsednik države je kao u Danu mrmota na svim televizijskim kanalima ponavljao rečenicu: „Borba će trajati godinama. biće teška, ali pregazićemo ih". Ne, nije mislio na političke protivnike. Tako prvi čovek države najavljuje izmenu kaznene politike, posebno za krivična dela nasilničkog ponašanja i silovanja, pedofiliju, ubistva dece i trgovinu opružjem i narkoticima.

Sećam se da nemački političari, kada su ljuti na kriminalce kažu da će odmetnici od zakona da „osete svu snagu pravne države". Tamo prete zakonom, ovde zaoštravaju zakone pa prete da će da pregaze one koji ih krše. Vučićeva retorika uvek je ista, bez obzira da li se radilo o stvarnim ili umišljenim protivnicima, o istinskim kriminalcima ili zlurado kriminalizovanim političkim protivnicima. Ona je proizvod loše sublimacije radikalnih nagona.

Otvoreno pismo nasmejanom predsedniku

Između dva protesta su pobunjeni građani i predsednik razmenili nekoliko javnih reči. Tačnije, organizatori protesta su optužili Vučića da je vrhovni glavni i odgovorni urednik skoro svih medija u Srbiji, te da je kao „glodur" izjavio kako izuzetno ceni urednike agresivnih provladinih tabloida. „Pišemo Vama da bi ostao javni trag o tome kako je Srbija postala zemlja nasilja, mržnje i javne diskreditacije za vreme Vaše vladavine. Dobili ste mandat da budete predsednik svih građana, a ne da se obračunavate sa svima koji se usude da misle", piše između ostalog u njihovom saopštenju.

https://twitter.com/dwalsogard/status/1084138353522589707/photo/1
Drago
@dwalsogard
Šesta subota za redom. Beogradske mokre ulice. Gradjani opet izlaze iz topih prostorija, iz privatne zone komfora, da bi na ulici izrazili nezadovoljstvo stanjem u zemlji. I načinom na koji o tome vlast govori.Ili ćuti. @DW_Srpski

6:21 PM - Jan 12, 2019


Ovaj deo je Vučić naprosto ignorisao. Ali primedbe o predsednikovoj kosovskoj politici su izazvale reakciju. One su očito nasmejale čoveka koji se inače retko smeje. Da podestimo, organizatori protesta su postavili nekoliko pitanja iz kosovskog ciklusa: „Zašto nam carine od 100 odsto uvodi Vlada u kojoj sede tri tvoja ministra?" Ili: „Kako to da Hašim Tači u Skupštini Kosova debatuje o pregovorima i planovima, a ti bežiš od razgovora sa svojim narodom?". Vučić je reagovao odmah: „Nasmejao sam se, toliko je glupo". Usledile su poznate tirade o tome da je opozicija, dok je bila vlast izdala i prodala Kosovo, a da on sada vadi kestenje iz vatre.

Političari u senci

Posle svega ovoga stiče se utisak da Vučić ne može ili neće da čuje to što mu građani sa prepune ulice veoma glasno iz subote u subotu dovikuju. Jer da čuje, morao bi da se povuče sa mesta šefa stranke i da se kao predsednik vrati u svoj ustavni okvir. Njegovi fikusi bi morali da preuzmu odgovornost. Sudovi bi morali da zaštite građane i novinare od samovolje vlasti. Ukratko, to bi bila dvorska revolucija. Koja je u srpskim uslovima toliko verovatna kao i članstvo u EU od prvog marta. Vučić u svom radikalskom makijavelizmu poznaje samo odnos jačeg i slabijeg. Dok je jači, jedva da ima sluha za prava slabijeg koja bi ograničila njegovu medijsku i pravnu samovolju. A pravna država, demokratske institucije i slobodni mediji isključuju upravo taj animalni odnos između pojedinaca i grupa.

Uprkos tome što mu je predsednik takav ili baš zbog toga Branislav Trifunović je rekao: „Pobedićemo one koji ovaj narod nazivaju izdajnicima, ološima, stranim plaćenicima".

O svemu ovom razmišljam dok pratim kolonu nazad prema Terazijama. Rituali najglasnijeg negodovanja kod RTS-a su ostali isti, geg sa pesmom posvećenom Barbari sa Studija B takođe. I zahtevi građana se nisu menjali: vidljivost protesta na Javnom servisu, jednako medijsko tretiranje svih političkih opcija, pronalaženje i hapšenje počinilaca i nalogodavaca ubistva Olivera Ivanovića, smene ministra policije Nebojše Stefanovića, direktora RTS Dragana Bujoševića i urednika RTS Nenada Lj. Stefanovića.

„Srbija je talac"

Pored već poznatih transparenata, primetio sam i nekoliko novih: „Srbija je talac lažova, lopova, izdajnika!" ili „Tajkuni + mafija = Vučićeva partija". Mlađi učesnici demonstracija očito misle i na poruke koje bi trebalo da budu razumljive svima širom sveta: „...and Justice for All" . To je naziv davnog albuma treš metal grupe „Metallica".



Na protestu su viđeni i političari Zoran Lutovac, Boško Obradović, Zoran Živković, Aleksandra Jerkov, Marinika Tepić, Borko Stefanović, Dragan Đilas i Dušan Petrović. Ali niko od njih se nije mašio za mikrofon. Žilavost protesta očito ima učinka i u unutrašnjosti zemlje. Protesti su prethodnih dana održani u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, Kraljevu Kuršumliji i Požegi.

„Hrabri ljudi, hajde da im poručimo da nas je ipak više. Živela Srbija!" , rekla je Jelena Anasonović, jedna od koordinatorki protestnih okupljanja.Protest u Beogradu je završen bez incidenata. Broj okupljenih građana više nije tema. Očito je da su i mediji skloni vlasti i ministri koji su se igrali brojanja došli do zaključka da nije pametno potcenjivati široku kolonu koja se protegla od RTS-a do Palate Albanije. Sledeći protest je najavljen za 16. januar, dan ubistva Olivera Ivanovića. "Pištaljke ostavite kod kuće i donesite sveće", rekao je okupljenim građanima Branislav Trifunović.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Jan 13, 2019 8:21 pm

Smile LIČNI STAV

Večni provokator Mišel Uelbek

Svaka knjiga francuskog autora podigne prašinu. Tako je i sa novim romanom „Serotonin“. On time doprinosi društvenom statusu književnosti, ali se takođe izlaže opasnosti da postane politički pajac smatra Johen Kirten



Zaista postoje knjige, čak romani, kojima se raduje ceo svet. Ili se ljuti. Ili se čudi. U digitalnim vremenima to nije samo po sebi razumljivo. Svake godine se na sajmovima knjiga kao što je onaj u Frankfurtu, ali i drugim prilikama, čuju žalbe da ljudi više ne čitaju, ili da čitaju mnogo manje. A da mladi ne čitaju ništa.

Francuski pisac Mišel Uelbek već godinama uživa glas vrhunskog pisca. Teško koji autor može da skrene pažnju javnosti samim objavljivanjem knjige. Tiraži su veliki, javnost zainteresovana. Čak i američki pisci svetskih bestselera nisu mu konkurencija. To stvarno nešto znači u svetu u kojem anglo-saksonski autori dominiraju i na engleskom i u prevodima. Uelbek je sveprisutan i u knjižarama i u medijima.

Svaki njegov novi roman je ravan zemljotresu u kulturnim rubrikama i feljtonima. A ponekad je Uelbek i vest u političkim rubrikama – setimo se da je njegov roman o islamu u Francuskoj „Pokoravanje“ objavljen na dan napada na redakciju satiričnog lista „Šarl ebdo“. U bulevarskoj štampi je Francuz ionako stalno prisutan, zahvaljujući svojem često provokantnom i skurilnom nastupu.

Ni jedan drugi autor ne uzburka duhove kao on. U Nemačkoj su vremena kada je ginter Gras na sličan način pokretao čitavu naciju, na žalost, odavno prošla. Aktuelni tiražni autori poput Danijela Kelmana su samo za zahtevniji feljton.

Literatura kao društveni malter

Možemo konstatovati da književnost, spakovana između dve korice, još uvek može imati uticaja. U takve knjige spada i novi Uelebekov roman „Serotonin“. Čitaće ih i diskutovaće o njima. Javni nastupi autora tog ranga se pretvaraju u medijske spektakle. I u digitalnoj eri. To je dobra vest. Šta to govori o samom autoru Mišelu Uelbeku i o njegovom umeću pisanja? Tu se mora napraviti razlika. Drugačije nije ni moguće kod ovog autora. Dopustimo izuzetak i citirajmo autora u ovom komentaru. Na stranici 279. novog romana njegov pripovedač iz ih-pesperktive kaže: „Moje ponašanje počinje kod te tačke zaista da mi se otima, teško mi pada da mu pripišem neki smisao pa počinje da dobija vidan otklon od opšteg morala, ali i od opšteg razuma, za koje sam do tada verovao da sam njihov deo“. To je u isto vreme i zanimljivo i problematično kod tog autora – njegove figure (pa time i sam autor) jesu provokacije, dovode u pitanje svih iskaza, protivreče sami sebi. Ponašanje bez smisla i razuma – moguće da je to književna igra.


Johen Kirten

Rizik stalne ironizacije

Književnost ne mora biti jasna i razgovetna, može i trebalo bi da bude protivrečna kako bi naterala na razmišljanje. Uelbek sve to radi. Zato je svaki njegov roman čitalački užitak.

Ali kada Francuz provocira radi same provokacije tako što se stalno ironično igra sa sopstvenim imidžom i protivrečnostima on s vremenom gubi svoju verodostojnost. Ne kao književnik. Već kao ozbiljno shvaćeni savremeni intelektualac. Američkog predsednika Trampa nedavno je označio kao „jednog od najboljih predsednika“ kojeg je „ikad video“.

Misli li on to ozbiljno? Kod Uelbeka se ne zna baš tačno. Donalda Trampa mnogi odavno ne uzimaju za ozbiljno. To bi se jednom moglo desiti i Mišelu Uelbeku.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Jan 14, 2019 6:38 pm

Smile NEMAČKA

Sudbonosna godina za AfD

Među populistima je kritika EU vrlo popularna. I AfD je sad „otkrila“ tu temu i nada da će negodovanjem oko Unije ostvariti dobre rezultate na izborima za parlament EU, kao i na izborima na istoku Nemačke na jesen.



Stranačko je vođstvo zato za tekuću godinu, najkraće rečeno, kao vrhovni cilj proglasila maksimu „umerenost“. Prvi stvarno važni izbori godine održavaju se u maju - izbori za parlament Evropske unije. „Radi se o tome da privučemo nove birače“, rekla je Beatriks fon Štorh, članica predsedništva AfD, na evropskom kongresu održanom u Rizi, nedaleko od Drezdena, glavnog grada Saksonije. Građanskim biračima se mora da signalizuje „da smo mi realisti, a ne utopisti", dodala je ona.


Aleksandar Gauland

Novi realizam su proglasili i stranački lideri Alekander Gauland i Jerg Mojten. U AfD-u ima doduše i onih (malobrojnih) koji taj novi kurs ne podržavaju, i počeli su da napuštaju stranku. A kad se to dogodi, kao nedavno u slučaju Andrea Pogenburga, bivšeg šefa AfD-a u Saksoniji, onda niko baš javno ne roni suze zbog tog poteza.

AfD želi da ukine Evropski parlament

Ali AfD ima samouvereno članstvo. Oko 500 delegata na stranačkom kongresu zagorčalo je život vođstvu AfD-a, koje želi da progura taj novi, ublaženi kurs. U stranačkom programu piše da Evropski parlament ubuduće ne bi trebao da postoji - tu se želje članstva razlikuju od Mojtenovih, on je nosilac liste AfD-a za evropske izbore.
On je predložio „smanjenje“ EU-parlamenta na 100 delegata. Kao objašnjenje za tu inicijativu AfD-ovci kažu da bi zakone trebalo da donose isključivo nacionalni parlamenti - i da ne nikome ne treba parlament na nivou Unije.
Postoji ipak i jedna nada koju AfD povezuje sa Evropom. Možda se u Briselu mogu pronaći i saveznici koje AfD do sada nije našla među strankama u Nemačkoj. Ali Mojten ne računa s tim da se u ovom trenutku (iz aktuelno 3 EU-kritična kluba poslanika) u parlamentu Unije može formirati veliki, zajednički „klub prijatelja“.
Kao potencijalni partneri spominju se Liga Nord (Italija), FPO (Austrija), Fides (Mađarska) i PIS (Poljska). „Neće to biti jednostavno", kaže Mojten. Jer postoje različiti interesi, na primer po pitanju odnosa prema Rusiji ili oko izbegličke politike.

AfD-ov papir kojim se ulazi u skore evropske izbore obuhvata 50 stranica i sadržajno je prilično šarolik. Obuhvata čak i pravila za nadrilekare, porodičnu i spoljnu kulturnu politiku. Tako želi da se koriguje rašireno mišljenje kako je AfD stranka koja se fokusira samo na jednu temu - migracionu politiku.


Jerg Mojten

Raspoloženje uoči važnih izbora


Evroskepticizam je takoreći ukorenjen u genetskom kodu te stranke. Ali predizborni program ima još i veće ambicije. Svojom širinom i temama koje obrađuje on zapravo izlazi iz okvira Evropske unije - ustvari je pisan i za druge važne izbore u ovoj godini.

Na jesen se naime održavaju izbori u tri istočnonemačke pokrajine, koje su već sad jaka uporišta AfD-a. Tamo bi AfD mogao postati najjača stranka. To bi bio presedan, iako je za očekivati da (verovatno) nijedna stranka neće biti spremna da uđe u koaliciju sa AfD-om.

Mladi političari AfD-a iz tih regiona, koji imaju posao i porodice, koji su „sasvim normalni“, kako oni kažu, tokom stranačkog kongresa su potvrdili koliko velika očekivanja imaju od tih izbora. Tvrde da u međuvremenu ne postoji nijedno političko područje koje stvarno dobro funkcioniše. Još uvek se puno ljudi iseljava, a raspoloženje kod onih koji ostanu je loše. Tvrde da mediji izveštavaju jednostrano. Toliko puno pesimizma među mladim ljudima može biti objašnjenje za činjenicu da je AfD tako jaka na istoku Nemačke.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Jan 14, 2019 6:43 pm

Smile ZAPISI SA UŠĆA

Na levoj strani Vučićevih grudi

Na Vučićevim prsima će da zablista ruski orden koji već krasi grudi aparatčika, oligarha, ekstremista ili diktatora. Ima tu i ponekog poštenog čoveka. Naprednjački hroničari već horski kliču istorijskom uspehu.



Ipak odlikovalo predsednika.

Ne ovog u Podgorici, njega je htelo, kao što znamo, da ruši. Pa poslalo neke KGB-ovce i udbaše, doduše u godinama, penzionere i sredovečne gospođe. Ali kao što znamo iz onog filma kada Brus Vilis okuplja ekipu obaveštajnih umirovljenika – oni su najopasniji. Dobro, nećemo o tome.

Nego o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću koji će uskoro na grudi junačke da zakači orden Aleksndra Nevskog.

Ko beše Aleksandar Nevski?

Kratki istorijski ekskurs: Knez Aleksandar je u 13. veku u ime pravoslavne vere tamanio zapadne zavojevače, bio tatarski vazal, a pred smrt primio monaški postrig. Posle smrti je kanonizovan kao svetac Ruske pravoslavne crkve. Njegove mošti su prenete u Petrograd 1724. Mnoge legende kolaju oko njegovog groba. Nebeska svetlost pali sveće, on povremeno ustaje i šeta da bi proverio da li je Rusija slobodna od tuđina. Takva figura je kao naručena za carsko odličje. Car Petar Veliki je orden zamislio, ali ga nije ni jednom dodelio. Njegova žena, carica Katarina dodelila ga je posmrtno – njemu. Od te 1725. godine ovo odlikovanje se našlo na prsima mnogih ruskih ali i rusofilnih odličnika, među kojima su Njegoš, poneki Obrenović, Karađorđević i Nikola Pašić. Boljševici prekidaju tu tradiciju, ali je 1942.obnavlja Staljin jer se, stisnut Vermahtom, priseća ruskog nacionalnog ponosa kao sredstva za mobilisanje najvećeg sovjetskog naroda za otadžbinski rat. Odlikovano je 40 000 zaslužnih sovjetskih građana.

Posle sloma Sovjetskog Saveza predsednik Rusije Boris Jeljcin nije ukinuo ovo odlikovanje, ali je naprosto prestao da ga dodeljuje. Dmitrij Medvedev, tada Putinov privremeni predsednik Rusije oživljava carsku tradiciju 2010.

Ko su dosadašnji ordenonosci?

Najpre, orden o kojem je reč jeste hijerrarhijski četvrti po rangu u Rusiji. Na prvom mestu je Orden Svetog Andreja Prvozvanog, potom dolazi Orden zasluga za otadžbinu, iza njega je Orden Svete velikomučenice Katarine, pa tek onda Orden Aleksandra Nevskog. Po pravilima za dodelu ordena na prvom mestu su ruski građani koji su najmanje 20 godina služili državi ili su se na razne načine istakli u službi, ali na trećem mestu se spominju i strani državljani koji su doprineli mnogostrukom razvoju saradnje sa Ruskom Federacijom. Ovo objašnjenje nužno je zbog pene koju su u mlateći oduševljeno rukama po naslovnicama prosuli državotvorni tabloidi, dajući priznanju rang i značenje koje ne može imati.

Da pogledamo u kakvom je društvu Aleksandar Vučić. Večni gubitnik na predsedničkim izborima i komunista starog kova Genadij Zjuganov je orden zakačio 2014. Iste godine je odlikovan beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, koji uz Mila Đukanovića ima najduži vlastodržački staž u Evropi. Ili, kako je pokojni prijatelj Aleksandra Vučića, bivši ministar spoljnih poslova Nemačke Gido Vestervele još 2012. formulisao – Lukašenko je „poslednji evropski diktator". No, možda to i jeste pravo društvo za Vučića. Vestervele te godine nije mogao da zna da su na pomolu svi ovi balkanski i istočnoevropski stabilizatori i demokratori.

Već 2015. orden je na junačka prsa zakačio neko kome se golobradi Vučić iz radikalskog doba može samo silno obradovati: Vladimir Volfovič Žirinovski. Šešeljev brat po duhu i izgredima, ekstremni nacionalista i tajnoslužbaš bio je sigurno jedan od Vučićevih političkih uzora.

Šta nam stvarno kaže orden?

Orden nam ne kaže ono što naprednjački mediji papagajski ponavljaju: „Ovo je veliko odlikovanje ne samo za Vučića nego i za nas, građane Srbije posle vise od 100 godina". Šta mislite koliko se godina orden nije dodeljivao nikome iz inostranstva? Više od devedeset. A koliko godina se uopšte nije dodeljivao? Četrdeset i pet. Sve to znači da Vučić nije imao baš veliku stogodišnju konkurenciju u nekoj drugoj zaslužnoj Srbadiji kao što izokola sugeriše naprednjački narativ. Vučić kao kruna stogodišnjeg razvoja, kao konačni prekid stogodišnje suše u ruskim odlikovanjima.

Putin je, kao i obično, veštom politikom obavezao Aleksandra Vučića na nekoliko stvari. Prvo, vojna neutralnost i neprihvatanje sakcija Evropske unije prema Rusiji. To je cena za pomaganje oko blokade prijema Kosova u Ujedinjene nacije. Daš mi, dam ti. Ordenom je samo zapečanjen taj prećutni sporazum. Osim toga, Putin je procenio da bi mogao lakše ostvariti te svoje ciljeve sa ambivalentnim Vučićem nego sa njegovim prethodnicima. Zato je orden kao sjajna unutrašnjepolitička zvečka kojom će da se pune svi raspoloživi propagandni kanali u Srbiji poklon koji Rusiju ne košta puno – postiže se, kao i obično, najveći učinak sa najmanje ulaganja. Uzmemo li u obzir idiotski potez Makronove administracije na obeležavanju stogodišnjice kraja Velikog rata, kada je suštinski ponizio državu saveznicu iz tog rata ćuškajući njenog predsednika u zapećak i dajući prednost dnevnopolitičkim računicama, onda je jasno kakva se poruka ovih dana sklapa u glavama mnogih ljudi u Srbiji: Rusija nas odlikuje, a Zapad nas ponižava.

Pri tome, Aleksandar Vučić blista na listi odlikovanih zaslužnika među kojima su aparatčici, oligarsi, poneki ugledan čovek, poneki ekstremista i diktator. Pošto u smutnim vremenima sve može da prođe, ovo će biti zabeleženo kao ogromni istorijski uspeh, pa zaboravljeno.


Dragoslav Dedović

Čemu tolika ujdurma? Samo će jedan caroliki vladar potapšati po ramenu nepouzdanog vazala. Problem Srbije jeste nešto drugo. Njen predsednik se nije odlučio na koju će stranu pa svoj raskorak između radikalskog istočnog srca i naprednjačkog zapadnog novčanika proglašava spoljnom politikom. Ali se zato na unutrašnjem planu odavno odlučio za Putinovu „dirigovanu demokratiju“. Tačnije za palanačku varijantu u kojoj još ne likvidiraju kao za Miloševića, ali pljuju, lažu, prete i ako treba prebijaju. Ta demokratura se uzda u veliku Rusiju i u nemačke investicije ali se po svom konceptu nalazi tačno na pola puta između Vučićevih autoritarnih prijatelja Viktora i Mila.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Jan 14, 2019 6:48 pm

Smile SAD-SIRIJA-TURSKA

Tramp preti Turskoj - Ankara uzvraća

Jasne reči američkog predsednika upućene Ankari: U slučaju napada na kurdske trupe na severu Sirije Turska mora računati sa teškim ekonomskim posledicama, rekao je Donald Tramp.



Turska će biti „ekonomski uništena" ako napadne Kurde, napisao je na svom Tviter profilu američki predsednik Donald Tramp. „Takođe ne želim da Kurdi provociraju Tursku", dodao je on u sledećem postu. Tramp je osim toga pisao i o stvaranju sigurnosne zone u krugu od 20 milja (oko 32 kilometra), ali nije naveo ništa više.

Nije trebalo dugo čekati na oštar odgovor iz Ankare. Portparol turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana je upozorio SAD da ne staju na stranu terorista. Ibrahim Kalin je upozorio Trampa da strateško partnerstvo dve zemlje ne bi trebalo da bude opterećeno terorističkom propagandom. Kalin je osim toga rekao da će Turska nezavisno od Trampovih pretnji i dalje delovati protiv kurdskih Jedinica narodne odbrane (YPG) na severu Sirije. On je takođe rekao da za Tursku ne postoji razlika između YPG i Islamske države (IS).


Donald J. Trump
@realDonaldTrump
Starting the long overdue pullout from Syria while hitting the little remaining ISIS territorial caliphate hard, and from many directions. Will attack again from existing nearby base if it reforms. Will devastate Turkey economically if they hit Kurds. Create 20 mile safe zone....

11:53 PM - Jan 13, 2019


Tramp je u decembru iznenađujuće najavio potpuno povlačenje američkih trupa iz Sirije. To oslabljuje poziciju kurdskih paravojnih formacija koje su se do sada u Siriji, uz američku podršku, borile protiv džihadističke „Islamske države". Tramp je povlačenje američkih trupa obrazložio time da je „Islamska država" pobeđena. A ukoliko se IS ponovo formira, onda biti napadna i to iz jedne od obližnjih baza, rekao je Tramp.

Erdogan želi da „neutralizuje" YPG

Kurdske Jedinice narodne odbrane (YPG) na severu Sirije strahuju da bi nakon povlačenja američkih trupa moglo doći do turskih napada. Vlada u Ankari smatra da su borci YPG-a teroristi i produžena ruka kurdske Radničke partije PKK. Erdogan je izjavio da želi da vrlo brzo deluje „kako bi neutralizovao ovu terorističku organizaciju na sirijskom terenu".

Donald J. Trump
@realDonaldTrump
....Likewise, do not want the Kurds to provoke Turkey. Russia, Iran and Syria have been the biggest beneficiaries of the long term U.S. policy of destroying ISIS in Syria - natural enemies. We also benefit but it is now time to bring our troops back home. Stop the ENDLESS WARS!

12:02 AM - Jan 14, 2019


S obzirom na Erdoganove pretnje protiv YPG Trampov savetnik za bezbednost, Džon Bolton je nedavno rekao da povlačenje američkih trupa zavisi od garancija Turske za sigurnost kurdskih paravojnih snaga. Prilikom posete Ankari prošle sedmice Bolton je međutim naišao na snažno odbijanje.

Tokom vikenda je turska vojska dodatno pojačala svoje trupe na granici sa severnosirijskom provincijom Idlib. Niko iz bezbednosnih krugova međutim nije želeo da kaže da li je to priprema za intervenciju na granici.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Jan 14, 2019 7:05 pm

Smile KNJIŽEVNOST

„Ne želim da umrem dok ne završim roman"

Japanac Haruki Murakami danas puni 70 godina i spada u najčitanije pisce na svetu. Njegovi romani su nadrealni i tematizuju gubitak dragih ljudi. Njegovi junaci su izgubljeni i usamljeni.



„Norveška šuma" ga je učinila zvezdom u Japanu, ali i poznatim i priznatim piscem širom sveta. Radnja romana, objavljenog 1987, smeštena je u Tokio kasnih šezdesetih, u vreme kad su japanski studenti protestovali protiv vlasti, kao i njihove kolege u mnogim drugim zemljama. Kritičari smatraju da ova pomalo nostalgična pozadina, osim što odslikava atmosferu svetskog bunta, predstavlja kulise za jednu „običnu” ljubavnu priču.

Možda je i to razlog zbog kojeg je Murakami omiljen i u Srbiji, gde se od 90-ih periodično protestuje protiv režima. To se događa i danas - svake subote.

No, ovaj roman u Nemačkoj, preveden pod naslovom „Osmeh Naoto" nije zabeležio veliku popularnost. Tek kada se početkom 90-ih na nemačkom tržištu iznenada pojavio njegov roman, „Lov na dvilju ovcu", stvar se potpuno promenila.

Ovaj roman govori o 29-godišnjem, upravo razvedenom, stručnjaku za marketing, koji sa svojom mačkom živi u malom stanu u modernom delu Tokija. Murakami jasnim jezikom opisuje svu banalnost svakodnevice. Bezimeni protagonista puši, pije pivo, slab je na muziku i žene sa posebnim karakteristikama - na primer najlepšim ušima na svetu. Izgubljen i usamljen u potrazi je za prijateljem iz detinjstva koji je u stvari već mrtav i šeta po gradu u ovčijoj koži. Ali, to na kraju nema nikakve veze sa ciljanim lovom kao što to naslov sugeriše.

Ipak, magični Murakamijev realizam široku popularnost u Nemačkoj dobija tek sa romanom „Južno od granice, zapadno od sunca" 1992. Ovaj roman je na nemačkom preveden pod naslovom „Opasna ljubavnica" i preko noći postaje bestseler. Murakami piše o običnom životu u modernom Japanu, ali Japanu okrenutom Zapadu.

Mnogi japanski kritičari mu upravo zameraju to što je opčinjen zapadnom kulturom. Jer, ako uzmete neku od Murakamijevih knjiga s idejom da se upoznate s tradicionalnim japanskim životom, treba da znate da Murakami nije štivo koje će vam u tome pomoći. Njegovi junaci žive u skladu sa standardima zapadne civilizacije, slušaju džez i Bitlse, gledaju holivudske filmove.

Jedino je hrana izuzetak. Murakami u mnogim svojim romanima detaljno i s velikim užitkom opisuje pripremu tradicionalnih i savremenih japanskih jela. Mnogi pookušaju da naprave nešto po „Murakamijevom receptu".

Murakami, koji se u međuvremenu okitio mnogim priznanjima, a već godinama je neko koga mnogi vide kao favorita za Nobelovu nagradu za književnost, počeo je da piše takoreći slučajno. Opisao je to u svojoj autobiografiji „Poziv pisac". „Nisam uopšte bio obrazovan za tako nešto. Upisao sam se doduše na dramsku akademiju, ali skoro da nisam studirao. Pustio sam kosu i bradu, bazao uokolo. Drugim rečima - lenčario."

Ali, ovom lenjom studentu je njegov prvi roman „Slušaj pesmu vetra" 1979. doneo nagradu za mlade pisce japanskog književnog časopisa „Gunzo". „Pre nego što sam postao svestan toga, već sam bio profesionalni pisac. Čudio sam se kako je to bilo jednostavno. Previše jednostavno", napisao je kasnije u svojoj autobiografiji.

„Pisanje je negde između spore vožnje bicikla i brzog hodanja, i zbog toga nije pogodno za istinski inteligentne ljude koji ideje formulišu konkretno i jasno", kaže Murakami rođen 1949. kao sin budustičkog sveštenika u Kjotu. Ljubav prema knjigama su mu preneli roditelji, koji su bili profesori japanske književnosti. Detinjstvo je proveo u Kobeu, lučkom gradu u kojem su bili stacionirani američki vojnici što mu je omogućilo pristup zapadnim autorima.

1968. počinje studije drame na Vaseda univerzitetu. Tu je upoznao i svoju suprugu Joko s kojom se venčao nakon studija 1971. Dok je studirao radio je u jednoj prodavnici ploča, gde se razvila njegova ogromna ljubav prema zapadnoj muzici. Strasti prema muzici ga je navela da ima i sopstveni džez bar „Peter Cat" od 1974-1982.


Murakami, decembar 1996.

Od 1991. do 1995. radio je kao gostujući profesor u SAD. Prevodio je romane Rajmonda Čendlera, Džona Irvinga, F. Skota Ficdžeralda ili Trumana Kapotea. 1995. se vraća u Japan.

Kada se pak radi o prevodima njegovih romana, mnogi se prvo prevode na engleski pa onda na druge jezike. Posledica toga je bila da su neki romani morali ponovo da se prevode. Srpska publika tu ima sreću, jer se njegova dela prevode direktno sa japanskog u izdanju Geopoetike.

„Preživeti kao pisac je gotovo nemoguće nastojanje." Mnoge zvezde crvenih tepiha su sa istih tih tepiha nestajale bez traga i glasa. Ovakva sudbina sigurno neće pogoditi Murakamija, koji nevereovatnim ritmom objavljjuje roman za romanom, i time oduševljava veliku čitalačku publiku.

Ali, njegovi kritičari su poslednjih godina postali glasniji. Pojedini govore da u najboljem slučaju piše zabavnu literaturu, drugi pak upozoravaju kako se uredno vraća istim stilskim elementima. Smatraju da mu nedostaje originalnosti zbog toga što njegovi protagonisti imaju isti stil odevanja, istu ljubav prema egzotičnim jelima ili erotskim ritualima.

Murakami pak kaže kako mu je svejedno da li će delo na kojem u tom trenutku radi ući u književnu istoriju. Jedino mu je važno da ga završi. „Ne želim da umrem. U svakom slučaju, ne želim da umrem bar dok ne završim ovaj roman."
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Jan 14, 2019 8:24 pm

Smile SRBIJA

Drastično povećanje kršenja kodeksa novinara

Prošle godine je zabeležen rekordan broj kršenja Kodeksa novinara u dnevnim novinama u Srbiji, a Srpski telegraf, Alo, Kurir i Informer ponovo su šampioni neprofesionalnog izveštavanja.



To su rezultati istraživanja Saveta za štampu koji će biti predstavljeni sutra (utorak, 15. januar) na tribini „Koliko su mediji poštovali Kodeks novinara Srbije u 2018. Godini". Uoči tribine, Tamara Skroza, koja je učestvovala u istraživanju, za DW otkriva neke detalje izveštaja.

„Došlo je ne samo do pukog povećanja broja kršenja Kodeksa, već do drastičnog povećanja: u svakom mesecu zabeležen je veći broj prekršaja nego u bilo kom mesecu ikada ranije. Što bi zapravo značilo da je period od avgusta do decembra 2018, u koji su ušle analize tekstova iz listova Alo, Blic, Večernje novosti, Danas, Politika, Informer, Kurir i Srpski telegraf rekordan po broju prekršaja od kada se radi ovaj monitoring, dakle. od 2015. godine", navodi Skroza.

Ona dodaje da nema suštinskih promena u odnosu na 2017. godinu, da su listovi koji su bili „rekorderi", to i ostali, te da se samo smenjuju na „šampionskoj poziciji".

To znači da su i tokom 2018. godine osnovna pravila profesionalnog izveštavanja najviše ignorisali Alo, Kurir, Informer i Srpski telegraf - apsolutni pobednik 2017. godine sa 1.282 zabeležena prekršaja Kodeksa novinara .

Tabloidi koji su se našli i ove godine na vrhu liste, objašnjava, Skroza, najviše su kršili poglavlja 4 i 1 Kodeksa novinara, koja se odnose na pretpostavku nevinosti i na objavljivanje nagađanja koja su predstavljena kao činjenice.

„Veliki broj problematičnih tekstova zabeležen je i u kontekstu poglavlja 7 koje se odnosi na kršenje prava na privatnost osoba o kojima se izveštava, kao i na obavezu skrivanja identiteta maloletnih lica", navodi Skroza.

„Ko radi taj i greši"

Na tribini u okviru DW akademije u oktobru 2018. u Beogradu, predstavljeni su neki od ranijih podataka o drastičnom kršenju Kodeksa novinara u pojedinim srpskim tabloidima, a novinar jednog od njih, je, pokušavajući da se opravda, izazvao smeh u publici, rekavši da - „Ko radi taj i greši“.

I nastavili su - i da rade, i da greše, između ostalog da ne prave razliku između činjenica i komentara, da objavljuju ocene ili pretpostavke za koje nemaju argumente, da zastrašuju čitaoce, najavljuju ratove i sukobe, objavljuju lažne fotografije, Hrvate nazivaju ustašama, Albance Šiptarima, članove opozicije tajkunima.

Tako je, prema pisanju tabloida Alo na „besmislenom“ protestu „Stop krvavim košuljama“ 15. decembra bilo „nekoliko desetina ljudi“, a njihov organizator je - „Đilasov Savez za Srbiju“. Opozicioni savez je, navodi ovaj list, tog dana doživeo „debakl“, demonstranti „nisu verovali koliko ih je malo“ i „gunđali su zbog vremenskih neprilika i snega“, pa se zbog toga autor pita kako neko „ko nema snage da se izbori sa snegom planira da obavi mnogo veće zadatke - da ruši vlast u Srbiji“.

Zastrašivanje čitalaca

Tamara Skroza navodi da su se listovi Alo, Informer i Kurir najviše bavili neopravdanim uzbunjivanjem i zastrašivanjem čitalaca, i da je odmah iza njih list Srpski telegraf.

Članovi Saveta za štampu, su navodi ona, beležili tekstove „u kojima ne postoje izvori, u kojima su izvori nedovoljno jasno određeni, ili čak izmišljeni, kao i one u kojima su očigledni tračevi i na prvi pogled neodržive teze plasirane kao aksiomi i unapred dokazane stvari“.

Među njima bi mogao da se nađe tekst Informera od 24. decembra 2018. pod naslovom „Veoma opasni planovi žutog tajkuna, lidera SZS: Đilas zahteva haos pre Nove godine!“

List, u skladu sa izjavom ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića pominje broj od 5.000 demonstranata na subotnjim protestima, ali i reči jednog od „tajkunovih saradnika“. Đilas je, piše taj list pozivajući se na neimenovani izvor, na sastanku sa koalicionim partnerima i „liderima protesta“ „doslovno“ poručio: „U sledeću subotu mora nešto da se desi, neki sukob, neki klinč, nešto više od šetnje, ne smemo ovako da dočekamo Novu godinu“.

Nisu Dragan Đilas i Savez za Srbiju jedina opasnost - ovi listovi redovno upozoravaju građane Srbije na sve strahote koje bi mogle da se dese, pa je tako krajem decembra objavljena „skandalozna“ vest pod naslovom „Šiptari u ponedeljak "ujedinjuju" Kosovsku Mitrovicu, Srbima poslata užasavajuća poruka“.



Objavljivali su se i tekstovi o tome da se „Kosovo i Albanija spajaju 1. januara", a Srbija je, ako je verovati tabloidima, tokom 2018. rizikovala najviše ratova u svojoj istoriji. Prema istraživanju urednika sajta Fake news, Stefana Janjića, koje je preneo sajt Raskrikavanje, Informer i Srpski telegraf 2018. su na naslovnim stranama u 265 navrata najavili ratove i sukobe, i to najviše sa „ustašama", a onda i sa „šiptarima".

Tako su nastavili u istom maniru kao i 2017. kada je Informer izjavu tadašnjeg člana predsedništva BiH Bakira Izetbegovića da se nada da će BiH priznati nezavisnost Kosova, prokomentarisao nezaboravnim naslovom - „Bakir bi opet da kolje“.

Prema pisanju tabloida Alo, zvanična Fejsbuk stranica predsednika Srbije Aleksandra Vučića bila je polovinom decembra zasuta uvredama, a to je bio razlog za naslov - „Vučić na meti Šiptara! Nakon predsednikovog sinoćnjeg obraćanja usledio brutalan napad“, i podnaslov - „Šiptari ne miruju".

Sramota Srbije?

U tekstu „Kritika nove štampe" koji je 1944. godine objavio u listu Combat, Alber Kami napisao je da je francuska štampa između 1940. i 1944. bila - „sramota Francuske“. „Glad za novcem i ravnodušnost prema plemenitim stvarima učinili su da je Francuska imala štampu, kojoj je uz retke izuzetke, jedini cilj bio da ojača moć nekolicine i jedina namera da obesceni odvažnost svih ostalih“, napisao je on.

Nameće se pitanje šta bi zaključio ako bi samo bacio pogled na neke od srpskih tabloida, čiji su novinari odavno odustali od profesionalnog pristupa poslu, a svoju publiku odlučili da ograniče na one koji su, kako je za televiziju N1 rekao profesor sociologije Ratko Božović - „medijski nepismeni ljudi“.

I nedavno objavljena istaživanja novinara Raskrikavanja da se na naslovnim stranama listova Alo, Informer i Srpski Telegraf 2018. našlo više od 700 netačnih informacija, ponovo nameću asocijaciju na reči Albera Kamija. „Sloboda ne znači govoriti bilo šta ni povećavati broj listova punih skandala, ni uspostavljati diktaturu u ime budućeg oslobođenja. Sloboda znači pre svega ne lagati. Tamo gde se množi laž, najavljuje se tiranija ili se ona nastavlja", rekao je Kami 1951. godine u inervjuu listu Le progrès de Lyon.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Jan 15, 2019 6:08 pm

Smile SAD-NEMAČKA-RUSIJA

Ambasador SAD preti Nemcima

Ambasador SAD u Berlinu Ričard Grenel je, kako piše Bild am zontag, pismeno zapretio nemačkim koncernima koji učestvuju u izgradnji gasovoda Severni tok 2. On smatra da bi to moglo da bude „veliki bezbednosni rizik“.


Ričard Grenel

„Ambasador SAD u Berlinu Ričard Grenel od stupanja na dužnost ne poštuje međunarodni kodeks i pokušava da se umeša u unutrašnje stvari svoje zemlje-domaćina. Sada je on u Berlinu politički izolovan“, piše u najnovijem izdanju Špigel onlajn.

A „od stupanja na dužnost“ (u maju 2018) prošlo je tek devet meseci. Čim je počeo da radi na novoj funkciji, Grenel je rekao da „želi da ojača konzervativne snage u Evropi, one koje su protiv establišmenta“, a dodao i da je austrijski kancelar Sebastijan Kurc za njega „rok-zvezda".

Slično se izražava i ambasador u Briselu

Time je navukao na sebe gnev mnogih u Nemačkoj koji su u njegovim rečima videli izraz podrške pre svega desničarskoj stranci AfD.

Njegovo nabusito i naredbodavno ponašanje ne može da se pripiše neiskustvu. Grenel je u politici sve samo ne početnik. Na primer, sedam godina je bio portparol delegacije SAD u Ujedinjenim nacijama (za vreme predsednika Džordža Buša mlađeg).

Severni tok 2 bi trebalo da transportuje ruski gas preko Baltičkog mora do Nemačke i projekat je koji sprovode privatne firme. Njime bi trebalo da se udvostruče kapaciteti gasovoda Severni tok 1. Sjedinjene Američke Države i neke evropske zemlje oštro kritikuju taj projekat.

U novembru 2018, ambasador SAD u Evropskoj uniji Gordon Sondland, rekao je da Vašington „još nije upotrebio sve instrumente da zaustavi taj projekat" i da „predsednik Donald Tramp ima na raspolaganju i mnoge druge instrumente".

„Ucena"

Jedan od tih „instrumenata“ je očigledno i diplomatija, pri čemu Ričard Grenel postupa suprotno diplomatskim običajima: u pismu nemačkim firmama, u koje je Bild am zontag imao uvid, on te firme optužuje da „aktivno podrivaju bezbednost Ukrajine i Evrope“, i poručuje: „naglašavamo da firme koje se angažuju u ruskom energetskom sektoru učestvuju u nečemu što bi za sobom moglo da povuče veliki rizik od sankcija“.

Kako piše Bild am zontag, Grenel je to pismo poslao na adresu više nemačkih koncerna, a to je učinio po dogovoru sa Vašingtonom.

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova je nezvanično, na upit novinara, reagovalo čuđenjem i neodobravanjem, ali zvanične reakcije još nema. Jedan portparol ambasadora Grenela je rekao da pismo ne treba shvatiti kao pretnju, „već kao jasnu poruku politike SAD“.

Iako Bild am zontag ne piše kojim se tačno firmama obratio Grenel u svom pismu, već govori samo o „više firmi", magazin navodi da te firme ovo pismo smatraju „ucenom".
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Jan 15, 2019 6:14 pm

Smile LIČNI STAV

Poslednji alarm za Poljsku i Evropu

Gradonačelnik Gdanjska Pavel Adamovič bio je ikona liberalne Poljske. Njegova smrt je poslednja opomena. Mržnja i raskoli moraju da prestanu, poljski desničari moraju da se urazume, smatra Bartoš Dudek.



Bio je to crni dan za poljsku istoriju. I to u Gdanjsku, gradu u kome je počela mirna demontaža komunizma u Evropi. Upravo tokom dobrotvorne manifestacije koja je trebalo da ujedini ljude u činjenju dobra, nezavisno od njihovih stranačkih opredeljenja.

Upravo političar koji je više od 20 godina upravljao sudbinom grada i koji je nedavno još jednom potvrđen na svojoj poziciji. I upravo u zemlji koja je s pravom bila ponosna na to da u njenoj istoriji jedva da je bilo ubistava kraljeva, a jedino političko ubistvo te vrste – ubistvo predsednika Gabrijela Narutoviča – dogodilo se pre dobrih stotinu godinu. Pravi košmar.

Iako je atentator dokazano imao kriminalnu prošlost i pritom očito čovek sa psihičkim problemima, njegovo priznanje dato još na mestu zločina ne ostavlja sumnju u to da je ubistvo imalo političku pozadinu. Politička odgovornost za tu smrt leži na svima onima koji se u politici ne zalažu za kompromis i dijalog, već za podele i konflikte.

Objekat mržnje desničarskih populista

Pavel Adamovič je bio ikona liberala i konstantno trn u oku desničarskih populista i nacionalista. Hrabro se izjašnjavao za prijem izbeglica i nudio im smeštaj u svom gradu. Prvi je gradonačelnik u Poljskoj koji je osnovao Savetodavno veće za strance. A kada je nacional-konzervativna vlada 2016. godine odbila da obeleži jubilej Ustavnog suda, Adamovič je organizovao svečanost u Gdanjsku.

Poslednjih godina je taj popularni političar – koji od 2015. nije član nijedne stranke – bio meta kampanje u medijima bliskim vladi koja je trebalo da dokaže da je Adamovič korumpiran.

Građanke i građani Gdanjska, tog liberalnog i kosmopolitskog grada, reagovali su s tipičnim prkosom. Uprkos tome, Adamovič je stilizovan je u omraženu figuru. Tragični epilog te kampanje upravo se dogodio.

Smrt poljskog političara je opomena, možda poslednji alarm za Poljsku i Evropu. Podele i mržnja ne smeju više da budu osnova politike. Mora se poštovati drugačije političko mišljenje i biti spreman na kompromis. Takođe, nacionalna žalost za Adamovičem trebalo bi da urazumi poljske desničarske populiste.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Jan 15, 2019 6:19 pm

Smile IZBOR IZ ŠTAMPE

Makron hoće ugovor sa građanima

Francuski predsednik Emanuel Makron je pozvao građane da u što većem broju učestvuju u debatama koje hoće da pokrene širom zemlje. U pismu građanima navodi da bi ti razgovori trebalo da dovedu do novog ugovora za naciju.



Predsednik se Francuzima obratio pismom u kojem navodi da bi ti razgovori trebalo da počnu već u utorak i traju do 15. marta, te da bi trebalo da dovedu do „novog ugovora za naciju". On je, doduše, naglasio da će se i dalje držati glavnih smernica svoje politike, dodavši, međutim, da „nema zabranjenih pitanja". Postoji, međutim, „crvena linija", a to su pravo na azil i smanjenje poreza na imovinu. Ni o jednom ni o drugom nema diskusije. A upravo je ponovno vraćanja starih stopa poreza na imovinu jedan od glavnih zahteva Žutih prsluka.

Najveće teme razgovora bi trebalo da budu porez i javni izdaci, organizacija države, ekološki zaokret i demokratija, te – imigracija. Prema navodima lista Figaro, sedam od deset Francuza smatra da od debata koje predlaže Makron neće biti nikakve koristi.

List Velt je primetio da otkako su počele demonstracije Žutih prsluka nešto krupno nije u redu pre svega u odnosima Nemačke i Francuske. Ne samo zato što je nemački vicekancelar i ministar finansija Olaf Šolc još u novembru predlagao da Francuska svoje mesto u stalnom sastavu Saveta bezbednosti preda Evropskoj uniji: „To je bio samo glup vic (...) No, komesar EU i političar nemačke CDU Ginter Etinger se nedavno umešao u Makronove probleme svojim komentarisanjem pokušaja francuskog predsednika da privoli demonstrante novim programom državnih izdataka". On je rekao da su povećani izdaci koje predlaže Makron strukturno trajni i da je „Makron izgubio autoritet jer nastavlja dalje držeći se obrasca koji je već doveo do neuspeha. Za ovaj dnevnik, pismo Makrona naciji je i pokušaj da predsednik popravi svoj imidž, „jer je svojim ranijim izjavama mnoge isprovocirao, posebno onim u kojima je utvrdio da se obični ljudi ne trude dovoljno da nađu posao."


I ove subote (12.01) u Parizu je bilo nereda prilikom uličnih protesta

Zidojče cajtung smatra da su neredi i protesti, kao i ponašanje predsednika Makrona, nešto što najviše pogoduje Marin Lepen – posebno u vreme pred izbore za Evropski parlament. Pošto Makron želi da se predstavi kao najveći reformator Evropske unije, „pad njegove popularnosti Lepenova hoće da iskoristi za svoju kampanju. Ona je rekla da je Evropska unija najveći neprijatelj Evropljana". Najvažnije pitanje koje postavlja ovaj list glasi: „Želite li ovakav format i u Nemačkoj?" – misleći na veliku društvenu debatu koju je predložio Makron.

„Protest se ne može ubiti", naslov je teksta objavljenog u dnevniku Tagescajtung: „Nade vlasti da će pokret posle Nove godine da izgubi na poletu, izjalovile su se. Pokret je čak počeo da dobija strukturu. Prvi put su u glavnom gradu mogli da se vide njegovi članovi sa specijalnim trakama oko ruku, koji su se starali o redu (...) Svojim pismom građanima, Makron sada hoće da počne veliku debatu u kojoj bi principijelno svi mogli da iznesu svoje mišljenje o pitanjima poput poreza, institucija, javnih službi ili energetskog zaokreta – ili da iznesu i svoje zahteve. No, udruženje predsednika 36.000 opština u državi već je saopštilo da neće da služi kao produžena ruka predsednika kada je reč o lokalnoj organizaciji tog improvizovanog anketiranja građana. A sami Žuti prsluci smatraju da je pismo samo pokušaj predsednika da se zamažu oči demonstrantima".

Priredio: Saša Bojić
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Jan 15, 2019 7:45 pm

Smile U FOKUSU

Strah nemačke privrede od Bregzita

„Tvrd“ ili „meki“ Bregzit? U Nemačkoj se s velikom pažnjom prati kako će Velika Britanija otići iz Evropske unije. Za nemačku privredu, velikim delom orijentisanu na izvoz, to je od velikog značaja.



Čak 43 odsto od oko 1.300 anketiranih nemačkih preduzeća računa s takozvanim „tvrdim“ Bregzitom. To je rezultat istraživanja minhenskog ifo instituta. Istovremeno, tri petine firmi navode kako bi „tvrdi“ Bregzit za njih imao neugodne posledice – doduše u različitim razmerama.

Koliko bi ko time bio pogođen, zavisi pre svega od stepena povezanosti i isprepletenosti proizvodnih procesa na ostrvu i kontinentu.

Automobilska industrija

Širom sveta godišnje se registruje 85 miliona novih automobila, od toga dva miliona u Velikoj Britaniji. Bregzit će na prodaju u toj zemlji doduše da utiče, ali ne dramatično, smatra Ferdinand Dudenhofer, stručnjak za automobilsku industriju sa univerziteta u Esenu. „Ako u Engleskoj bude zabeležen pad prodaje za dvadeset odsto, to nemačku auto industriju neće ozbiljno uzdrmati.“

Različiti proizvođači su za taj slučaj različito pripremljeni. Bregzit će najviše osetiti BMW. Ta kompanija na britanskim ostrvima ima fabriku Minija, a osim toga i fabriku motora Hams Hal pored Birmingema u kojoj se proizvode motori, ne samo za Mini, već i za BMW-ove serije jedinice i trojke.

Problemi bi međutim mogli da nastanu u isporuci delova između pojedinih fabrika kontinentalne Evrope i Velike Britanije. To bi na primer moglo da pogodi Opelovu marku Vokshol – u međuvremenu su obe te marke u vlasništvu francuskog koncerna PSA. Francuzi su doduše zatvorili Opelovu fabriku u nemačkom Bohumu, ali i dalje puštaju da radi ona u Elesmir Portu blizu Liverpula.

Ali uz sve negativne efekte kada je reč o logistici, Bregzit bi mogao da ima i neke pozitivne posledice za nemačku auto-industriju, naglašava Dudenhofer. Ako se nastavi pad vrednosti britanske funte, to će da znači jeftiniju proizvodnju automobila u toj zemlji od one u evrozoni – pod uslovom naravno da carine ne budu suviše visoke.

Banke

Od referenduma o Bregzitu u fokusu pažnje javnosti nalazi se finansijski sektor. Razlog: on u ukupnom bruto proizvodu Velike Britanije učestvuje sa dvanaest procenata, i to ga čini jednom od najvažnijih privrednih grana u zemlji. Do sada je London bio najvažniji finansijski centar Evrope, ali vanevropske banke, koje su od tamo vodile svoje poslove širom Evropske unije, to nakon Bregzita više neće biti u stanju. One će morati da pronađu neko sedište unutar EU.


London siti: mnogi se sele u Frankfurt

Mnoge su se već odlučile za Frankfurt. Prema procenama lobističkog udruženja „Frankfurt Majn fajnans“, poslovi u vrednosti 750 do 800 milijardi evra na taj način bi mogli da budu prebačeni u taj nemački grad – veliki deo toga već u prvom kvartalu ove godine. To bi ukupan obim poslova nemačkih i međunarodnih banaka u Frankfurtu povećalo za petinu. A uz to bi, prema procenama stručnjaka, u taj grad moglo da se iz Londona preseli i 8.000 radnih mesta.

Hemijska i farmaceutska industrija

U kojoj meri će hemijska i farmaceutska industrija da budu pogođene Bregzitom, dobrim delom zavisi od toga kakav oblik će on da poprimi. Kao i u drugim branšama, i tu bi „tvrdi“ Bregzit mogao da izazove prilične probleme. Udruženje hemijske industrije VCI računa s jedne strane sa carinama u visini od oko 200 miliona evra godišnje. S druge strane, izvršni direktor VCI Uc Tilman još više se boji različite regulative. Ukoliko se ne postigne dogovor o prelaznim rešenjima, onda bi sve hemikalije koje su proizvedene u Velikoj Britaniji bile bez dozvole korišćenja u EU. Sve one bi morale da budu ponovo registrovane, a to bi bio ogroman birokratski posao, strahuje Uc.


Obezbediti radna mesta: premijerka Tereza Mej u jednoj fabrici tekstila u Škotskoj

Slične bojazni imaju i predstavnici farmacije. Trgovina između EU i Velike Britanije je intenzivna, isto kao i isprepletanost pojedinih firmi i njihovih proizvodnih procesa. To izaziva veliku zabrinutost, kaže Zigfrid Trom, izvršni direktor Udruženja proizvođača lekova koji se bave i istraživanjima, a tiče se kako proizvodnje i prodaje lekova, tako i sprovođenja kliničkih studija.

Vazdušni saobraćaj

Pitanje regulacije i usklađenosti propisa je i za avio-kompanije najveći problem. U slučaju „tvrdog“ Bregzita, najpre bi došlo do obustavljanja vazdušnog saobraćaja. U tom slučaju bi britanske avio-kompanije izgubile pravo korišćenja aerodroma na području Evropske unije. One, naime, tada ne bi bile deo zajedničkog vazdušnog tržišta EU. To bi pogodilo, ne samo avio-kompanije poput Britiš ervejza, Izidžeta ili Rajanera, već i nemačke turističke avio kompanije kao što su Tuiflaj ili Kondor, koje su u većinskom britanskom vlasništvu.


Neće biti lako ni za Izidžet

Stručnjaci poput Erika Hejmana iz nemačke Dojče banke ipak su uvereni da će sve biti u redu: „Verujem da je i u slučaju ’tvrdog’ Bregzita moguće da se ta tema reši tako da vazdušni saobraćaj između Velike Britanije i kontinentalne Evrope i dalje funkcioniše.“

Mašinska industrija

Velika Britanija je za nemačku mašinsku industriju jedno od najvažnijih tržišta. Ukupan obim izvoza u tu zemlju iznosi oko sedam milijardi evra. Već 2017. zabeležen je pad izvoza u Veliku Britaniju, kao posledica nesigurnosti oko Bregzita. U ovom slučaju za nemačke proizvođače dodatni je problem i slabljenje britanske funte: time nemački proizvodi za britanske kupce postaju znatno skuplji.

I tu se proizvođači nadaju da ipak neće da dođe do neregulisanog izlaska Velike Britanije iz Evropske unije. Ali Tilo Brotman iz strukovnog udruženja VDMA, ipak upozorava nemačke firme da bi bilo pametno da se pripreme i za slučaj „haotičnog“ Bregzita.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Jan 16, 2019 6:05 pm

Smile U FOKUSU

Ruska žurka u Beogradu

Srbi u Putinu vide jedinu nadu da na Kosovu na kraju bude makar nerešeno. A Vladimir Vladimirovič pokušava da uz Rusiju pod sankcijama jače veže jedinu preostalu rusofilnu zemlju u ovom delu sveta.



Tabloidi broje Putinove specijalce koji dolaze u zemlju da čuvaju predsednika od nesavesnih pripadnika bratskog naroda. Njih 250, naspram 7.000 srpskih policajaca. Dežurni vojno-estradni analitičari zabavljaju masu pikanterijama iz ruske vojne kuhinje. Grad će u četvrtak biti mrtav za saobraćaj, mnogo mrtviji nego za vreme protesta. Ne sme se zaboraviti ni Vučićev orden – znate ono, Pašić pa Vučić.

Orden budi rusofilna sećanja Evropejca Vučića na radikala Vučića. Kako? Pa lepo, jedan od zaslužnih ordenaša je i Vladimir Žirinovski, velikoruska verzija Šešelja. Njega je uz svoje mentore Voju i Tomu, mlađani Vučić dočekao u Beogradu 1995. A sada je na istoj listi odličnika sa tim čovekom, sa kojim je delio agresivni nastup i militantne vrednosti. Dobro, na listi odlikovanih svetskih lidera je i Lukašenko, a on bi već bio sličniji Milu. Mada, i Vučić vodi i stranku i državu autoritativno kao direktor kolhoza. Pa je sličnost ipak tu.

Predsednik je izuzetno srećan zbog ovog odlikovanja, dakle, bolje je ne dirati ga. Svi u Srbiji odahnu kad je on srećan, barem se u trenucima sreće pred kamerama ne svađa sa odsutnim protivnicima.

Nevladine vladine organizacije

Vladimir Vladimirovič može mirne duše da pođe u šetnju do Hrama Svetog Save. Doduše, još se tu i tamo puši katran na platou pred Hramom, ali utabaće to nogama obožavaoci Putinovog lika i dela. Isti oni koji se u velikoj većini poklapaju sa obožavaocima Vučićevog lika i dela.

Vučićeva stranka doduše tvrdi da nema ništa sa organizacijom najavljene masovne rusofilske šetnje od Palate Albanije do Hrama. To navodno organizuju neki građani, udruženi u nevladine organizacije. Jeste da su oni bivši političari propalih desničarskih strančica. Ali nema veze, svako zaslužuje drugu šansu.

Vučić se trudi da doček predstavi kao opštenarodno veselje. S druge strane, ponekom se omakne reč „kontramiting“. Tek toliko da se zna – vi imate pištaljke, mi imamo Putina! Tako voljeni gost iz Rusije postaje i stranački prijatelj.

Na internetu se nagađa da li je naprednjačka dnevnica za odlazak u Beograd i mahanje ruskim zastavicama 1.500 dinara ili, kao što je jedan šaljivdžija objavio, pet litara mleka. To za sada niko nije utvrdio.

Šta smo još uspeli do sada da saznamo? Od predsednika Srbije lično – da Putin ljubi poklonjene srpske ikone i odlično svira klavir. To je Vučić sebi malo dao oduška, odajući privatne detalje svojih podmoskovskih večeri. Onaj kome Putin svira klavir i čiju ikonu ljubi – taj je svakako ruski čovek. Evropski, a ruski. Dakle, hteo to ili ne, Putin Vučiću podiže rejting kod Srba.

Šta Putin dobija ovim beogradskim spektaklom? Boris Varga, politikolog i spoljnopolitički komentator kaže da jedno prošlogodišnje istraživanje javnog mnjenja u Rusiji pokazuje da građani Rusije Putina smatraju odgovornim za loše stanje u državi. „Zato Vladimiru Vladimiroviču treba jedan vidljivi spoljnopolitički izlet u region i državu koja nije postsovjetska banana republika, već država kandidat za EU, gde Putina vole, poštuju i podržavaju, a to je Srbija“.

Šta Putin donosi?

Boris Varga smatra da skoro da ne postoji konkretan projekat sa Rusijom koji bi i Srbiji donosio veću dobit. „Putin najverovatnije neće Srbiji doneti veće direktne investicije, jer ih i sama Rusija u krizi i pod sankcijama potrebuje“, kaže on.

Ipak, biće potpisan 21 sporazum. Mada se sporazumi odnose na međuuniverzitetsku saradnju, mirno korišćenje atomske energije, železnicu, jedan je posebno zanimljiv: Plan konsultacija Ministarstava spoljnih poslova Rusije i Srbije za 2019/20. godinu, koji će, prema Sputnjikovim navodima, parafirati ministri Sergej Lavrov i Ivica Dačić. U te dve godine sigurno neće biti uvođenja sankcija Rusiji.

Direktor beogradske kancelarije Fondacije Hajnrih Bel, Simon Ilze podseća na poglavlje 31 koje se odnosi na zajedničku spoljnu politiku Evropske unije. Ono obavezuje Srbiju da prihvati sankcije. Inače ništa od članstva: „To će ići samo ako se prihvate sankcije koje je uvela EU nakon aneksije Krima“.

U vezi s tim, Vučić u svom svađalačkom stilu preko Pinka poručuje Briselu: „Imate više od pola poglavalja da nam otvorite, a propisano je da to bude kada bude zatvarano, tako da ni vi sami ne znate kada ćete to da nam otvorite, a kamoli kada ćete to da nam zatvorite“.

Prevedeno na srpski, Vučić će da reaguje kad bude morao, a i to – ko zna kada. Do tada – Kaljinka.

Od prašine koja se često diže zbog vojne saradnje sa Moskvom ne vidi se mnogo bitnija stavka – Evroazijska ekonomska unija koju predvodi Rusija biće, ukoliko se Srbija pridruži, novi problem u pristupnim pregovorima sa Briselom.

Nacionalni rezon

Mnogi u Putinu vide jedinu nadu da na Kosovu na kraju bude makar nerešeno. A Vladimir Vladimirovič samo pokušava da uz Rusiju pod sankcijama jače veže jedinu preostalu rusofilnu zemlju u ovom delu sveta, ako je moguće uz minimum ulaganja. Moskva je u tome majstor da od malo napravi puno. Pri tome su svi vojni pokloni, od isporučenih aviona do obećanih tenkova, unapred naplaćeni.

Ruski gas je u Srbiji skuplji nego u Nemačkoj, što je logično jer Srbija nema „Severni tok“ kao Nemci. Ali nema ni „Južni“, koji se, sećate li se, posle slavnih najava neslavno pretvorio u maglu i dim. Sada se bude nove nade da će „Turski tok“ preko Bugarske stići do srpskih granica.

Putin će sigurno biti zadovoljan toplim dočekom u Beogradu. No, on je po prirodi šahista. Pored neuvođenja sankcija i srpske vojne neutralnosti, njega najviše interesuje diplomatski status za osoblje Humanitarnog centra u Nišu. Da bi ruski humanitarci imali isti status kao osoblje Severnoatlanskog pakta, koje je u Srbiji već nedodirljivo. Zna Putin dobro da čoveku na zadatku u tuđoj, bratskoj zemlji može iznenada zatrebati zaštita. Kao obaveštajac u Drezdenu gledao je izbliza kako se kruni Berlinski zid.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Jan 16, 2019 6:12 pm

Smile IZBOR IZ ŠTAMPE

Morala je da se povuče sa funkcije

„Ako nepisana pravila demokratije još nešto znače, Tereza Mej je morala da se povuče sa svoje funkcije. Ali šta u Velikoj Britaniji ovih dana još uvek važi“, pita se, između ostalog, nemačka štampa.



Hanoveršealgemajne cajtung: „Čovek bi morao duboko da se zamisli da bi se setio da li je u istoriji Ujedinjenog Kraljevstva poslanici parlamenta ijednog šefa vlade tako ponizili kao Terezu Mej. Ona bi, ako nepisana pravila demokratije još nešto znače, odmah morala da se povuče sa svoje funkcije. Ali šta u Velikoj Britaniji ovih dana još uvek važi? Politička garnitura u Londonu već neko vreme Britance izlaže podsmehu. Tereza Mej je imala pravo kada je, nakon glasanja o sporazumu o Bregzitu, ukazala da je britanski parlament sada rekao šta ne želi – ali ne i to šta želi i planira da uradi.“

Mitelbajeriše cajtung: „Umesto da im je pružila ruku i pokušala da prebrodi politički jaz, Tereza Mej aktivno je radila protiv toga da parlament uključi u postizanje dogovora. Ona se čak obraćala Vrhovnom sudu, kako bi narodne predstavnike sprečila da dobiju pravo glasa u oblikovanju Bregzita. Srećom, pretrpela je poraz. Druga greška koju je napravila bila je to što je pregovore tretirala kao tajnu, i što je samo svojim najbližim sagovornicima dala uvid u planove. I konačno, svojom spremnošću da opsluži desno krilo svoje partije i izađe u susret beskompromisnim ’ultra-Bregzitovcima’, pokvarila je odnose s umerenim snagama i uspela da izgubi njihovo poverenje u njenu ulogu poštenog posrednika.“

Štutgarter cajtung: „Da bi pronašli izlaz iz nereda koji je napravila Tereza Mej, potrebno je pažljivo i hladno razmotriti situaciju. Ali tek će da se vidi da li je uopšte moguć toliki povratak na racionalno. Tokom žestoke bitke formirane su opasne linije fronta, kako u Vestminsteru, tako i širom zemlje. Najhitnije je da se u parlamentu formira jasna većina, koja bi sprečila Bregzit bez dogovora, što bi bio ’skok preko litice’. To bi bio prvi korak. Ali, umesto toga, verovatno će najprije doći do teških turbulencija. U ovakvoj situaciji samo možemo da se nadamo da će britanska politika, ovako bespomoćna, bez konsenzusa u parlamentu i bez funkcionalne vlade, sa ili bez Tereze Mej uspeti da što pre povrati kontrolu.“

Badišen nojesten nahrihten: „Referendum o ostanku u EU bio je prvi smrtni grijeh Britanaca. To je rastrglo zemlju i podelilo je u dva tabora. Još je razornije to što politički establišment ni u jednom trenutku nije uspeo da ponudi način za pomirenje i pronalaženje kompromisa. Izbori nisu dečija igra. Onaj ko želi da iskoristi glasačku kutiju kako bi onima gore očitao lekciju, na britanskom primeru može da vidi šta je sve u stanju da se iz toga izrodi. Predstavnička demokratija upućena je na to da najbolji i najsavesniji građani sede u parlamentu. A ne najglasniji. Ali to saznanje kasno stiže za Britance.“

Berliner morgenpost: „Evropska unija vodila je oštre pregovore. Pritom se želelo da se i drugim članicama pošalje signal – šta ih čeka ako se odluče da pođu istim putem. A želelo se i da se Tereza Mej pusti da udari o zid. Sada moraju da se suoče sa rezultatom. Vreme je da lideri EU preskoče svoju sopstvenu senku i ponude kompromise, čak i kada je u pitanju irska granica. Još uvek nije prekasno da stanu iza Tereze Mej.“

Rajniše post postavlja pitanje svih pitanja: kako bi bilo kada bi Britanci ostali u EU? „Naravno da je ta perspektiva privlačna. Ali šta bi to značilo za Veliku Britaniju? Brutalna oštrina unutrašnjepolitičkog sukoba možda može da navede traumatizovanog partnera da se vrati u redove Evropske unije, ali bi on mogao da se uveže u EU manje nego ranije. Beznadežno podeljena i politički paralisana Velika Britanija, mogla bi unutar EU da izazove ogromnu štetu. Zato bi za obe strane bilo bolje da Britanci dovedu do kraja svoj razvod. Ali, ako su tokom protekle dve godine ipak shvatili da biti deo EU nije pakao na zemlji, onda su dobrodošli da se vrate.“

Priredila: Jasmina Rose
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Jan 16, 2019 6:18 pm

Smile OLIVER IVANOVIĆ

Zavet golorukog majstora

Oliver Ivanović je ubijen pre godinu dana. Njegove ubice nisu pronađene i osuđene. Ako tako ostane, pobediće sve ono protiv čega se taj smeli čovek borio, piše Dragoslav Dedović.



Upoznao sam se sa Oliverom Ivanovićem kada sam ga predložio kao gosta na jednoj tribini Fondacije Hajnrih Bel u Berlinu. Mogla je to biti 2007. godina.

On se u političkim diskusijama snalazio kao riba u vodi. Govorio je tečno i engleski i albanski. Svoje stavove je, dakle, umeo da saopšti i komšiluku i svetu, tako da ga i komšiluk i svet razumeju. U odnosu na poprilično mrzovoljnu kastu srpskih političara, bio je majstor vedre komunikacije. Čovek koji je bio rodom iz kosovske provincije, učinio mi se tada veštijim i boljim političarem od mnogih krupnih zverki pozicije i opozicije koje sam na osnovu posla tada upoznavao unutar „kruga dvojke“.

Još jedna bitna odlika tog čoveka bila je umeće brzog razmišljanja. Hitar, precizan i pametan, sled misli kojim je uspevao da parira u žestokim diskusijama nije bio baš svakidašnja pojava. Na berlinskoj tribini zastupao je stav da bi Kosovo trebalo da se zadrži u državnom okviru Srbije, ali je pokazao mnogo više detaljnog znanja o stremljenjima i realnim životnim problemima albanskog stanovništva, rekao bih i neuobičajenu meru prirodne empatije. Pitao sam se, zašto čovek takvog kapaciteta nije postao nešto više u srpskoj politici. Biće da razlog treba tražiti u srpskoj politici, a ne u njemu.

Crnogorsko poreklo, kosovsko detinjstvo

Roditelji Olivera Ivanovića su bili prosvetni radnici poreklom iz Crne Gore, iz Kuča. Mada su život proveli na Kosovu, oboje su, po svojoj volji, sahranjeni u Podgorici. Oliver je rođen u selu Rznić kod Dečana, završava osnovnu i srednju mašinsku školu u Titovoj Mitrovici, upisuje se na Vojnu akademiju u Zagrebu. Želja mu je bila da postane pilot.

Trenira karate. Napušta Vojnu akademiju, jer je imao urođen oštećen vid. Završava mašinski fakultet, a potom i ekonomiju u Mitrovici i Prištini. Sledi niz poslova u nekoliko preduzeća, dolaze i prve rukovodeće funkcije.

Neko vreme je bio član Socijalističke partije, ali nije bio u prvim redovima. Ostalo je zabeleženo da političar postaje 1999. godine na molbu Srba koji su branili most koji razdvaja srpski od albanskog dela Mitrovice.

„Na svoju sramotu, iako ovaj grad volim više nego bilo koji drugi, bio sam spreman da odem. Vratili su me momci koji su bili odlučniji od mene i sigurniji da će po svaku cenu ostati ovde. Njih dvadesetak došlo je kod mene sa idejom da me nagovore jer, ako ništa drugo, ’znam sa strancima’“ – osvrnuo se pošteno na te trenutke.


Ibar - rekao koja razdvaja

Kada je 1999. godine formirano Srpsko nacionalno veće, postao je predsednik Izvršnog odbora veća za severno Kosovo. Smenjen je 2001. Njegove kolege su izjavile da je zastupao stavove koji nisu bili većinski i da ih je tvrdoglavo branio.

Čini mi se da mu je to ubeđenje da je ispravno ono što kažu činjenice i savest, a ne to za čim se povodi većina naposletku došlo glave.

Od državnog sekretara do državnog neprijatelja

Mada je stalno politički aktivan, na veliku binu vraća se 2008, kada je postao državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, u Vladi Mirka Cvetkovića. Na tom mestu je ostao četiri godine, do dolaska naprednjačko-socijalističke koalicije na vlast. Tada je imao jasan stav da bi podela Kosova bila loš scenario.

„Podela nije samo crtanje nove mape, to su živi ljudi. Južno od Ibra ima 65.000 do 70.000 Srba i veliki broj njih bi se iselio“, rekao je maja 2011. Ostao je dosledan u takvom držanju sve do svoje smrti, čime je docnije teško iznervirao Aleksandra Vučića i njegove kosovske sledbenike.


„Osećam se bezbedno, ne plašim se nikoga i ničega… Ali poruku sam razumeo.“

Na prvim izborima posle potpisivanja Briselskog sporazuma Oliver Ivanović je bio najizgledniji kandidat u Severnoj Mitrovici. Koštunica je pozivao na bojkot izbora. Ljudi pod fantomkama razbijali su glasačke kutije.

Dušan Janjić je svojedobno za DW u vezi sa tim rekao: „Beograd prema njemu ima amoralan odnos i kada je reč o sudskom procesu koji se protiv njega vodi. A Ivanović je trebalo da pobedi na prvim izborima koji su usledili nakon Briselskog sporazuma, ali je Beograd to sprečio uz pomoć OEBS. Dakle, on je poznat, živi u Mitrovici, a sa druge strane ne mogu da ga nazovu izdajnikom i kao takav predstavlja pretnju za one koje podržavaju Vučić i Beograd.“

Od januara 2014. godine pritvoren je u Kosovskoj Mitrovici, zbog optužbi za ratni zločin nad civilnim stanovništvom u južnoj Kosovskoj Mitrovici aprila 1999. te za zločine u severnom delu grada godinu dana kasnije. Štrajkovao je glađu zbog odbijanja da ga puste da se brani sa slobode. Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici osudio ga je januara 2016. za prvu tačku optužnice na devet godina zatvora, dok je ostalih optužbi oslobođen.

Godinu dana kasnije, februara 2017. ukinuta je prvostepena presuda i naloženo novo suđenje koje je počelo u martu. Oliver Ivanović je prebačen u kućni pritvor. Aprila te godine ukinut mu je kućni pritvor, mogao je da se brani sa slobode.

Naprednjačka pljuvačina

Ne znamo da li je tačno da se protiv njega vodio montirani proces, kao što je svo vreme tvrdio. Ali je izvesno da je njegovo sudsko višegodišnje uklanjanje sa političke scene najviše odgovaralo lokalnim političarima lojalnim Aleksandru Vučiću. Oni su bez pritvorenog Olivera Ivanovića ostvarili potpunu dominaciju među srpskim biračima na izborima 2014. Pošto je pušten na slobodu nekoliko meseci pred izbore 2017, nije imao vremena da ozbiljnije mobiliše birače.


„Podela nije samo crtanje nove mape, to su živi ljudi“

U oktobru 2017, bio je nosilac liste „Sloboda, demokratija, pravda – Oliver Ivanović“, koja je osvojila tri odbornička mesta u skupštini severne Kosovske Mitrovice. Ipak, on je kao političar očigledno nekome smetao. Njemu je jula 2017. zapaljen lični automobil. Docnije će se pokazati da je to bila tipična mafijaška opomena, slična onoj filmskoj, kada neko ko se zameri „sindikatu“ pronađe odsečenu konjsku glavu u krevetu.

Beogradski mediji bliski vlastima razvlačili su ga po svom blatu. U vrućoj fazi predizborne kampanje direktor Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić je gostujući na televiziji Pink, sa imenom Olivera Ivanovića povezao „politiku razaranja srpskih interesa“. Isti dan, ta medijska kuća emitovala je reklamni spot u kojem se kaže da je Oliver Ivanović „15 dana plakao za svojim automobilom“, te da je nepošten čovek koji ima podršku Prištine.

Još dva sećanja na Olivera

Nakon susreta u Berlinu slučajno sam posle nekoliko godina sreo Olivera u Beogradu. Bila je to verovatno 2013. Nije više bio državni sekretar, a još nije bio u zatvoru. Radio Beograd nas je pozvao u istu emisiju. Pozdravili smo se kao stari drugari. Obećali smo da ćemo ostati u kontaktu. Nisam slutio šta će budućnost doneti, jer da jesam, rekao bih tom čoveku koliko ga cenim. Ovako, diskutovali smo o evropskoj i srpskoj politici prema Kosovu. Njegovi stavovi su bili kao i uvek – jasni, argumentovani i retorički dobro izbalansirani.

Kada su ga optužili nisam verovao u njegovu krivicu. Naravno, dovoljno sam iskusan da znam, da čovek u nekim situacijama ne može garantovati ni sam za sebe, a kamoli za druge. Intuicija mi je ipak govorila da je optužnica rezultat klasičnog tajnoslužbaškog podmetanja. Jer kad su zvanični Beograd i zvanična Priština skoro podjednako srećni da je neko u zatvoru, on je sigurno nevin.


Ispraćaj iz Mitrovice

Naš treći razgovor, avgusta 2017, bio je na daljinu – dao mi je intervju pet meseci pre nego što će ga mučki ubili. O procesu koji se tada vodio protiv njega rekao je: „Pretpostavka nevinosti uopšte nije postojala. Postojala je samo potreba da budem osuđen, kako god i za bilo šta. Samo da me se eliminiše sa političke scene. Očigledno sam smetao. Ali, kao što vidite, na nogama sam. I neću dozvoliti da me bilo ko izbaci iz političke igre“.

Na jednom mestu je objasnio vrednosti za koje se zalaže: „Mi moramo da popravimo vladavinu prava i ljudske slobode zbog toga što je to našim građanima važno, a ne zato što to traži neki birokrata iz EU, ili ko već.“ Paljevinu automobila je prokomentarisao ovako: „Osećam se bezbedno, ne plašim se nikoga i ničega… Ali poruku sam razumeo. Poruka je: „Ne kandiduj se na izborima koji su 22. oktobra.“ Ipak se bez oklevanja kandidovao.

Put prazne šake

Možda je ta vrsta hrabrosti svojstvena sportistima. Bio je majstor i instruktor karatea, međunarodni karate sudija, kao i predsednik karate kluba „Trepča“. Karatedo ili karate – u prevodu „put prazne šake“, jeste bio put samokontrole, fer-pleja, doslednosti. Takvog borca su mogli ubiti samo s leđa.

Drago mi je što njegova udovica sa decom živi bezbedno i radi za Vladu Srbije. Žao mi je što je preuzela retoriku svojih poslodavca koja nikada nije bila retorika njenog pokojnog supruga. I što poneko iz opozicije dobacuje prostački kao na vašaru.

Ali da zaključimo: Ko god traži da se pronađu i kazne ubice Olivera Ivanovića – i to ne samo puki izvršioci, već i nalogodavci – zastupa ideje za koje se Oliver borio. Ko god taj zahtev posmatra kao političku manipulaciju i sam je izmanipulisan. Ili je u prećutnom savezu sa manipulatorima.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Jan 17, 2019 6:46 pm

Smile LIČNI STAV

Poslednje upozorenje za AfD

Nemački Ured za zaštitu ustavnog poretka proglasio je delove stranke AfD za sumnjive. Postoji dakle sumnja u demokratske temelje stranke koja bi iz toga, smatra Marsel Firstenau, trebalo nešto i da nauči.



Alternativa za Nemačku (AfD) sebe sada naravno vidi u ulozi žrtve. Pritom se, barem za sada, ne sumnja u to da je kompletna stranka ekstremistička, već samo njeni delovi. Za generalnu sumnju u čitavu stranku, Ured za zaštitu ustavnog poretka (BfV) ne nalazi dovoljno razloga. Sumnja se odnosi na podmladak partije – „Mladu alternativu“ (JA) i tzv. „Krilo“, na čijem čelu je Bjern Heke, koji često traži blizinu neonacista.

Heke i JA sada moraju da računaju s tim da će Ured za zaštitu ustavnog poretka otvoriti njihove dosijee. Moraju takođe da računaju i s tim da biti ciljano praćeni. To su mogućnosti koje otvara odluka BfV da se germansko-nacionalističko krilo i podmladak AfD proglasi „sumnjivim slučajevima“. A za tu odluku postoji dovoljno utemeljenih razloga – kako stoji u obrazloženju BfV, koji je zapravo nemačka unutrašnja tajna služba.

Naravno da nisu svi iz AfD nacisti

Radikalizacija ta dva krila koja se sada nalaze na udaru BfV, i unutar AfD već dugo nailazi na neodobravanje. Umereni delovi stranke pribojavaju se da bi ekstremisti s ruba stranke mogli dugoročno da oteraju građansko-konzervativne birače. A njih je mnogo, jer naravno da nisu svi članovi i birači AfD nacisti. Upravo suprotno. Ipak, ta većina bi sada morala da se zapita kako je toliko dugo mogla da trpi ispade ekstremista u sopstvenim redovima i zašto se nije jasno od tih ispada distancirala.

Tako gledano, vrh AfD oko predsednika stranke i šefa poslaničke grupe Aleksandra Gaulanda (naslovna fotografija, desno) sada bi u stvari trebalo da bude zahvalan na tome što se Ured za zaštitu ustavnog poretka, nakon dugo oklevanja, napokon odlučio da delove stranke stavi pod lupu.

Desno-populističko jezgro stranke sada ima priliku da raščistiti račune, a to jedino može da znači: beskompromisni raskid s neprijateljima demokratije u sopstvenim redovima. Na taj način može se izbeći opasnost da BfV kompletnu stranku proglasi za sumnjivu. Jer, državni čuvari Ustava već su pronašli „osnovne indicije za politiku uperenu protiv slobodnog i demokratskog društvenog poretka“, i time pripremili teren za eventualno praćenje i ostatka Alternative za Nemačku.

Rešiti se balasta, ublažiti retoriku!

Takva formulacija Ureda može se shvatiti i kao diskretno upozorenja ostatku stranke da ubuduće pripazi. Nešto poput poslednjeg znaka upozorenja za AfD. Zato je potpuno logično da se AfD kompletno proglasi za stranku koju bi trebalo „držati na oku“. U praksi, to je nešto poput uslovne kazne.

Desno-populistička stranka sada ima priliku da sama dokaže da li je demokratska ili nije. Ali za to će biti potrebno rešiti se kadrovskog balasta i ublažiti retoriku. Jer tonovi koji naginju antisemitizmu, neprijateljstvu prema strancima ili germansko-nacionalističkim idejama, nisu u skladu s desno konzervativnim programom stranke.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Jan 17, 2019 6:51 pm

Smile PREGLED

Nacija umesto Unije

U gotovo svim evropskim zemljama danas postoje stranke koje odbacuju postojanje Evropske unije u sadašnjoj formi. Koje su to stranke, šta ih u tom smislu povezuje, a šta razdvaja?



Nemačka – Alternativa za Nemačku (AfD)

Alternativa za Nemačku Evropskoj uniji upravo daje poslednji ultimatum. EU mora, kako smatra ta stranka, veliki deo svojih nadležnosti da vrati državama-članicama. Ukoliko se to ne dogodi, AfD u svom programu za izbore za Evropski parlament predviđa drastične posledice. U tom slučaju „mi smatramo da je izlazak Nemačke neophodan ili, kao poslednja opcija, uredno raspuštanje EU i osnivanje nove evropske ekonomsko-interesne zajednice“.

AfD smatra da su, kako Evropski parlament, tako i evro – suvišni. Nemačka bi trebalo da vrati nemačku marku, smatraju u toj partiji. Sukob je bio pre svega oko toga koliko brzo bi EU trebalo da se reformiše. Ranije se još govorilo o (evropskom) legislativnom periodu od pet godina, a sada se navodi: „za određeno vreme“.

Velika Britanija – UKIP

Stranka za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva smatra da je svoju najvažniju misiju skoro ispunila: izlazak Velike Britanije iz EU. To je takođe razlog zbog kojeg UKIP nakon referenduma o Bregzitu slabi: zašto i dalje glasati za UKIP ako obe najveće stranke u zemlji – konzervativci i laburisti – takođe žele izlazak iz EU?


Bivši lider UKIP Najdžel Faraž nakon uspeha bregzitovaca na referendumu 2016.

Međutim, UKIP strahuje da bi Bregzit mogao, ili da ispadne suviše „mek“, ili da na kraju sasvim izostane. U tom slučaju, stranka bi verovatno ponovo bila u punom zamahu. UKIP je u svakom slučaju primer i merilo u čitavoj Evropi za sve one koji žele da napuste EU. Oni uživaju nešto nalik statusu heroja.

Francuska –Nacionalni front

Emanuel Makron, prijateljski raspoložen prema EU, u drugom krugu predsedničkih izbora pobedio je Marin Lepen, koja je previše kritički nastrojenu prema Uniji. Ipak, od početka protesta „Žutih prsluka“ protiv Makronove politike, Lepenova je ponovo u usponu. Ona je iz svog poraza od Makrona nešto i naučila. Njeni nekadašnji zahtevi da Francuska napusti evropsku monetarnu uniju, tada su je očigledno koštali mnogo glasova i ona je otada zauzela umereniju poziciju.

Marin Lepen takođe ne želi ni potpuno ukidanje EU – umesto toga, ona bi trebalo da postane „Evropa nacija“. Ono što je za njenu stranku sigurno važno, jeste kontrola državnih granica kako bi se sprečilo ilegalno useljavanje. Zato se Lepenova protivi Šengenskom sporazumu u sadašnjoj formi.

Austrija – FPÖ

Slobodarska partija Austrije, do sedamdesetih godina bila je pokretačka snaga pristupanja Austrije onome što je bila prethodnica EU. Ipak, najkasnije otkako je na čelo stranke osamdesetih došao Jerg Hajder, ta stranka je skeptična, pa i neprijateljski raspoložena prema EU. Ona ipak, zbog obzira prema većem koalicionom partneru, Austrijskoj narodnoj partiji (ÖVP) kancelara Sebastijana Kurca, FPÖ nastupa umerenije.


Austrija umesto EU: predsednik FPÖ i vicekancelar Hajnc-Kristijan Štrahe

Kurc je, odmah nakon predizborne kampanje, zatražio da kao uslov za formiranje zajedničke vlade, FPÖ prekine sa govorima o izlasku Austrije iz EU. Otada FPÖ zahteva samo još reforme EU i zalaže se za više prava na nivou država. To međutim radi i Kurc, samo u blažoj formi. Te dve stranke veoma su bliskih gledišta pre svega po pitanju imigracije – toliko bliske da se razlike gotovo i ne primećuju.

Holandija – PVV

Useljavanje i islam su velike teme Stranke za slobodu (PVV). Kada je reč o evropskim političkim temama, tu stranka nastupa sa manje žara. Njene pozicije u skladu su sa „mejnstrimom“ drugih desničarsko-populističkih stranaka u Evropi: uticaj EU trebalo bi generalno da bude smanjen, a nacionalne države ojačane.

Slično kao i AfD, i PVV želi da se ukine Evropski parlament, ali i Evropska komisija. Evropska saradnja trebalo bi da se odvija samo preko država-članica. Izlazak iz zajedničke monetarne unije, ne zahteva se eksplicitno. PVV želi referendum o tome da li bi Holandija trebalo da ostane članica EU.

Poljska – PiS

Velika razlika između Stranke prava i pravde (PiS) i zapadnoevropskih desničarskih stranaka je ta što je PiS u Poljskoj jedina vladajuća stranka – ne manji koalicioni partner, kao u Austriji, niti opoziciona stranka, kao u brojnim drugim zemljama. Prema EU, PiS ima dvostruki odnos: Unija joj je suviše svetovno-liberalna, suviše prijateljski nastrojena prema globalizaciji i prema izbeglicama, a s druge strane, u PiS znaju da dobar životni standard Poljaka veoma zavisi od članstva u EU i isplata iz Brisela.


Ništa od izlaska izlaska iz EU: demonstracije u Poljskoj

Osim toga, Poljskoj je Evropska unija potrebna kako bi smanjila uticaj Rusije. U Varšavi zato žele više bezbednosno-političke saradnje unutar EU. I zato se tamo i ne govori o istupanju iz Unije. Stranka doduše zabranjuje mešanje u unutrašnje prilike, bilo da je reč o raspodeli izbeglica ili razgradnji pravne države.

Mađarska – Fides

Mnogo toga što važi za Poljsku, važi i za Mađarsku: Fides je na vlasti sam, kao i PiS u Poljskoj. Zato ne mora da ima obzira prema nekakvom koalicionom partneru. Fides takođe striktno odbija raspodelu izbeglica. Premijer Viktor Orban, upravo kao i PiS, pokušava da pravnu državu prilagodi sebi. Zahteve EU ispunjava samo onoliko koliko smatra da je neophodno kako bi zadržao „finansijske špriceve“ iz EU. Jer, i Orban iz ekonomskih razloga želi da njegova zemlja neizostavno ostane u EU.

Međutim postoji i ogromna razlika: dok PiS u Evropskoj uniji i NATO vidi bezbednosnu garanciju protiv Rusije i zalaže se za što je moguće oštrije sankcije Moskvi, Orban je obožavalac ruskog predsjednika Vladimira Putina i neguje sa njim bliske veze.

Italija – Liga

Liga je poseban slučaj. Ranije se zvala Liga Sever i prvobitno je bila regionalna stranka bogatog italijanskog severa. Dugo se zalagala za njegovo odvajanje od italijanske države. Liga je tradicionalno bila stranka naklonjena EU, ona je u Uniji videla okvir za jak evropski region. Danas se ona jednostavno zove Liga, proširila je uticaj na čitavu Italiju i manji je koalicioni partner u aktuelnoj populističkoj vladi u Rimu.


Mateo Salvini mogao bi da zamisli sebe kao šefa Evropske komisije

Šef Lige Mateo Salvini, u međuvremenu ne propušta nijednu priliku da se usprotivi navodnom mešanju Evropske komisije, kao recimo po pitanju budžetske politike. Salvini je ranije čak zahtevao i ukidanje evra – ali je po tom pitanju već odavno postao prilagodljiv.

Ironično je to da se Salvini, oštri kritičar EU, čak nametao kao kandidat za predsednika Komisije, a to u slučaju ako bi savez desničarskih stranaka nakon izbora za Evropski parlament bio druga ili čak najjača poslanička frakcija u parlamentu. „Prijatelji iz mnogih evropskih zemalja mole me da to uradim. Videćemo, razmisliću“, rekao je prilično umišljeno Salvini u novembru prošle godine.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Jan 17, 2019 6:53 pm

Smile RUSIJA

Nesigurni investitori

Ruska privreda raste sporije nego što se očekivalo. Razlozi nisu samo ekonomski, već i politički i psihološki. Ipak, prihodi od izvoza nafte u 2018. ispali su znatno veći nego što se očekivalo.



Svetska banka smanjila je svoju prognozu ekonomskog rasta u Rusiji za ovu godinu na 1,5 odsto – pre nekoliko meseci računalo se s rastom od 1,8 procenata. „To znači da ruska privreda raste upola sporije od svetskog nivoa“, žali se u razgovoru za DW Valerij Viktorovič Mironov, profesor na višoj ekonomskoj školi u Moskvi.

Razlozi za to su, smatra on, pre svega politički i psihološki. Istina, prihodi od izvoza nafte u 2018. ispali su znatno veći nego što se očekivalo. Ali, tako nastali veći prihodi su samo u neznatnoj meri ponovo investirani. Firme, a i država, štede za ekonomski teža vremena s kojima mnogi u Rusiji očigledno računaju, kaže Mironov.

Kremlj podstiče protekcionizam

Još nije jasno da li će Sjedinjene Američke Države dodatno zaoštriti sankcije protiv Rusije. Kremlj podstiče protekcionističke tendencije. Državna kvota u privredi se iz godine u godinu povećava. Izgradnja jake srednje klase nikako ne uspeva. Zbog povećanja poreza na dodatu vrednost (PDV) i reforme penzionog sistema, rusko stanovništvo ima na raspolaganju manje novca i shodno tome manje i troši.

Nije zato čudno što Svetska banka ostaje pesimistična u pogledu ekonomskog rasta u Rusiji i za naredne godine. Procenjuje se da će ruska privreda u 2020 i 2021. da raste manje od dva odsto. Prognoze Kremlja su, međutim, mnogo optimističnije. Predsednik Putin je za 2021. najavio rast od tri procenta.

Zapadni investitori uzdržaniji

Zapadni investitori u to sumnjaju. Istina, nemačka preduzeća nameravaju da tokom 2019. u rusku privredu investiraju više od 626 miliona evra, znatno više nego prošle godine – tako barem pokazuje ispitivanje koje je među 168 nemačkih preduzeća sprovela Nemačka trgovinska komora za inostranstvo (AHK).

Međutim, broj nemačkih firmi koje posluju u Rusiji se smanjuje. U gotovo dve trećine nemačkih preduzeća očekuju da će ruska privreda u 2019. da stagnira. Optimistično je 41 odsto, pesimistično 23 procenta. Volfgang Bihele, predsednik Odbora za istok Udruženja nemačke privrede za istočnu Evropu (Oaoev), to je vrlo jasno formulisao: „Investitorima je potrebno dugoročno stabilno okruženje.“ A upravo to u Rusiji nedostaje.

Ipak, ima pozitivnih naznaka. Tako recimo slaba rublja podstiče ruski izvoz, kaže Valerij Viktorovič Mironov. Kada bi Kremlju uspelo da reši svoje političke probleme, ruska privreda bi rasla znatno više. Međutim, dogovor iz Minska o rešavanju problema s Ukrajinom je u zastoju, pregovori s Japanom o budućnosti Kurilskih ostrva traju predugo, a nije na vidiku ni poboljšanje odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama. Sve to ukazuje da će ruska privreda i idućih godina sporo da raste.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Jan 17, 2019 8:45 pm

Smile LIČNI STAV

Kome služe crkve i patrijarsi?

Autokefalnost ukrajinske crkve izazvala je podele u pravoslavnom svetu i ušla u domen geopolitike. U zapećku je ostalo najvažnije: ljudi i njihova vera, piše u komentaru novinar ukrajinske redakcije DW Ojgen Tajze.



Od šestog januara kada je ekumenski patrijarh Vartolomej predao poglavaru nove pravoslavne crkve u Ukrajini Epifaniju takozvani tomos – akt o autokefalnosti – taj smeli crkveno-pravni manevar izaziva žestoke reakcije. Podržavaoci crkvene nezavisnosti u Ukrajini pomeraju granice zluradosti. Raduju se porazu ruskog patrijarha Kirila koji definitivno gubi kontrolu nad Ukrajinom.

Stoga sveštenici u Moskvi zazivaju podelu svetskog pravoslavlja tako što su patrijaršiji u Konstantinopolju otkazali zajedničke službe. Politički posmatrači pak razglabaju o geopolitici i razvijaju teorije zavere sve do tobožnje uloge američkih tajnih službi.

U takvo nevreme za jedan važan aspekt jedva da ostaje prostora: za ljude i njihovu veru. Milioni pravoslavnih hrišćana u Ukrajini osećaju olakšanje. U pitanju su vernici dve crkve koje su se pre četvrt veka otcepile od Ukrajinske pravoslavne crkve koja je ostala verna Moskvi – oni su sada temelj za novu ujedinjenu crkvu. Veruju da državna nezavisnost Ukrajine mora biti ispraćena crkvenom nezavisnošću.

Ipak, iz ugla Moskve može biti reči jedino o autonomiji. „Otpadnici“ su sada kažnjeni progonom iz pravoslavlja. Godinama su stigmatizovani kao „separatisti“, njihova krštenja nisu priznavana i koliko god jaka bila njihova hrišćanska vera, iz ugla kanonske pravoslavne crkve nemaju pravo na spasenje. Njihova pričest nije bila posvećena nego proglašena običnim konzumiranjem hleba i vina na „ilegalnim okupljanjima“.

Meni bi, kao protestantu, to sve moglo da bude svejedno. Ni papa ni patrijarh nemaju bitne uloge u mom hrišćanskom poimanju sveta i baš me briga da li drugi priznaju moje krštenje i molitve. To je na posletku moja vera. Pa ipak kao hrišćanin delim osećanja ovih „raskolnika“. Jasno mi je šta je drugačije kod pravoslavlja – tamo je, osim Biblije, važna i legitimacija sveštenika koju vuku od Isusovih apostola.

Zato me raduje što ukrajinski pravoslavci ponovo važe za „legalne“ hrišćane. Patrijarhu Vartolomeju valja odati priznanje što nije okrenuo glavu od ove crkvene drame. Proterivanje iz hrišćanske vere miliona vernika iz jedne zemlje nije bilo održivo na duge staze. Ekumenski patrijarh je to prepoznao najkasnije 2008. godine. Još onda je vodio intenzivne razgovore sa predstavnicima sve tri pravoslavne grupacije u Ukrajini. Dogovor o autokefalnosti ukrajinske pravoslavne crkve tada nije propao samo zbog Moskve već i zbog sitnih interesa pojedinih ukrajinskih poglavara.

Oni koji kritikuju Vartolomeja zabašuruju realnost: najkasnije od rata u Donbasu i aneksije Krima nije više bila moguća ujedinjena pravoslavna crkva u Ukrajini pod patronatom moskovske Patrijaršije. Zašto bi Ukrajinci ostali verni crkvi koja odbija pogreb po pravoslavnim običajima mnogim vojnicima palim na istoku zemlje? Crkvi čiji sveštenici u Donbasu propovedima dolivaju ulje na vatru oružanog konflikta i pozdravljaju rusku aneksiju Krima? Ankete pokazuju da većina Ukrajinaca više ne želi da bude deo imperije pod kontrolom Moskve – ni politički, ni crkveno.

U patriotskom zanosu sada Ukrajinci ulaze u opasnost da se ponašaju jednako arogantno kao ruska strana. Aplaudiraju svojim političarima na jeftinom populizmu i grubom petljanju u crkvene poslove. Zakonom su recimo obavezali Ukrajinsku crkvu Moskovske patrijaršije da se preimenuje u „Rusku pravoslavnu crkvu“.

Poglavar nove crkve mitropolit Epifanije čak je upregnut u izbornu kampanju predsednika Petra Porošenka. Na plakatima je rame uz rame sa njim. Neki sveštenici dobijaju ordenje za takozvane „patriotske zasluge“. Opasna je to igra koja pokazuje kako se tomos politizuje na ukrajinskoj strani. Ljudi i njihova vera – ono dakle zašto crkva i postoji – nažalost sve više padaju u zapećak.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart Juče u 5:59 pm

Smile VELIKA BRITANIJA

Problem Tereze Mej su konzervativci

Konzervativci su spasli Terezu Mej, ali odbacuju njen ugovor o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije. Međutim, najveći problem britanske premijerke ostaju tabori u redovima torijevaca.



„Sada moramo da gurnemo naše interese u drugi plan“, izjavila je Tereza Mej gledajući u vođe opozicije u Donjem domu, nakon što je „preživela“ glasanje o nepoverenju uz pomoć severnoirske stranke DUP. Premijerki nedostaje smisao za ironiju, jer ona se i našla u škripcu jer je od početka pregovora o Bregzitu sledila samo interese svojih konzervativaca. A oni joj i dalje otežavaju život i posao.

Trenutno niko neće funkciju

Zašto su konzervativci u utorak uveče doneli premijerki tako ubedljiv poraz kada se glasalo o sporazumu o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije? Protiv dila Tereze Mej je glasala trećina njenih ljudi, a posle su joj drugim glasanjem pomogli da ostane na funkciji? Ono što izgleda protivrečno, plod je interesnih sfera u redovima duboko podeljenih torijevaca.

Jer, niko trenutno neće da preuzme funkciju od nje i da uprlja svoje ruke haosom oko Bregzita te ugrozi svoju karijeru pre nego što je i počela. Tereza Mej se nalazi u situaciji u kojoj može malo da se dobije a sve da se izgubi. Ona mora sada da nekako izdejstvuje nadstranački konsenzus o tome.

Postoji čitav niz pretendenata na ulazak u Dauning strit, a takvi su pre svega torijevski jastrebovi Boris Džonson i bivši ministar za Bregzit Dominik Rab. Ali, oni znaju da nemaju iza sebe većinu u stranci a i da nisu baš podesni kao graditelji mostova. A među umerenima ministar unutrašnjih poslova Sadžid Džavid kao mogući kandidat, no, jastrebovi ga odbacuju jer smatraju da je previše fleksibilan kada je reč o temama imigracija i Bregzit.

Tereza Mej je tako preživela samo zato što je konkurencija slaba i ne može da se složi oko jednog drugog kandidata.

Bregzitovci ostaju tvrdi

Državni sekretar za Bregzit Stiv Bejker je u leto prošle godine podneo ostavku, a to je učinio i njegov šef Dejvid Dejvis. Obojica spadaju u grupu tvrdih bregzitovaca koji žele da oslobode Veliku Britaniju „okova“ pravila EU. On je sada jedan od vođa protivnika sporazuma Tereze Mej.



Stiv Bejker spada među „tvrde bregzitovce“

Kako bi on sada dalje? Bejker i njegovi sledbenici imaju jasnu liniju, rekao je on za DW: „Kao sledeće, tu je plan koji smo sada objavili. Hoćemo dogovor sa EU kakav nam je ponuđen u martu prošle godine – sveobuhvatan sporazum o slobodnoj trgovini, da nema carina, saradnja na bezbednosnom planu i nekoliko drugih kooperacija, to je sve što hoćemo. Često nas predstavljaju pogrešno, jer mi hoćemo da napustimo EU uz sporazum kakav ona hoće, ali ako to ne ide, spremni smo da idemo po pravilima Svetske trgovinske organizacije.“

Kompromis koji preti da podeli torijevce

Ostatak torijevaca se sastoji od nekoliko prijatelja EU, prijatelja „mekog“ Bregzita i pristalica drugog referenduma – zastupljena su sva moguća shvatanja. Problem Tereze Mej je u tom što ona mora da nađe kompromis sa tim grupama, jer njihove predstavnike ima i u sopstvenom kabinetu.

No, za većinu u parlamentu je Mejevoj potrebno i 120 glasova opozicije koja smatra da Bregzit mora da bude mnogo mekši.

Ali, ako ona pređe na mekšu liniju, njena stranka bi bila definitivno podeljena. Pukotina među torijevcima kada je reč o Evropi stara je već pet decenija, i potiče još iz vremena kada se diskutovalo o tome treba li Velika Britanija da pristupi Evropskoj uniji.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart Juče u 6:13 pm

Smile IZBOR IZ ŠTAMPE

Pukotine u odnosima Srbije i Rusije

Šou s „prijateljstvom“ ne može da sakrije da u odnosima Srbije i Rusije postoje duboke pukotine. Kao i to da je Vučićev prijem Putina u stvari prkosni apel Zapadu da više podrži Srbiju u složenoj političkoj situaciji.



„Srbija je zahvalna Moskvi jer Kremlj ne priznaje nezavisnost Kosova. To je veza, koja koristi i jednoj i drugoj strani i uz pomoć koje zajednički izazivaju Evropsku uniju“, ocenjuje Velt.

„Poseta se dogodila u važnom trenutku, kada je Makedonija izglasala promenu imena. Time se toj zemlji otvara put u NATO, što je Rusija pokušala da spreči. S druge strane, Aleksandar Vučić je na unutrašnjem planu pod pritiskom i poseta Vladimira Putina mogla bi da stabilizuje njegovu poziciju.“

„Rusija je u krvavim ratovima na Balkanu devedesetih godina doduše osudila nasilje, ali se stavila na stranu Srba. Kremlj se 1999. izjasnio protiv NATO bombardovanja Srbije. To su neki od razloga zbog kojih je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić u čast gospodara Kremlja organizovao muzičko veče uz ’Kaljinku’ i ’Podmoskovske večeri’. Ali predsednik Srbije Vučić bolje od ministra Dačića zna kako da se dodvori Putinu. Vučić, koji je pre 20 godina bio ministar informisanja, predstavlja se danas kao neko ko se osvestio od nacionalizma. On se istovremeno trudi da i s predsednikom Rusije – koga naziva dragim prijateljem – ima dobre odnose.“

Prijem Putina, u stvari je apel Zapadu

List Špigel u internet izdanju i pod naslovom „Sviraj to ponovo Vladimire“, konstatuje međutim da odnos dveju zemalja i nije više tako dobar.

„Predsednici Srbije i Rusije gaje veoma bliske odnose. Prilično bliske, ako je verovati Vučiću koji kaže da je Putina sreo 14-15 puta. Jednom ga je kasno, sam, posetio kod kuće i poklonio mu ikonu. Putin ga je poljubio i svirao mu na klaviru. A onda su zajedno gledali hokej na ledu. ’Otvoreno razgovaramo o svemu’, kaže Vučić.“

„Za Srbiju je Rusija, kako Vučić stalno naglašava, jedan od najvažnijih strateških partnera. Ali šou sa ’prijateljstvom’ ne može da sakrije to da u odnosima Srbije i Rusije postoje duboke pukotine.“ Kao i to da je Vučićev prijem predsednika Rusije u stvari prkosni apel Zapadu da više podrži Srbiju u složenoj političkoj situaciji, kako za Špigel kaže Jelena Milić iz beogradskog Centra za evroatlanske studije.

„Pregovori o učlanjenju u EU teku od 2014, a i saradnja sa NATO se – što ljuti Rusiju – sve više intenzivira. Ali, kako se to u Srbiji uobičajeno kaže, bez perspektive ulaska u Severoatlanski pakt. Preduslov za to bi bilo priznanje Kosova i pravne reforme, a do toga je daleko.“

U tekstu se podseća sa sukob Srbije i Kosova, ideju o „korekciji granica“, ali i na poruku koju je predsednicima Vučiću i Tačiju poslao Donald Tramp.

„’U takvoj situaciji, kao reakcija na američku inicijativu, sada se Putin pojavljuje kao igrač’, kaže politikolog Dušan Reljić iz berlinske Fondacija za nauku i politiku. ’Putin želi da pokaže da nema nijedne važne regije na svetu u kojoj on ne igra ulogu’, smatra Reljić. On ipak dodaje da Vučić od Putina finansijski ne može mnogo da očekuje. Srbija je, kaže Reljić, kao i čitav Balkan, ekonomski već integrisana u EU.“

Priredila Jasmina Roze
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 11 od 12 Prethodni  1, 2, 3 ... , 10, 11, 12  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu