Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 7 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 7 Gosta :: 2 Provajderi

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» DW - svetska scena i region Balkana
Juče u 8:37 pm od Brave Heart

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 8:25 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 7:34 pm od Brave Heart

» Sav taj blues
Juče u 12:05 am od Davidova

» Milovan Brkić...
Uto Dec 11, 2018 11:58 pm od Davidova

» Starački dom
Uto Dec 11, 2018 11:39 pm od Davidova

» EKV bend za citavu vecnost
Uto Dec 11, 2018 11:18 pm od Davidova

» Lične fotografije
Uto Dec 11, 2018 11:07 pm od Davidova

» Usamljenost
Uto Dec 11, 2018 10:56 pm od Davidova

» Šta vas privlači kod žene?
Uto Dec 11, 2018 10:52 pm od Davidova

» Misli velikih
Uto Dec 11, 2018 10:37 pm od Davidova

» Q
Uto Dec 11, 2018 10:26 pm od Davidova

» Vesti iz sveta astronomije...
Uto Dec 11, 2018 6:52 pm od Brave Heart

https://2img.net/h/s1.postimg.cc/2jaw3c4r7j/logo-cir.png
https://2img.net/h/s28.postimg.cc/sbinr7rvx/bloggif_58f133ee2ca1e.png
https://2img.net/h/s10.postimg.cc/s8x6lw7bt/GF-_Logo12.png
https://2img.net/h/s17.postimg.cc/p630tcadr/vremenska_prognoza.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


DW - svetska scena i region Balkana

Strana 2 od 6 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Nov 05, 2018 6:49 pm

Smile Diktat Amerike, bespomoćnost EU

Vašington je pooštrio sankcije Iranu uprkos protivljenju pet sila koje su takođe potpisnice tog sporazuma. Sada jačaju konzervativci u Teheranu, a EU je nemoćna, komentariše novinar DW Matijas fon Hajn.



Ono što je u Srednjem veku bila opsada, u današnje vreme je režim sankcija. Od ponoći su SAD svoj režim opsade Irana još jednom znatno pooštrile. „Najoštrije sankcije svih vremena“, su stupile na snagu kako bi postigle „maksimalni pritisak na režim u Teheranu“.

Iako sankcije neće sasvim zaustaviti za preživljavanje Irana najvažniji izvoz nafte i gasa – kako bi Vašington hteo – nove sankcije u sektorima energetike i bankarstva, zajedno sa sankcijama koje su stupile na snagu pre 60 dana biće bolne na Iran, veoma bolne.

No da li će one postići ono što žele američki predsednik Donald Tramp i njegov ratoborni savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton i ministar spoljnih poslova Majk Pompeo? Američki predsednik je obećao da će prisiliti Iran da sedne za pregovarački stol i ispregovara bolji dil nego što je to Sporazum o atomskom naoružanju iz 2015. godine.

Ipak i sami kritičari Sporazuma priznaju: Iran se do sada pridržavao odredbi, obustavio je atomski program kako bi se zaustavile sankcije i podvrgao se najstrožem režimu inspekcija u svetu.

No zašto bi Iran trebalo da pregovara sa Trampovom vladom koja se očito zalaže za promenu režima u Teheranu i nema razumevanja za legitimne bezbednosne Irana? U prošlosti su sankcije u Iranu uvek jačale tvrde konzervativce. Oni sada osećaju da je potvrđen njihov stav da se ne može verovati Zapadu uopšte, a posebno Sjedinjenim Državama, da je svako otvaranje Irana ka tom svetu zapravo greška.

Predsednik Hasan Rohani, koji je ranije opisivian kao „umereni“ političar, pod pritiskom SAD i sam u međuvremenu zvuči kao tvrdolinijaš. Što je jači pritisak na Teheran, to se u Iranu više probija stav da samo posedovanje atomskog naoružanja može garantovati bezbednost. Ako se flote tankera zaustave, ponovo bi mogle da rade nuklearne centrifuge. To krije nesagledive posledice.

Pri tome SAD nisu same dogovorile Sporazum o atomskom naoružanju sa Iranom. Među ugovorne partnere spadaju i Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Rusija i Kina. Ovih pet sila je više puta saopštilo da žele da Sporazum ostane u životu. No da bi se Sporazum održao, kako su naglasile, Iran mora i dalje da uživa neke benefite od ukidanja sankcija, od ekonomske razmene, koju je Hasan Rohani svojim sunorodnicima obećao kao nagradu za postizanje dogovora o atomskom programu.

O odnosu snaga moći i interesa u svetu govori to da uprkos višemesečnim pripremama za poslednju rundu sankcija nije pronađen instrument da se Vašingtonu efikasno suprotstavi. Takozvani „blocking statute“ EU, koji evropskim preduzećima eksplicitno zabranjuje da se pridržavaju sankcija SAD, nije uspeo da sprečiti egzodus evropskih preduzeća iz Irana. Niko nije spreman da navuče bes Vašingtona.

Pokušaji EU očito nisu ništa više nego gest dobre volje prema Teheranu. Koliko dugo će to biti dovoljno kako bi se suprotstavilo tamošnjim protivnicima Sporazuma? Gorki zaključak je da Evropa mora postati samostalnija i nezavisnija u svakom pogledu jer se unilateralno ponašanje SAD, kao najvažnijeg saveznika, sve više pretvara u diktat.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Nov 06, 2018 5:59 pm

Smile Bregzit u ciljnoj ravnini?

Peščanik curi za London i Brisel jer krajem marta Velika Britanija istupa iz EU, sa ili bez dogovora. Sada se čuje da je dogovor na pomolu, da je nađeno rešenje za unutarirsku granicu. Ili je i ta vest probni balon?



Pregovori o Bregzitu su zvanično i dalje u „tunelu“ – pregovarači su sebi nametnuli embargo, informacije ne bi trebalo da cure napolje. Tako bi trebalo obezbediti mir i izbeći da svaka sitnica sa pregovaračkog stola postane novi adut u ogorčenoj debati zagovornika i protivnika Bregzita u Velikoj Britaniji.

Pa ipak, londonski Tajms je tokom vikenda javio da je postignut veliki proboj, a to ukazuje da je britanska strana ciljano pustila informaciju novinarima. Prema tim napisima će celo Ujedinjeno Kraljevstvo ostati u nekoj vrsti svedene carinske unije sa EU. Time će sa stola biti uklonjeno neprijatno pitanje granice na irskom ostrvu, između Republike Irske i Severne Irske koja je veo Velike Britanije.

Doduše, jedan portparol londonske Vlade smesta je demantovao da je to baš tako, dok su u Briselu odbili da komentarišu.

Đavo u detaljima

Odavno je poznato da je poslednje veliko otvoreno pitanje upravo granica između dve Irske. Vlada Tereze Mej zavisi od podrške severnoirskih unionista i strogo odbija da za Severnu Irsku važe posebna pravila. Prema pisanju Tajmsa, granica na irskom ostrvu ostala bi meka, to jest praktično neprimetna, ali ne bi bilo ni tvrde granice između Severne Irske i ostatka Ujedinjenog Kraljevstva. Britanija bi ostala u carinskoj uniji light, uz određene izuzetke od današnjih pravila.

Pa ipak, đavo je u detaljima. Veruje se da Tereza Mej tvrdolinijašima iz svoje stranke koji podržavaju Bregzit može celu stvar da proda samo ukoliko deo dogovora bude opcija da Velika Britanija docnije može sasvim napustiti carinsku uniju. A u tom slučaju će se opet postaviti pitanje unutarirske granice.

Jedna varnica je dovoljna

Pre dve sedmice su još bregzitaši iz kabineta premijerke Mej žestoko odbacivali ostanak u carinskoj uniji u bilo kojem aranžmanu. Jer, iz njihove perspektive, to podriva glavni razlog zbog kojeg su uopšte hteli da istupe iz EU – da bi Britanija vodila samostalnu trgovinsku i carinsku politiku. Mej, kojoj se fotelja sve jače ljulja, morala je da im obeća da će zemlja istupiti iz carinske unije. Nije poznato da li je sada uspela da ih ubedi ili na drugi način pridobije.

Mediji prenose da će u utorak (6. novembar) Mej izvestiti kabinet o stanju pregovora. Bregzitaši veruju da će pokušati da ih prevede žedne preko vode. Bivši ministar zadužen za napuštanje EU Dejvid Dejvis, koji je napustio kabinet zbog neslaganja sa premijerkom, traži od nje da objavi izveštaj Vladinih pravnika o poslednjoj ponudi EU kako bi se kasnije izbegli nesporazumi.

Sve gotovo do kraja godine?

Da li je onda vest iz nedeljnih novina samo probni balon pušten iz okruženja Tereze Mej? Sadašnji ministar za Bregzit Dominik Rab je doduše i ranije podgrejao očekivanja da bi do dogovora moglo da dođe brzo, već do 21. novembra. Posle toga počinje cajtnot. Krajem meseca šefovi država i vlada EU na posebnom samitu u Briselu treba da aminuju rezultate pregovora. A onda, do božićne pauze, ostaje taman dovoljno vremena da stvar potvrdi i britanski parlament.

Iznad svega i dalje, kao Damoklov mač, visi opcija „No Deal“ Bregzita. Ta mogućnost, da Britanija automatski napusti EU krajem marta sledeće godine i to bez ikakvog dogovora, često je do sada služila Terezi Mej kao strašilo za njene kritičare.

Tokom vikenda je sedamdesetak viđenih privrednika u Velikoj Britaniji potpisalo poziv da se održi još jedan referendum, uz opasku da je poslovnom svetu ranije obećano da će se trgovina sa kontinentalnom Evropom odvijati bez smetnji, ali da sada ništa nije izvesno.

Oni će podržati udruženje People's Vote kako bi ojačali stav u javnom mnjenju da je potreban i drugi referendum. Ideja je da birači, kada konkretni uslovi izlaska Britanije iz EU budu poznati, dobiju priliku da se sa tim ishodom saglase ili da pak ipak odluče da zemlja ostane u EU. U oktobru je 700.000 ljudi na ulicama Londona tražilo novi referendum. Vladajući Torijevci za to ne žele ni da čuju.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Nov 06, 2018 6:05 pm

Smile Tramp – uspeh prostog i agresivnog

Oči sveta će u utorak će biti uprte u SAD jer je Tramp kongresne izbore pretvorio zu glasanje o njemu samom. Ishod se ne zna. Ali, jasno je da je Tramp već u velikoj meri promenio SAD, smatra Ines Pol.



Postoje opklade koje ne želimo da dobijemo. Nakon godinu dana intenzivnih reportaža i putovanja SAD-om, moja prognoza rezultata predsedničkih izbora je jasno odudarala od opštevažećeg mišljenja. Meni je bilo jasno da Donald Trump ima veoma dobre šanse da se useli u Belu kuću. To se i desilo. Dobila sam flašu burbona.

Prijatelj i neprijatelj

Sada, dve godine kasnije, ponovo su izbori u SAD. Ovaj put nije u pitanju izbor predsednika, već regionalnih poslanika koji se biraju u oba doma Parlamenta. Ali u Americi Donalda Trampa na političkoj bini se ne dešava ništa šta s njim nema veze. On se intenzivno uključio u izbornu kampanju još intenzivnije radeći na svojoj agendi koja svet deli na prijatelje i neprijatelje. Tako je, na primer, na granicu sa Meksikom poslao više vojnika nego što ih je stacionirano u Iraku.

Pri tome je ovaj predsednik olakšao borbu svojim protivnicima. Njegov prost i agresivan stil, njegova preterivanja i njegove laži pouzdano provociraju. Oni koje je napao ne ostavljaju ga bez odgovora. To ga održava u formi i sprečava demokrate da se konačno usredsrede na sebe i na svoje novo personalno i programsko usmerenje. I dok se uznemiravaju i ljute zbog svakog Trampovog tvita, propuštaju priliku da stvore kandidata koji bi za dve godine, uz harizmu i izbor pravih tema, sprečio Trampa da dobije još jedan predsednički mandat.


Ines Pol, glavna urednica programa DW

Ovo je naročito opasno u dvopartijskom sistemu koji polarizuje već sam po sebi, jer nije upućen na koalicije koje podrazumevaju spremnost za kompromis. Ali, za demokratiju je načelno štetno ako su tabori toliko podeljeni da više ne slušaju jedni druge. I ponekad ne priznaju da druga strana možda ima pravo.

Ne raspravlja se o činjenicama

No, glavni problem koji će Donald Tramp ostaviti svojoj zemlji jeste uništavanje sposobnosti da se raspravlja o argumentima - a ne o uverenjima. To je bez sumnje uspelo ovom majstoru tvitovanja i eskalacija: ljudi žele da veruju u ono što on kaže. Žele da veruju da će on pomoći svojoj zemlji da povrati svoju staru veličinu. I žele da veruju da ih snažan predsednik štiti od izazova složenog, globalizovanog, sveta i rešava sve probleme.

Verovanje nije znanje. Činjenice i pravljenje razlike između istine i laži sve više i više gube značaj. To je gorka istina nakon Trampove jednogodišnje izborne kampanje i dvogodišnjeg predsedavanja. Kada se eho-prostori Fejsbuka ili Foksnjuza poremete i kada čak i najveći fan shvati da je Tramp jednostavno lagao - to skoro da nema nikakvog efekta - jer se činjenice više ne računaju. I to je zapravo problem Amerike.

Jer ako traženje istine i značaj činjenica više nemaju nikakvu ulogu, a laž postane opšteprihvaćen prestup, onda demokratsko formiranje mišljenja više nije moguće. To je na kraju podrivanje temelja našeg shvatanja države i demokratije. To ne znači samo da autokrate preuzimaju vlast, već i da su u stanju da na njoj dugo i ostanu.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Nov 06, 2018 6:11 pm

Smile Izduvani balkanski tigar

Srbija je na najnovijoj Duing biznis listi pala za pet mesta. Partokratija uzima danak, procenjuju analitičari. To i birokratizovana javna uprava, stvara nevidljive troškove poslovanja i otežava dolazak investitora.



Teško je ustanoviti šta je zapravo reakcija vlasti u Beogradu na neprijatnu vest da je Srbija pala na Duing biznis listi Svetske banke. S jedne strane, osnovna vest praktično je skrivena u svim medijima bliskim vlastima, ali su zato beogradski tablodi prepuni naslova kako će predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću neko za to morati da plati. Umesto pokušaja da se identifikuju brojni strukturalni problemi koji su Srbiju doveli do pada na 48 mesto, čitav pad na listi se tako pretvorio u politički cirkus gde međusobne optužbe pršte na sve strane.

Kompletna reakcija je, inače, u dubokom neskladu s ranijim primerima, kada je Srbija napredovala na Duing biznis listi. Tada se o tome govorilo, hvalilo i debatovalo mesecima, ali ovog puta se samo moglo saznati da je predsednik ponovo ljut i da će zbog toga morati da budu smenjeni direktori pojedinih javnih preduzeća. A smenama im se već više puta pretilo i ranije, tako da se i zbog toga niko nije preterano uzbudio. Naime, niko ko je do juče bio vlasnik pečenjare – a danas je direktor javnog preduzeća – neće sigurno biti vraćen da okreće pljeskavice.

Danak partokratiji

Ako bismo pokušali da pronađemo konkretne razloge za taj pad, Milan Ćulibrk, glavni urednik nedeljnika NIN, ističe da je to pre svega činjenica da su drugi napredovali. „Drugi ne sede i ne čekaju već rade sve brže od Srbije. To je još jedan dokaz da smo proteklih godina slušali prazne priče o Srbiji kao ekonomskom lideru regiona. Postavlja se pitanje po čemu smo mi to lideri kada su svi bolji i brži od nas“, kaže Ćulibrk.

Kao neke od ključnih primedbi Svetske banke navedeni su dugački rokovi za priključenje na električnu energiju, neefikasnost u izdavanju građevinskih dozvola i problemi vezani za Zakon o stečaju. Uslovi poslovanja u Srbiji pogoršani su u 7 od 11 posmatranih oblasti. To je pre svega danak partokratiji, uveren je ekonomista Saša Đogović.

„Imamo jedan nereformisan javni sektor, u kojem javna preduzeća imaju nisku produktivnost, i služe samo uhljebljenju partijskih kadrova. Stručnost i znanje nisu tu baš na ceni, već samo partijska pripadnost i što veći stepen poltronstva. Na sve to se naslanja birokratski sistem javne uprave, što sve stvara nevidljive troškove poslovanja i otežava dolazak investitora“, ističe Đogović.

Od pohvala se ne živi

Iako se ističe da je Duing biznis lista samo jedan od parametara koji zanimaju investitore, predsednik Srbije tu listu i dalje vidi kao ključnu ocenu stanja srpske ekonomije. Ta lista, reklo bi se, više služi političkom marketingu u kojem se građani praznih džepova uveravaju da „nam mnogo dobro ide“.


Bez ikakve političke snage: premijerka Srbije Ana Brnabić

Milan Ćulibrk primećuje da su jedna stvar pohvale međunarodnih finansijskih institucija, a da nasuprot toga stoji surova stvarnost za građane Srbije. „Prosečna zarada u Srbiji je na začelju Evrope. Mi na to stalno upozoravamo predstavnike MMF i drugih organizacija. Standard građana već nekoliko godina tavori, i praćen je beznačajnim stopama privrednog rasta“, objašnjava glavni urednik NIN-a.

Smene na dugom štapu

Kao reakciju na loše vesti, predsednik Srbije najavio je smenu direktora javnih preduzeća, ali i oštro kritikovao rad pojedinih ministarstava. Saša Đogović smatra da su burne reakcije Aleksandra Vučića još jednom pokazale da on zapravo vodi srpsku vladu, i da u tom smislu ne može da pobegne i od sopstvene odgovornosti za ekonomske probleme i pad na Duing biznis listi:

„Kao neko ko zapravo koordinira rad vlade on je morao dobijati neke signale da nešto nije u redu. Tako da je i ovo još jedno zamajavanje javnosti i prebacivanje krivice. Takođe, takve stvari se ne najavljuju već se urade u nekom razumnom roku. Kad vi to ovako najavljujete to predstavlja samo neku vrstu spinovanja. Tako se u Srbiji najavljuju i hapšenja, ili inspekcije nakon pogibije radnika, pa onda svi imaju vremena da se sklone ili da sve dovedu u red“, ocenjuje Đogović.


Srbija je na najnovijoj Duing biznis listi Svetske banke pala za pet mesta

Milan Ćulibrk se za trenutak vraća u prošlost, i podseća na intervju NIN-u krajem jula 2014. godine tadašnjeg premijera Vučića. „Tada je najavio da će 70 odsto direktora javnih preduzeća biti smenjeno do kraja meseca avgusta. Nekoliko godina kasnije slušamo istu najavu, a u međuvremenu nije smenjen skoro niko. Nisam stoga optimista, a ne bi bilo prvi put da se smene najavljuju i da od toga ne bude ništa“, napominje Ćulibrk.

Našli smo krivca!

Potpredsednica srpske vlade Zorana Mihajlović je, u prvim reakcijama, kao glavnog krivca navela vladu Srbije, ciljajući tu pre svega na premijerku Anu Brnabić. Međutim, kako je Zorana Mihajlović predsedavajuća Radnoj grupi za unapređenje pozicije Srbije na listi Svetske banke, srpski mediji navode da je predsednik Vučić ipak nju označio kao glavnog krivca. Kritika nije bila pošteđena ni Ana Brnabić, ali je na naslovnicama beogradskih tabloida osvanula samo Zorana Mihajlović. Naslov „Vučić oduvao Zoranu!“ verovatno dovoljno govori. To je takođe otvorilo pitanje odnosa u vladi Srbije, i još jednom skrenulo pažnju na ulogu posmatrača – bez ikakve političke snage – premijerke Ane Brnabić.

Teško je zaista reći da je Zorana Mihajlović glavni ili jedini krivac, skreće pažnju Milan Ćulibrk. „Tačno je da je ona predsedavajuća toj radnoj grupi, i sećam se da su prošle godine svi zvaničnici tvrdili da će Srbija biti među 30 zemalja na Duing biznis listi. Ali, srpska vlada je ta koja kreira uslove, donosi zakone, i trebalo bi da garantuje i sprovođenje tih zakona“, napominje Ćulibrk.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Nov 06, 2018 6:16 pm

Smile EU je krhka unija dželata i žrtava

Grci hoće da im Nemačka plati obeštećenje za uništavanja u Drugom svetskom ratu. To hoće i Poljska. Obeštećenje ne dolazi u obzir, između ostalog i zato što je EU zajednica žrtava i počinilaca, piše Norbert Mapes-Nidik.


Spomenik Varšavskom ustanku 1944.

Nemačka bi trebalo da plati odštetu za uništavanja i masovno ubijanje u Drugom svetskom ratu – to je zahtev koji iz Varšave stiže u neredovnim razmacima od kraja komunističke ere. No, otkako je u toj susednoj zemlji na vlasti desničarska stranka „Pravo i pravda“ on stiže – sve češće.

Berlin odbija diskusiju i to uvek sa istim argumentima. Pitanje reparacije je politički i pravno zaključeno, rekao je Frank-Valter Štajnmajer dok je još bio ministar spoljnih poslova. Pravno je pitanje možda rešeno; politički – definitivno nije. To je pokazao i najnoviji zahtev poljskog predsednika Andžeja Dude.

U svakoj Nemačkoj analizi se pominje da desničarska vlada u Varšavi koristi pitanje reparacije za podstrekivanje antinemačkih osećanja kako bi odvratila pažnju sa optužbe da reformom pravosuđa krši evropske principe. Taj argument je tačan, ali ne dotiče suštinu problema.

I u Poljskoj i u Nemačkoj se u istoj meri osuđuju užasi i zločini Drugog svetskog rata, ali se ugrađuju u različite obrasce razmišljanja. U Nemačkoj je, baš kao i kod njenih zapadnih ratnih neprijatelja, neposredno posle rata još bilo uobičajeno nacionalno tumačenje, ali je ono odavno ustupilo mesto političkom gledištu. Kada se govori o nacistima i holokaustu, niko više ne ukazuje na nemački nacionalni karakter, a samo mali broj ljudi traži korene zla još u pruskoj istoriji ili u nemačkom idealizmu.

U Poljskoj je razvoj išao suprotnim tokom. U komunističkim vremenima, jedva da se govorilo o „Nemcima“ kao počiniocima. Tako je to bilo već i iz obzira prema bratskom socijalističkom DDR-u. Mnogo više se govorilo o krivici „najagresivnijih delova monopolističkog kapitala“. To je mračno tumačenje koje je moglo da se odnosi na bilo koji deo sveta i koje ne zna za nacionalnost.

Pri tome je nemačka okupacija Poljske imala naglašeno nacionalno ruho. Poljacima, „slovenskoj nižoj rasi“, trebalo je usaditi u glavu osećanje manje vrednosti; trebalo je da postanu narod robova, bez dostojanstva, bez sopstvene elite, samo sa elementarnim obrazovanjem – jer su bili Poljaci. Od 35 miliona stanovnika, šest miliona je ubijeno. To je veći procenat nego u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji.

Na toj emocionalnoj pozadini ne treba da čudi to što se te užasne godine u Poljskoj danas percipiraju kroz nacionalnu prizmu. Svaka kritika, svaki prigovor i posebno svaka pouka iz Nemačke, u Poljskoj uvek pomalo mirišu na nacizam.

U današnjoj Nemačkoj, tako to osećaju, upravo se jačanje nacionalizma u Mađarskoj i Poljskoj asocira sa nacističkim vremenima. Drugim rečima, iz nemačkog ugla gledanja, antisemiti su ubijali Jevreje. A iz poljske perspektive to su bili Nemci. Onaj ko želi da se čuju samo istorijske činjenice daće za pravo Poljacima.

No, Berlin je u pravu kada smatra da zahtev za reparaciju ne može da se postavlja u Evropskoj uniji. Ta zajednica je od samog početka bila namerno neistorijski savez pobednika i gubitnika iz Drugog svetskog rata, žrtava i počinilaca. Nacionalni obračuni bi odmah ponovo uništili krhku konstrukciju.

Zahtev za reparaciju, koliko god bio razumljiv, vodi u zabludu. No, kada ga Nemačka odbacuje, onda mora da povede računa kako to radi. Mnogo više važi sledeći zahtev: ako se kao mera uzmu ciljevi i rezultati nemačko-francuskog pomirenja, onda je sa širenjem na Istok povezan i zadatak da se životni standard u novim zemljama članicama prilagodi proseku starih članica EU.

No, to ujednačavanje stagnira već godinama. Ako se ono energično ne pokrene, proširenje bi moglo da se pretvori u debakl. Utopijski je zahtev za obeštećenje od 690 milijardi evra, koji je izneo nadležni izvestilac poljskog parlamenta. Upravo zbog toga on traži politički i moralno čist odgovor.

Uspeh Poljske je zadatak zajednice: to mora biti poruka. Ideje kao što je ona da se Poljska i druge istočnoevropske zemlje za neispunjavanje odluka zajednice kazne uskraćivanjem sredstava iz fondova ili na neki drugi finansijski način sve čine samo još gorim.

*Norbert Mapes-Nidik, 1953, nemački je novinar i autor više knjiga o Balkanu i jugoistočnoj Evropi. Sredinom devedesetih bio je savetnik specijalnog izaslanika UN za Jugoslaviju. Piše za brojne nemačke i austrijske listove. Tekst je deo naše vikend-serije Moja Evropa. Sve kolumne pročitajte ovde: Moja Evropa
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Nov 06, 2018 8:33 pm

Smile Srbin, Hrvat ili Bošnjak – po potrebi

Izgleda da se u nacionalno ustrojenoj državi Bosni i Hercegovini, nacionalnost može birati, menjati, precrtati – već prema po potrebi. Odnosno kako to nacionalne kvote zahtevaju. A sve kako bi se došlo do neke funkcije.



Pitanje promene nacionalnosti dospelo je u žižu javnosti nakon što se Goran Opsenica, rođen inače kao Srbin, izjasnio kao Hrvati i postao županijski ministar iz reda Hrvata, odnosno HDZ BiH. Međutim, stvari su se nakon poslednjih izbora malo zakomplikovale, jer je ministar Opsenica dobio mandat u Predstavničkom domu Parlamenta Federacije BiH predviđen za pripadnike srpskog naroda.

U rubrici nacionalnost na njegovom kandidatskom kartonu – koji je javno prestavila Centralna izborna komisija BiH – jasno se vidi da „krstić“ stoji pod „Srbin“. Ali Opsenica izričito tvrdi da je on i dalje Hrvat, i da karton nije ispunio. „Zanoćio sam kao Hrvat i probudiću se kao Hrvat“, potvrdio je medijima ministar Opsenica svoje nacionalno opredjeljenje. U svemu je morao javno da interveniše čak i predsednik HDZ BiH Dragan Čović, tvrdeći da je Opsenica „opredeljen za hrvatsku nacionalnost“.


Goran Opsenica: Zanoćio sam kao Hrvat i probudiću se kao Hrvat

I dok čitav taj slučaj nameće pitanje ko tu ne govori istinu – Opsenica ili Centralna izborna komisija – a što je i više nego dobar razlog za angažovanje Tužilaštva, neprestano pristižu novi, slični primeri.

Hrvat islamske veroispovesti

„Ja se od početka se pišem kao Hrvat i normalno da, kao što znate, i u Hrvatskoj i u BiH postoji 300.000 Hrvata islamske veroispovesti“, dosledan je Edim Fejzić, predstavnik Stranke za dijasporu u Domu naroda Parlamenta Federacije BiH.

Nini Bukejlović, predsednici Omladine Srpske demokratske stranke (SDS) koja se u poslednje vreme izjašnjavala kao Bošnjakinja, propao je mandat u Narodnoj skupštini Republike Srpske, jer je Sud BiH prihvatio žalbu po kojoj je dokazano da se pre dve godine izjasnila kao Srpkinja. Centralna izborna komisija će sada sada na tu dužnost imenovati drugog kandidata iz reda bošnjačkog naroda.

Slično je bilo i sa Harisom Plehom i Nerminom Bjelakom koji su u Skupštinu Kantona Sarajevo imenovani kao predstavnici iz reda „ostalih“, ali se sada i jedan i drugi, zahvaljujući „slobodi opredeljenja“, na kandidatskim listama izjašnjavaju kao Srbi.


Nini Bukejlović: prvo Bošnjakinja, pa onda Srpkinja

Još zanimljiviji je slučaj Nerkeza Arifhodžića koji je, kao Bošnjak po nacionalnosti bio ambasador BiH u Turskoj, kao Hrvat ambasador u Rimu, a u poslednje vreme izjašnjava se kao Bosanac.

Bošnjak lider mladih SNSD

Denis Šulić lider je Mladih Stranke nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), čiji je lider Milorad Dodik, novoizabrani člana Predsedništva BiH iz reda srpskog naroda. Taj mladi, 27-godišnji političar, za sebe kaže da je Bošnjak po nacionalnosti i upravo je on, umesto Nine Bukejlović, novi poslanik u Skupštini Republike Srpske iz SNSD, a u kvoti bošnjačkog naroda.

„Teme oko nacionalnosti plodno su tlo za nove sukobe i smatram da bi prvenstveno trebalo govoriti o radu, rezultatima i budućnosti“, poručuje u izjavi za DW mladi Šulić. „U BiH je važan nacionalni identitet, ali nacionalna pripadnost se često koristi kao negativni vetar. Mi, kao društvo i mladi političari, trebalo bi da imamo drugačiji pristup.“


Denis Šulić lider Mladih SNSD

Šulić ističe da bi svako trebalo da ima pravo da se izjašnjavanja o svom nacionalnom identitetu. A na pitanje da li je kao Bošnjak osetio diskriminaciju u RS, diplomatski odgovara braneći svoju stranku: „Bošnjaci, Srbi, Hrvati, kao i ostali, svi su podjednako ugroženi u BiH. Ali RS je jedina u potpunosti vratila imovinu Hrvata i Bošnjaka. Iako se moja stranka optužuje da podriva Dejtonski sporazum, ona je jedina koja čuva slovo Dejtona i celovitost BiH. Na kraju, kako god se mi zvali, moramo zajednički da odlučujemo, a ne da to umesto nas rade stranci.“

Svake četiri godine može nova nacionalnost

U Zakonu o matičnim knjigama BiH određeno je da roditelji u matične knjige mogu, ali i ne moraju, da upišu nacionalnost deteta. A dete, nakon sticanja punoletstva, ima pravo da se izjasni se o svojoj nacionalnosti. Ipak, ni nacionalnost ne može tek tako da se menja – i to ima, moglo bi se reši, svoj „rok“.

„Izborna pravila ne dozvoljavaju da kandidati tokom jednog izbornog, četvorogodišnjeg ciklusa menjaju nacionalnu pripadnost i drugačije se izjašnjavaju“, objašnjava Maksida Pirić, portparolka Centralne izborne komisije BiH. Ona dakle potvrđuje da sloboda nacionalnog izjašnjavanja postoji. A gde su u svemu tome političke manipulacije?

Zona moralnog i etičkog sumraka

„Političari u BiH nisu ni bolji ni gori od političara u drugim državama, ali imaju znatno više prostora za prevare, nelegalne i nemoralne poslove. Ono što im se mora priznati jeste neverocatna sposobnost pronalaženja svake rupe u zakonu i izvrtanje namere zakonodavca, čak i preko svih moralnih granica“, kaže za DW politička analitičarka iz Sarajeva Ivana Marić. „Zakonodavci su želeli da svim konstitutivnim narodima obezbede zastupljenost u vlasti, pa su predvideli minimalne kvote za svaki narod. Njima sigurno ni na kraj pameti nije bila mogućnost da će neko da se predstavlja drugačije nego što jeste, i da će, radi zauzimanja određene pozicije, da menja svoju pripadnost narodu, pa time i religiju.“


Kandidati za izbor u Narodnu Skupštinu Republike Srpske

Marićeva kaže da je razočarana jer, smatra, za te očigledne političke manipulacije niko neće biti kažnjen, pa ga čak ni građani neće ni moralno osuditi. „Zakonodavac to nije predvideo. Očigledno je da je BiH, u nedostatku odgovarajuće kaznene politike, zaronila u zonu moralnog i etičkog sumraka. Koliko duboko tonemo pokazuje i to da su se predsednici omladinskih ogranaka mladih i SDS i SNSD izjasnili kao Bošnjaci kako bi bar na taj način ušli u Narodnu skupštinu RS. Ako se setimo česte izreke da na mladima svet ostaje – loše nam se piše", zaključuje Ivana Marić.

A gde su Jugosloveni?

Dok tvrdi da su političke igre oko izjašnjavanja pripadnosti naciji najpogubnija izmišljotina ljudskog življenja, mostarski novinar i književnik Emil Karamatić u taj kontekst dovodi još jedno, zaboravljeno pitanje.

„Danas, nakon skoro 30 godina, niko ne spominje nestanak oko dva miliona pripadnika jugoslovenske nacije. Kao da su u zemlju propali. To pitanje je pre svih potrebno razjasniti da bismo došli u ovo novo vreme, kada se nacionalna pripadnost menja od potrebe do potrebe. Sve te Jugoslovene pojeli su pre svega, srpski, hrvatski i bošnjački nacionalizmi na prostoru bivše države. Pa je bilo potpuno normalno od Jugoslovena postati Hrvat, Srbin ili Bošnjak.“

„Kakva je razlika“, pita se Karamatić, „kada danas od Srbina, Hrvata, Bošnjaka, po potrebi želite da postanete neko drugi? Naime, ovde se sve vreme radi o ljudima koji su postali žrtve sopstvene egzistencije i licemerne političke manipulacije. I zamislite, sve pod plaštom nacionalizma. Koja cirkuska, groteskna maskarada dok im gledaoci aplaudiraju!“

„Pre će biti“, zaključuje Ivana Marić, „da će im sugrađani čestitati na domišljatosti. Jer bi mnogi isto to uradili da su bili u mogućnosti.“
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Nov 07, 2018 4:26 pm

Smile Dve stranke, dve pobede

Republikanci su pobedili u Senatu, demokrate ponovo osvojile većinu u Predstavničkom domu američkog Kongresa. Sada je pitanje koliko su, nakon žestoke kampanje, te dve stranke spremne na kompromise?



Izbori za Kongres SAD naelektrisali su Amerikance kao nikada do sada. Iz saveznih država stižu informacije da je izlaznost bila rekordna. Na nekim izbornim mestima ljudi su satima stajali u redu da bi dali svoj glas.

U velikom broju izbornih krugova trka između kandidata bila je izuzetno neizvesna. Posebnu pažnju privlači Predstavnički dom američkog Kongresa. Kako izgleda, tu će demokrate imati priličnu većinu.

Demokratama Predstavnički dom

Predsedavajuća demokrata Nensi Pelosi je izjavila: „Ostvarili smo istorijsku pobedu. Ovo nije pobeda za našu partiju, već za vredne američke porodice. Ovo je pobeda za našu zemlju. Ona predstavlja moć našeg ustava. Pobeda je čast za muškarce i žene u uniformama, i čast za ambicije naše dece.“

Nensi Pelosi želi da preuzme mesto predsednice Predstavničkog doma. Ona bi tako mogla da postane važna protivnica američkog predsednika Donalda Trampa.


Nensi Pelosi verovatno preuzima mesto predsednice Predstvničkog doma

Republikanac Čarls King Malori, koji je dugi niz godina bio šef berlinskog instituta Aspen, ocenjuje da bi većina koju su osvojile demokrate mogla da zagorča Trampu život.

„Ako se njima na primjer ne dopada Trampova spoljna politika, Dom jednostavno može da obustavi finansiranje, kao što je to bilo u vreme Ronalda Regana, osamdesetih godina. Oni su imali pravo, prema jednom manje poznatom zakonu iz dvadesetih godina, da zahtevaju da predsednik prijavi porez. Oni takođe imaju pravo da izdaju nalog za sprovođenje istrage, a to bi za gospodina Trampa moglo da ude veoma neprijatno“, smatra King Malori.



Tramp je upravo to hteo da spreči. Zbog toga je sve snage upotrebio u izbornoj borbi za svoje republikance, pri čemu je demokrate opisivao kao opasnost za SAD.

Republikancima Senat

Glavna motivacija birača bila je podržati ili oslabiti Trampa. Jedna žena koju smo intervjuisali na biračkom mestu to je ovako formulisala: „Ne mogu da podnesem njegov stav o pravima žena. Glasala sam za karakter – a on karakter nema.“ Drugi glasači, oni koji ga podržavaju, kažu pak ovako: „Pokušavamo da ispravimo stvari u Vašingtonu.“

Bilo kako bilo, predsednik Tramp i njegovi republikanci su uspeli: zadržali su većinu u Senatu. Demokrate su izgubile važna mesta u Senatu u Severnoj Dakoti i Indijani. U ovoj drugoj saveznoj državi slavio je Majk Braun. „Mi konzervativci, predvođeni predsednikom Trampom, moramo da dokažemo da naš način razmišljanja funkcioniše, da ono što funkcioniše u Indijani, funkcioniše takođe i u ostatku Amerike. Mislim da tome mogu da doprinesem.“



Sada je pitanje šta će partije s tim uspehom da urade. Sa većinom u Senatu, predsednik Tramp i dalje može da sprovodi svoje političke ciljeve, kao na primer da konzervativne sudije imenuje za članove saveznih sudova. O svemu drugom, on mora da razgovara sa demokratama. A to otvara drugo pitanje: koliko su nakon ove žestoke kampanje te dve strane uopšte spremne na kompromise?
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Nov 07, 2018 4:30 pm

Smile Podrška sistematskom ubijanju

Nemačka nikako da se otarasi nacističke prošlosti. U Minsteru će početi suđenje bivšem čuvaru iz logora Štuthof za učešće u stostrukom ubistvu. Sudiće mu se pred sudom za mlade.



Aušvic, Bergen-Belsen, Majdanek, Birkenau – imena ovih koncentracionih ogora nacističkog režima urezana su u sećanje Nemačke i svetske javnosti. Ta imena koja su sinonimi za neljudskost Hitlerove diktature. Mnogo manje poznat je logor Štuthof kod Gdanjska. A tamo su nacisti od septembra 1939. do maja 1945. isto tako jezivo besneli. Jedan od njih, bivši esesovac, sada će sedeti na optuženičkoj klupi Pokrajinskog suda u Minsteru. Optužba: saučesništvo u 100 ubistava. On je od 1942. do 1944. bio jedan od logorskih čuvara.

Njegovo ime je zapelo za oko istražiteljima koji su pregledali dokumentaciju logora Štuthof. „Iz dokumenata je moglo da se zaključi ko su bili čuvari“, rekao je za DW portparol Pokrajinskog suda Danijel Štener. Optuženi je verovatno nadzirao i odrede logoraša koji su radili van logora.

Otrov ubrizgan direktno u srce

Prema tekstu optužnice, njegovo učešće u sledećim zločinima ima posebnu težinu: u junu 1944, esesovci su ubili više od 100 poljskih zatočenika u gasnoj komori – gasom Ciklon B. Kasnije je na isti način ubijeno najmanje 77 ranjenih sovjetskih vojnika. „U okviru takozvanog konačnog rešenja jevrejskog pitanja pripadnici SS-jedinica su od avgusta do kraja 1944. ubili i nepoznat broj – verovatno više stotina – jevrejskih zatočenika, kako u gasnim komorama tako i u vagonima vozova koji su prevozili ljude u logor. A uprava logora je namerno držala uslove tako lošim da je više stotina zatočenika umrlo od bolesti kao što su tifus ili kolera.


Spomen na ubijene: krst ispred gasne komore u Štuthofu

Optužnica je puna jezivih detalja o načinu na koji je funkcionisala esesovska mašinerija za ubijanje. Više stotina logoraša koji više nisu bili sposobni za rad ubijeni su hicem u potiljak. „To je činjeno tako što su zatvorenicima govorili da ih vode na lekarski pregled, pa su ih prislanjali uz skalu za merenje visine na zidu, iza kojeg je bio sakriven otvor sa pištolj sa prigušivačem. Osim toga, lekari i sanitetsko osoblje su ubijali zatvorenike, među kojima su bile i mnoge žene i deca, „injekcijom benzina i fenola direktno u srce“.

Stražar – deo strukture logora

Optuženi je priznao da je radio u Štuthofu, ali poriče svako učešće u ubijanju. Državno tužilac smatra da je logorski čuvar svojim radom svesno potpomagao ubijanje. „Ako se ustanovi da je čuvar bio deo strukture logora i znao šta se tamo dešava, onda je to dovoljno za osudu“, rekao je portparol Pokrajinskog suda Štener.

Slično se za DW izrazio i rukovodilac Centralnog ureda za rasvetljavanje nacističkih zločina u Ludvigzburgu, Jens Romel. On kaže da je posebnost današnjih suđenja bivšim nacistima u tome što više ne mora da se utvrđuje na koji način je neko direktno učestvovao u ubijanju. „Optužnice se bave učešćem u sistematskom ubijanju – a to je delo svakoga ko je pripadao osoblju logora“.

Suđenje kao maloletniku

Dalji postupak u slučaju koncentracionog logora Štuthof će zavisiti od još jednog faktora. Optuženi u vreme zločina nije imao navršenu 21 godinu pa će suđenje da se odvija pred sudom za mlade. Tokom procesa će potom biti odlučeno da li će mu se možda ipak suditi kao odrasloj osobi prema krivičnom pravu koje važi za odrasle.


Drvena stražarnica na ulazu u logor

Zbog zdravstvenog stanja optuženog, suđenje će biti podeljeno na etape od po dva dana. Mediji podsećaju na slučaj Oskara Greninga, „Knjigovođe Aušvica“ koji je 2015. zbog saučesništva u ubistvu više od 300.000 ljudi osuđen na četiri godine zatvora, no umro je pre nego što je pošao na izdržavanje kazne.

Trka s vremenom

Ako i 94-godišnjak iz Borkena ne stigne do izdržavanja kazne, bila bi to gorka pilula za 12 tužitelja i članova porodica žrtava iz SAD, Kanade, Izraela i Poljske. Gonjenje nacističkih zločina je danas trka s vremenom. „Zlodela su vršena pre više od 70 godina. Biće sve teže nalaženje još živih optuženih koji nisu bolesni i nemoćni“, kaže Jens Romel i izvlači otrežnjujući bilans: „Sve u svemu, mora se reći da je pred sud izvedeno premalo počinilaca, da je previše počinilaca preblago kažnjeno i da su mnoga suđenja počela prekasno“.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Nov 07, 2018 4:34 pm

Smile Dokle će Rim da prkosi Briselu?

Ministri finansija evrozone se nimalo ne slažu sa nacrtom budžeta Italije koji je Evropska komisija odbacila. Rok u kojem Rim mora da podnese novi nacrt još nije istekao. Ali Italija teško da će promeniti mišljenje.



Komesar za valutu Pjer Moskovisi je pred sastanak evro-grupe bio nepopustljiv. Rekao je da u sporu između Brisela i Rima oko budžeta Italije „nije reč o pregovorima, već o pravilima, a pravila se moraju poštovati". Evropska komisija je u oktobru - prvi put u svojoj istoriji - odbila nacrt državnog budžeta Italije. Ta zemlja planira da smanjivanjem poreza i povećanjem socijalnih davanja poveća svoj dug – mimo pravila EU.

Rim i dalje pruža otpor

Rok u kojem Italija mora da podnese Briselu izmenjen nacrt budžeta ističe 13. novembra. Dotle će Moskovisi, kao što je najavio, da insistira na dijalogu. On se uzdržao od svakog pominjanja mogućih posledica sa kojima bi Italija morala da se suoči ukoliko ne odstupi od svog budžetskog koncepta.



A trenutno nema naznaka da će ona odstupiti od njega. Ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini iz Lige sever, i šef pokreta „5 zvezdica"Luiđi Dimajo, koji su praktično sačinili nacrt budžeta, smatraju da se treba orijentisati prema ekonomskoj politici Donalda Trampa. Dimajo je u intervjuu za „Fajnenšl tajms" rekao da je zaduživanje recept kojim bi svuda u evrozoni trebalo podstaći rast.

Prve opomene kolega

Francuski ministar finansija Bruno Lemari rekao da bi „bilo lepo kada bi Italija prihvatila pruženu ruku Evropske unije" i stupila sa njom u dijalog. Lemari je naglasio da je važno očuvati stabilnost zajedničke valute, da treba naći rešenje i da za to ima još dovoljno vremena. „Evro je zaštita od nemira na finansijskom tržištu", smatra Lemer.
A austrijski ministar finansija Hartvig Leger mnogo manje diplomatski izrazio kada je rekao: „Temelj na kojem se bazira italijanski budžet za nas nije prihvatljiv. Među kolegama postoji veliko čuđenje zbog ponašanja Italije". Prema njegovim rečima, vlada u Rimu sada mora da se izjasni o tome hoće li nešto da menja ili neće a on sam „se nada da će razum pobediti".

Nemačka uzdržana ali decidirana

Nemački ministar finansija Olaf Šolc oprezno bira reči. Ali njegova poruka je nedvosmislena: za zemlje sa velikim dugom, refinansiranje tekućih izdataka je najveći problem. A Italija sa 130 procenata mora biti mnogo opreznija od drugih zemalja. A to je upravo suprotno od onoga što su zamislili Dimajo i njegov koalicioni partner.

Komesar EU za evro Valdis Dombrovskis smatra da Italija otvoreno krši pravila evrozone: „Mi očekujemo da se novi dug te zemlje smanji za 0,6 odsto, a oni hoće da ga povećaju za 0,8 odsto." On dodaje da bi se posledice italijanskog koncepta odmah negativno odrazile da preduzeća i domaćinstva jer bi se javili problemi sa dodelom kredita. A to bi, kako kaže, usporilo i italijansku privredu.

Ako Rim ne popusti do sredine novembra – a to je malo verovatno – Evropska komisija će morati da reaguje. Ako pokrene disciplinski postupak, na kraju bi mogla i da razreže Italiji veliku kaznu. Početkom decembra će ministri finansija evrozone ponovo da se bave italijanskim budžetom. Dosad nisu hteli da dolivaju ulje na vatru i izbegavali su otvoren sukob sa Rimom.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Nov 08, 2018 5:42 pm

Smile Da li je „mala Merkel“ potcenjena?

Angela Merkel se povlači sa mesta šefice CDU. Za naslednicu se kandidovala generalna sekretarska stranke Anegret Kramp-Karenbauer. Trka za najmoćnije partijsko mesto u Nemačkoj pravi je politički rizik.



„Samo polako, samo polako“, kaže Anegret Kramp-Karenbauer, dok se gomila fotografa gura oko te nežne žene. Generalna sekretarka CDU je u poseti predstavnicima Zarlanda u Berlinu. Nekada je, kaže, i sama tu primala goste. Kada je bila premijerka te najmanje nemačke pokrajine. Početkom godine, napustila je premijersku funkciju kako bi se za svoju stranku angažovala kao generalna sekretarka.

A sada je otišla korak dalje i prijavila se za najmoćniju partijsku funkciju na nemačkoj političkoj sceni: predsedavanje CDU je u poslednjih osamnaest godina bilo u rukama Angele Merkel.

Mirno i trezveno, Anegret Kramp-Karenbauer predstavlja novinarima svoj svoj pledoaje. Nije slučajno što je često opisuju kao „malu Merkel“. Te dve političarke su veoma bliske. Merkelova ju je i predložila za funkciju generalne sekretarke. I ona je 2000. godine sa te funkcije izabrana za predsednicu stranke.

„Kraj jedne ere“

Usmerena ka cilju, ali staložena – baš kao i Angela Merkel, od koje Kramp-Karenbuaerova sada, i pored bliskosti, želi i mora da se ogradi – kako zna i ume. „Ovo je kraj jedne ere“, najavljuje na konferenciji za novinare u Berlinu. Sa Angelom Merkel je povezuje mnogo lični doživljaji, njoj ima mnogo toga da zahvali.

Ipak: „Ja sam nezavisna“, najavljuje samouvereno. „Sada je važno otvoriti novo poglavlje – novim stilom i novom snagom“. Kramp-Karenbuaerovoj ipak neće biti lako. U vreme kada je Angela Merkel izabrana za predsednicu stranke, CDU je bila u krizi zbog afere oko ilegalnih partijskih donacija. Merkelova tada nije imala jaku konkurenciju u vrhu stranke. A Anegret Kramp-Karenbuaer, sa druge strane, sada mora da se profiliše pored dvojice oštrih kritičara Merkelove: bivšeg poslanika u Bundestagu Fridriha Merca i aktuelnog ministra zdravstva Jensa Špana.

„Mogu, želim i hoću“

Dva jaka protivnika dosadašnje partijske politike za mnoge važe kao favoriti. Od dvojice muških kandidata za sada je zvanično nominovan samo Merc. Njega je predložio okružni stranački odbor iz Fulde. Kramp-Karenbauerova ima podršku svog zarlandskog ogranka i Unije žena.


Angela Merkel i Anegret Kramp-Karenbauer se i privatno dobro slažu

Da li je Anegret Kramp-Karenbauer potcenjena? „To me podstiče“, rekla je u razgovoru sa autorkom koja priprema njenu biografiju. Knjiga naslovljena „Mogu, želim i hoću“ jasno otkriva njene ambicije.

Treba ponovo pobediti na izborima, rekla je Kramp-Karenbauerova, osvrćući se na katastrofalan rezultat na pokrajinskim izborima u Hesenu, koji je Merkelovu prošle sedmice i podstakao da se povuče sa čela stranke. Glasno je uputila i malu kritiku na račun Merkelove: dosadašnju vladavinu tzv. velike koalicije (CDU/CSU-SPD) opisala je kao „olovno vreme“.

„Bez oštrih tonova“

Partijskom rukovodstvu potrebno je više samopouzdanja u odnosu prema vladi. Ono ne bi smelo jednostavno da prihvata sve odluke. „To moramo da promenimo.“ Zato, prema njenom mišljenju, ne bi smelo da bude politike koja „ide u prazno“.

Ali kada je reč o političkim temama, ona za sada gotovo uopšte ne odstupa od linije koju je zacrtala Angela Merkel. Kada je reč o izbegličko-političkim pitanjima, Kramp-Karenbauerova ukazuje na to da se odluka Merkelove da otvori granice tokom izbegličke krize 2015. neprestano napada – recimo konkurent Jens Špan. A „poverenje u unutrašnju bezbednost ne dobija se oštrim tonovima“, rekla je Anegret Kramp-Karenbauer. To je rečenica koju je mogla da izgovori i Angela Merkel.

Anegret Kramp-Karenbauer takođe kaže i da uočava „opasan osećaj otuđenja“ u Nemačkoj. On, međutim, za sada nije predstavila konkretne predloge za rešenje tog problema. Ali to nije učinila ni Merkelova kada je nakon dvadest godina predsedavanja Helmuta Kola preuzela vođstvo stranke.

I tu postoje sličnosti između dve žene: Kramp-Karenbauerova naglašava da je mogla da oseti frustraciju unutar stranke zbog politike koja se vodila prethodnih godina. Na turneji širom zemlje, tri meseca je slušala šta o budućnosti CDU imaju da kažu članovi stranke. Još mora da dokaže istrajnost, ne samo kao šefica stranke, već i ako želi da ode korak dalje – na kancelarsku funkciju.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Nov 08, 2018 5:45 pm

Smile „Kroz Vučića se vidi cinizam Evrope“

„Predstavu o Vučiću ne bi imalo smisla raditi kada on više ne bude na vlasti i kad se u Srbiji dogodi naknadna pamet, kao što se dogodila sa Miloševićem“, kaže u intervjuu za DW pozorišni reditelj Oliver Frljić.



DW: Zašto si odlučio da napustiš Hrvatsku?

Oliver Frljić: Ne bih rekao da sam bilo koji prostor trajno napustio, ali u ovom trenutku je nemoguće raditi u Hrvatskoj. Bolje je da sam u Njemačkoj, ovdje imam posla i mogu si osigurati egzistenciju. Nova gradska pročelnica za kulturu Ana Lederer je u jednom od svojih nastupnih intervjua jasno rekla da dole nema mjesta za mene. To je samo nastavak nekih drugih pokušaja da mi se onemogući da radim na tom prostoru. Dugo sam bio sentimentalan prema prostoru bivše Jugoslavije, ali mi se čini da je vrijeme da ubijem te sentimente i da pustim ta društva – u kojem je u jednom gore od drugog – da se raspadaju na najbolji mogući način. Očigledno ni ljudi koji vode ta društva, ni oni koji ih biraju, nemaju problem sa stanjem kakvo tamo jeste. Što bih ja onda unosio neke disonantne tonove u sve to.

Visokokvalifikovani kadrovi masovno odlaze iz zemalja regiona, a privlačenje stručnjaka je i zvanična politika Nemačke. Kako se tebi čini taj koncept?

Sva ta društva su se borila za fleksibilizaciju radne snage i za njenu veću mobilnost i to je ono što se trenutno događa. Oni koji vode ta društva su kreirali takvu situaciju gdje se ljudi odlučuju na odlazak. To zaista postaje masovno, naročito iz Hrvatske, jer je puno lakše doći u bilo koju od zemalja Evropske unije i dobiti posao. Ja tu ne vidim ništa tragično. Ljudi iz jednog sistema u kome su eksploatirani odlaze u drugi sistem gdje će nastaviti biti eksploatirani, ali malo bolje plaćeni. Sama ta ideja da se ostaje tamo gdje si rođen mi je bila oduvijek strana. Ovo o čemu mi govorimo jesu najgore strane neoliberalnog kapitalizma, ali to je ono što smo birali, birali smo prekarizaciju, birali smo EU i to je sada tu.

Nisam siguran da Njemačka može ostati ostrvo u svim ovim ekonomsko-političkim konstelacijama. Uz sva ubrzanja koja se događaju, od rapidne promjene u tipu dominantnog političkog diskursa do ekonomskih procesa, jako je teško anticipirati što će se i sa Njemačkom događati. Čitao sam projekcije njemačkog Federalnog biroa za demografiju koje govore da u 2060, i sa prilivom od milion imigranata godišnje, ekonomija ovog društva neće biti održiva. Taj zijev između ljudi koji još uvijek nisu radno sposobni i ovih koji su u mirovini će biti prevelik. Možemo razgovarati i o robotizaciji i o drugim procesima koji se već događaju, ali je iz današnje perspektive vrlo teško predvidjeti šta će se događati sa njemačkom ekonomijom i kako će ti ekonomski uvjeti uticati na političke diskurse u društvu.

Pretpostavljam da misliš na političku radikalizaciju društva?

U ovom slučaju, ekonomske zakonitosti će stvoriti potrebu za dodatnim uvozom radne snage i pitanje je kako će se dominantni politički diskurs u ovom društvu, koji sve više skreće u desno, postaviti prema tome. Kakav će biti odnos ekonomske baze i ideološke strukture u tom trenutku.

Čitajući kritike tvojih predstava koje si radio u Nemačkoj, a u kojima se baviš lokalnim temama, čini se da si prestao da budeš miljenik nemačke pozorišne kritike i da si im se više dopadao dok si se bavio post-jugoslovenskim društvima.

Na samom početku kada sam dolazio sa predstavama koje sam radio u državama bivše Jugoslavije, postojala je neka vrsta patroniziranja. Međutim, to se vrlo brzo promijenilo. Jako se promijenilo sa predstavom „Naše nasilje, vaše nasilje“ koja kritizira zapadnu Evropu i evropsku kolonijalnu povijest. Ono što sam mogao iščitati između redova svih tih kritika je: „Bavi se ti svojim problemima, pusti nas“. Vrlo se jasno implicitno kaže što je prostor i domena u kojoj ja mogu u ovom društvu operirati, kao autor koji hoće kritički govoriti. Ništa novo pod suncem. To sam prošao u svim post-jugoslovenskim društvima.

Meni je trebalo deset godina da malo raskrčim tu šikaru kazališnog neznanja na prostoru bivše Jugoslavije – od samog kazališnog jezika koji sam pokušavao etablirati, do nekih tema koje nisu bile zastupljene u institucionalnim kazalištima. Sad sam ovdje na početku tog puta, ali ne znam koliko imam snage. Te vjetrenjače su uvijek jače i bolje su konstitucije od onog koji se zalijeće na njih.

Šta je to sa čime treba da se izboriš u kontekstu njemačkog pozorišta?

Njemačko kazalište je do kraja jedno verbalizirano kazalište. Tekstualni predložak i ono što se kaže je primarni generator i prenosnik značenja. Moje kazalište ne operira samo sa tim tipom jezika. Ja mislim da je kazalište primarno vizualna, zatim korpo-realna, pa tek onda verbalna umjetnost, i tu onda nastaju nesporazumi. Mogu se opet referirat na „Naše nasilje, vaše nasilje“ gdje se jako malo teksta izgovori, ali ukupna recepcija te predstave je bila bazirana na tome malo koje se izgovori. To je neki moj pokušaj da uđem u jednu vrstu implicitne polemike sa dominantnim formama u kazalištu njemačkog govornog područja. Nažalost, sve što je bilo formativno, za mene je na margini – i škola u Gisenu i autori kao Klaus Mihael Griber nisu dominanta, i njihov uticaj na savremeno njemačko kazalište je relativno mali.

Kao upravnik riječkog HNK govorio si da si ponosan na to što si delimično promenio publiku koja dolazi u pozorište. Nedavno si radio u berlinskom Gorki-teatru, u kome čitav ansambl čine migranti i koji ima imidž narodnog pozorišta. Da li je moguće promeniti pozorišnu publiku i da li Gorki komunicira s nižim društvenim slojevima i publikom koja nije nužno intelektualna?

Gorki je sigurno puno napravio na mijenjanju publike i davanju vidljivosti različitim društvenim grupama koje su u njemačkom društvu, od Fasbindera pa naovamo, bile nevidljive i skrajnute. Da li to na kraju dana samo potvrđuje dominantnu paradigmu ili je dovodi u pitanje? Predstavu „Gorki – AfD?“ sam i radio da vidim gdje bi Gorki mogao ići dalje. Osim empowermenta i davanja vidljivosti različitim marginaliziranim društvenim grupama, šta se sad može u samom kazališnom jeziku još mijenjati i istraživati. Uprava mi je dala nevjerovatnu podršku da se krene u propitivanje onoga što Gorki radi. Svaki teatar koji nije u stanju skrenuti fokus na samog sebe i napraviti analizu onoga što radi, nije dobar teatar. Neke stvari se jesu ovdje promijenile. Pokazalo se da njemačka pozornica ne pripada samo društvenoj većini, u tom prostoru se mogu čuti drugačiji glasovi i to je dobro za jedno društvo koje nominalno hoće biti demokratsko i pluralističko.

Moj drugi problem je pitanje političkog sistema u kome mi danas operiramo. U vrijeme iliberalne demokracije, postavlja se pitanje političke reprezentacije, zašto demokracija kao takva stoji. Ukoliko imamo u demokratskoj proceduri izabrane vlade koje su suštinski antidemokratske i koje predstavljaju prijetnju samoj demokraciji, pitanje je da li je taj politički sistem dobar. Predstava „Gorki – AfD?“ ima podnaslov „Reprezentacijske slabosti demokracije i kazališta u ranom 21. stoljeću“. Pitanje je na koji način teatar može govoriti o tom novom starom političkom fenomenu. Nalaženje adekvatnog jezika je da govorimo o iliberalnoj demokraciji, demokraciji koja legitimizira političke snage koje su suštinski antidemokratske. Koji jezik je u kazalištu adekvatan da govori o tim novim stvarnostima? Da li to možemo raditi kroz neke klasične komade i preživjele forme, ili se treba radikalno tražiti za novim kazališnim jezikom.

Da li taj pozorišni prostor koji se obraća i daje vidljivost marginalizovanim društvenim grupama postoji samo u Berlinu? Da li je Nemačka zaista toliko liberalna i otvorene kakvom se predstavlja?

Ni Berlin više nije ono što je nekada bio, ali je u svakom slučaju neka vrsta otoka i u Evropi i u Njemačkoj. Iz iskustva gradova u kojima sam radio je drugačije. Ali isto me ponekad iznenadi koliko i ovdje publika može biti konzervativna, niko nije cijepljen od toga. Mislim da se ovo stanje neće vječno održati. Jako je teško anticipirati šta će se dogoditi. Imamo neke stare ideje i radimo paralele sa tridesetim godinama prošlog stoljeća, ali suvremeni fašizam je mutirao i njegov virus se drugačije prenosi i manifestira. On se pojavljuje u mnogo rafiniranijim oblicima i ne želi da ga iko zove tim imenom.

Suvremeni fašizam zna kako iskoristiti demokraciju i demokratske procedure. Tu ne smijemo isključiti i razvoj drugih medija, ono što se dogodilo sa društvenim mrežama gdje je svako dobio pravo glasa. Sloboda govora se vrlo često miješa sa govorom mržnje i pokazuje se da institucije nemaju mehanizme da zaštite ljude od te količine govora mržnje koji se pojavljuje u javnom prostoru. Stvorene su različite socijalne platforme, ali nisu stvoreni protokoli koji bi prevenirali govor mržnje u tom kontekstu. Mi smo imali nekoliko godina Divlji zapad na društvenim mrežama i tek sad počinjemo shvaćati koliko su socijalne platforme, koje jesu omogućile nove tipove komunikacije, bile i devastirajuće, jer nisu mogle spriječiti da neko nekog nesankcionirano maltretira. Ne treba smetnuti s uma i koliko su društvene mreže pomogle u davanju vidljivosti i konsolidaciji ekstremne desnice.

AfD je dobar primer za to…

To nije pitanje samo AfD-a, već desnice globalno, jer oni diktiraju tip političkog diskursa. Ono što se tu sustavno radi je da se dan za danom pomjeraju granice onoga što se smije i može reći u javnom prostoru. Posljedice toga su strašne, to itekako razara društveno tkivo. AfD je u njemačkom prostoru pomjerio te granice do tačaka koje su do prije pet godina bile nezamislive. Dugoročno ne znam šta će se dogoditi. Neki novi ekonomski kontekst će se svakako reflektirati na neki novi politički diskurs, jer su ekonomska baza i ideološka superstruktura uvijek povezane. Ideološka superstruktura legitimira postojeće ekonomske odnose. To vidimo u neoliberalnom kapitalizmu, cijelom kurikulumu u školama. Tu se prenosi sistem znanja i vrijednosti koji se predstavlja ideološki i vrijednosno neutralnim, ali on to nije. On itekako zastupa interese jednog društvenog sloja.

Sa AfD-om se meni pokazalo da demokracija nema mehanizme da zaustavi nešto što može dovesti samo postojanje demokracije u pitanje. U Njemačkoj se to dogodilo sa nacional-socijalizmom, sad se događa sa AfD-om i tu se vodi otvoren ideološki rat. Postoji Njemačka koja je itekako svjesna što AfD i slične političke grupacije predstavljaju. Međutim, postoji sve veći broj građana koji prihvaćaju one vrijednosti za koje se AfD bori u javnom i političkom prostoru. Ja sam uvijek pesimista i čini mi se da će oni u narednim godinama ovdje jačati. Ne vidim ništa što bi ih moglo zaustaviti, a društvena je klima takva da im samo daje vjetar u leđa. Mislim da će se ući u najbrutalniju borbu za birače i da će radikalna desnica bit u situaciji da i dalje diktira i diskurs i dominantne teme u političkoj sferi.

Sve je manje izgleda da ćeš u Beogradu realizovati predstavu o Aleksandru Vučiću. Da li je Nemačka možda bolja adresa za tu produkciju?

Ta predstava ne bi imala taj performativni potencijal koji bi imala da se radi u Beogradu. Srpsko društvo se mora suočiti sa svojim političkim izborom i onim što će još jako dugo voditi to društvo. Kroz izbor Aleksandra Vučića srpsko društvo se auto-amnestiralo odgovornosti za ono što se događalo u ratovima devedesetih. On je najbolji primjer toga kako jedna zadrigla, ekstremna desnica prelazi na neoliberalnu građansku poziciju. Kroz Vučića se vidi i cinizam Evrope koja ignorira tu njegovu prošlost.

Ja sam uspio napraviti predstavu o Đinđiću u Ateljeu 212 u vrijeme kada je imalo smisla raditi tu predstavu, kada je ozbiljno napukla i korumpirana Demokratska stranka još uvijek bila na vlasti. Predstavu o Vučiću ne bi imalo smisla raditi kada on više ne bude na vlasti i kad se u Srbiji dogodi naknadna pamet, kao što se dogodila sa Miloševićem, kad kolektivni zaborav prekrije godine koje su pojeli skakavci.

Ne vjerujem da kancelarka Merkel nije svjesna razmjera kršenja novinarskih sloboda u Srbiji i ko stoji iza toga. Kako su svi kritički glasovi skoro ugušeni, a ono što nije ugušeno pokušalo se korumpirati. Njemačko društvo je toliko fokusirano samo na sebe da ova tema ne bi dobila relevantnost koju bi imala u Srbiji.

U Srbiji se nastavljaju čistke na čelu kulturnih institucija. Da li je to ubistvo kulture sa predumišljajem ili Vučić, slično kao i Gorki, uvodi narodni jezik u kulturne institucije Srbije?

Desnica po svojoj prirodi ne podnosi kritički argumentirane glasove. Takvi glasovi dovode u pitanje njezin raison d’être. Desnica se puno bolje snalazi u proizvodnji masovne histerije, desantima na kulturne institucije i proizvođenju nacionalnih neprijatelja. Jezik desnice je urlanje. Čak i desnica koju predstavlja, u janjeću kožu preobučeni, Vučić nastavlja operirati s tim urlanjem. Pogledajte sve te portparole koji mirnoću njegova glasa prevode u pogrom svega što samo pomisli da Vučića kritizira u bilo kojem kontekstu.

Pitanje implicirano u uvođenju narodnog jezika u kulturne institucije Srbije je puno kompleksnije. Ono uključuje pitanje kome te institucije pripadaju – kulturnoj eliti ili onima za koje nam populisti desne – a sve više i lijeve provenijencije – tvrde da ih svojim poreznim davanjima financiraju. Po meni bi svaka kulturna politika trebala znati da nije tu da servisira želje, nego interese građana. Borba da se pokaže što su stvarni interesi građana jednog društva bi trebala biti ono što ne ulazi u generalnu neoliberalnu ekonomiju maksimalizacije profita. Drugim riječima – kultura je tu da proizvodi financijske gubitke i simbolički kapital. Ali desnica vrlo često uzima financijsku neisplativost kulture kao argument za odstrel nepoželjnih kulturnih aktera.

Da li su fašisti ljudi?

Oni imaju oči kao mi, imaju djecu kao mi i čovjek se pita gdje prestaje ljudskost, ili se ljudskost i sve ono što pojam čovjeka uključuje, realizira i u toj vrsti bestijalnosti na koju su fašisti spremni. Bestijalnost koja se manifestira i u politikama koje oni zagovaraju. U predstavi „Gorki – AfD?“, odakle si to citirala, to ostavljamo kao otvoreno pitanje publici. Moja nova predstava „Izvještaj jednoj Akademiji“, koja nastaje po istoimenoj Kafkinoj priči, postavit će još radikalnije pitanje ljudskosti i svega onoga što pojam „čovjek“ uključuje i isključuje. Svo zlo koje smo napravili u ime ljudskosti svakako traži odgovor na pitanje za što ime čovjek stoji.

Pozorišni reditelj Oliver Frljić odnedavno živi i radi u Nemačkoj. Njegove predstave i kontroverze koje ih prate učinile su ga miljenikom međunarodne publike, a nemačka pozorišna kritika Frljićev rad ocenjivala je kao izuzetno hrabar, veličanstven, drzak i neophodan pozorištu. Ipak, njegovo bavljenje posledicama evropske kolonijalne prošlosti, islamofobijom, izbeglicama i neofašizmom, uglavnom ne nailazi na odobravanje kritičara. „U poređenju s njegovim istočno-evropskim radom... ovaj komad deluje bespomoćno“, „Pravi od nas klovnove!“, „To nije nikakvo političko pozorište!“, neki su od komentara.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Nov 08, 2018 5:52 pm

Smile Todorić se brani sa slobode?

Ivica Todorić je u istražnom zatvoru u Zagrebu, odakle bi, u zavisnosti od toga kako sud odluči, mogao uskoro i da izađe, Ipak ništa neće sprečiti prelazak njegove bivše kompanije u ruke poverilaca.



Gotovo tačno godinu dana nakon što se predao engleskoj policiji i počeo borbu protiv izručenja Hrvatskoj, Ivica Todorić, nekadašnji neprikosnoveni gazda Agrokora, čovek koji je držao u šaci velik deo hrvatske privrede, prespavao je prvu noć u zagrebačkom pritvoru u Remetincu.

Njegov transfer u Hrvatsku u sredu popodne (7.11.) protekao je uz nezapamćeno interesovanje hrvatskih medija, pa čak i uz javljanja uživo iz aviona u kojem je sedio u pratnji hrvatskih policajaca kojima su ga njihove engleske kolege predale na londonskom aerodromu Hitrou. Praćenje uživo na svim televizijama i internet-portalima završeno je dolaskom bele policijske marice u Remetinec, nakon što je Todorić u pratnji policije zagrebački aerodrom „Franjo Tuđman“ napustio na zadnji izlaz.

Sam Todorić nije naravno mogao da razgovara sa medijima, ali je zato izjavu ala njegova supruga, koja je bila s njim na letu: „Moj suprug nije ukrao ni evro, kunem vam se svojim unucima. To svi znaju, znate i vi novinari, samo to niko ne govori“, izjavila je Vesna Todorić.

Optužnica

Tužioci ipak ne misle tako. Todorić se u aferi Agrokor, zajedno s sinovima Antom i Ivanom, kao i zetom Hrvojem Balentom, sumnjiči za štetu od oko 1,1 milijardu kuna (više od 146 miliona evra). U tom su slučaju, osumnjičeni su još i Tomislav Lučić, Ljerka Puljić, Damir Kuštrak, Piruška Canjuga, Ivan Crnjac, Mislav Galić, Alojzije Pandžić, Olivio Discordia, Sanja Hrstić i Marijan Alagušić. Sumnja se da su oni lažirali finansijske izveštaje. Ali protiv Todorića se vodi još jedna istraga, ona o sumnjivom finansiranju investicionog fonda „Nexus“.

Od svih osumnjičenih, jedino je Ivici Todoriću određen istražni zatvor, jer je bio u bekstvu. Nakon dolaska u Remetinec sigurno mu je uručeno rešenje o određivanju pritvora, čime je ispunjen formalni preduslov da vanraspravno veće Županijskog suda može da odlučuje o žalbi na pritvor koju su Todorićevi advokati već uložili. Postavlja se pitanje da li će Todorić ostati u zatvoru.

Pritvor

Novinarka „Telegrama“ Ana Raić Knežević, koja već godinama prati pravosuđe, kaže da se danas sudije mnogo teže odlučuju na određivanje istražnog zatvora, posebno u ovakvom slučaju u kojem su drugi osumnjičenici pušteni da se brane sa slobode. Opasnost od ponavljanja krivičnog dela ne postoji, svedoci su – ako je Tužilaštvo zaista, kako nezvanično prenose mediji, odustalo od ispitivanja poslednjih nekoliko svedoka – svi ispitani, ostaje samo opasnost od bekstva.


Todorić nakon izricanja sudske odluke u Londonu o njegovom izručenju Hrvatskoj (25.10.)

„Lično ne vidim više razloga da se g. Todorić drži u zatvoru, osim onog ’ružno ga je videti vani’“, komentariše za DW Ana Raić Knežević. U svakom slučaju, o žalbi na istražni zatvor odlučivaće se po hitnom postupku u idućih nekoliko dana, a što se tiče Todorićevog iznošenja obrane, to je stvar taktike, napominje novinarka „Telegrama“.

Taktika

„Državno tužilaštvo mora okrivljenog da ispita pre podizanja optužnice. On može u svakom trenutku da odluči da iznese svoju obranu. Do sada smo u više slučajeva bili svedoci taktiziranja: okrivljenici bi se pojavili pred istražiteljima i ne bi iznosili odbranu, već bi se branili ćutanjem, ali bi nakon toga dobili uvid u sudske spise i videli sve dokaze koji su Tužilaštvu na raspolaganju. Tek nakon nekog vremena bi zatim odlučili da iznesu svoju verziju, onda kada procene da je to njima oportuno“, kaže Ana Raić Knežević.

Todorić bi, prema nekim najavama, pred tužioce mogao vrlo brzo, a optužnica bi tek nakon toga trebalo da bude podignuta, a zatim i potvrđena. Tužilaštvo je pokrenulo istragu u novembru prošle godine i za istragu ima vremenski rok od godinu i po dana, dakle do aprila 2019. Tada će se videti da li ono ima dokaze da potkrepi optužnicu.

Iako je već bilo izjava iz Državnog tužilaštva da imaju dovoljno dokaza, ono uvek taktizira da postupak dovede do kraja, kaže Ana Raić Knežević i dodaje da optužno veće ne mora svaku optužnicu da potvrdi. U istrazi su na ispitivanje pozivali i odbrane osumnjičenika i neke su stvari raščišćene, izjavili su advokati. To bi moglo da znači da se neće podići optužnica protiv svih optuženika.

Todorić je više puta ponovio da se protiv njega vodi politički proces, to je bio i njegov osnovni argument kojim je pokušao da spreči svoje izručenje iz Velike Britanije. Novinar „Jutarnjeg lista“ i „Slobodne Dalmacije“ Frenki Laušić ne misli da je reč o političkom procesu, i dodaje da se mora upamtiti način na koji je Todorić vodio Agrokor i kompaniju doveo do prezaduženosti i praktičnog bankrota. „Da li je u tom načinu vođenja bilo i kriminala i, kao što Tužilaštvo sumnja, izvlačenja novca iz Agrokora i lažnog prikazivanja bilanci, to mora da utvrdi sud“, zaključuje Laušić.

Proces

Zagrebački advokat Antonio Volarević ističe da je teško povući paralele s drugim velikim slučajevima pred hrvatskim pravosuđem, jer je slučaj Agrokor toliko specifičan da nije uporediv: zbog svog opsega posebno, ali još više zbog društvenog značaja.


Agrokor definitivno prelazi u ruke poverilaca

Na pitanje koliko bi proces mogao da potraje – što je advokat Anto Nobilo jednom prokomentarisao rekavši da će on davno biti u penziji pre nego što se suđenje za Agrokor završi – advokat Volarević kroz smeh kaže da veruje da će slučaj ipak biti rešen pre nego što on, koji je dosta mlađi, ode u penziju. „Postoje očekivanja javnosti i onih koji su podneli prijave i doneli Lex Agrokor da se postupak obavi što brže, ali će on trajati duže nego mandati onih koji su postupak pokrenuli – barem desetak godina“, zaključuje Antonio Volarević.

Poverioci

Što se pak samog Agrokora tiče – ništa se promeniti neće. Nagodba je potvrđena na Visokom trgovačkom sudu i poverioci su već faktički postali vlasnici najveće hrvatske kompanije, zajedno sa svim njenim ćerkama-firmama, koncesijama na izvore vode, zemljišta, vinograde i ostalo. Ništa taj proces više ne može zaustaviti.

Novinar Frenki Laušić za DW napominje da su, nakon što je u Švicarskoj, Engleskoj i SAD priznat Lex Agrokor, opasnost da će neke greške u procesu platiti hrvatski poreski obveznici značajno smanjene. Eventualno nezadovoljni poverioci mogu podići tužbe u BiH i Srbiji, ali se mogu naplatiti iz imovine tim zemljama, a u slučaju tužbe u Sloveniji, ona bi verovatno pala na Evropskom sudu, jer je EU potvrdila Lex Agrokor.

Situacija se u koncernu i s dobavljačima smirila još prošle godine kada je vanredna uprava osigurala finansiranje preko tzv. rol-ap-kredita, podseća Laušić, a dodatno kada je ove godine donesena, a zatim nedavno i potvrđena, nagodba.

To ipak ne znači da pred Agrokorom nisu napeti dani – sledi veliki posao oko refinansiranja rol-ap-kredita, koji već ima kaznene kamate, te restrukturiranja kompanije kako bi bila što profitabilnija, zaključuje Laušić i napominje da je Agrokor još uvek pod vanrednom upravom, kako stvari stoje, tako će i ostati još do aprila iduće godine kada će preći u ruke poverlilaca.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Nov 08, 2018 7:15 pm

Smile Buduća noćna mora stranaka na vlasti

Bivši šef Službe za zaštitu ustavnog poretka (BfV) Hans-Georg Masen, čovek koji je do temelja uzdrmao vladajuću nemačku koaliciju, iznenada je penzionisan. Ali to nije njegov kraj, ocenjuje nemačka štampa.



Hans-Georg Masen dospeo je u centar pažnje javnosti nakon slučaja Kemnic, kada je protivrečio kancelarki Angeli Merkel rekavši da tamo nije bilo desničarskog lova na strance. Masen je potom trebalo da bude prebačen na mesto savetnika za evropska i međunarodna pitanja u Ministarstvu unutrašnjih poslova, koje je za njega „skrojio“ ministar Horst Zehofer (CSU). Ali sada, nakon dugog natezanja, Zehofer je bio prisiljen da ga penzioniše.

Neposredan povod bio je Masenov oproštajni govor u kojem je on, između ostalog, rekao da u Nemačkoj vlada „levičarska diktatura mišljenja“ i da je Zehofer, „pod pritiskom javnosti i političara, a posebno koalicionog partnera SPD“, bio prinuđen da ga pošalje u penziju. Bivši šef BfV je takođe najavio i da će objaviti knjigu, i nagovestio da sebe u budućnosti vidi u politici.

Frankfurter rundšau: „Zastaje dah dok se sluša Masenov oproštajni govor. On je pun sastojaka koji su nam itekako poznati, a karakteristični su za desničarski populizam. Masen govori o radikalno-levičarskim snagama u SPD, predstavlja se kao kritičar idealističke, naivne i levo orijentisane bezbednosne i politike prema strancima, i optužuje nemačke medije za manipulacije veće nego one u Rusiji. Čovek se pita da li je Masen jedini iz rukovodećih krugova službi bezbednosti u Nemačkoj koji razmišlja na taj način ili je on samo vrh ledenog brega. To bi moglo itekako da bude alarmantno.“

Manhajmer morgen: „Ovo je najapsurdniji slučaj u nemačkoj politici proteklih decenija. Šef Službe za zaštitu ustavnog poretka naneo je tešku štetu velikim, narodnim partijama, demohrišćanima (CDU/CSU) i socijaldemokratama (SPD). Čitav taj slučaj nikada ne bi dobio takve razmere da se Masen na vreme povukao. Ličnost koja stoji iza te afere zapravo je ministar unutrašnjih poslova Horst Zehefer (CSU), koji je činovniku Masenu dozvolio da igra svoju igru.“

Oberhesiše prese (Marburg): „Mukotrpno izdejstvovan premeštaj u Zehoferovo Ministarstvo unutrašnjih poslova, nije Masenu čini se bio dovoljno atraktivan položaj. On očigledno odavno ima druge planove. Nije potrebno mnogo mašte pa da se nasluti da će posrnuli zaštitnik nemačkog ustavnog poretka već sledeće godine, uz veliki pompu, da krene u obračun s nemačkim političarima i medijima. I to na Sajmu knjiga. Još uvek se nagađa da li će Masen, predstavljajući se kao ’mučenik sistema Angele Merkel’, da nastavi u Alternativi za Nemačku (AfD) pre ili posle objavljivanja svoje knjige.“

Minhner merkur: „Masenovo samopouzdanje i njegov drski odlazak očigledno služe samo jednom cilju: on želi da privuče pažnju kako bi stupio na veliku političku pozornicu i osvetio se. Masen se na melodramatičan način predstavlja kao nedužna žrtva zvaničnog Berlina – ali iza svega stoji jasna kalkulacija. Masen bi mogao da postane noćna mora stranaka na vlasti (CDU/CSU i SPD), ali i Zelenih. Alternativa za Nemačku samo čeka na čoveka kao što je on.“

Ludvigsburger krajscajtung: „Onaj ko govori kao Masen, taj u stvari želi da bude odstranjen. Rekao je da može da zamisli život bez državne službe – recimo u politici. Žali se da mora da odstupi. Masen se tako profiliše kao mučenik desničarskih populista. Među njima mu je i mesto.“

Velt: „Ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer dugo je branio i pokrivao Masena. To je pravdao zakonima koji regulišu posao činovnika, brigom i dužnošću. Ali postoji i nešto što se zove politička obaveza, a postoji i obaveza činovnika prema nadređenom. Masen to nije ispoštovao u potrebnoj meri. Horst Zehofer otpustio je Madena, što je trebalo da uradi još pre mesec dana. To ne baca pozitivno svetlo na ministra, koji odluke mora da donosi i brzo i ispravno. A da li će on još dugo da donosi ministarske odluke – to je pitanje na koje se sve manje može dati potvrdan odgovor.“

Priredila Jasmina Roze
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Nov 09, 2018 4:54 pm

Smile Sve veća netrpeljivost prema strancima

Netrpeljivost pa i mržnja prema strancima u Nemačkoj je u porastu, posebno na istoku zemlje. To je osnovni zaključak lajpciške Studije o autoritarizmu. Autori upozoravaju da je demokratija u opasnosti.



Svaki treći Nemac smatra da stranci dolaze u Nemačku samo da bi iskoristili socijalnu državu. Na istoku zemlje u to je uveren svaki drugi građanin. Slično tome, mnogi ljudi ubeđeni su da je Nemačka „u opasnoj meri preplavljena strancima“ (ukupno 35,6 odsto, na istoku 44,6 procenata).

„Više do 30 procenata ispitanih na istoku Nemačke izrazilo je netrpeljiv stav prema strancima“, kaže za DW rukovodilac projekta Oliver Deker iz Lajpciškog Stručnog centra za desničarski ekstremizam i istraživanje demokratije. „To je veoma, veoma veliki procenat“, ocenjuje Deker. Na zapadu je oko 22 odsto ljudi izrazilo takav stav.

Više mržnje prema muslimanima, Sintima i Romima

Naučnici su takođe utvrdili da predrasude nisu porasle samo generalno prema migrantima, već posebno prema muslimanima, Sintima i Romima. „Naročito se ispoljava agresija prema te dve poslednje grupe“, naglašava Deker. Skoro 60 odsto ispitanika složilo se s tezom da Sinti i Romi naginju kriminalu – pet odsto više nego 2014.


Mnogi se i dalje zalažu za otvoreno društvo, kao üto je to bio slučaj i na demonstracijama u oktobru ove godine u Berlinu

Studija je pokazala da je uzdržanost koja se ispoljava prema muslimanima u porastu: 44 odsto smatra da bi muslimanima trebalo zabraniti useljavanje u Nemačku – 2014. taj procenat je bio 36,5. A više od 55,8 odsto, što znači više nego svaki drugi Nemac, izjavljuje da se zbog broja muslimana u Nemačkoj ponekad oseća kao stranac u rođenoj zemlji – 2014. je taj procenat bio 43 odsto. U skoro svim slučajevima procenti su na istoku zemlje veći nego na zapadu.

Uzdržani i prema Jevrejima

Povećana je i netrpeljivost prema Jevrejima, što si i ranije potvrdilo kroz više antisemitskih ispada, na primer u Berlinu. Svaki deseti Nemac smatra da je uticaj Jevreja „i danas preveliki“, a skoro isto toliko ispitanika smatra da su Jevreji „posebni“ i „da imaju nešto što je svojstveno samo njima“, pa da „nam zbog toga ne odgovaraju“. Autori studije procenjuju da mnogo više Nemaca ima antisemitske stavove, ali da to ne izjavljuju javno zbog toga što se na taj način dolazi pod lupu društva.


Oliver Deker: Jasno uočavamo da je društvo polarizovano

Posledice po demokratski poredak

Ovakav razvoj mogao bi da bude opasan po demokratiju u Nemačkoj, smatra Deker. Čak i ako 90 odsto ljudi smatra da je demokratija dobra – oni u stvari pod time podrazumevaju nešto drugo: „U velikom delu stanovništva prevladava mišljenje da je demokratija nešto kao diktatura većine.“

Oni veruju da se prava pojedinca ili grupe mogu ukinuti, ako većina smatra da je to ispravno. A ako za to bude bilo i parlamentarne većine, onda bi demokratskim putem – dakle preko izabranih poslanika – sama demokratija mogla biti ugrožena, smatra Deker.



Desničari su u AfD-u pronašli formu izražavanja

Rezultati studije su takođe pokazali da osam odsto ispitanih smatra da je diktatura, pod određenim uslovima, bolja forma državnog uređenja. Još 11 odsto njih želi vođu koji bi „čvrstom rukom zemlju poveo ka blagostanju“. Posebno visok procenat onih koji mrze strance (55%) i koji su protiv demokratskog uređenja države (13,2%) uočava se među biračima Alternative za Nemačku (AfD). To znači da su „birači sa potpuno desničarskim pogledom na svet u AfD-u pronašli svoj politički izraz“. Ali mržnja prema strancima je i među biračima demohrišćana (CDU/CSU), socijaldemokrata (SPD) i liberala (FDP) sa 20 procenata relativno visoka.

Na kraju, Deker ukazuje i na pozitivne rezultate studije: „Mogli bismo da kažemo da je 30 odsto građana decidno slobodnog i demokratskog stava. To možda ne zvuči kao da je mnogo, ali to su ipak ljudi koji su spremni da se zauzmu za demokratske vrednosti i da prihvate pozicije drugih. Pri tom, činjenica je da je jedan veliki deo Nemaca ambivalentan prema demokratiji, što ne znači da su automatski autoritarni. Nažalost, s druge strane postoji 40 odsto ljudi koji bi podržali autoritarno društveno uređenje. Zbog toga danas tako jasno uočavamo da je društvo polarizovano.“
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Nov 09, 2018 5:17 pm

Smile Sramota me je i 80 godina kasnije

Osamdeset godina nakon pogroma nad Jevrejima 9. novembra 1938, svi Nemci mogu da se zapitaju: kako je zapravo moja porodica na to reagovala? Kolega Feliks Štajner daje veoma lični osvrt.


Sinagoga u Gernsbahu 10. novembra 1938.

Moj otac je bio hodajući leksikon lokalne istorije. I umeo je da priča zaista uzbudljivo. To što znam o svojoj domovini i poreklu, naučio sam od njega.


Moj otac, prvog dana škole 1938.

Više puta mi je pričao kako je on doživeo 10. novembar 1938. godine. U varošici, u južnoj Nemačkoj, u kojoj sam odrastao, progon Jevreja nije počeo 9. novembra uveče, već početkom popodneva sledećeg dana. Moj otac je tada išao u prvi razred osnovne škole. Po završetku nastave, učitelj je deci savetovao da na putu kući bolje zaobiđu sinagogu i jevrejske kuće, jer bi tamo moglo da bude opasno.

Naravno da su moj otac i njegovi prijatelji – tipično za šestogodišnjake ili sedmogodišnjake – brižan savet učitelja shvatili kao direktan izazov i odlučili da vide šta bi tako opasno moglo da se dogodi u malom mestašcu usred bela dana. Naišli su na sinagogu koja je bila u plamenu, a nije bilo vatrogasaca da gase požar. Videli su razbijene izloge i opustošene radnje čiji su vlasnici bili Jevreji. I videli su kako se kroz prozor jednog jevrejskog stana na prvom spratu, na ulicu bacaju sve stvari koje su se nalazile u stanu.


Feliks Štajner, urednik DW

Šta je s roditeljima mojih roditelja?

To što se tada dešavalo u varošici u kojoj je živelo oko trideset jevrejskih stanovnika, u međuvremenu je dokumetovano i o tome se može čitati. Ali ono što bih svog oca još rado pitao jeste, kako su moji baka i deda reagovali kada su od oca čuli šta se toga dana dešavalo u gradu. Da li su pokušali da mu objasne to što je iz današnjeg ugla neobjašnjivo. Kako su komentarisali to da su tri stotine metara od naše kuće žene i deca ulazili u tuđe kuće i lomili sve što je bilo pred njima. Naime, jevrejski muškarci su već u jutarnjim satima 10. novembra bili uhapšeni i specijalnim vozom prebačeni i koncentracioni logor Dahau.

Da budem iskren sam sa samim sobom – bolje da ne znam. Ne moram ni da pitam, jer odgovore u principu znam. Ne – moji baka i deda nisu bili ubeđeni nacisti, to znam sigurno. Ali su okretali glavu i ćutali, poput miliona drugih Nemaca. Roditelji četvoro male dece retko kada budu heroji i mučenici. A to da je koncentracioni logor Dahau postojao i šta se u njemu dešavalo su znali, otkako su 1933. godine gradonačelnik i više socijaldemokratskih odbornika nedeljama bili hapšeni. Uostalom radilo se o Jevrejima – kakve veze mi kao katolici imamo sa njima? Zar zbog toga nešto rizikovati?


Emanuel Drajfus, Braća Baer i prodavnica Emila Nahmana: jevrejske radnje u Gernsbahu

Sistematsko izopštenje i obespravljenje Jevreja nije počelo u novembru 1938. godine. Već nekoliko sedmica nakon što je Hitler preuzeo vlast, na jevrejske radnje počele su da se lepe poruke „Ne kupujte kod Jevreja“. Otpuštani su jevrejski službenici – poput lekara, advokata i novinara. Dobili su zabranu rada. Na to su kasnije došli rasni, Nirnberški zakoni, oduzimanje imovine i mnogo toga još. Deveti i deseti novembar 1938. godine – to je bio prelaz na otvoreni teror pred očima čitavog naroda. I moja porodica je to ćuteći posmatrala. To me uznemirava i zbog toga me je sramota. I osamdeset godina kasnije.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Nov 09, 2018 5:20 pm

Smile Uskoro sporazum o primirju?

Još od proleća održavaju se protesti i dolazi do sukoba na ogradi između Pojasa Gaze i Izraela. Počelo je kao protest običnih ljudi, a postalo je instrument Hamasa. Ipak, uskoro bi moglo da dođe do dugoročnog primirja.



Abdalah el Zatari sedi pred svojom kućom u centru Pojasa Gaze. Pogled mu je prazan. Pruža mi ruku, ali ipak deluje kao da je negde daleko. Abdalah gleda na malo polje na drugoj strani ulice, a potom mi priča šta se dogodilo pre sedam dana. Priča o svom sinu: „Mohamed je tog dana radio sa mnom na polju. Onda su došli njegovi prijatelji i oni su se mopedom odvezli u pravcu Gaze. Hteli su da postave mreže da ulove ptice. Kasnije su ljudi došli k meni i rekli mi da su tri mladića pogodile bespilotne letelice i da su ubijeni. Tako sam saznao o tome.“

Mohamed el Zatari imao je samo 14 godina. Poginuo je u blizini žičane ograde prema Izraelu, na oko 800 metara od svoje kuće. Njegova dva prijatelja koji su takođe ubijeni u napadu izraelskih bespilotnih letelica, bili su isto tako mladi. Izraelska vojska saopštila je da su se mladići približili žici i da je postojala sumnja će pokušati da tu postave eksploziv. Mohamedov otac Abdalah smatra da je to glupost.

Samo da se spreči rat

Proteklih meseci više od 200 Palestinaca ubijeno je u napadima izraelske vojske – većina pogocima iz snajpera tokom masovnih protesta pored ograde prema Izraelu. Masa je neprestano pokušavala da juriša na ogradu. Palestinci su ubili jednog izraelskog vojnika. Militantne palestinske grupe više puta su ispalile rakete na Izrael.

Palestinski Hamas, koji kontroliše ceo Pojas Gaze, i Izrael, konstantno su bili na ivici novog rata, kaže Matijas Pmale, šef Agencije UN za izbeglice u Pojasu Gaze UNRWA. „U ovom trenutku zaista je reč samo o tome da se spreči rat, da se spreči još jedan rat. Samo tokom poslednja dva meseca četiri-pet puta smo bili blizu, vrlo, vrlo blizu toga. A trenutno izgleda kao da zaista nema interesa ni na izraelskoj strani ni ovde da se krene u rat. To je već dobar znak“, kaže Šmale.

Izrael i Hamas se očigledno nalaze pred sporazumom o primirju uz posredovanje Egipta. Izraelski i arapski mediji već izveštavaju o mogućem sadržaju ugovora. Da bi se zaustavili masovni protesti koje organizuje Hamas, i okončalo nasilje, trebalo bi da bude olabavljena blokada Pojasa Gaze od strane Izraela i Egipta, i ubrza izgradnja infrastrukture za dva miliona stanovnika.

Sporazum Hamas-Fatah preduslov

Centar grada Gaze. Džamal (24) na jednom malom štandu prodaje kafu, čaj i cigarete. Posao ide loše. Ekonomija u Pojasu Gaze je na kolenima, jer su prelazi ka Izraelu i Egiptu zatvoreni. „Svi žele da odu. I ja bih rado, kada bih mogao. Ali ako se situacija poboljša, mnogi će drugačije razmišljati.“

Džamal veruje da će ovaj put sve biti u redu sa dugoročnim sporazumom između Izraela i Hamasa. Tako bi mogli da se poboljšaju životni uslovi. Direktor UNRWA Matijas Šmale veruje u to. Kže da je snabdevanje strujom već poboljšano. Umesto četiri sata dnevno, struje sada u proseku ima od osam do deset sati. Snabdevanje strujom i pitkom vodom bi, nakon postizanja sporazuma, moralo da bude poboljšano, smatra Šmale. Nakon toga na red dolazi ekonomija: „Kod nezaposlenosti iznad 50 odsto, a koja je među mladim ljudima i ženama još veća, mora se nešto učiniti. Mora se pokrenuti politički proces“, kaže Šmale.

Do sada je dogovor između međusobno suprotstavljenih palestinskih grupa – Hamasa i Fataha – bio postavljen kao preduslov za sporazum između Izraela i Hamasa. Ipak, s obzirom na to da Fatah i Hamas nisu mogli da se dogovore – napretka nema. Sada su UN i Egipat kao posrednici očigledno predložili drugi put. Tako bi bar moglo da se dođe do stabilnog primirja. Ipak pregovori i dalje traju.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sub Nov 10, 2018 5:24 pm

Smile Kako nastaju karavani migranata?

SAD su krajnji cilj izbegličkog karavana koja se trenutno kreće kroz Meksiko. Kome je uopšte u interesu da ljudi beže iz svojih zemalja? Oko tog pitanja šire se razne teorije. Šta je istina, a šta nije?



I u SAD i u zemljama Centralne Amerike vodi se bitka oko interpretacije i smisla najnovijeg „karavana“ migranata koji je u međuvremenu stigao u Meksiko i kreće se dalje, ka severu. Neki mobilizaciju oko 9.000 ljudi iz Hondurasa, Salvadora i Gvatemale opisuju kao „neprirodni“ fenomen, koji forsiraju savez autokratskih vladara Latinske Amerike i moćne ekonomske grupe – kako bi naškodili američkom predsedniku Donaldu Trampu uoči (u međuvremenu održanih) izbora za Kongres.

Nikaragva i Venecuela se optužuju da sponzorišu taj karavan, kako bi skrenuli medijsku pažnju sa situacije u njihovim zemljama. I jedna i druga država je u fokusu svetske javnosti zbog sistematskog kršenja ljudskih prava. Vlada Hondurasa nedavno je optužila opozicionu stranku LIBRE da je „marioneta“ venecuelanskog državnog šefa Nicolasa Madura, i da je „nagovorila“ više od 3.000 svojih očajnih zemljaka na migraciju. Honduras i Gvatemala najavili su istragu kako bi kaznili „pokrovitelje“ karavana migranata.

Instrumentalizovani migranti

„Međunarodno pravo ne predviđa sankcije za one koji pomažu migrantima“, kaže Frank Volf iz Instituta za istraživanja migracija i interkulturalne studije (IMIS) iz Osnabrika. „Države mogu da kazne aktere, ukoliko oni tu pomoć kategorizuju kao ratna ili kriminalna delovanja. Međunarodni sporazumi obavezuju sve zemlje da svojim građanima u svakom trenutku omoguće i napuštanje teritorija te zemlje. Dok na jednoj strani nijedna država nema dužnost da zaustavi migrante koji prelaze preko njene teritorije, isto tako na drugoj strani nijedna zemlja nije dužna da prihvati migrante. Taj pravni vakuum migrante dovodi u tešku situaciju“, ocenjuje Volf.

Migrantski karavani se instrumentalizuju sa svih strana, dodaje stručnjak iz Osnabrika. Pritom su se oni, kako kaže, formirali spontano i vremenom su rasli, jer se ljudi na opasnom putu ka severu jednostavno osećaju bezbednije u većim grupama. Tu veliku ulogu igraju i društvene mreže.

„Osim toga ne sanjaju baš svi ti migranti o životu u SAD. Aktuelna migrantska kretanja rastu i opadaju na dnevnoj bazi, zato što im se svaki dan ili priključe stotine novih ljudi, ili isto toliko napuste grupu“, kaže Volf.

„Socijalni procesi koji nisu novitet“

„Fuzije te vrste su manifestacije socijalnih procesa koji nisu novi“, objašnjava Ginter Majhold, zamenik berlinske direktora fondacije „Nauka i politika“. Ovoga puta karavani su se preklopili s izborima u SAD koji su važni za Trampa, naglašava Majhold, kao i s tim da je dužnost predsednika u Meksiku preuzeo progresivni Andres Manuel Lopez Obrador. Šefovi vlada u Venecueli i Nikaragvi, Nikolas Maduro i Danijel Ortega, možda smatraju a su karavani „dobrodošla packa“ za Belu kuću, ali prema Majholdovom mišljenju ni jedna ni druga zemlja nisu podstakle formiranje tih karavana.


Migranti iz Hondurasa na putu ka SAD

„Ne iznenađuje me to što toliko mnogo stanovnika Hondurasa, Salvadora i Gvatemale okreće leđa svojim domovinama. Rekao bih da oni na taj način poručuju da ne veruju u mogućnost promene stanja izlaskom na izbore“, kaže Ginter Majhold i navodi razloge koji teraju ljude iz Latinske Amerike u egzodus: nedostatak posla, slabe šanse za obrazovanje, javni sektor, pogoršanje socijalnog položaja, siromaštvo i visoka verovatnoća da neko postane žrtva kriminalnih bandi, političkog ili polno orijentisanog nasilja.

Brojne opasnosti na putu ka severu

„Ne iznenađuje me ni to što ima mnogo aktivista i nevladinih organizacija koji pomažu migrantima na njihovom opasnom putu kroz Centralnu Ameriku i Meksiko“, dodaje Majhold. Frank Volf se slaže s tim mišljenjem: „Karavani nisu nekakva centralizovana stvar, ali deluju poput magneta za mnoge ljude iz Centralne Amerike, jer pružaju osećaj sigurnosti. Žene, mladi i deca najviše profitiraju od zajedništva u jednom karavanu.“

„Karavan sigurno neće kao monolitna grupa doći do granice SAD, kao što to zamišljaju Tramp i njegove pristalice“, smatra Volf. On očekuje da će karavan pre toga podeliti na manje grupe i duž propusne granice između Meksika i SAD pokušati da pređe na drugu stranu. Samo tako, smatra naš sagovornik, migranti imaju šansu da uđu u SAD – a to i oni sami znaju. „Upravo to je ono što oni i čine poslednjih pet-šest godina“, dodaje Ginter Majhold.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sub Nov 10, 2018 5:31 pm

Smile Šta bi rekao Frojd?

Karikatura Predraga Koraksića Koraksa na naslovnoj strani "Danasa" izazvala je oštre rekacije Ministarstva kulture i informisanja, ali i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, iako ga na spornoj karikaturi - nema.



Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke (SNS), Aleksandar Martinović je u utorak (6.11) u Skupštini Srbije izjavio da "Danas" vodi "harangu protiv SNS-a i nedužnih ljudi" i da je tako nešto "nezabeleženo od vremena Gebelsa i Adolfa Hitlera". Njegov zamenik Vladimir Orlić je taj list nazvao "Danasoid", a njegove novinare - sramotom za srpsko novinarstvo.

Tri dana kasnije, u petak (9.11) "Danas" je na naslovnoj strani objavio karikaturu Predraga Koraksića Koraksa na kojoj Martinovića i Orlića u naručju drže - Adolf Hitler i ministar propagande u nacističkoj Nemačkoj, Jozef Gebels.

Tekst "Kroz usta Martinovića govori predsednik Vučić", ispod kojeg je objavljena sporna karikatura, predstavlja reakcije na Martinovićeve i Orlićeve reči, a naslov je deo izjave jednog od osnivača opozicionog Saveza za Srbiju, Dragana Đilasa. "Za sve ono što oni rade drugim ljudima, optužuju da ti ljudi rade njima. I nikada nemojte zaboraviti da sve što kažu raznorazni Martinovići, Rističevici… to u svari kroz njih govori Aleksandar Vučić, rekao je Đilas za "Danas".

Usledila je oštra reakcija Ministarstva kulture i informisanja - istog onog koje nije reagovalo na nedavnu naslovnu stranu "Ilustrovane politike" na kojoj se uz naslov "Psi su pušteni" vidi razjareni pas, a u pozadini naslovne strane lista "Danas", i nedeljnika "NIN" i "Vreme".

Ministarstvo kulture i informisanja je navelo da su naslovna strana "Danasa" i Koraksićeva karikatura, "krajnje neprimereni jer direktno ili indirektno stavljaju u neprihvatljiv i moralno nedopustiv kontekst " Aleksandra Vučića, kao i Aleksandra Martinovića i Vladimira Orlića"sa najvećim ratnim zločincima Drugog svetskog rata". Kada je reč o naslovnim stranama, karikatirama i satiri, neophodno je imati "meru i dostojanstvo", kažu iz Ministarstva i dodaju da ovog puta "Danas" to nije - ispoštovao.

Karikaturu osuđuju samo totalitarne ideologije

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) ocenili su da je saopštenje Ministarstva "besramno", da podseća na "najgora totalitaristička društva" i da ministar Vladan Vukosavljević i državni sekretar Aleksandar Gajović treba "hitno" da budu smenjeni. "Ukoliko ministar i državni sekretar ne budu smenjeni, biće to znak da Srbija ulazi u novu, još suroviju fazu obračuna sa medijskim slobodama", naveli su NUNS i NDNV.

Reagovalo je i Udruženje novinara Srbije koje je Ministarstvo podsetilo da je karikatura satirični novinarski žanr i dodalo da mogu da je osude "јеdino totalitarne ideologije i pojedinci koji ne razumeju ovaj vid novinarskog izražavanja”. UNS je ocenio i da Pokrajinska vlada (koja je u međuvremenu od „Danasa" zatražila izvinjenje za „ovaj sraman čin") treba da se umesto tog lista izvini javnosti - zbog nerazumevanja satire, karikature i „demokratije u Srbiji".


Nedim Sejdinović

Glavni i odgovorni urednik portala Autonomija i predsednik NDNV Nedim Sejdinović naslovnu stranu "Danasa" vidi kao adekvatan odgovor na pritiske kojima su izloženi novinari i profesionalni mediji u Srbiji.

"Sastavni deo tog pritiska je i haranga koju poslanici SNS-a u parlamentu vode protiv kritičkog mišljenja. Posebno je neobično da su visoki državni dužnosnici reagovali na karikaturu, što samo govori o totalitarnoj svesti koja bi silom jurišala i na šalu, kako se to inače radi jedino u nedemokratskim, diktatorskim uređenjima", rekao je Sejdinović za DW.

Karikature, humoreske i satire posebno zaštićen žanr

On je podsetio da su karikature, humoreske i satire "posebno zaštićen žanr" ne samo "kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava nego i našim legislativnim Okvirom".

"Tu se ne ulazi samo u sferu slobode medija, nego i u oblast slobode umetničkog izražavanja, koja je takođe ustavna kategorija. Ovakvu žestoku reakciju države vidim kao, pod jedan, najavu još surovijih vremena i žestokog obračuna sa svakom vrstom kritike.Takođe, i kao svesnu proizvodnju moralne panike za potrebe svog glasačkog tela i međunarodne zajednice. Ovo je pokušaj da se zločinac pretvori u žrtvu, što je inače odavno manir radikalske i totalitarne svesti", navodi Sejdinović.

Povezan sa Hitlerom?

Vučić je tokom boravka u Briselu, odgovarajući na pitanje agencije Tanjug kako reaguje na "karikaturu na kojoj je povezan s Hitlerom" i da kroz usta Aleksandra Martinovića zapravo govori on , rekao da i ne zna šta je izjavio Martinović, ali je ipak dodao : "A ja Hitler? A meni hitlerovci pobili celu familiju. Ali, dobro, šta ćete, to je demokratija u Srbiji". Dodao je ipak da Danas – neće tužiti.

Nametnulo se pitanje odakle - njemu ili Tanjugu ideja da je povezan sa Hitlerom.

"To što se prepoznao na naslovnoj stranici u liku Hitlera, mada ga niko sa Hitlerom nije poistovetio je još jedan dokaz da on nije u mogućnosti da govori istinu. On i njegovi mediji jednostavno to ne znaju. A možda bi i Frojd imao šta tu da kaže", ocenjuje Nedim Sejdinović.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sub Nov 10, 2018 5:37 pm

Smile Da li je ova zemlja na putu ka vojnoj diktaturi?

Od 1. januara na čelo Brazila dolazi Žair Mesias Bolsonaro, bivši pripadnik vojske. U Kongresu raste podrška "vojnoj frakciji" a u narodu se širi strah od "vojne diktature".



Budući predsednik Brazila Žair Mesias Bolsonaro je bivši pripadnik desantno-padobranskih jedinica. Njegov zamenik Hamilton Murao je penzionisani general. Polovina kabineta buduće brazilske vlade mogla bi da se sastoji od bivših pripadnika vojske. Stoga je posmatrači nazivaju "vojna vlada".

Budući ministar odbrane - takođe bivši general - to negira. "To nema nikakve veze sa vojnom vladom. Niko ovde ne pomišlja na vojnu intervenciju niti na autoritarizam", kaže Augusto Heleno za list "O Globo": "Angažuju se sposobni ljudi čiji je kvalitet zemlja dugo previđala. Malo je ljudi koji poznaju Brazil tako dobro kao mi. Razum nalaže da iskoristimo znanje stečeno u vojsci."

Odbrana diktature

Sredinom 80-ih Brazil se, nakon 21 godine diktature, vratio demokratiji. Od tada su svi kabineti isticali vrednost civilnog karaktera vlade. Vojska je bila podređena Ministarstvu odbrane, na čijem je čelu bilo civilno lice. Izbornom pobedom Bolsonara vojska je na svim društvenim poljima izbila na prvo mesto. Njegova poruka glasi: suzbiti trostruku krizu, koja se ogleda u ekonomskom padu, eskalaciji nasilja i rastućoj korupciji, koju je izazvala partijska demokratija svojim igrama oko podele funkcija i vlasti .

Od ulaska u politiku devedesetih godina Bolsonaro brani diktaturu i one koji su sprovodili torturu - za njega su oni heroji hladnog rata. Suočavanja sa prošlošću i vojnom diktaturom nije bilo i zato je ona ponovo društveno-prihvatljiva, rezimira politikolog Oliver Stuenkel iz Fondacije Getulio Vargas u Sao Paolu. "Na vojsku se sada gleda kao na garanta reda".

Prema ispitivanju javnog mnjenja koje je sproveo institut Datafolha u junu ove godine, 78 odsto Brazilaca ima poverenje u vojsku. Vrhovni sud, međutim, uživa poverenje 57 odsto stanovnika a Kongres i političke partije uživaju poverenje svega 31 procenat građana zemlje.

"Deo društva je stalno želeo povratak u prošlost koja je predstavljena kao slavna i taj osećaj se mešao sa odbacivanjem Radničke partije PT i antikorupcionog pokreta. Sve to dovelo je do eksplozivne mešavine koja je rezultirala izborom Bolsonara" kaže policijski oficir Robson Rodriges da Silva. Za ovakvo stanje u zemlji Bolsonaro je okrivio levo orijentisanu Radničku partiju i njenog osnivača Lula da Silvu, koji je od 2003. do 2010. bio predsednik Brazila.

Vojska i moral

Ovo je i kriza morala, kaže Bolsonaro: nema poštovanja prema institucijama, nema ljubavi prema domovini i tradicionalnim porodičnim vrednostima. I upravo zato se vojska oseća pozvana da nešto uradi: broj državnih škola, koje vode vojnici i policajci, naglo raste.


Vojni puč u Brazilu, 1.april 1964.

Još uvek te škole predstavljaju jedan posto obrazovnih ustanova. Ali, kako kaže Bolsonaro, one trebaju da budu uzor za društvo. U svim školama treba da se uvedu predmeti: etika i građansko obrazovanje a istorijske udžbenike bi trebalo preraditi, kako bi se u vezi sa preuzimanjem vlasti 1964 uneo stav koji zastupa vojska. Predsednik Vrhovnog suda Dias Tofoli je pre nekoliko sedmica izjavio da umesto puča više voli da koristi formulaciju "Pokret iz 1964". Učenici u Brazilu bi uskoro mogli da slede ovaj primer.

Mnogi vojnici vide sebe kao spasitelje domovine, kaže policijski oficir Rodriges: "Oni imaju mesijansku viziju i smatraju se zaštitnicima i spasiteljima društva. Drugi su hteli da umesto stranaka zastupaju ekonomske interese, pre svega industrije oružja. Oni smatraju da je sada došao momenat da zaposednu državni aparat."

Ove grupacije imaju jaču podršku i u Kongresu. Blok poslanika pod nazivom Bancada da bala, koji ima radikalne poglede po pitanju unutrašnje bezbednosti, je po procenama Političkog instituta sindikata DIAP od 35 nakon izbora porastao na 61-og člana. U Senatu je Bancada doživela svoj politički debi jer je predstavljena sa 15 senatora, među kojima je i Bolsonarov sin Flavio.

Članovi ovog bloka žele da legalizuju naoružavanje građana. Za likvidaciju bandi od strane vojske i policije žele da uvedu regulativu o nekažnjavanju. "Ovaj strogi politički kurs je popularan ali bi mogao imati katastrofalne posledice", upozorava Robson Rodrigez. Kao komandant jedinica za red i mir (UPP) koje operišu u favelama Rio de Žaneira, on je naučio da više nasilja nije rešenje problema. "Ovo je glupa militarizacija, koja nije praćena obukom policije niti ulaganjem u siromašne slojeve društva. "

Privilegije za vojsku i policiju

Naredna kriza preti reformi penzionog sistema. S obzirom na rekordni deficit u Penzionom osiguranju, ministar privrede Paulo Guedes bi hteo da smanji izdatke za službenike u vojsci. Defizit po glavi vojnih penzionera je 16 puta veći nego kod normalno osiguranih službenika. Bolsonaro je u ponedeljak odstupio od ove namere i izjavio da će policajci i vojska biti izuzeti.


Demonstracije protiv Bolsonara, 29.09.2018.

Uznemirenost raste i u stanovništvu. Nakon što je institut za istraživanje javnog mnjenja Datafolha ovoga leta objavio kako je zabeleženo rekordno poverenje u vojsku (78 procenata), najnoviji podaci iz oktobra pokazuju da polovina stanovništva strahuje od vojne diktature. 31 odsto njih veruje da je rizik od preuzimanja vlasti od strane vojske trenutno posebno visok.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Nov 11, 2018 6:02 pm

Smile Voleti Trampa,voleti Ameriku

Iza gađenja na Donalda Trampa u Zapadnoj Evropi krije se duboki antiamerikanizam. U Istočnoj Evropi, Tramp ima bolju prođu – jer tamo na SAD gledaju pozitivnije.



Kada Donald Tramp nešto kaže, to je često šokantno, vulgarno, i tačno - kaže konzervativni američki publicista Taker Karlson. On je to osetio na sopstvenoj koži kada je izneo jednu posprdnu primedbu na račun Trampove kose. Predsednik je odgovorio: Karlsonova kosa je zaista bolja od njegove, ali on, Tramp, ima više seksa (slobodan prevod originalnog: I get more pussy) Kako tako nešto može da se kaže, čudio se Karlson, ali je priznao da je Tramp bio u pravu. Kod nas u Istočnoj i Srednjoj Evropi takve stvari se izgovaraju kao dobar dan, a i naši političari umeju da budu sasvim neotesani.

Na primer, češki predsednik Miloš Zeman ("Smrt apstinentima i vegetarijancima") koji je jednom rekao da ekološke aktiviste treba "spaliti, na njih urinirati pa ih onda usoliti". Ili jaki čovek Poljske Jaroslav Kačinjski koji je migrante nazvao nosiocima "parazita i protozoa".

To je možda razlog što je Tramp u nas bolje prihvaćen nego u Nemaca. Mi volimo provokaciju, muškarce koji imaju muda i jasno se izražavaju, a ako su grubi - utoliko bolje. No, to što Trampa u Istočnoj EU bolje prihvataju nego u zapadnoj EU nije tako samo zbog Trampovog stila. Na Istoku ga vole jer vole Ameriku. U staroj EU Ameriku u principu vole malo manje, iako tamo sebe - neobično - smatraju "Zapadom".

A Zapad, to znamo mi na Istoku, jesu Amerika i Engleska. Samo te dve zemlje su spremne da se u slučaju nužde i bore za slobodu. Ostatak je birokratijom i regulatorskim fetišizmom opsednuta, u slučaju nužde kukavna, kontinentalna Evropa, čije intelektualne elite bi mnogo volele da su uspele da spreče bivšeg predsednika SAD Ronalda Regana da pobedi u Hladnom ratu.

Skepsa prema SAD koja je prisutna u Zapadnoj Evropi (i u Nemaca) je - merljiva. na primer, u Nemačkoj, prema anketi istraživačkog instituta Pju, samo 30 odsto Nemaca i 38 odsto Francuza gaji pozitivnu sliku SAD. Ali zato takvu sliku imaju 70 odsto Poljaka i 63 odsto Mađara. Stvar kreće ka šizofreniji kada pogledamo kakva im je slika Kine. Za 54 odsto Nemaca, ta slika je pozitivna.

Na komunističku, diktatorsku Kinu se gleda pozitvnije nego na demokratske SAD. U Poljskoj i Mađarskoj je obrnuto. Ipak, 58 odsto Nemaca bi htelo da SAD budu vodeća svetska sila (a 19 odsto bi radije da to bude Kina). U Poljskoj, 68 odsto ispitanih bi htelo da SAD budu vodeća sila, a samo šest odsto - da to bude Kina.

Tako se poneko ovde u Istočnoj Srednjoj Evropi zapita: šta se to dešava u glavama Nemaca? Kod nas su slika Amerike i mišljenje o Trampu - dve različite stvari. Kod Nemaca i uopšte u Zapadnoj Evropi - ne. Poverenje u Trampa je na istoku Evrope (oko 35 odsto) veće nego na Zapadu (10 odsto) ali je i kod nas ograničeno, koliko god se mnogima dopada kada on zasuče rukave. Prema studiji Pju je i Barak Obama kod nas bio kredibilniji. Ali, pozitivna slika SAD se nije promenila i kada je kredibilnost Trampa u očima nas "stočnjaka" opala. Na Zapadu je drukčije. Tamo su SAD za vreme predsednika Buša Mlađeg bile loše, za vreme Obame - odlične, a sa Trampom na čelu su ponovo za osudu.

Iz toga se da zaključiti da mi na Istoku realističnije razmišljamo.

Trampov stil? - To je pravi karakter. Mi volimo karakter. Njegov stav o migraciji? Mi na to gledamo na isti način. Njegova politika "Amerike na prvom mestu"? I kod nas je tako - Orban kaže: "Mađarska na prvom mestu" a u Varšavi kažu "Poljska na prvom mestu." Ali, pošto ni Mađarska ni Poljska nisu Amerika, to znači i da Trampu ne treba verovati - njemu nije do našeg dobra, već do dobra Amerikanaca. A nama nije do njegovog dobra, već do našeg. To je normalno i iskreno.


Boris Kalnoki

Pitanje koje se postavlja u Srednjoj Istočnoj Evropi (a očigledno ne i u Zapadnoj Evropi) glasi: gde se naši interesi poklapaju, a gde ne? Trampov trgovinski rat protiv EU? Šteti nam, jer i mi smo u EU. Političko slabljenje EU? To može da nam pomogne, jer nas Zapadni Evropljani primoravaju na postupke koje odbacujemo. Valja se, dakle, braniti tamo gde nas Tramp i SAD ugrožavaju, biti dobar s njim tao gde nam donosi nešto pozitivno; dakle, treba tražiti pragmatične kompromise.

Nešto temeljitije Tramp zastupa ideju da bi SAD trebalo da ostanu najmoćnija zemlja sveta. Make America great again! To je najjača garantija naše bezbednosti koju možemo zamisliti. Amerika koja više neće da dominira jeste Amerika koja više ne može da nas štiti. Kada zagusti, sigurno nas neće braniti Nemci, a ni Francuzi. Na primer, od Rusa. A i sa njima rado poslujemo dokle god nas ne ugrožavaju.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Nov 11, 2018 6:09 pm

Smile Kina – dvostruki dobitnik u Hrvatskoj

I nemačke novinare interesuje otvaranje prvog hrvatskog turističkog biroa u Kini. Ali i velike kineske investicije u Hrvatskoj. Jer to je i političko pitanje u Evropskoj uniji.



Na kineskoj televiziji je Hrvatska već hit: oko 300 miliona Kineza je u decembru 2017. gledalo emisiju popularne informativne serije Tian Tian Xing Shang koja je kompletno bila posvećena Hrvatskoj. Devedesetominutnu emisiju producirala je kineska državna televizija „Hunan TV", a u njoj su glavni grad Zagreb, ali i Dubrovnik odakle je bilo najviše priloga, prikazani u najlepšem svetlu.

Uz snimke iz Hrvatske, u emisiji se odgovaralo i na važna pitanja, na primer da li je Hrvatska sigurna zemlja za odmor i kako Kinezi da dobiju vizu za tu zemlju. Na kraju je bila i nagradna igra: nagrada je naravno bio put u Hrvatsku.

Iz Azije na Jadran

U odnosima između Kine i Hrvatske ništa se ne prepušta slučaju. Prošle nedelje je kineski premijer Li Kećijang primio svog hrvatskog kolegu Andreja Plenkovića u Velikoj dvorani naroda u Pekingu. Cilj tog susreta je bio unapređenje ekonomske i politička saradnju dveju zemalja. Nakon toga, hrvatski premijer otputovao je u Šangaj gde je u sklopu Međunarodnog trgovinskog sajma China International Import Expo, otvorio prvi hrvatski turistički biro u Kini. Plenković je otvaranje tog biroa u prostorima Hrvatske privredne komore nazvao „otvaranje prema Kini".

Otkako je i kineski srednji sloj otkrio ljubav za putovanjima, Kina je postala važan faktor u globalnom masovnom turizmu. Kinezi su 2017. godine potrošili oko 261 milijardu dolara na putovanja u inostranstvo, a i Hrvatska je sve popularnija. Prošle godine tu zemlju je posetilo 200.000 kineskih turista. U prvih deset meseci ove godine beleži se rast od preko 40 odsto u odnosu na prošlu godinu. Već sad su Kinezi četvrta po broju grupa turista u Hrvatskoj, a dolazi ih sve više. Ti gosti su posebno atraktivni, jer Kinezi rado putuju van glavne turističke sezone. To znači i da sušni turistički periodi postaju sve kraći.


Na zagrebačkom Dolcu hrvatski policajci u društvu svojih kolega iz Kine.

Kako Kinezima u Hrvatskoj ništa ne bi nedostajalo, ove godine su tamo poslati čak i kineski policajci i turistički vodiči koji govore kineski. Ali ne radi se samo o letovanjima. U najmlađoj članici Evropske unije se, od njenog pristupa, ekonomska situacija nije mnogo poboljšala. S druge strane, neprekidno raste razmena sa Kinom: 2017. se obim razmene povećao za 22,75 odsto, na 807 miliona evra.

Zato je Zagrebu veoma važno to što Peking o Hrvatskoj govori kao o „strateški važnom partneru" u inicijativi One Belt, One Road, ogromnom infrastrukturnom projektu koji je poznat i kao „Novi put svile". Jer to znači da Kina i dalje želi da ulaže u tu relativno malu zemlju. Kinezi planiraju da u Zadru podignu novu industrijsku zonu sa lukom i aerodromom, što bi trebalo da postane važna kapija za kinesku robu u Evropi. Roba istovarena u Zadru znatno bi skratila pomorski put brodova sa robom za Uniju, koji inače pristaju na Severnom moru. Razgovara se i o mreži brze železnice i o fudbalskom stadionu koji će koristiti energiju sunca.

Zabrinutost Brisela

Za Evropsku uniju, kineski angažman na istoku Europe osetljivo je pitanje. Na godišnjim sastancima grupe 16+1 – sledeći će biti održan u aprilu u Hrvatskoj – Peking sa zemljama iz centralne i istočne Evrope zajedno raspravlja o infrastrukturnim, tehnološkim, poljoprivrednim i turističkim projektima, neretko finansiranim kreditima kineskih banaka. Brisel ima razloga za zabrinutost da Kina tako, u toj ekonomskoj zavisnosti tih članica, sve više širi uticaj i u samoj Evropskoj uniji. Na primer, pre tri godine su upravo Grčka, Mađarska, Hrvatska i Slovenija blokirale zajednički stav Evropske unije o kineskim teritorijalnim pretenzijama na Južnom kineskom moru. U svakom slučaju, evropska sloga tako ne izgleda.

Istovremeno, te države i dalje ubiru milijarde iz fondova Evropske unije. Jedan od najvažnijih projekata koji simbolizuje razvoj Hrvatske je 2.374 metra dugačak most prema Pelješcu. O njemu se razmišlja već dugo, ali se uvek postavljalo pitanje: ko će to da plati. Iznosom od oko 350 miliona evra od ukupno 420 miliona evra troškova, Brisel sada doslovno želi da gradi mostove kako bi se južni krak Hrvatske spojio sa zemljom, bez da se mora preći u susednu Bosnu i Hercegovinu – i bez da se na taj način napušta i onda ponovo ulazi u Evropsku uniju.

Posao izgradnje mosta na kraju je dobila jedna kineska firma, što je novina za projekat koji 85 odsto finansira Evropska unija. Državna China Road and Bridge Corporation (CRBC) dala je bitno nižu ponudu od evropskih konkurenata i obećala da će most biti gotov šest meseci ranije. Austrijski koncern Strabag i konzorcijum italijanskog Astaldija i turskog Ictasa uložili su žalbu zbog nelojalne konkurencije i damping-cena. Ali kineska ambasada u Zagrebu smatra da je to „pozitivan signal" i za druge kineske investitore.

Ko će to zaista da radi?

Na kraju je ostalo samo obećanje da će Brisel dobro da pazi ko će da radi na tom mostu: hrvatski radnici ili će većina biti kineski gastarbajteri kakve ta zemlja često šalje na slične projekte u svetu. Jer kineskoj građevinskoj firmi već je dozvoljeno da sama odredi plate svojih kineskih radnika na gradilištu, iako se ono nalazi u Evropskoj uniji. To zapravo znači da se Kinezima zaista dozvoljava nepoštena tržišna prednost.

I u hrvatskom gradiću Komarni zabrinuti su da će ubrzo biti preplavljeni Kinezima: „To izgleda kao da tu želi da dođe grupa skupina vanzemaljaca", kaže nam gradonačelnik. Činjenica da i oni moraju da se naviknu na goste iz Kine – bili oni turisti ili radnici – izgleda da je deo velikog plana.

Jer na kraju će se svesti na to da će se i Hrvatska, baš kao i druge zemlje, toliko zadužiti, da će to morati da plati novcem koji će dobiti od – još više turista iz Kine. To možda zvuči kao win-win posao, ali oba dobitka su tu – kineska.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Nov 13, 2018 5:36 pm

Smile Od Vilsona do Trampa - spoljna politika SAD

Kada su SAD ušle u Prvi svetski rat, on je već bio odlučen. Tadašnji predsednik Vudro Vilson je pre sto godina postavio temelje liberalnog svetskog poretka pod vođstvom SAD - koji Tramp sada uništava.



Početkom januara 1918. američki predsednik Vudro Vilson stupio je pred oba doma američkog Kongresa i predstavio svoj plan od 14 tačaka. U tezama, koje su kasnije postale čuvene širom sveta, navedeni su američki ratni ciljevi u Evropi i na Bliskom istoku. Pre svega, skiciran je novi svetski poredak. Pri tome je glavna smernica trebalo biti pravo naroda na samoopredjeljenje. Ali, Vilsono je otišao još dalje: američki predsednik je zatražio slobodnu trgovinu, kraj tajne diplomatije i stvaranje Lige naroda.

Time se još 1918. godine prepoznaje skica liberalnog svetskog poretka, koji je pod američkim vođstvom izgrađen posle Drugog svetskog rata. Taj svetski poredak je uspeo da se nametne, jer mu je pristupalo sve više zemalja. Sada se čini da je ugrožen i to od strane aktuelnog američkog predsednika.

Distanciranje od noosećih stubova američke spoljne politike?

Donald Trump je solo igrač. U proteklih sto godina nijedan američki predsednik nije doveo u pitanje temelje američke spoljne politike kao 45. predsednik SAD.

Naravno da su u SAD oduvek postojale izolacionističke sile. I Vilson je na unutrašnjo-političkom planu doživeo poraz sa svojim konceptom međunarodnog mirovnog poretka. Međutim, njegov plan od 14 tačaka je odbaio izolacionistički orjentisani Kongres - a ne Bela kuća. Zbog toga se Vilson i dalje smatra pionirom američkog internacionalizma. Do kontroverznog ulaska u Prvi svetski rat, Sjedinjene Države su tradicionalno pokušavale da se ne mešaju u međunarodne sukobe, naročito u Evropi.

Vilson: spoljna politika zasnovana na saradnji

Vilson je iz užasa rata izvukao pouku da bi SAD trebalo da teže multilateralnoj spoljnoj politici zasnovanoj na saradnji. To jasno proizilazi iz često citiranog govora koji je održao 1917. prilikom ulaska u rat i u kojem je naglasio da se svet mora napraviti sigurnim za demokratiju.

Međutim, Vilson je često pogrešno citiran, u smislu da bi SAD trebalo da učine svet sigurnim za demokratiju. Mala ali značajna razlika. Jer, Vilson nije verovao da je SAD u stanju da to sama učini i da bi tako nešto moglo uspeti samo zajedničkim naporima, pod američkim vođstvom.

"Liga naroda" trebala je da obezbedi okvir za ovu politiku međunarodne saradnje. Vilson je želeo da stvori organizaciju koja bi delovala samo ako svi saglasni, u kojoj bi praktično svaka nacija imala pravo veta. Koliko je ta Vilsonova ideja bila kontroverzna, pokazuje činjenica da je Liga naroda postojala samo manje od tri decenije - i da joj Sjedinjene Države nikada nisu pristupile.

Tramp: unlateralne odluke

Tokom Trampovog mandata SAD su izašle iz brojnih sporazuma pod pokroviteljstvom UN i povukle se iz nekoliko agencija UN. Zbog svog nacionalističkog stava, Tramp se s pravom može smatrati kao Vilsonov antipod, kaže Džon Kuper, profesor na Univerzitetu u Viskonsinu: "On hoće da deluje sam, da se pokaže kao jak muškarac i donosi odluke kako mu se prohte".

"Vilson je mrzeo demagoge"

Još je prerano za procenu kako će se okončati Trampova konfrontacija sa politikom internacionalizma. Međutim, dve godine su Kuperu dovoljne da prosudi šta bi Vudro Vilson rekao za svog naslednika: "On bi Trampa posmatrao sa strahom i užasom. Vilson je oduvek mrzeo demagoge. I to je značajna razlika između predsednika, koji obeležavaju američku politiku od 1918. do 2018. Godine.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Nov 13, 2018 5:38 pm

Smile Konačni odlazak jednog strašila

Nakon sunovrata CSU u Bavarskoj šef te stranke Horst Zehofer rešio je da se sledeće godine povuče sa funkcija. Tako će se završiti jedna drama sa čovekom koji je hteo da uvek bude u pravu, komentariše Jens Turau.



Kakvi meseci za Horsta Zehofera (69) u Berlinu! Šef bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) i savezni ministar unutrašnjih poslova gonio je iz iskušenja u iskušenje i prijatelje i neprijatelje, i stručnjake i novinare. I to sve za samo nekoliko meseci koliko je proveo u Berlinu. Zbog nagomilanih događaja deluje da je Zehofer tamo već čitavu večnost.

Još je sredinom marta bio premijer u Minhenu, a onda je prešao u Berlin i ludilo je počelo. Beskrajne debate o izbegličkoj politici. Ultimatumi kancelarki. Pretnja ostavkom i povlačenje te pretnje u istom danu. I na kraju apsurdna svađa o šefu Službe za zaštitu ustavnog poretka Hans-Georgu Masenu kojeg je najpre unapredio, a onda ipak otpustio. To je dovelo saveznu koaliciju do ivice pucanja, sve zbog šefa jedne službe.

Uvek u centru dešavanja on, Horst Zehofer, ređajući bizarne nastupe tokom kojih je iznosio zaumne optužbe na račun onih koji više nisu ni razumeli šta priča. Zapravo na račun svih.

U suštini se uvek radilo o jednome: da Zehofer svima pokaže kako je u pravu. Još 2015. je oštro kritikovao relativno liberalnu izbegličku politiku kancelarke, ali mu to nije prošlo. On je pak podbadao i pleo intrige gde god je mogao, čak je na jednom kongresu CSU priredio dramolet kada je kancelarki sa bine držao lekcija kao da je šiparica.

Tamo kod kuće, u Minhenu, njegova CSU ga je prvo sledila u ovom opasnom slalomu sve dok – prekasno, usred izborne kampanje u Bavarskoj – nije shvatila da time tera birače od sebe. CSU je žestoko pala na izborima, ali ih je pregrmela jer ipak ostaje na vlasti, doduše u koaliciji. To je bio težak poraz za premijera Markusa Zedera, ali ujedno šansa da potera Horsta Zehofera sa mesta šefa stranke tako što će njega okriviti za poraz.

Sada je drami kraj – Horst Zehofer je rešio da se povuče tokom sledeće godine. Najpre sa čela partije, a onda i sa mesta saveznog ministra unutrašnjih poslova. Tako je, prenose izvori, rekao na sastanku partijskog vrha u Minhenu. Stranka će dobiti novog šefa već u januaru ili februaru.

Ipak on još neko vreme ostaje na čelu moćnog ministarstva u Berlinu. Očito je zašto još ostaje u gradu gde se ne oseća komotno – još bi da dokaže Angeli Merkel da je on, a ne ona, bio u pravu. Moguće da će ga ogorčenje proći tek kada i ako to dokaže. Šanse mu nisu loše jer Merkel trenutno nema snage da ga otera iz Vlade. Time bi njena ionako poljuljana Vlada odjezdila u sledeću krizu.

Pre mnogo godina je Zehofer još bio angažovani socijalni političar, verzirani ekspert za zdravstvenu politiku, ubeđeni konzervativac. Čvrsto ukotvljen u Bavarskoj i CSU. To je pluskvamperfekat. U poslednje vreme je nanosio samo štetu – i stranci, i zemlji, i političkoj kulturi. I sebi samom. To ima u sebi crtu lične tragedije.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Nov 13, 2018 5:42 pm

avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Nov 13, 2018 8:12 pm

Smile Angela Merkel: „Potrebna nam je evropska vojska

Nemačka kancelarka Angela Merkel je pred Evropskim parlamentom u Strazburu održala govor o stanju EU. Izložila je svoju viziju budućeg razvoja Unije i – njene vojske. Pojam oko kojeg se sve vrtelo glasi: „solidarnost“.



Kancelarka je, pozdravivši prisutne, najpre rekla da je ideja o evropskom ujedinjenu nekada nekima delovala kao previše odvažna. No, kamen-temeljac Evropske unije je ipak postavljen i sada „vi zastupate više od 500 miliona građana što je gotovo 7 odsto svetskog stanovništva. To pokazuje raznovrsnost u Evropi. Velika snaga nas Evropljana je u tome što se i pored te raznovrsnosti, uvek rukovodimo voljom za postizanje dogovora i kompromisa, i to je dosad uvek uspevalo na dobro zajednice.“

Merkelova je dodala da se u poslednjih 11 godina svet promenio i da je „evropska duša“ morala dosta da trpi: globalni politički i ekonomski izazovi su se razvijali sve brže, izbila je dužnička kriza, „a ni terorizam nas nije poštedeo; ratovi se vode samo na nekoliko sati letenja od nas, migracioni pokreti nas pogađaju i digitalni napredak brzim tempom menja naš život.“ Na kraju, i „sa Velikom Britanijom prvi put jedna zemlja napušta EU“, dodala je kancelarka, zahvalivši pregovaraču EU za „Bregzit“ Mišelu Barnijeu na trudu koji ulaže.

„Solidarnost je univerzalna vrednost“

„Zašto ovo pričam?“ – nastavila je kancelarka, uz napomenu da je sve manje uspešan onaj ko na globalnoj bini sam sprovodi svoje interese, i odgovor: „zato je važno da mi Evropljani budemo zajedno“, objasnivši da to zajedništvo treba shvatiti kao „poštovanje drugog i njegovih interesa. Tolerancija je duša Evrope, i interese i potrebe drugih moramo shvatiti kao sopstvene interese. To nas vodi u jezgro evropske solidarnosti koja se temelji na toleranciji.“ „Solidarnost je univerzalna vrednost“, rekla je dalje Merkelova, uz napomenu da je ona pretpostavka svakog funkcionalnog društva“, od porodice, preko sportskog kluba, pa sve do EU.

Nakon toga je „solidarnost“ postala najfrekventnija reč u kancelarkinom govoru. „Solidarnost je nepromenljiv deo evropskih ugovora i centralni deo našeg kanona vrednosti i evropske DNK“

Solidarnost, nastavila je Angela Merkel, uvek ide zajedno sa odgovornošću za zajednicu svih; onaj ko ugrožava principe pravne države u svojoj zemlji, ugrožava i principe pravne države „svih nas u Evropi“. „Evropa može da funkcioniše kao zajednica prava samo ako pravo važi podjednako za sve“.

Pojedine države-članice i time i građani EU u teški vremenima nisu sami. Ali i individualne nacionalne odluke uvek imaju odraza na čitavu zajednicu. „Onaj ko sam rešava probleme novim dugovima, dovodi u pitanje stabilnost evrozone“. Jer, kako je rekla, zajednička valuta može da funkcioniše samo ako svako u okviru postojećeg sistema odgovorno pristupi svojim obavezama. I ponovo: „Solidarnost je prevazilaženje nacionalnih egoizama.“ Tu je kancelarka samokritički primetila da se ni „Nemačka tu nije uvek držala primerno“, jer je, kako je dodala, 2015. godine Nemačkoj trebalo previše vremena da pitanje izbeglica postavi kao ono koje se tiče svih zemalja-članica EU, jer se radi o „zajedničkom evropskom zadatku“.

Evropska vojska kao dopuna NATO

Varirajući dalje pojam solidarnosti, Merkelova je rekla i da ona znači i delanje u sopstvenim interesima i da to nije u suprotnosti sa interesima svih članova zajednice.


Nemačka kancelarka pred poslanicima Evropskog parlamenta


Da bi pojasnila svoje teze, kancelarka se poslužila trojim primerima iz kojih se, kako smatra, vide prednosti EU kao zajednice. Prvo područje koje to pokazuje je spoljna i bezbednosna politika – tu „mi Evropljani bolje branimo svoje interese kada istupamo zajedno“, a „vremena u kojima smo se bezrezervno uzdali u druge su prošla. Ako želimo da preživimo kao zajednica moramo uzeti svoju sudbinu u svoje ruke“ (na ovom mestu su se pored aplauza čuli i glasni uzvici negodovanja). Tu se Angela Merkel založila za formiranje „zajedničke evropske armije“ koja bi svetu pokazala da „među evropskim zemljama više nikad neće biti rata“. Ta armija, prema njenim rečima, ne bi bila protiv NATO, već dopuna NATO, tako da „bismo u NATO mogli da budemo kao evropska armija i tu ne vidim nikakvu protivrečnost (aplauz i istovremeno vrlo glasni uzvici negodovanja na koje je govornica odgovorila: „Ne dam se ja iritirati, i ja dolazim iz parlamenta.“) Potom je rekla da je za zajednički evropski razvoj oružanih sistema, kao i za zajedničku politiku na planu izvoza oružja.

Drugo područje je uspešna privreda – „Ona je temelj naše snage – ako nismo ekonomski jaki, nećemo biti ni politički uticajni“. Tu je kancelarka pohvalila investicioni program predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera, 500 milijardi evra do 2020. godine, sa dosada investiranih 340 milijardi, naglasivši da joj je vrlo važno da „imamo stabilnu monetarnu uniju.“ Evropska unija radi i na stvaranju unije banaka, sistem odgovornosti i kontrole će biti prevencija i za nacionalne bankarske sisteme.

U pitanja privrede spadaju i inovacije. „Moramo prihvatiti da danas velike inovacije ne dolaze više samo iz Evrope, već i iz Azije i SAD. „Pitanje je kako ćemo sada u budućnost mi na kontinentu na kojem je izmišljen automobil“. Prema rečima kancelarke, instrumenti za inovacije postoje, mogućnosti za istraživanja takođe, bilo da se radi o kvantnim računarima ili veštačkoj inteligenciji.

„Ne smemo prokockati evropsku šansu“

Treće područje koje pokazuje značaj zajedništva EU jeste „izbeglištvo i migracija“ – „u tom pitanju Evropa nije tako jedinstvena kao što bih želela“. Napredak je po mišljenju govornice postignut, a „potrebna nam je evropska zaštita granica“. Merkelova je priznala da je „bilo lakomisleno napraviti Šengen a tek posle toga razmišljati o formiranju registra iz kojeg može da se vidi ko nam je došao a ko je otišao“. Na planu izbeglištva ona je ponovila svoj stav da se države-članice EU moraju odreći nekih nacionalnih nadležnosti.

„Evropa ne mora biti svuda“, bile su reči kojima je Markelova završila svoje izlaganje: „Nije svaki problem u Evropi problem za Evropu“. Ali, solidarnost je najvažnija – „Ne smemo prokockati evropsku šansu. To smo dužni prošlim i budućim generacijama.“
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 6 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu