Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 4 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 4 Gosta :: 2 Provajderi

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Vesti iz sveta astronomije...
Danas u 8:06 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Danas u 7:24 pm od Brave Heart

» DW - svetska scena i region Balkana
Danas u 6:41 pm od Brave Heart

» Filmske novosti...
Juče u 8:30 pm od Brave Heart

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 7:28 pm od Brave Heart

» Q
Sre Jan 16, 2019 10:34 pm od Mesrine

» Vesti iz sveta umetnosti
Uto Jan 15, 2019 6:23 pm od Brave Heart

» Vesti - književnost...
Pon Jan 14, 2019 7:14 pm od Brave Heart

» Životinje, ljudi i priroda u sinergiji..
Sre Jan 09, 2019 3:25 pm od Poli

» Dogodine u Prizrenu...
Uto Jan 08, 2019 10:34 pm od Davidova

» Beogradski sindikat
Uto Jan 08, 2019 10:06 pm od Davidova

» Bog u metrou
Uto Jan 08, 2019 10:00 pm od Davidova

» Check 123 i Europeana - kultura, umetnost, istorija...
Uto Jan 08, 2019 8:37 pm od Brave Heart

https://2img.net/h/s1.postimg.cc/2jaw3c4r7j/logo-cir.png
https://2img.net/h/s28.postimg.cc/sbinr7rvx/bloggif_58f133ee2ca1e.png
https://2img.net/h/s10.postimg.cc/s8x6lw7bt/GF-_Logo12.png
https://2img.net/h/s17.postimg.cc/p630tcadr/vremenska_prognoza.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


DW - svetska scena i region Balkana

Strana 10 od 12 Prethodni  1, 2, 3 ... 9, 10, 11, 12  Sledeći

Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sub Jan 05, 2019 6:29 pm

Smile KINESKA KOMPANIJA U EVROPI

Alibaba stiže da pregazi Amazon

Kineski gigant onlajn-trgovine Alibaba dolazi u Evropu – i fizički. U Belgiji kod Liježa nastaje veliki logistički centar za trgovinu između Kine i Evrope. U Nemačkoj od akcija profitira jedna znatno manja kompanija.



Vest je zapravo stara već mesec dana. Početkom decembra u saopštenju za medije komercijalnih agencija je stajalo da Alibaba-grupacija u Belgiji ima određene planove i da oni nailaze na podršku belgijske vlade. Ta vest je prošla prilično nezapaženo. U međuvremenu je postalo jasno da kineski gigant onlajn-trgovine ima velike planove u Evropi. Alibaba se sprema da napadne konkurenciju, a ona se zove Amazon.

Početkom decembra su Alibaba i aerodrom u Liježu potpisali ugovor o „izgradnji logističke infrastrukture“, kako se navodi u saopštenju. Radi se o površini od 220.000 kvadratnih metara i povezivanju aerodroma sa mrežom Cainiao, Alibabinom logističkom granom. Sa investicijma od (za sada) 75 miliona evra tamo bi trebalo da nastane „inteligentni logistički centar“. On bi trebalo da bude otvoren početkom 2021. godine.

Taj centar bi u narednih pet godina trebalo da pomogne da se iz sveta u Kinu uveze roba u vrednosti od 200 milijardi američkih dolara. U saopštenju se ne spominje izvoz kineske robe tim putem ka Evropi. Međutim. preko Alibabinih kanala distribucije se prodaje upravo i ta roba – u Kini, kao i inostranstvu.

Strategija Kineza

Alibaba nije bilo ko: zarada kineskog giganta internet trgovine u drugom tromesečju prošle godine iznosila je 10,8 milijardi evra. Šta je Alibaba sve u stanju da uradi moglo je da se vidi poslednjeg dana novembra. Na takozvani Dan samaca (Single's Day) promet Alibabe je iznosio 30,7 milijardi dolara. Za tu priliku Alibaba je sarađivala sa 180.000 kompanija iz više od dve stotine zemalja.

Time postaje jasnija strategija koje se znatno razlikuje od Amozonove. Dok Amazon, koji i sam deluje kao trgovac, svoje platforme ustupa drugim trgovcima, Alibaba je ciljano okrenuta svakoj pojedinačnoj mušteriji. Preko Alibabine platforme, kupci se dovede u direktnu vezu sa proizvođačima, a firma zarađuju na taksama za posredovanje.

Takvim poslovnim modelom Alibaba je privukla brojne investitore. Izlazak na berzu iz 2014. godine je bio spektakularan. Alibaba je tada sakupila oko 25 milijardi dolara. U međuvremenu je na rang listi najvećih svetskih kompanija.


Džek Ma, najbogatiji Kinez i šef Alibabe

Zato ne čudi što njen osnivač Džek Ma u Kini važi za najbogatijeg čoveka. On ima veliki ugled i u Belgiji: „Novi centar u Liježu je realno gledano kamen temeljac za mnogo veće planove“, kaže za list Handelsblat Olaf Rotaks iz konsultantske firme za digitalne transformacije dgroup. „Kinezi prave digitalni pandan Svetske trgovinske organizacije“, veruje Rotaks.

Zalando profitira – još uvek

Slične centre kao u Liježu Alibaba je izgradila u Maleziji i Ruandi – time su postavljena centri u Evropi, Aziji i Africi. Pri tom se Džek Ma predstavlja kao neko ko podržava manje i srednje kompanije, čije bi mogućnosti za distribuciju trebalo poboljšati. Instrument za to se zove Electronic World Trade Platform (eWTP).

O čemu se tačno radi, pojašnjeno je u saopštenju povodom potpisivanja ugovora u Liježu: „Podsticaj političkog i poslovnog okruženja za razvoj elektronske trgovine i digitalne privrede u doba interneta”. eWTP je 2016. godine pokrenuo Džek Ma – uz snažnu političku podršku. Osnivač Alibabe svoje planove je imao priliku da predstavi 2016. godine na samitu G20.

Članice G20 tada su se okupile u gradu Hangdžou na istoku Kine. Nedaleko od mesta održavanja samita je centrala Alibabe. Da onlajn-gigant nije baš sasvim nesebičan u odnosu na srednju klase, možda pokazuje to što Alibaba u međuvremenu ima i svoje prodavnice. U njima se, na osnovu izraza lica i reakcije kupaca, sakupljaju podaci o njihovom potrošačkom ponašanju. A ti podaci su novac u onlajn trgovini.

Međutim, ti podaci vladi u Pekingu služe i za druge ciljeve. Komunistički režim trenutno gradi takozvani „sistem društvenog bodovanja“ (Social-Scoring-System) u kojem se sakupljaju podaci o ponašanju građana. Onaj ko se ne ponaša onako kako vlada smatra da je ispravno, mora da računa sa oduzimanjem bodova i odgovarajućim sankcijama. Podaci za taj sistem očigledno dolaze i od strane onlajn koncerna kao što je Alibaba.

Ali čini se da to ne smeta investitorima u Nemačkoj. Oni su u četvrtak nagradili znatno manjeg Alibabinog nemačkog konkurenta – Zalando. List Handelsblat citira jednog menadžera, stručnjaka za trgovinu između Nemačke i Kine: kineski onlajn-div Alibaba će uskoro verovatno ulagati u evropske firme. Zalando bi mogao da bude jedan od kandidata za preuzimanje – time je vrednost najvećeg evropskog onlajn trgovca modnim proizvodima porasla za šest odsto.

ar/hb (rtr, dpa, hb, arhiva)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sub Jan 05, 2019 6:34 pm

Smile U FOKUSU

Tajne Smolenska izgubljene u prevodu?

Povodom avionske nesreće u Smolensku gde se 2010. srušio avion i poginuo poljski predsednik Leh Kačinjski, državni tužilac u Poljskoj želi da sasluša i prevoditeljku razgovora između premijera Poljske i Rusije.



Prošlo je nešto manje od devet godina otkako se u blizini ruskog grada Smolenska, prema zvaničnoj verziji događaja, srušio poljski avion sa 96 putnika među kojima je bio tadašnji predsednik države Leh Kačinjski. Sa njim su u letelici poginuli i njegova supruga Marija, brojni poslanici parlamenta, članovi vlade i visoki oficiri, predstavnici crkve, kao i članovi porodica žrtava masakra u Katinjskoj šumi.

Povodom 70 godina od tog masakra, u blizini Katinja je 7. aprila 2010. održana komemorativna svečanost kojoj su prisustvovali tadašnji ruski premijer Vladimir Putin i njegov poljski kolega Donald Tusk. Na tu manifestaciju nije bio pozvan poljski predsednik koji je 10. aprila tamo odleteo na odvojenu komemoraciju. Prilikom sletanja na aerodrom u Smolensku, po magli i lošem vremenu, avion se srušio i zapalio.

Nesloga između istražnih komisija

Na osnovu proučavanja sadržaja crnih kutija u avionu, Međudržavna vazduhoplovna istražna komisija od 12 zemalja u kojoj glavnu reč vodi Rusija zaključila je da je neposredni uzrok nesreće to što posada nije pravovremeno odlučila da zbog loših uslova sleće na neki drugi aerodrom iako je bila informisana o lošoj vidljivosti, te da je ravan poniranja aviona bila bitno niža od propisane.

Izveštaj poljske komisije koja je radila paralelno sadrži, međutim, i optužbe na račun ruske strane, na primer, da je ruska kontrola leta potvrdila poljskoj posadi aviona da je na korektnoj liniji sletanja iako to nije bilo tačno.

Ubrzo posle nesreće, u Poljskoj su se začule optužbe da je u pitanju atentat na predsednika Kačinjskog te da je avion namerno uništen. Te optužbe još uvek iznose pripadnici vladajuće stranke Pravo i pravda (PiS) koju predvodi brat-blizanac stradalog predsednika Jaroslav Kačinjski.

Optužbe se potkrepljuju amaterskim video-snimkom na kojem se vidi kako se neko kreće po šumi na mestu nesreće, poneki deo olupine i čuju se pucnji. Prema njihovim sumnjama, pucnji su značili egzekuciju preživelih. Poslanici PiS su još 2012. predstavili izveštaj posebne istražne komisije koju su činili uglavnom poljski naučnici koji su živeli u inostranstvu, prema kojem su avion pred sletanje potresle dve eksplozije.

Prevodilački faktor

Postoji i teorija prema kojoj je čitava nesreća inscenirana a predsednik i ostali putnici uopšte nisu poginuli, a nju potkrepljuju snimci nesreće na kojima se ne vide nikakvi veći delovi trupa aviona, nijedno sedište, kao ni tragovi vatre i sagorevanja. To bi moglo da se očekuje s obzirom da avion nije pao sa velike, već sa vrlo male visine. Malo delova aviona koji se vide na snimcima izgledaju vrlo čisto presečeni.

Isto tako se nigde nisu videla kola hitne pomoći ili pomagači niti je bilo intervjua sa spasiocima, lekarima, predstavnicima policije… Prema ovoj teoriji, pucnji sa amaterskog snimka su značili egzekuciju slučajnih svedoka prevare.


Putin i Tusk na mestu nesreće 10. aprila 2010. godine

U fokusu istrage koju vodi PiS je bivši poljski premijer i sadašnji predsednik Saveta EU Donald Tusk. Poljsko državno tužilaštvo ga optužuje za veleizdaju i želi da zna o čemu je on tačno posle avionske nesreće razgovarao sa ruskim premijerom Vladimirom Putinom. Ono traži da se tim povodom sasluša i prevoditeljka Magdalena Fitas-Dukačevska, koja je za nemački radio Dojčlandfunk izjavila da o tome neće govoriti čak i u slučaju da je poljska vlada oslobodi obaveze ćutanja. Prema njenim rečima, svako davanje iskaza bi narušilo kako njen, tako i kredibilitet svih drugih prevodilaca.

Pravno nejasna situacija

Na isti način sada i Demokratska stranka u SAD traži da bude saslušana prevoditeljka razgovora između predsednika SAD i Rusije Donalda Trampa i Vladimira Putina u Helsinkiju u julu 2018. Na takvim sastancima su obično dve osobe u funkciji prevodilaca – svaki državnik dovodi svog; za Trampa je razgovor prevodila Marina Gros, zaposlena u Stejt dipartmentu.

Da li će i pod kojim uslovima Gros biti saslušana, pitanje je koje još nije rešeno a moglo bi da se rešava čak i pred najvišim sudom SAD.

Nemačka prevoditeljka Izabela Guzenburger, koja često prevodi za nemačku Vladu i prevodila je razgovore koje političari vode u četiri oka, za DW je rekla da postoje različite pravne interpretacije obaveze ćutanja za prevodioce. Ona je navela da se pojam „poverljivosti“ kada je reč o razgovorima državnika u četiri oka odnosi ne samo na sadržaj razgovora, već često i na vreme održavanja i lokaciju razgovor, recimo ako postoji bojazan od atentata.

Kada je reč o slučajevima razgovora Tusk-Putin ili Tramp-Putin, Guzenburger smatra da su u pitanju pojedinačni slučajevi u kojima se javlja zbrka jer neki pravnici tvrde da prevodioci moraju da daju iskaz a neki da oni to ne treba da rade.


Komemoracija u Poljskoj na godišnjicu stradanja 2017. godine

Šta zna Tusk?


Zanimljivo je i da, kako prenosi Guzenburger, prevodioci u slučaju državničkih razgovora najčešće rade konsekutivno – prevode izrečeno u manjim ili većim blokovima i da se pri tome obično služe notesom u koji, dok slušaju razgovor, upisuju razne skraćenice i simbole koji im pomažu da bolje upamte sadržaj.

No, već nakon kratkog vremena posle razgovora, prevodioci se obično više ne sećaju sadržaja, pa nisu ni u stanju da dešifruju crteže i simbole koje su pravili za vreme jedne prevodilačke seanse.

Bivši premijer Poljske Donald Tusk je bio na vlasti od 2007. do 2014. pre nego što je zbog umešanosti u skandal sa parabankom Aber Gold, sa kojom je poslovao njegov sin Mihal, „sklonjen“ u predsedništvo Saveta EU. Danas se predstavlja kao jedan od najvećih pobornika EU koji je u neprijateljskim odnosima sa aktuelnom vlašću PiS.

Ta vlast ga sada optužuje da prikriva istinu o nesreći u Smolensku. Zajedno sa tadašnjim ruskim premijerom Putinom Tusk je organizovao komemoraciju žrtvama avionske nesreće i demonstrirao prijateljstvo dve zemlje. PiS to smatra demonstracijom lažne slike odnosa Rusije prema Poljskoj, koji datira još od 1939 godine. Tada su Hitler i Staljin potpisali Ugovor o nenapadanju i u okviru njega dodatnih protokol koji je zapravo značio podelu Poljske između Nemačke i Sovjetskog Saveza.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sub Jan 05, 2019 7:28 pm

Smile INTERVJU

„Na delu je idiotizacija Srbije“

„Nemam nameru da baštinim proteste, to su protesti mladih ljudi, o njihovoj se koži radi“, kaže u intervjuu za DW Saša Živić, ugledni pedijatar i profesor koji je prvi pozvao na proteste u Nišu u subotu (5. januar).



DW: Poslednjih nekoliko godina ima raznih pokušaja protesta u Srbiji. Kako Vam izgleda, da li se Srbija konačno budi?

Saša Živić: Na moju veliku žalost, u svim tim pokušajima sam lično učestovao i bio prilično frustriran činjenicom da su se protesti gasili kao mehur od sapunice, čini mi se pre svega jer nije bilo dovoljno motiva. A ceo život se zasniva na motivima. Sada, posle svega što se događa, ove besperspektivnosti, i uz činjenicu da su protesti u Beogradu počeli sa entuzijazmom neviđenim od devedesetih, ja sam veliki optimista. Da ne verujem u promene, ne bih se ni bavio ovim, a to je na neki način artikulacija narodnog nezadovoljstva.

DW: Koji su po Vašem mišljenju glavni razlozi za proteste?

Evo, sad sam gledao listu zahteva za protest koji će biti u Nišu 11. januara koji ja apsolutno podržavam, ali moram da kažem da je značajan broj zahteva nepolitičan i ima socijalnu konotaciju. Ne može da bude politički zahtev da se obezbede pružni prelazi. Naravno, to nije politika. Mislim da svi ovi protesti moraju da imaju samo jedan zahtev, a to je da se promeni aktuelna vlast. Jer, očigledno 99 odsto ljudi jako teško živi. Nije teško živeti trenutno, ali je teško živeti sa saznanjem da nemate perspektivu. Mislim da je to ključni moment koji razlikuje ove proteste od nekadašnjih, ljudi su ukapirali da zaista nemaju perspektivu.

I naravno, pitam se nekad što ja sve ovo radim, meni to nije potrebno, a onda ukapiram da je veliki broj mojih studenata, mojih specijalizanata u egzistencijalnoj krizi zbog čega sam i želeo da se pokrenu protesti. Naime, mi se trenutno hvalimo zapošljavanjem 60 lekara koji su imali tu privilegiju da se slikaju sa predsednikom, a to je manje od jedan odsto nezaposlenih lekara. Na nivou statističke greške. U isto vreme kada se najavljuje prijem po dva ili tri navodno najuspešnija studenta, mi imamo 120 specijalista pedijatrije kojima država kaže „e pa više ne računamo na vas“.

Da pojasnim, pre četiri godine država je shvatila da su deficitarne neke specijalizacije poput pedijatrije ili radiologije i da za nekih desetak godina neće imati ko da leči decu, ni da nas slika na skenerima. I evo, prošle su četiri godine, svi ti ljudi završavaju specijalizacije, za to su platili po desetinu hiljada evra i sada im država kaže „izvinite, ali mi sada primamo po dva najmlađa studenta medicine!“ Mi smo besmisao izdigli na nivo pravila. Sad ćemo u Nemačku da šaljemo ne samo mlade lekare, već i gotove specijaliste.

Kad sve to shvatim, onda nemam pravo da ćutim. Kod profesora treba da proradi etičnost, a kod mladih ljudi oslobađanje od straha. Nije to baš potpuno oslobađanje i u tome je moja uloga da kažem – evo staću na Trg da protestujem, a u utorak ću normalno na posao i nadam se da mi se ništa neće desiti. Mogu da Vam kažem da mi pišu mnogi mladi lekari koji kažu „profesore, dolazimo, ali sa kapama na glavi jer se plašimo da nas ne prepoznaju pa da sutra nećemo imati nikakvu perspektivu“. Ipak, mislim da se menja percepcija o nepobedivoj vlasti. Znam da je moje mesto sa mladima, i dok god imam neki autoritet, uložiću ga u to.

DW: Prethodnih decenija protesti su se širili iz Niša ka glavnom gradu. Sada je obrnuto. Zašto?

Mislim da je bila potpuno drugačija situacija devedesetih. Tada je Niš bio centar jer je to bio jedini grad gde je dokazana izborna krađa i gde su ljudi, naravno, imali veoma važan motiv. Sećam se tih dana i gostovanja po slobodnim medijima gde su me pitali da li se plašim zbog onoga što sam govorio. Ja se ni tada, kao ni sada, nisam plašio jer je moja biografija isuviše čista da bih imao razloga da se bilo čega plašim.


Protesti u Beogradu pokrenuli su i Niš

Tada je bio motiv da u Nišu dokažemo da su nas pokrali, sada mislim da ne treba koristiti kao motiv ni ovu nesreću na pružnom prelazu. Na žalost, mnogo su ozbiljniji razlozi protesta: to je apsolutna neodgovornost prema mladim ljudima. Na delu je proces koji zovem idiotizacijom Srbije. Mi smo država koja se hvali time da smo otvorili 44.000 radnih mesta. Pitanje je: kakvih radnih mesta? Otvaramo fabrike gde se prodaje mladost, ne prodajemo znanje, ne prodajemo intelektualne usluge, već zaposlimo u fabrici za koju smo dali 20 miliona evra subvencija nekoliko stotina mladih Nišlija koji rade za 250 evra. To je najgori neoliberalni kapitalizam.

Istovremeno, i dalje imamo zabranu zapošljavanja mladih u javnom sektoru. Dakle, nerazumnom odlukom su potpuno izjednačeni na primer najbolji svršeni student medicine ili elektrotehnike i neki sreski pisar iz Despotovca. I niko ne može navodno da se primi, ali naravno može onaj ko je u partiji na vlasti.

Ali svi ti koji nisu primljeni postaju plen Nemačke ili drugih zapadnih zemalja gde postoji jagma za pametnim ljudima. Ne treba čovek da bude preterano pametan da izračuna da, ako je ovih godina išlo u proseku oko 50.000 intelektualaca napolje, pa tu dodajte muževe ili žene, pa tu dodajte i decu koja će se roditi, to znači da godišnje ostanemo bez sto ili dvesta hiljada najpametnijih Srba. Sad, neću da kažem da zadržavamo najgluplje, ali zadržavamo one sa najnižom obrazovnom strukturom, a isterujemo one sa najvišim obrazovanjem. Znači, menjamo kvalifikacionu strukturu države. To zovem idiotizacijom Srbije. I sa ovim protestima, po prvi put posle mnogo godina vidim svetlo na kraju tunela.

DW: U Nišu su zakazana dva različita protesta istim povodom. Jedan je Vaš gde ste rekli da ćete stajati na glavnom trgu makar i sam, a drugi je zakazan nedelju dana kasnije. Zašto je to tako, ima li međusobne podrške?

Pa vidite, ja sam potpuni individualac. Ako ste čitali Karla Popera, on je otac liberalne misli, i on je protiv kolektiviteta, smatra da pojedinac oblikuje društvo. Upravo po modelu Karla Popera i slobodnog društva, kada sam pisao svoju kolumnu u kojoj sam pozvao na proteste, nisam znao ni za jedan drugi protest sem za beogradski, ali bio sam inspirisan svojim studentima koji su mi sa beogradskih ulica slali poruku „profesore, danas ima 60K ljudi na ulicama“. 60K – ta nova terminologija koju nisam u početku razumeo, ali onda kažem, majku mu, pa ima i ovde intelektualne elite koja može da kaže „E neću!“

Zašto bi ovi momci išli da govore tamo da neće, nego hajde da pozovem ovde, pa ko hoće sa mnom da stane – hoće, ko neće, široko mu polje. Onda iza toga saznam da je krenula ta druga inicijativa. Nisam siguran ni ko je organizator tog protesta, vidim da je neka studentska organizacija, dobro je ako je tako. Po meni je zaključak bio: Ljudi, ja sam strašno nezadovoljan time što mojih 120 pedijatara nema nikakvu perspektivu, ja to ne mogu da izdržim. Ili ću da poludim, ili ću da vrištim na Trgu. Pa daj onda da vrištim na Trgu. A sad kad saznao da ima odaziva i na taj drugi protest 11. januara, ja sam presrećan, naravno da ću biti tu. Nemam nameru da baštinim proteste, to nisu moji protesti, to su protesti ovih mladih ljudi, o njihovoj se koži radi.

DW: Vi ste bili Demokrata. Zašto više niste, šta je nova politička opcija i zašto?

Više nisam Demokrata jer objektivno Demokratska stranka više ne postoji. Znam da postoji neka grupa ljudi koja je uzela to ime, ne znam ko im je dao to za pravo, jer ja znam DS iz 2000. godine i znam pokojnog premijera Zorana Đinđića i ne znam kakve veze ima Demokratska stranka počev od Borisa Tadića pa nadalje. U statutu Demokratske stranke, onakve kakvu sam je ja znao 2000 godine, piše mi smo stranka narednog koraka, radimo ne ono što je popularno, već ono što je potrebno.


Poslednji protesti u Nišu zbog davanja aerodroma državi (april 2018)

Pošto sam politički misaono biće, dilema je bila gde da nastavim svoje delovanje. Meni je tada bilo logično da pređem u LDP jer je ona kobajagi baštinila izvorne vrednosti Demokratske stranke građanske Srbije, a ja verujem u tu opciju, i naravno, ušao sam tada kad je bio taj veliki „transfer“. Posle toga nikada nisam ušao u LDP. I onda se na kraju osnovala Nova stranka i ljudi mi kažu kako menjam stranke. Da, menjao sam stranku, ali nisam ja iz DS prešao u G17, pa iz G17 u SNS, to mora da bude jasno, nego sam išao u sve oštrije i oštrije opozicione stranke. A ako neko non-stop priča protiv vlasti, onda je to Nova stranka.

DW: Šta mislite, da li ljudi i dalje percipiraju bivšu vlast jednako lošu kao sadašnju?

Da, mislim da postoji botovska brigada koja se trudi da… Javno mnjenje, znate, to spinovanje kako se to moderno zove, to je pogana stvar. Uvek ljudima kažem: „Je l’ vam sada dobro? Ako vam je dobro – sedite kući. Ako nije – da li je intelektualno, normalno i logično da nećemo da se borimo protiv ove vlasti zbog toga što nismo voleli ni prethodnu!?“ Nijedan normalan čovek ne može tako da razmišlja.

Ja ću da se borim i protiv naredne vlasti, jer ja sa časnim izuzetkom od dve godine dok je bio Đinđić na vlasti, čiji autoritet nikad nisam dovodio u pitanje, ja sam uvek bio protiv vlasti. Nije normalno da neko opravdava svoju inertnost i nedostatak energije i samoinicijative time što su navodno prethodni bili isti. Ako mene pitate, čak i prethodni su bili bolji. Već sam govorio o vlasti Borisa Tadića kao meni potpuno neomiljenoj vlasti, a opet su bili bolji od ovih. Nisu mi ušli u šoljicu za kafu. Ovi mi ulaze u šoljicu za kafu.

DW: A šta u slučaju vanrednih izbora ove godine?

Ako mene pitate, izbori su besmisleni. Nadam se da opozicija neće da pristane na ovakve izbore. Da li možete da zamislite da Angela Merkel ode na primer u jedan Švabah, u grad od 30 ili 40 hiljada stanovnika, i tamo drži vatrene govore i „kandiduje“ se za predsednicu Opštine kao što je uradio Aleksandar Vučić u Lučanima. Jeste li bili u Lučanima? Pa gde to može da se desi, pa ne kandiduje se Vučić, aman ljudi.

Zahtev mora da bude temeljna promena sistema. I da se revidiraju birački spiskovi. Kaže Vučić da smo slobodna država. Neka dođu zapadni kontrolori. Neka dođu istočni, nemam ništa protiv. Neka dođe bilo ko ko je neopterećen i nije član SNS, neka sedne na svako biračko mesto nakon revizije spiskova. I mediji, ovo što imamo sada, odnosno što nemamo – nemamo gde da čujemo istinu. Samo naslućujemo, a nismo sigurni. Apsolutno sam protiv izbora na ovaj način.

*Prof. dr Saša Živić je endokrinolog-pedijatar, redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Nišu i načelnik u Klinici za dečije interne bolesti. Bio je direktor Kliničkog centra Niš 2003. i 2004. godine, potom i pomoćnik generalnog direktora Kliničkog centra od 2012. odakle je smenjen 2015. „uživo“ u jutarnjem programu Niške televizije jer je govorio o problemima u KC. Bio je član DS, a u vreme Borisa Tadića 2006. je prešao u LDP u čijem radu nije učestovao. Član je Nove stranke od 2016. godine. Piše kolumne za dnevni list „Danas“ i „Južne vesti“.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Jan 06, 2019 4:45 pm

Smile ZIMBABVE

„Ljudi nam umiru pred očima“

Već mesec dana štrajkuju lekari u Zimbabveu. Vlast im preti otkazima, pacijenti su očajni. Ali lekari istrajavaju tražeći bolje plate i uslove rada. Kažu, i kada rade ne mogu većini da pomognu jer nemaju lekova i opreme.



Bolnica Parireniatva u glavnom gradu Harareu je nacionalna ustanova u koju se upućuju pacijenti iz cele zemlje. Obično je u njoj veoma živo. Danas je, međutim, neobično mirna i gotovo prazna: od kako se lekari Zimbabvea bore za bolje uslove rada, ovde se primaju samo hitni slučajevi. Drugi pacijenti su sve očajniji.

Violet Ćimbiro (67) boluje od raka debelog creva. Ova žena je morala da napusti bolnicu, razočarana i u bolovima. Lekovi koji su joj potrebni više nisu dostupni u javnim bolnicama. Rečeno joj je da mora sama da kupi lek, ali to nije tako lako.

Privatne zdravstvene ustanove traže da im se plaća u stranoj valuti, posebno u američkim dolarima, a obični građani teško dolaze do njih. Za Violet Ćimbiro to znači da neće dobiti lek. „Moja deca mi ne mogu pomoći jer ne zarađuju u dolarima“, kaže ona za DW. „Recepti se samo nagomilavaju. Čuvam ih jer nemam novca.“


Violet Ćimbiro čeka na životno važne lekove

„Moramo da kažemo šta se dešava“


Lekari koji štrajkuju kažu da je javni zdravstveni sektor u Zimbabveu godinama zapostavljan. U razgovoru za DW doktor Alan Dimingo kaže da im je teško palo da štrajkuju, ali uslovi rada su za njega i njegove kolege „užasni“. Dodaje da lekari imaju manje od 30 odsto lekova koji se nalaze na listi životno važnih lekova u Zimbabveu. „To je neprihvatljivo.“

Vlada smatra da je štrajk ilegalan. Nakon što je nadležni sud u decembru doneo odluku u korist vlade, lekari su dobili 12-časovni ultimatum da se vrate na posao – ali se nisu toga držali. Potom je više od 500 lekara suspendovano bez plate.

Jedan od njih, Princ Butau, opisuje psihološko opterećenje i dilemu sa kojom se doktori suočavaju. „Možemo da se vratimo na posao kao lekari, ali nećemo moći ništa da uradimo jer nemamo čime da pomognemo pacijentima. Oni nam pred očima umiru. Ne možemo da ostanemo mirni, moramo da kažemo celoj naciji i svetu šta se ovde dešava.“


Lekari i kada rade, mnogima ne mogu da pomognu

Kraj na vidiku?


Potpredsednik Zimbabvea, bivši general armije Konstantino Čivenga, u aprilu prošle godine je otpustio medicinske sestre koje su stupile u štrajk radi bolje plate. Sada lekarima preti disciplinskim merama, ako se ne vrate na posao. Optužuje ih da se igraju sa životima pacijenata.

I dok se pregovori o okončanju ove situacije nastavljaju, vlada se izgleda pomerila u dobrom pravcu. Bolnicama je isporučeno makar nešto malo medicinskih aparata i dopunjene su neke zalihe lekova.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Jan 06, 2019 4:55 pm

Smile GEOPOLITIKA

Rusija se vraća u Avganistan

Ove godine se navršavaju četiri decenije otkako je SSSR okupirao Avganistan i tri decenije od povlačenja. Bio je to krvav rat mada se neki u Kabulu sa nostalgijom sećaju tog doba. Rusija tu i dalje ima važne interese.


Sovjetske trupe u Hairhani 1980.

Ulični štand u Kabulu sa piratskim DVD-ovima. Kao alva idu filmovi o Mohamedu Nadžibulahu, poslednjem avganistanskom predsedniku za vreme sovjetske okupacije. Nadžibulah danas važi manje kao socijalista, a više kao patriota i modernizator. Naklonost mnogih Avganistanaca tom predsedniku je, međutim, praćena nostalgičnim pogledom na deset godina sovjetske okupacije koja je okončana 1989. godine.

Prodavac filmova Abdul Huse je ponosan na svoje poznavanje ruskog jezika. Osamdesetih je, kaže, studirao u Sovjsetskom Savezu i sve do danas neguje veze s ruskim prijateljima. „Tada je sve bilo uređeno. Država je regulisala cene, korupcije nije bilo, državne službenike niste mogli da podmitite, a socijalne usluge i stipendije su se dodeljivale prema zasluzi, a ne preko veze“, priča Abdul.

Pre dolaska Sovjeta je pohađanje fakulteta bilo rezervisano za mali broj ljudi u gornjem sloju društva. Sovjeti su stipendirali i decu nadničara, Avganistancima pružili oficirsku, policijsku obuku i onu za državnu službu, izgradili su fabrike i puteve, stanove i škole. Abdul Hase i njegovi vršnjaci su se rado sretali u sovjetskog kulturnom centru u Kabulu: filmske projekcij ei koncerti su im davali osećaj da imaju sponu s modernim svetom.

Rat protiv mudžahedina

Diplomat Andrej Avetisian je tada bio stacioniran u Avganistanu. Avetisian, koji je kasnije bio ruski ambasador, priseća se nekadašnjeg Kabula: „Bio je to lep i zelen grad. Ljudi su šetali, piknikovali u parkovima. Ružnih sivih zidova nije bilo. Rat se u Kabulu nije ni primetio, svakodnevica je bila naizgled sasvim normalna.“

Još danas mnoge zgrade u avganistanskom glavnom gradu svedoče o angažmanu Moskve, na primjer velika pekara koja peče hleb za državne institucije i bolnice, zgrade u kojima su sovjetski i avganistanski službenici rame uz rame radili i stanovali. Ti stanovi s centralnim grejanjem i tekućom vodom su do danas jako traženi.

Za razliku od današnjih zapadnih diplomata i radnika na polju razvojne pomoći, sovjetski instruktori, inženjeri i prevodioci nisu živeli u izolovanim ekskluzivnim četvrtima, za njih je kontakt s domaćim stanovništvom bio normalan. Obični vojnici Crvene armije su često i sami poticali iz seljačkih porodica sličnih onima u Avganistanu.


Propagandna poruka na zgradi aerodroma u Kabulu (1980)

No, dok su Sovjeti gradovima donosili napredak, u ruralnim područjima se vodio rat protiv mudžahedina, pri čemu se nije štedelo ni civilno stanovništvo. Jedan poljoprivrednik iz provincije Helmand na jugu Avganistana se još živo seća kako su sovjetske trupe bombardovale njegovo selo za vreme jedne svadbe. Nevesta je tada poginula. „Sovjeti su koristili napalm-bombe i nervni gas, mine, ali i male mine skrivene u igračkama, uništili su sela, stada i useve. Ali nisu ugušili ustanak“, priča taj seljak.

Otprilike trećina od gotovo 16 miliona Avganistanaca je izbegla u Pakistan i Iran. Blizu dva miliona civila je poginulo u deset godina sovjetske okupacije. Poređenja radi, tokom zapadne intervencija je od 2001. godine ubijeno oko 30.000 civila.

Rusija profitira od angažmana Zapada

Međutim, i tada i danas je rat u Avganistanu i interni konflikt između stanovništva na selu, koje se odvajkada nasiljem protivilo promenama, i stanovništva u gradovima koje želi modernizaciju. Kad je zapad 2001. godine intervenisao, Sovjetski Savez je već bio istorija. Vojna avantura na Hindukušu je doprinela propasti te komunističke imperije.

Rusija je, međutim, naučila lekciju iz okupacije i neslavnog povlačenja, kaže diplomata Andrej Avetisian: „Rekao bih da je to vrlo važna lekcija koju smo naučili iz rata: Rusija nikad ne bi poslala vojnike u Avganistan, ni pod kakvim izgovorom.“


Poslednji sovjetski vojnici su 1989. ispraćeni cvećem

To nije ni potrebno, jer na posletku zapadni saveznici jamče strateški pat koji sprečava zapadanje čitave zemlje u haos. Od toga profitira i Rusija. Povlačenje zapadnih snaga iz Avganistana bi uzdrmalo čitav region i ugrozilo interese Moskve. Rusija želi ne samo da prekine puteve krijumčarenja droga, već i da spreči napredovanje islamističkih ekstremista.

Tako jasno se to u Moskvi, međutim, ne ističe. „Smanjenje američkih trupa na polovinu broja u Avganistanu je korak u pravom smeru“, komentarisala je Marija Zakarova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi.

Davno je Moskva pokrenula sopstvene mirovne inicijative, odavno Rusi podržavaju razne snage na Hindukušu. Šefu diplomatije Lavrovu nedavno nije smetalo da na mirovnoj konferenciji bude u istom kadru sa Talibanima. To je bio šamar vladi u Kabulu koju Moskva isto tako pomaže novcem i oružjem, baš kao i paravojne jedinice na severu Avganistana koje su neprijatelji Talibana.

Putinovoj vladi, međutim, nije stalo jedino do regionalne stabilnosti u centralnoj Aziji. Angažman u Avganistanu potcrtava i povratak Rusije na međunarodnu binu kao ozbiljne sile.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Jan 06, 2019 5:00 pm

Smile BREGZIT

Premijerkin foto-finiš

Tereza Mej ima svega nedelju dana da ubedi poslanike u dogovor sa Briselom. U suprotnom sve ide ka Bregzitu bez ikakvog dogovora. Iako Britanci sada više podržavaju ostanak u EU, premijerka odbacuje novi referendum.



Britanska premijerka Tereza Mej branila je u televizijskom intervjuu za BBC svoju verziju dila sa Evropskom unijom pred Bregzit. Kroz sedam dana će to morati da uradi pred mnogo zahtevnijom publikom, onom u Donjem domu parlamenta. Ukoliko dogovor koji je ispregovarao kabinet Tereze Mej o uslovima razlaza i budućim odnosima sa Briselom propadne, Velika Britanija bi trebalo da 29. marta automatski napusti EU bez ikakvog dogovora.

Mej je potvrdila da će parlamentarna debata početi iduće sedmice te da se glasanje očekuje 14. ili 15. januara. U velikom cajtnotu je pokušala da tu debatu inicira još u decembru, ali je odložila glasanje kada je postalo jasno da nema podršku ni opozicije ni dela svojih Torijevaca.

Ipak, Mej je tih dana pregrmela glasanje nepoverenju u svojoj poslaničkoj grupi što znači da punih godinu dana ne može više biti postavljeno pitanje poverenja.

„Ako dogovor ne bude izglasan, naći ćemo se na neistraženoj teritoriji“, rekla je premijerka za BBC. „Tu postoji opasnost da završimo bez ikakvog dogovora o Bregzitu“, dodala je ona. Jednako je odbacila zahteve tvrdolinijaša iz svoje stranke kao i zahteve dela opozicije da se održi još jedan referendum o eventualnom ostanku u Evropskoj uniji.

Ostrvski mediji špekulišu da tim Tereze Mej priprema predlog sporazuma prema kojem bi podrška parlamenta bila uslovna i zahtevala još neke ustupke Brisela.

U intervjuu premijerka to nije potvrdila, ali je navela da će njena Vlada narednih sedmica pojačano raditi na pitanju irsko-irske granice, veće uloge parlamenta u Londonu u nastavku pregovora sa EU te tražiti dodatne garancije Brisela o budućoj saradnji.

Više Britanaca za ostanak u EU

Konzervativnim kritičarima najviše bode oči takozvani backstop, deo dogovora kojim se garantuje da ni pod kojim uslovima ne sme biti tvrde granice između Republike Irske i Severne Irske koja je deo Ujedinjenog Kraljevstva. Severnoirski unionisti koji obezbeđuju većinu vladi Tereze Mej takođe strahuju da bi izostanak granice ka Irskoj mogao da znači uspostavljanje tvrde granice između Severne Irske i britanskog ostrva.

„Evropska unija je jasno stavila do znanja da je samo ovakav dogovor na stolu“, rekla je dalje premijerka. „Kada poslanici razmatraju kako će glasati, moraju da se zapitaju da li je ovaj dogovor dorastao ishodu referenduma, da li štiti radna mesta i garantuje bezbednost, da li daje sigurnost ekonomiji i građanima u budućnost? Odgovor je: da.“

Sveža anketa instituta YouGov pokazuje da bi u ovom trenutku 46 odsto Britanaca glasalo za ostanak u EU, a 39 odsto za izlazak. Ostali ne bi glasali ili ne znaju šta bi zaokružili.

Sa druge strane, tek dva odsto „veoma podržava“ aktuelnu verziju dogovora Londona i Brisela o Bregzitu, 20 odsto „više podržava“, 25 odsto „više ne podržava“ i 20 odsto se veoma protivi takvom sporazumu dok čak trećina birača nema poseban stav.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Jan 06, 2019 6:20 pm

Smile REPORTAŽA

Češko ekonomsko čudo

Već dve godine Češka ima najmanju nezaposlenost u Evropi – jedva iznad dva odsto. Više je slobodnih radnih mesta nego ljudi bez posla. Kako su to Česi uspeli? I da li će savladati i prelazak na automatizovanu industriju?



Običan dan u češkom gradu Mlada Boleslav pedesetak kilometara od Praga. Svako na ulici izgleda zaposleno i užurbano. Mnogi sigurno žure u pogon Škode, nacionalnog prvaka industrije koji je značajno obeležio ovaj grad. Taj češki proizvođač automobila koji je 1991. postao deo nemačke grupe Folksvagen trenutno je jedan od najvećih poslodavaca u zemlji i daleko najvažnija kompanija kad je u pitanju doprinos BDP-u i izvozu.

Ko želi da dokuči tajnu češkog buma zaposlenosti ne smete da zaobiđe Škodu. Srećemo se s Bogdanom Vojnarom iz kadrovske službe. Govori nam da je u proteklih osam godina broj zaposlenih porastao za 40 odsto na oko 35.000 ljudi, uključujući i one na privremenom radu. To je podeljeno u tri pogona u Češkoj i logistički centar u blizini Mlade Boleslav.

Zdravi industrijski temelji

Pozitivna slika, međutim, nije očita samo u Škodi, kaže Vojnar. „Zapravo imamo punu zaposlenost u zemlji – nema drugog načina da opišem trenutnu situaciju. Tako je već mesecima, broj otvorenih radnih mesta nadilazi broj nezaposlenih.“



Češka ima najnižu stopu nezaposlenosti među 28 zemalja članica Evropske unije još od januara 2016. godine. Prošle jeseni je ta stopa iznosila tek 2,3 odsto. Neki bi mogli da prigovore da je statistika ružičasta, ali ona je potpuno u skladu sa takozvanom harmonizovanom stopom nezaposlenosti koja se meri prema standardima EU.

Vojnar kaže da je jako tržište rada u prvoj liniji nastalo na industrijskim temeljima i zdravoj ponudi kvalifikovanih radnika. To mišljenje deli i Havijer Kolato, stručnjak za Češku u agenciji za ekonomske analize i prognoze FocusEconomics. On posebno misli na snagu češkog proizvodnog sektora. „Iza zdravog nastupa se krije rastuća automobilska industrija koja je bila ključni motor za rast ekonomije te je pomogla da se učvrsti tržište rada“, kaže Kolato za DW.

Strani kapital je nedvosmisleno pomogao češkoj ekonomiji jer relativno niske plate privlače investitore. „Prosečni troškovi rada u toj zemlji u 2017. su iznosili 11,30 evra na sat, a to je ispod proseka EU od 26,80 evra“, podseća Kolato.

Niže plate nisu ključ

Relativno niske plate, međutim, nisu glavni faktor za privredni uspeh Češke. Plate u Bugarskoj, Mađarskoj i Poljskoj su niže, dok su u Češkoj u poslednje vreme čak rasle. Uprkos tome je, u poređenju sa brojem stanovnika, češki proizvodni sektor veći nego bilo gde u Evropskoj uniji. Ova nacija koja broji nešto više od deset miliona ljudi trećinu svih radnih mesta ima upravo u proizvodnji.

No, hoće li stvari ostati tako dobre? Prema podacima iz aktualne Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, Češka se suočava sa najvećim rizikom gubitka radnih mesta zbog automatizacije u EU. Taj rizik deli i susedna Slovačka koja takođe ima fabrički orijentisanu ekonomiju.

Napredna robotizacija i automatizacija će nužno zahvatiti i Škodu. Bogdan Vojnar navodi da je taj proizvođač automobila usred procesa dodatne obuke svojih radnika kako bi se učinili konkurentnim za buduće izazove. Škoda Auto ima dugu tradiciju na polju dualnog obrazovanja u preduzeću.

„Naš centar za zanatsku izobrazbu postoji duže od 90 godina. Takođe smo osnovali svoj univerzitet i imamo saradnju sa raznim stranim univerzitetima“, kaže Vojnar. Dodaje, međutim, da bi Češka bila više orijentisana prema tehnologiji da se taj pristup primenio odmah nakon Plišane revolucije.

Raj za pivopije

Ostaje da se vidi kako će radnici u drugim češkim kompanijama biti sposobni da savladaju izazove, uključujući sve veću robotizaciju i veštačku inteligenciju. Takođe, pitanje je da li će obrazovni sistem biti sposoban da na vreme obuči ljude za novo tržište rada.

Dok neki ekonomisti sumnjaju u fleksibilnost češkog obrazovanja, ipak su optimistični da neće doći do velikog odumiranja radnih mesta. To mišljenje zastupa i Danijel Minh iz trusta mozgova CERGE: „Nerazvijeni privatni uslužni sektor u zemlji će verojatno imati mesta za radnike iz proizvodnog sektora. I dok velika koncentracija na auto-industriju krije rizike, to ujedno predstavlja sponu s modernim tehnologijama koje je inače teško adaptirati u zemljama bez industrijskih tradicija.“

Spoj tradicije i modernog dizajna

Bogdan Vojnar kaže da su ljudi u njegovoj zemlji uvek bili fleksibilni i otvoreni za nove tehnologije i trendove. Dodaje i da je oduševljen buđenjem poznate domaće industrije kristalnog stakla. Ta industrija je oživela nakon dugog razdoblja recesije kada je naučila da kombinuje vekovne tradicije s modernim zahtevima u dizajnu i ukusu.

Kompanije u tim i drugim sektorima su u velikoj meri doprinele ovom ekonomskom čudu. A možemo to opisati i Škodinim sloganom da je ono što je Češka uspela u proteklih godina „Simply Clever“ – „jednostavno pametno“.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Jan 07, 2019 4:32 pm

Smile ISTORIJA I POLITIKA

Mračne tajne o saradnji Nemačke i Pinočea

Zvanični Berlin još uvek odbija da pruži odgovore da li je i kako podržavao vojne diktature u Čileu i Grčkoj. Jedan poslanik nemačke Levice je to pokušao da ispita. Za DW priča zašto su ga odgovori Vlade razljutili.


Žrtve vojne diktature u Čileu

Vlada u Berlinu je škrta na rečima kada se radi o saradnji nemačke tajne službe BND sa vojnim diktaturama u Čileu i Grčkoj šezdesetih i sedamdesetih godina. Poslanik nemačke Levice Jan Korte postavio je upit vlastima na ovu temu krajem prošle godine. Odgovori koje je dobio na 68 kritičkih pitanja jako su ga naljutili. „Ovakvi odgovori su neviđena uvreda“, rekao je Korte za DW. „Uzgred, ovako ne bi smeo da se tretira parlament.“

Obimni upitnici koje poslanici smeju da postavljaju Vladi predstavljaju jedno od centralnih oruđa opozicije koja tako pokušava da otkrije ono što vlast eventualno skriva. Ali neretko Vlada pošalje škrte odgovore ili se izgovara da o nečemu „nema saznanja“ ili pak odgovore označi posebno osetljivim po bezbednost Nemačke te onda poslanici ne smeju da ih objave.

BND sarađivao sa CIA?

U ovom slučaju je Ministarstvo spoljnih poslova priznalo da je administracija nekadašnjeg socijaldemokratskog kancelara Vilija Branta unapred znala da čileanski vojni vrh pod Augustom Pinočeom planira puč. Ali Berlin i dalje krije odgovor otkud se to unapred znalo u Zapadnoj Nemačkoj.

Tako, tobože zbog bezbednosnih interesa, nije bilo odgovora kako je i kada BND bio aktivan u Čileu, da li je informacije o puču dobio od američkih kolega iz CIA, da li je BND sarađivao sa američkim službama u Čileu? Sve je to posebno škakljivo jer Amerikanci u toj latinoameričkoj zemlji nisu bili samo posmatrači, naprotiv, aktivno su podržavali puč.

„Možemo da pretpostavimo da je bilo tesne saradnje BND i CIA koja je tada pravdana antikomunizmom“, rekao je levičar Korte za DW. Nemačka Vlada nije odgovorila ni na konkretno pitanje da li su čileanski oficiri i vojnici obučavani u (Zapadnoj) Nemačkoj od 1965. do 1995.

Kako je rekao Korte, posebno ga iritira činjenica da odgovore na njegov upit potpisuje Ministarstvo spoljnih poslova, resor koji vodi Socijaldemokratska partija koja je nominalno stranka levog centra. „Očigledno da ministar Hajko Mas nema svesti za istoriju“, dodao je poslanik Levice.


Lider bavarskih konzervativaca Franc-Jozef Štraus (levo) u poseti Pinočeu 1977.

Slični šturi odgovori ponuđeni su i na pitanja o saradnji sa vojnom huntom u Grčkoj između 1967. i 1974. Kortea čudi što Vlada u tajnosti drži toliko stare obaveštajne podatke. Doduše, država nije u obavezi da odaje dokumente tajnih službi mlađe od šezdeset godina.

Ali takva ćutljivost o mračnim poglavljima u posleratnom radu BND nije u skladu sa navodnim naporima te službe da bude transparentnija u radu. U oktobru je BND objavio monografiju na kojoj je radio tim nezavisnih istoričara ispitujući arhive službe između 1945. i 1968. BND je u tu publikaciju uložio 2,4 miliona evra. Taj poduhvat je hvalio i Jan Korte kao odličan primer kritičkog suočavanja sa istorijom.

Podrška diktatoru

Neki manje škakljivi odgovori zvaničnog Berlina na upit o Čileu ipak su stigli. Tako proizilazi da je dolazak diktatora Pinočea na vlast bio i početak boljih trgovinskih odnosa. Zapadnonemački izvoz u Čile skočio je 1974. za čak 40 odsto, a uvoz iz te zemlje za 65 odsto.

Ali to i nije bila neka tajna – već pogled u arhive nemačkih novina pokazuje da su neki komentatori kao i konzervativni političari slavili dolazak Pinočea i poboljšanje trgovinskih odnosa koje se time smešilo.

Recimo Bruno Hek, tada generalni sekretar Hrišćansko-demokratske unije (CDU), putovao je u Pinočeov Čile 1973. u znak solidarnosti. Tada ga je novinar Zidojče cajtunga upitao o izveštajima da je nacionalni stadion u Santjagu pretvoren u logor i mučilište protivnika režima. Hek je odgovorio: „Život na stadionu je prijatniji kada je sunčano.“


„Sunčani“ život na stadionu

Jan Korte u ovom primeru vidi deo krupnije slike. U pitanju su, kako ih naziva, „slepe mrlje“ posleratne istorije Zapadne Nemačke. „Na primer saradnja sa režimom Aparthejda u Južnoafričkoj Republici, ili upravo sa vojnim diktaturama poput Pinočeove i grčke“, rekao je Korte. „Mislim da je vreme da se sa tim delovima istorije suoči i da Vlada zauzme stav o tome.“
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Jan 07, 2019 4:50 pm

Smile ANALIZA

Ekonomski divovi za istim stolom

Starogrčki istoričar Tukidid je napisao da do rata dolazi kada jedna sila želi da prestigne drugu. Nekima baš tako deluje trgovinski rat Kine i Amerike. Na sastanku u Pekingu traga se za dogovorom, ali šanse nisu velike.



„Uvek mislite na Kinu, Kinu, Kinu.“ Tako je, pišu američki mediji, novi ministar odbrane Patrik Šenahan rekao vodećim ljudima Pentagona kada je govorio o ciljevima za ovu godinu. On se bavi vojnim, a ne ekonomskim pitanjima pa ipak taj citat govori mnogo. Aktuelni trgovinski rat dve velesile ne odlučuje samo o tome čija će ekonomija porasti ili pasti za par procenata. Radi se i o globalnoj dominaciji.

Deo poruke je možda i to što za pregovaračkim stolom u Pekingu, gde tokom ponedeljka i utorka raspravljaju dve delegacije, nema vodećih ljudi iz Vašingtona. Ministar trgovine Robert Lajthajzer je poznat prema dubokoj skepsi ka Kini. Piter Navaro, savetnik predsednika Trampa za trgovinska pitanja, takođe važi za jastreba. Delegaciju vodi zamenik ministra trgovine.

Nije bilo poznato ko pregovara u ime Kine. I o temama su još u decembru date tek načelne najave – biće reći o poljoprivredi, energiji i automobilima. A zapravo je na stolu mnogo više. Dve strane razgovaraju o uslovima pod kojim će se nastaviti sadašnje primirje koje za sada traje do 2. marta. O tome su se na samitu G20 u decembru lično dogovorili predsednici Tramp i Si. Do tada ne bi trebalo da bude novih carina, a na ledu su i američke kaznene carine na robu iz Kine vrednu 200 milijardi evra godišnje.

Američke zamerke Kini

Svi koji se makar malo razumeju u svetsku trgovinu i ekonomiju već mesecima zure u ovaj konflikt. Posledice po ceo svet mogu biti ogromne. Već nedeljama su berze u Njujorku, Tokiju, Frankfurtu i drugde pogođene jakim turbulencijama.

Dve najveće svetske ekonomije mesecima se grudvaju kaznenim carinama na niz proizvoda. SAD su uvele posebne carinske stope na uvoz iz Kine za proizvode koji godišnje staju 250 milijardi dolara. Kina je odgovorila u nešto manjem obimu. Zatim se Vašington pobrinuo da u Kanadi bude uhapšena vodeća menadžerka kineskog telekomunikacionog giganta Huaveija. Na to je Peking zatvorio kanadske građane iz Kine.

Tramp je na Tviteru više puta napisao da je dogovor blizu, da redovno telefonira sa Sijem i da imaju „dobre razgovore“. I kineski predsednik je pred novu rundu pregovora rekao: „Nadamo se da će se dva tima naći na pola puta, požrtvovano raditi i brzo doći do sporazuma.“

Neizvesno je da li će deklarativna dobra volja dvojice moćnih lidera biti dovoljna. Ono što Tramp i njegova administracija prebacuju Kinezima zapravo je načelne prirode: Kina odbija da zbilja otvori tržište, krade znanje i tehnologiju zapadnih firmi, masnim subvencijama sprečava čistu tržišnu utakmicu. Sve to treba menjati, najavljivao je Tramp. Jer, rezultat je, u njegovom čitanju, veoma nepovoljan za SAD – ogroman deficit u trgovini sa Kinom.


Sastanak tokom samita G20 u Buenos Airesu (14. decembar 2018)

Peking je natuknuo da bi dil mogao da obuhvata povećanje uvoza iz SAD. Simbolično su u decembru otvorena vrata da se po prvi put u Kinu iz Amerike uveze – pirinač. Osim toga spuštene su carine na sastojke lekova i stočnu hranu. No Peking nema nameru da zaustavi državnu ofanzivu na polju tehnike i veštačke inteligencije.

U Tukididovoj klopci?

„Kina bi morala da načini dalekosežne ustupke“, prognozira u razgovoru za DW Raživ Bisvas, stručnjak za Aziju u britanskoj agenciji IHS Markit. Jin Kanrong, stručnjak za međunarodne odnose sa Narodnog univerziteta u Pekingu, takođe nije optimista – kaže, dogovor do početka marta nije realan.

Nemački nedeljnik Špigel prisetio se onoga što je još starogrčki istoričar Tukidid definisao: kada jedna velika sila pokušava da sustigne drugu, to uglavnom vodi do rata. Tako je od vremena Sparte i Atine.

Potera Kine za Sjedinjenim Državama na svim poljima je gotovo za nevericu. Jer, još pre deset godina je američki BDP bio triput veći od kineskog. Sada je veći samo za trećinu i, ako se aktuelni trend nastavi, Kina će se izjednačiti sa SAD u ovom parametru do 2030. godine.

Sletanje kineske sonde na tamnu stranu Meseca pre par dana podsetilo je na ambiciozne planove i uspehe Kine na poljima svemirskih letova, robotike, medicine… Kako su odreda ocenili nemački listovi, Kina na mnogim poljima ne samo da sustiže već i prestiže Zapad.

Ako se sledi logika Tukididove klopke, onda trgovinski konflikt neće uskoro biti rešen. Doduše, možda se dogovori barem produženje primirja i posle 2. marta. Ako ni zbog čega drugog, onda jer u Vašingtonu i Pekingu znaju da sukob škodi obema stranama. MMF je smanjio procenu kineskog rasta u ovoj godini za 0,2 odsto, a pad se očekuje i u SAD.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Jan 07, 2019 4:54 pm

Smile IZVEŠTAJ

Sprečen puč u Gabonu

Tek što je grupica vojnika preuzela jednu radio-stanicu u Librevilu, glavnom gradu Gabona, i objavila da je „preuzela Vladu“ – skoro svi su pohapšeni. Vođa je u bekstvu. Predsednik zemlje se nalazi na lečenju u Maroku.



Portparol Vlade u Gabonu potvrdio je dopisniku DW da su četvorica od petorice vojnika koji su poklušali da iniciraju puč u ponedeljak ujutru uhapšeni. U bekstvu je poručnik Keli Ondo Obijang, samoproglašeni vođa neuspelog vojnog udara. „Ali i njega ćemo uskoro imati“, rekao je portparol vlasti.

Vojnici su najpre upali u jednu radio-stanicu i saopštili da je formirano „veće nacionalne obnove“. Ispred zgrade državne televizije u Librevilu su se, prema nekim svedocima, čuli pucnji, a put su ujutru blokirala vojna vozila. Vojnici su još rekli da je nedavno novogodišnje obraćanje predsednika Alija Bonga koje je prenošeno na televiziji „pojačalo sumnje“ o Bongovoj „sposobnosti da izvršava obaveze na svojoj funkciji“.

Slušaocima se potom obratio poručnik Obijang koji predvodi samozvani Patriotski pokret odbrambenih i bezbednosnih snaga Gabona.

Snimak govora koji se zatim pojavio pokazuje Obijanga kako govori da je pokrenut vojni udar kako bi se „obnovila demokratija“ u zemlji. Dodao je da je vojska preuzela kontrolu nad vladom i pozvao „mlade ljude iz bezbednosnih snaga“ i ostalu omladinu da im se priključe. Oko njega su stajala dvojica naoružanih vojnika u kamuflažnim uniformama i sa zelenim beretkama na glavi.



Predsednik Bongo (59) je u oktobru pretrpeo moždani udar, najpre je hospitalizovan u Saudijskoj Arabiji, a od novembra se nalazi na lečenju u Maroku. Kako je preneo Rojters, jedan portparol predsednika je najavio da će se Bongo uskoro obratiti povodom događaja u Librevilu.

U nedavnom govoru je predsednik priznao da ima zdravstvene probleme, ali je tvrdio da se oporavlja. Njegova porodica vlada afričkom zemljom bezmalo pola veka. Ali Bongo je nasledio svog oca Omara koji je preminuo 2009. godine.

U oktobru su u Gabonu održani mirni parlamentarni izbori. Pre dve godine, nakon tesne pobede Bonga na predsedničkim izborima, došlo je do nasilnih protesta sa više žrtava.

Gabon, ekvatorijalna država na zapadnoj obali Afrike, broji oko dva miliona stanovnika. Ekonomija zavisi od izvoza nafte kojom zemlja obiluje, ali se uprkos tome broji među najsiromašnije na svetu. Pad cene nafte je produbio krizu.

nr (afp/rtr)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Jan 07, 2019 5:45 pm

Smile  BLOKADA U SAD

U čuvarskoj kućici nema nikoga

Blokada državnog budžeta SAD pogađa 800.000 službenika – sve do nacionalnih parkova. Tramp insistira na parama za zid prema Meksiku, Demokrate te pare ne daju i sve može da potraje. Reporter DW u Česapiku kod Vašingtona.



Nacionalni park Česapik nedaleko od Vašingtona je takođe zatvoren. Barem bi trebalo da bude. Jer i ovog petka (4.1.) tamo srećemo Džanet Olsford na njenom biciklu. Hladno je, morala je da navuče dva para rukavica, ali ne želi da preskoči svoju uobičajenu rundu kroz park.

Ali on je zatvoren, spušten je branik na pristupnom putu, u kućici čuvara parka nema nikoga. Kako je uopšte ušla? Džanet Olsford se nevino smeška. Stanuje nedaleko i zna mnoge načine da uđe u park. Bila blokada budžeta ili ne, ona tu dolazi svaki dan.

Ona je grafička dizajnerka. Ovog petka, već 14. dana blokade budžeta i takozvanog šatdauna – zbog kojeg stotine hiljada ljudi u državnim agencijama i ministarstvima ne rade – ona je jedna od retkih posetilaca parka. „U normalnim okolnostima, park bi bio pun“, kaže nam.

Novogodišnja čestitka u džepu

Park kroz koji se prostiru kanali i brzaci reke Potomak je jedna od glavnih atrakcija šireg područja glavnog grada SAD. Tu redovno dolaze i lokalci i mnoštvo turista. „Mnogi dolaze svakog dana, barem da izvedu psa. Ne poznajem ih, ali uvek mahnem nekima koje stalno viđam.“

Džanet je posebno žao zbog čuvara parka. Uvek joj je isti tip dizao branik kad je dolazila biciklom. „Odlično smo se slagali, zato mi sad nedostaje. Zapravo i sad u džepu imam novogodišnju čestitku za čuvare, ali nažalost oni nisu tu.“


Džanet uvek nađe ulaz u park

Čuvari ovog nacionalnog parka su samo neki od ukupno 380.000 državnih službenika koji u ovo doba blokade budžeta moraju da ostanu kod kuće bez plate. Njih oko 420.000 mora da radi, ali za sada bez plate. To je ukupno 800.000 činovnika u administraciji koja broji nešto preko dva miliona ljudi.

To je „velika politika“ kojom se sad bavi američki vrh i jedva da ima nade u skori dogovor: donji dom Kongresa u kojem sad prevladavaju Demokrate ne želi da odobri pet milijardi dolara koje predsednik Tramp hoće za gradnju zida prema Meksiku.

Demokrate taj projekat smatraju skupim i besmislenim pa su tako demonstrativno izlasali budžet, ali bez izdataka za zid. Tramp budžet bez zida ne želi da potpiše – što se njega tiče, rekao je u subotu, blokada može da traje i godinama, a on će već naći način da zid sagradi. Možda putem predsedničkog ukaza, o tome će još razmisliti, poručio je.
   

„Pa to je smešno!“

Ko je kriv za ovu blokadu? To nije jedino pitanje gde su građani SAD duboko i, čini se, nepomirljivo podeljeni. Prema anketi portala YouGov, objavljenoj ove sedmice, većina Amerikanaca smatra da su Demokrate u Kongresu više odgovorne za to stanje negoli Tramp.

Za druge, a među njima je i naša sagovornica na biciklu, odgovor je također jasan: kriv je Tramp. „On igra samo igrice, i to sa životom 800.000 državnih službenika koji ne mogu da raditi“, smatra Olsford.

U parku zatičemo i Džeja Pola Hindsa. On je profesor teologije na univerzitetu Hovard u Vašingtonu i redovno dolazi u park da bi u šetnji uz reku našao mir nakon svakodnevne žurbe. „Blokada budžeta žrtvuje zdravlje državnih službenika u političke svrhe. A činjenica da je predsednik Tramp tako tvrdoglav je vrlo uznemiravajuća“, smatra ovaj profesor.

Ipak, on ne misli da su Demokrate nevine u ovom sukobu: „Siguran sam da je moguće naći kompromis. Ali obe strane su se toliko zakopale na svojim pozicijama da, nažalost, mislim da će sve ovo još potrajati.“



Na izlazu iz parka zatičemo i Stivena Šupaka. I on stanuje u blizini i redovno trči kroz park. Posle džogiranja je hteo samo da ode do toaleta, ali park je zatvoren pa su zatvoreni i toaleti. „Pa to je smešno!", kaže Šupak. No, prihvata činjenicu da je njegova nevolja pred zatvorenim nužnikom beznačajan detalj šatdauna. Prave žrtve krize su državni službenici: „To je jednostavno jako loša situacija.“

Ko je kriv? I za njega, kao i za većinu stanovnika bogate istočne obale SAD, nema nikakve dileme: predsednik Tramp. „Na kocki je njegov ego“, kaže Šupak. I on strahuje da će Trampov nepopustljivi stav sprečiti brzo okončanje krize.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Jan 07, 2019 7:47 pm

Smile ANALIZA

Balkanske igrice bez granica

Zvanični Beograd ponovo vuče paralelu između Kosova i Republike Srpske nakon čega iz Sarajeva prete ukidanjem tog entiteta. Tako je nastavljeno nagađanje u kom pravcu bi Balkan mogle da odvedu „korekcije“ granica.


Ovako je u jednom intervjuu za DW Milorad Dodik prekrojio Balkan

Srpski zvaničnici oštro su reagovali na izjavu kosovskog premijera Ramuša Haradinaja da je granica između Kosova i Albanije „izbrisana na osnovu šengenskih principa“. Ministar odbrane Aleksandar Vulin u tome vidi pokušaj stvaranja „Velike Albanije“ koja „ne može biti stvorena bez sukoba na čitavom Balkanu, ne samo sa Srbijom“.

Premijerka Ana Brnabić optužila je Prištinu da ugrožava regionalnu stabilnost koristeći priliku da poredi Kosovo i Republiku Srpsku (RS). „Očigledno su granice na stolu i sada imamo da za neke mogu da budu, a za RS ne mogu“, rekla je ona.

Mogle su se očekivati reakcije iz Sarajeva i među prvima se javio član Predsedništva BiH Željko Komšić sa porukom da „granice BiH nikako ne mogu biti dovedene u pitanje, nezavisno od toga šta se dešava na granici između Albanije i Kosova“.

Promena granica – deo rešenja ili problema?

„Zašto misle da će politika devedesetih davati drugačiji rezultat danas? Umesto da se okrenu saradnji, evroatlantskim integracijama i stabilizaciji regiona, uporno pokušavaju da povlače nebulozne paralele između delova BiH i Kosova“, kazao je Komšić.

Bošnjački član Predsedništva Šefik Džaferović je otišao korak dalje, preteći da bi komešanja oko granica BiH mogla da ukinu autonomiju RS. Kako je rekao, bilo kakav pokušaj prekrajanja granica neće dovesti u pitanje BiH „ali bi mogao ugroziti mir i stabilnosti celog regiona te označiti kraj Dejtonskog sporazuma, a time i entitetske unutrašnje strukture BiH“.

Ovih dana je u medijima širom regiona ponovo odjeknuo stav bivšeg britanskog diplomate i analitičara Timotija Lesa da bi zarad dugoročnog mira na Balkanu Srbiji trebalo pripojiti deo Kosova, Republiku Srpsku i „možda“ Crnu Goru. Les je poznat po tezi da neka vrsta velike Srbije, Albanije i Hrvatske – dakle nova podela Balkana u pravcu monoetničkih država – znači veću, a ne manju stabilnost.

Tome se oštro suprotstavlja Aleksandar Popov, kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju. Bilo kakve „korekcije“ granica sve do novog crtanja kakvo predlaže Les nisu moguće bez novih sukoba, kaže Ppov za DW. „Kada je reč o odnosima Albanije i Kosova, mislim da su tu Amerikanci debelo umešani i da je od njih i potekla ta ideja o brisanju granice. Ukoliko bi se takva ideja realizovala, onda bi region bio u velikoj nevolji, jer tu ne bi bio kraj priče.“


Kosovo i RS u istoj rečenici - to se nerado čuje u Sarajevu

„Srbija bi odmah insistirala da se isti princip primeni za RS, nakon čega bi i 'Herceg-Bosna' išla Hrvatskoj. Onda od BiH, ovakve kakvu danas imamo, ne bi ostao ni kamen na kamenu. Takvih teritorijalnih pretumbacija nikada nije bilo na miran način, nego bi one obično usledile na mirovnim konferencijama nakon ratova“, dodaje Popov.

Nasilni proces promena granica na Balkanu započet je devedesetih, a zaustavljen Dejtonskim sporazumom i formiranjem RS, podseća naš sagovornik. „Nastavak tog procesa moguć je samo u oružanoj varijanti, s tim što bi sukobi danas zahvatili mnogo veći prostor, uključujući teritorije Crne Gore, Makedonije i Grčke. To su balkanske ratne igre bez granica“, upozorava Popov.

Ugrožena i EU?

Popov veruje da postoje sile izvan Starog kontinenta koje destabilizacijom Balkana žele da ugroze EU. „Nepredvidivi američki predsednik Donald Tramp je već preduzeo niz koraka koji destabilišu EU i to u trenutku kada je Evropa veoma ranjiva, jer i unutar EU postoje velike protivrečnosti. Bojim se da bi to moglo dovesti u pitanje i opstanak EU.“

Politički analitičar iz Sarajeva Almir Terzić smatra da je poređenje Kosova i BiH pokušaj lidera u Beogradu da svoje građane ubede da Srbija nije najveći teritorijalni gubitnik na Balkanu jer se još uvek pita i izvan svojih sadašnjih granica. „S obzirom na dalje evropske procese koji neminovno slede, takva politika bi se najviše mogla obiti o glavu upravo Beogradu“, kaže Terzić za DW.

„Osim toga, Srbija i za vreme vladavine Aleksandra Vučića insistira na potpisivanju sporazuma o granici sa BiH kojim je reka Drina definisana i priznata kao granica dve države, ustanovljena i nakon raspada bivše Jugoslavije, i tu se priča završava“, ističe Terzić.

On kritikuje i kosovske mere koje „nisu u funkciji jačanja stabilnosti u regionu“. „Vreme podela, huškanja, podmetanja, a posebno pretnji novim ratovima i prekrajanjima granica mora i treba da bude iza svih nas. Vreme je ujedinjenja Balkana kroz EU“, navodi ovaj analitičar.

Promene, odnosno „korekcije“ granica na Balkanu od kraja ratova devedesetih nisu imale podršku ni EU niti Sjedinjenih Država. Promena u stavu Vašingtona naslutila se prošle godine u pogledu „razgraničenja“ Srbije i Kosova. Premda je Aleksandar Vučić rekao da je „narod“ odbio njegov predlog rešenja, on zapravo nikada javno nije ni saopštio šta ima na umu.

Taj vakuum je raspalio maštu i onih koji bi da granice naveliko menjaju i onih koji u tome vide požar koji može da zahvati celu Evropu.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Jan 08, 2019 6:14 pm

Smile BLISKI ISTOK

Može li Bolton da pomogne Kurdima?

Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton stiže u Ankaru gde će u utorak tema biti položaj Kurda u Siriji u okviru planova o povlačenju američkih trupa. Kurdi su američki saveznici, ali Erdogan planira napad.


Kurdski borci pucaju na dronove IS u Raki (jun 2017)

Otkako su Sjedinjene Države najavile povlačenje svojih trupa, Sirija se ponovo našla u centru pažnje svetskih diplomata. Špekuliše se da li je borba protiv Islamske države završena, da li su sirijski Kurdi, nekada najbliži saveznici Amerike u Siriji, sada prepušteni sami sebi i da li Turska ima u vojnom pogledu veći manevarski prostor u regionu.

Sada u Ankaru stiže poseban gost. Džon Bolton, savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Donalda Trampa, u utorak će se susresti sa svojim turskim kolegom. Uz njega u glavni grad Turske dolazi i Džozef Danford, šef generalštaba američke vojske, te Džems Džefri, raniji američki ambasador u Ankari i novi specijalni poverenik za borbu protiv Islamske države.

Bolton je pred posetu Ankari već izjavio da SAD žele da pre povlačenja iz Sirije dobiju garancije za Kurde u toj zemlji. „Mi ne mislimo da bi Turska u Siriji trebalo da preduzima bilo kakve vojne operacije koje pre toga nisu dobile punu saglasnost Sjedinjenih Država“, izjavio je on.

Turska sve važnija

Serhat Guvendž iz Instituta za međunarodne odnose istanbulskog univerziteta „Kadir Has“, uveren je da neće ići tako glatko. Tačka sporenja su kurdske jedinice koje kontrolišu autonomnu oblast na severu Sirije, a koje zvanična Ankara vidi kao produženu ruku militantne Radničke partije Kurdistana. Guvendž u intervjuu za DW kaže da Turska ima dobre karte:

„Od početka sirijske krize, dakle otkako je Islamska država ojačala, Ankara je od Vašingtona dobijala sve što je tražila. A otkako su kurdske Jedinice narodne odbrane postale značajan faktor u regionu, Ankara poručuje: Pustite njih i sarađujte s nama u borbi protiv islamista.“ Tada je, navodi Guvendž, Vašington bio suzdržan prema Turskoj, ali ova poseta pokazuje da se situacija promenila. „Ovime se pokazuje koliko je Turska postala važna.“


Džon Bolton

Sjedinjene Države međutim žele zaštitu i sirijskih Kurda, koji su godinama bili bliski saveznici. „To će svakako biti sporna tačka“, smatra turski analitičar. „SAD će pokušati da dobiju garancije za Kurde. Ali za Tursku, pre svega na severistoku Sirije oko reke Eufrat, u prvom planu ne stoje ni Asad ni Islamska država. Zbog toga će Ankara učiniti sve da, dok se bori protiv islamista, razbije i kurdske jedinice. Ankara njih vidi kao terorističku organizaciju.“

Geopolitičke igre

Tu se SAD nalaze u dilemi. To, navodi Guvendž, nema toliko veze sa američkim simpatijama prema Kurdima, već pre svega sa interesima. „Ako Vašington prepusti taj region Turskoj, nije baš sigurno da će ona štititi američke interese onoliko koliko bi SAD to htele.“

Pri tom ne treba zanemariti ulogu ni Rusije, Irana ili vlade u Damasku. „Oni kurdske Jedinice narodne odbrane ne vide kao terorističku organizaciju i zato Turska mora ubediti i Moskvu i Damask u ispravnost svoje pozicije. Ona u tome mora biti diplomatski vešta.“

Naš sagovornik kaže da je teško predvideti da li će Amerikanci odgoditi povlačenje 2.000 vojnika iz Sirije ukoliko ne dobiju turske garancije. Tu je zanimljiva uloga baš Džona Boltona. On je odlučan protivnik Irana i uveren je da se ta zemlja mora opkoliti.

„Zbog toga on neće insistirati da SAD povuku svoje trupe. A budući da Tramp trenutno ionako ima probleme u spoljnoj politici oko zida prema Meksiku, moguće je da za sada neće insistirati na povlačenju vojske. Moguće je da barem za neko vreme prevladaju oni koji se protive povlačenju iz Sirije“, zaključuje turski stručnjak Serhat Guvendž.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Jan 08, 2019 6:21 pm

Smile KATAR

Katar se uspešno opire blokadi

Blokada koju je uvela Saudijska Arabija je u početku za Katar bila šok. Ali u međuvremenu se zemlja od toga oporavila: ekonomija raste a vođstvo je puno samouverenosti i vere u budućnost.



"Kriza? Kakva kriza?" - to je odgovor koji čovek u Kataru čuje na svakom koraku, kada postavi pitanje o posledicama blokade koju su uvele Saudijska Arabija i s njom povezane arapske zemlje pre godinu i po dana.

To je i odgovor Nasira Alija, jednog katarskog policajca kojeg sam susrela u jednom supermarketu u Dohi gde je kupovao krastavce. Onda me pozvao da pogledam regale u samoposluzi koji su popunjeni sirom i mlekom - proizvedenim na jednoj klimatizovanoj farmi 60 kilometara van grada.

"Šta da se radi kada nam Saudijci i Emirati ne dozvole da uvozimo robu preko njihovog vazdušnog prostora? Onda mi proizvodimo svoje. Evo, pogledaj", kaže mi. Njegove oči sjaje pune ponosa: "Nama ničega ne nedostaje."

Skladišta puna poslastica

U junu 2017. su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat i Bahrein zabranili trgovanje sa Katarom i putovanja u tu zemlju. Uz to su zatvorili granice prema njoj, da spreče uvoz roba na koje je zemlja bila upućena. Na to je Doha intenzivirala svoju proizvodnju mlečnih proizvoda i mesa, i intenzivirala program snabdevanja hranom. Za samo nekoliko meseci Katar je uspeoda promeni uvozne rute i usmeri ih u novu luku Hamad, koju je vlada izgradila za više od sedam milijardi dolara.


Ima svega po radnjama

Panično kupovanje hrane je trajalo nekoliko dana, a onda se situacija smirila. U međuvremenu su skladišta puna argentinske govedine, nemačkog kavijara, iranskog povrća i drugih poslastica iz celog sveta. "Saudijske proizvode nismo hteli i ljubazno samo zamolili prodavače da svu takvu robu sklone iz svojih prodavnica", objašnjava Nasir Ali.

Tim embargom su susedne države htele da prisile Katar da prekine sa podrškom islamističkoj organizaciji Muslimanska braća koju saudijska Arabija i njene saveznice vide kao terorističku organizaciju. Osim toga, od Katara su tražile zatvaranje Al-Džazire kojoj se prebacuje da je podsticala proteste u okviru arapskog proleća.

Puni džepovi

Temelj za tu sposobnost otpora su pre svega prepune državne kase. Kada je bojkot proglašen, Katar je raspolagao sa državnim fondom u kojem je bilo 340 milijardi američkih dolara. To je zemlji omogućilo ne samo da preživi, već i da uloži 200 milijardi dolara u infrastrukturne projekte u okviru Svetskog fudbalskog prvenstva 2022. Razlog su ogromne rezerve zemnog gasa - prema sadašnjim saznanjima treće po veličini u svetu. Bogatstvo koje je na toj osnovi nastalo omogućilo je naciji, koja je u sedamdesetim godinama prošlog veka bila poznata pre svega po roniocima perli, da postane zemlja sa najvećim prihodom po glavi stanovnika na svetu.


Izgradnja stadiona Ras Abu Abud.

Blokada je doduše imala i negativne posledice: pad vrednosti nekretnina, gubitci državne avionske kompanije Katar ervejs i smanjenje broja turista iz drugih zemalja Persijskog zaliva. Ali 18 meseci kasnije se zemlja od toga uglavnom oporavila. Prema navodima MMF-a, katarska ekonomija je u rastu, a u decembru je rejting agencija S&P popravila svoju procenu Katara sa negativne na stabilnu.

Nove šanse

Ibrahim al-Emadi je član druge najbogatije porodice u zemlji i rođak ministra finansija. On vodi više različitih firmi koje se bave opremom bolnica, sajberskom sigurnošću i trgovinom nekretninama. "Nama ništa bolje nije moglo da se desi", kaže al-Emadi. "Ja sada više nisam trgovac, ja sam sada agencija za uvoz." Po njegovim rečima sada zarađuje 40 procenata više nego pre - zato jer više nema davanja posrednicima iz Saudijske Arabije ili iz Emirata. Pritom on naglašava da u slučaju potrebe uvek pomaže i vlada.

A istovremeno sa podsticajem preduzetništva, država se upustila i u velike investicije - pre svega u odbrani. Desetine milijardi dolara su potrošene za najsavremenije oružje, najavljena je kupovina 36 američkih lovačkih aviona tipa F-15, dvanaest francuskih džetova tipa Rafale i 24 džeta tipa Evrofajter tajfun. Uz to je započeta izgradnja nove baze za ratnu mornaricu, pri čemu bi broj brodova do 2025 trebao da bude udvostručen.

Gde naći vojnike?

No napuniti police prodavnica ili potrošiti milijarde za naoružanje - to je jedno. Sasvim je drugi problem kada se radi o povećanju broja vojnika. Samo svaki deveti stanovnik Katara - dakle ukupno 300.000 ljudi od ukupno 2,7 miliona - ima katarsko državljanstvo. Dosada je Doha angažovala u velikoj meri vojnike iz drugih zemalja poput Sudana ili Pakistana.

Vlada je sada obavezni vojni rok produžila sa tri na dvanaest meseci, a ženama je omogućeno da se dobrovoljno angažuju. "To znači da će sada po prvi puta i žene biti u sastavu vojske", kaže Emadi.

Ali najvažnija za odbranu Katara je u stvari vojna baza Al-Udeid. Radi se o najvećoj vojnoj bazi SAD u regionu. Katar je bio vrlo zabrinut kada je američki predsednik Donald Tramp na početku blokade izrazio podršku Saudijskoj Arabiji i čak se okrenuo protiv Katara. Ali Doha je izvršila vrlo uspešno lobiranje u Vašingtonu. Između ostalog je ponuđeno proširenje baze o trošku Katara i izgradnja novih stanova za porodice oko 10.000 američkih vojnika koji su tamo stacionirani.

Blokada ostaje

Napetosti sa susedima se 2018. nisu povećale, ali distanca prema njima jeste. Prošlog novembra je Katar objavio da kao najmanji član napušta Organizaciju zemalja proizviđača nafte OPEC. Službeno je obrazloženje da zemlja želi da se u potpunosti koncentrše na proizvodnju gasa. Ali posmatrači veruju da Doha ovim krtikiuje organizaciju za koju se smatra da je kontroliše Saudijska Arabija.

A sledeći potez je bilo nedolažanje katarskog emira na samit zemalja Zaliva (GCC) u Rijadu - umesto njega, Katar je poslao svog ministra. Razlog: katarski emir nije bio uveren da Saudijci na tom samitu stvarno žele da diskutuju o miru.


Al Tani, emir Katara

Noha Abueldahab iz Bruking centra u Dohi smatra da je blokada bitno promenila odnose Katara prema drugim zalivskim državama - možda zauvek. "Proći će puno vremena pre nego što ti odnosi počnu da se popravljaju", uveren je Abueldahab.

A skandal oko ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija, i umešanost saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana u to, kao i kritika zbog sve većeg broja civilnih žrtava u ratu u Jemenu, samo osnažuju Katar u njegovoj poziciji.

U supermarketu u Dohi Nasir Ali je sasvim jasan: "Nas optužuju da podržavamo teroriste. A šta je sa Kašogijem?" I na kraju još dodaje: "Saudijci ubijaju svoje ljude. A mi volimo našeg Emira."
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Jan 08, 2019 6:28 pm

Smile NEMAČKA

Pretučen političar AfD

Pokrajinski šef Alternative za Nemačku i poslanik u Bundestagu Frank Magnic je pretrpeo teške povrede u fizičkom napadu koji su počinili nepoznati muškarci. Napad su osudile sve stranke u Nemačkoj.



Političar Alternative za Nemačku (AfD) Frank Magnic je u napadu koji se zbio u ponedeljak posle podne teško povređen. Kako je saopštila bremenska policija, napad se desio u blizini pozorišta na Geteovom trgu. Magnic je bio pozvan na novogodiünji prijem lokalnog lista. Prema izjavama svedoka, Magnica su napala tri muškarca pod kapuljačama, udarila su ga nečim po glavi i dok je ležao na zemlji udarali su ga nogama. Potom su pobegli. Za njima se traga.

Dvojica radnika koji su istovarali robu iz kombija primetili su teško povređenog Magnica i pozvali hitnu pomoć.

Za Radio Bremen Magnic je izjavio u bolnici da se ne seća napada i da nije primetio napadače, te da lekari smatraju da je pravo čudo što nije došlo do još težih povreda. Ima potres mozga i rane na glavi. Rekao je da će ostati u bolnici još nekoliko dana.


Magnic je napadnut u ovom prolazu

„Rezultat huškanja"

Šefovi poslaničkog kluba u Bundestagu Alis Vajdel i Aleksander Gauland su oštro osudili napad nazivajući ga „kukavičko nasilje koje ugrožava život“ i koje je „rezultat huškanja protiv Alternative za Nemačku“. Pozvali su saveznu vladu da bez bezrezervno osudi nasilje koje trpi ta stranka. Bremenska Alternativa za Nemačku je u svom saopštenju izrazila ogorčenost da levo nasilje protiv te stranke ne nailazi na osudu ili se čak podržava. „Danas je crn dan za demokratiju u Nemačkoj“ stoji u saopštenju.

U Bremenu je crveno-zelena koalicija na vlasti. Socijaldemokratski gradonačelnik Karsten Ziling je najoštrije osudio nasilnički čin, a njemu su se pridružili i ostali političari iz bremenske pokrajinske vlade, opominjući da ni jedno uverenje ili kritika ne opravdavaju nasilje protiv onih koji drukčije misle. I na saveznom nivou osuda je jasna. Ministar spoljnih poslova Nemačke Hajko Mas je na društvenim mrežama objavio:

“Nasilje ne sme nikada postati sredstvo političkog sučeljavanja, sasvim svejedno protiv koga i kakvi su motivi. Dodao je da počinioci moraju biti konsekventno gonjeni i oštro kažnjeni.

Portparol savezne Vlade Štefan Zajbert je izjavio: „Brutalni napad je za najoštriju osudu. Nadamo se da će policiji poći za rukom da pronađe počinioce“. Osudama su se pridružili jedan od vodećih političara Levice Ditmar Barč, a predsedavajuća Zelenih Analena Berbok je naglasila da je nasilje uvek pogrešno i da nema šta da traži u demokratskom društvu. Šefica Socijaldemokrata Andrea Nales je izjavila: „Alternativa za Nemačku je politički protivnik našeg tolerantnog i mirnog društva. Ali svako ko se protiv te stranke bori nasiljem izdao je upravo te vrednosti i ugrožava suživot".

Višestruki napadi

Alternativa za Nemačku je u Bremenu već više puta bila cilj napada. Razbijana su stakla na kancelarijama stranke i demoliran je automobil. I u drugim gradovima je ista stranka meta napada. U Saksoniji, u gradu Debeln pred kancelarijom stranke je neko postavio eksplozivnu napravu i u detonaciji je zgrada porilično oštećena. Tri osobe su prvo uhapšene, pa puštene. Za policiju su oni i dalje osumnjičeni.


Napad na akncelraiju AfD u Debelnu

U Donjoj Saksoniji je proteklog vikenda neko ispisao preteće parole na kući jednog poslanika Alternative za Nemačku, a u Berlinu su kancelarije stranke gađali kesicama sa bojom. Mada ne postoji jedinstveno vođena statistika za Nemačku, pokrajinske statistike pokazuju da su saradnici i imovina Alternative za Nemačku najčešće mete napada. Pri tome se radi ili o pretnjama, lakšim napadima ili šteti na imovini stranke. Težak fizički napad poput ovog u Bremenu je za sada izuzetak. Za vreme predizborne kampanje 2017. u Nemačkoj su registrovana 54 delikta nasilja. Očito se trend nasilja u Nemačkoj promenio. Između 2010 i 2015 političari levice su najčešćebili napadani, dok je posle izbijanja izbegličke krize i uspona Alternative za Nemačku najviše nasilja pretrpela upravo ta stranka.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Jan 08, 2019 8:59 pm

Smile NEMAČKA

Uhapšen haker koji je uznemirio Nemačku

Hakerski napadi, curenje podataka, sajber-špijunaža: svako malo se o čuje o nekom novom slučaju i već smo se pomalo na to navikli. Ali najnoviji primer krađe osetljivih podataka u Nemačkoj je, čini se, malo drugačiji.



Nije se baš moglo očekivati da će najnoviji napad hakera na političare, novinare i javne ličnosti izazvati toliku uzbunu. Jer, nije da manjka spektakularnih hakerskih napada sa mnogo veći posledicama. Pre nekoliko sedmica je veliki američki hotelski lanac Meriot objavio da su jednoj sestrinskoj firmi ukradeni podaci oko 500 miliona mušterija, između ostalog i bankovni podaci o plaćanjima.

A još veća hakerska dimenzija je zabeležena 2013. kada je platforma Jahu objavila krađu podataka više od milijarde korisnika. To je doduše bilo nekako daleko, ali i tu su bili pogođeni i nemački korisnici. No i u samoj Nemačkoj je bilo skandaloznih slučajeva. Pre nekoliko godina je isplivalo na površinu da je američka tajna služba NSA prisluškivala mobilni telefon nemačke kancelarke Angele Merkel, a kasnije je zabeležen i upad hakera u informacioni sistem Bundestaga – pretpostavlja se da su iza toga stajali kompjuterski stručnjaci iz Rusije. To je za posledicu imalo izmenu hardvera u Bundestagu.

I nakon tih velikih skandala – zašto sada uzbuđenje? Da li je to naša demokratija u opasnosti?

O čemu se radi?

Ovaj put su u decembru na jednom – u međuvremenu zatvorenom – nalogu na Tviteru objavljeni privatni podaci nemačkih političara i poznatih ličnosti. Sve je bilo strukturirano kao adventski kalendar: svaki dan se otvarao novi prozorčić koji je javnosti davao na uvid nove privatne podatke pogođenih.

Među skoro hiljadu pogođenih ima poznatih glumaca, poput Tila Švajgera, ali i podosta političara: tu je nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, kancelarka Angela Merkel, nova predsednica Demohrišćana Anegret Kramp-Karenbauer ili šefica Socijaldemokratske partije Andrea Nales.

Novo u ovom slučaju i nije toliko da su hakerskim napadom pogođene poznate ličnosti, već kako su one pogođene. Ovaj put se nije radilo o njihovoj funkciji. „Do sada smo u slučajevima krađe podataka i sajber-špijunaže u Nemačkoj imali posla sa podacima saveznog parlamenta ili savezne vlade. Ali tada nisu curili privatni podaci tih ličnosti“, objašnjava Sven Herping u razgovoru za DW. On je šef projekta bezbednosne politike fondacije Nova odgovornost koja se bavi tehnologijom i digitalizacijom u sferi politike i društva.


Nalog na Tviteru sa kojeg su mesec dana objavljivani podaci

Ovaj put su naime procurili ne podaci sa zvaničnih adresa elektronske pošte ili mobilnih telefona, već su provaljeni privatne elektronske adrese, objavljena je privatna prepiska sa porodicom i privatne fotografije. U načelu se može reći da ovaj puta cilj hakera nisu bile funkcije nekih osoba, već one same – uključujući i njihovo privatno okruženje.

"Napadač" je uhapšen i već je priznao gotovo sve što je uradio. On stanuje u Hesenu, ima 20 godina, a o njegovoj tačnoj lokaciji policija nije izdala nikakvo saopštenje.

Upad u spavaću sobu

Ljudi koji se nalaze pod reflektorima javnosti u pravilu paze šta će kada i kome reći. Ali i oni naravno imaju privatnu sferu koju drže podalje od očiju javnosti. Ali šta kada neko dođe u posed privatnih dnevnika i beležaka, do onih zapisa koje niko nepozvan ne bi smeo da vidi?

Kako to na ljude deluje može se videti iz njihovih reakcija. Mlada poslanica Bundestaga Luize Amtsberg iz stranke Zelenih reagovala je na Instagramu: „Vi ste odvratni, bedni i uz to kukavice! Naravno da nas pogađate tamo gde nas boli kad upadate u naše spavaće i dnevne sobe, kada gledate u naše kalendare i beležnice.“

Suštinu stvari ona ovako opisuje: „Šta vas boli dupe o čemu mi privatno razmišljamo i kome mi šta privatno pišemo!“

I upravo o tome se radi. To je ono što je u ovoj krađi podataka posebno. Zbog toga je takvo uzbuđenje. Ranije su na udaru bile poslovne tajne, a sada privatne – da li je to novi plan hakera, hakerski vrli novi svet? Možda.

Ugrožena demokratija?

Ali ima još nešto specifično što izaziva velike kritike na račun službi zaduženih za bezbednost: one su navodno prekasno informisale pogođene. Osobe o kojima je reč su tek u petak iz medija saznale da su pogođene krađom podataka – i sam Savezni zavod za kriminalistiku (BKA) je tek nekoliko sati pre o tome bio obavešten.

Ali Savezni zavod za informatičku bezbednost je već tokom decembra imao saznanja o krađi. Navodno je taj zavod međutim smatrao da se radi o pojedinačnim slučajevima pa nije informisao druge službe.

Ali da li je ta kritika opravdana? Nije, kaže Sven Herpig koji je do pre dve godine i sam radio za taj zavod: „Zadatak te službe nije da se čuvaju privatne adrese elektronske pošte političara. Zato se ne može reći da su te službe zakazale.“ Partije su same zadužene za sigurnost svojih elektronskih adresa, a one do sada nisu pokazivale spremnost da dozvole službama da se bave njihovom elektronskom poštom.


Zavod za informatičku bezbednost na udaru

Osim toga ni bojazan da bi napad mogao da ugroziti nemačku demokratiju nije opravdana. Prema sadašnjim saznanjima, iza krađe podataka ne stoje ni ruski ili kineski hakeri, ni neke belosvetske tajne službe. Po svemu sudeći pre se radi o usamljenim hakerima i njihovom kapricu mada ima teorija da se radi o upozorenju hakerskih aktivista kako bi se skrenula pažnja da se svi više pozabave pitanjem bezbednosti svojih podataka.

Poslednja vest kaže da je policija u Hajlbronu pretresla stan i zaplenila elektronske uređaje jednog 19-godišnjaka. On se smatra svedokom u ovom slučaju.

Amerika – to je nešto drugo

Ovaj nemački slučaj se ne može uporediti sa otkrićem u toku američke predizborne kampanje 2016. kada se saznalo da je tadašnja kandidatkinja Hilari Klinton slala zvanične poruke i dokumente sa privatne elektronske adrese. Tada su, kakvo tvrde tajne službe SAD, hakeri ruske vojne tajne službe upali u mrežu Demokratske stranke i objavili čitav niz dokumenata i elektronskih pisama kako bi naštetili Klinton.

„To se naravno uopšte ne može porediti sa slučajem u Nemačkoj. To je za američki sistem, za tamošnju demokratiju, bilo mnogo opasnije“, kaže Herpig.

Da li to znači da je ovaj put sve dobro prošlo? I da je demokratija spasena? Verovatno da. Ali ne treba imati iluzije: sledeći hakerski napad sigurno će doći.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Jan 09, 2019 5:34 pm

Smile SAD-EU

SAD srozale status EU

Sjedinjene Države su iznenada degradirale diplomatski status predstavništva EU u Vašingtonu - a da pritom nisu zvanično informisale ambasadora EU. Pregovori o tom pitanju se nastavljaju.



Još krajem prošle godine, vlada SAD je degradirala diplomatski status "Delegacije Evropske unije za SAD" kako to Vašington zvanično zove. Taj korak nije bio najavljen i znači da je EU sa stanovništa vlade SAD sa državnog nivoa degradirana na status međunarodne organizacije. "Ne znamo tačno zašto su to učinili, jer nisu nas informisali", rekao je za DW jedan predstavnik EU u Vašingtonu: "Mogu da potvrdim da taj orak u Briselu nije pozitivno prihvaćen". U Briselu kažu da su u toku razgovori sa SAD o tome. Još u decembru su, kako kažu, o tome održani razgovori između SAD i EU. Predstavnici EU u Briselu su potvrdili da je aktuelni ambasador EU Dejvid O'Saliven ponovo dobio svoj prvobitni protokolarni rang; taj diplomata je, međutim, samo do februara na funkciji.

"Prozvan je kao poslednji"

Prošle godine, delegacija EU je primetila da njen ambasador u Vašingtonu nije pozivan na određene manifestacije. Predstavnici vlade SAD su potvrdili diplomatama EU da je O'Salivenov status bio degradiran, možda već krajem oktobra i početkom novembra. Na dan sahrane Džordža Buša Starijeg, 5. decembra 2018. godine, u Vašingtonu su diplomate odavale poslednju počast preminulom predsedniku. Dejvid O'Saliven pri tome, kažu, nije bio prozvan kao do tada, hronološki redom po godinama u službi, već kao poslednji, rekao je jedan službenik EU. O'Saliven je u takvim prilikama uvek bio među prvih 20 do 30 pozvanih od više od 150 ambasadora akreditovanih u Vašingtonu. On je od 2014. ambasador EU.


Dejvid Osaliven

"To ima političku pozadinu"


Posmatrači ne isključuju političke motive. Jedan diplomata iz jedne države EU, kritičan je prema ovom potezu. "To definitivno nije pitanje protokola, već je jasno da ima političku pozadinu", kaže, i dodaje da većina država-članica deli to mišljenje. Diplomatsko degradiranje delegacije EU u Vašingtonu kao da je u skladu sa antievropskim stavom Trampove vlade. Za vreme predizborne kampanje, Tramp je bio prilježna pristalica "Bregzita". I kao predsednik Tramp je više puta napadao EU kada je reč o temama kao što su odbrana ili trgovina. U jednom govoru o spoljnopolitičkim principima, početkom decembra u Briselu, ministar spoljnih poslova Majk Pompeo je pohvalio samozvanog nacionalistu Trampa i pozvao zemlje-članice EU da naglase svoj nacionalni suverenitet u odnosu prema centrali u Briselu.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Jan 09, 2019 5:46 pm

EVROPA

Smile Desnica zbija redove

Susret italijanskog potpredsednika vlade Matea Salvinija s predsednikom poljske stranke Pravo i pravda (PiS) Jaroslavom Kačinjskim dodatno jača desne saveze koji već postoje u Evropi.



Glavni ideolog nacionalno-konzervativne vladajuće poljske stranke već godinama izražava simpatije za mađarskog premijera Viktora Orbana. I Kačinjski i Orban protive se primanju migranata u svojim zemljama i upozoravaju na navodnu opasnost po tradicionalne hrišćanske vrednosti. A nakon formiranja nove koalicione italijanske vlade u kojoj učestvuju Liga i pokret Pet zvezdica, populističke snage u istočnoj Evropi dobile su nove saveznike.

Prilikom susreta u avgustu 2018. u Milanu, Mateo Salvini (naslovna fotografija) biranim rečima hvalio je mađarskog premijera Viktora Orbana zbog njegovog podizanja ograde od bodljikave žice na mađarskim granicama prema Srbiji i Hrvatskoj. A za Orbana je vođa Lige „junak i saborac“, zato što sprečava migrante da preko Sredozemnog mora dođu u Italiju.

Iz krugova italijanske desničarske vlade čula se i teza da migranti u Evropu „donose bolesti“. Ta tvrdnja je za Jaroslava Kačinjskog bila tema predizborne kampanje još pre četiri godine.

I italijanski premijer Đuzepe Konte našao je zajednički jezik sa svojim češkim kolegom Andrejem Babišem koji svojim sunarodnicima obećava da neće primati izbeglice i da tako „brani evropsku civilizaciju“.

Socijalna agenda desnice

Uz netrpeljivost prema strancima, nacionalno orijentisane populiste u Italiji i Poljskoj povezuju i socijalna obećanja. To im je donelo i izborne pobede. U Poljskoj je najvažnije bilo uvođenje mesečnog dečijeg dodatka Uz to je snižen i prag za odlazak u penziju, a uvedeni su si državni podsticaji za stambeno zbrinjavanje mladih parova. U Varšavi se trenutno raspravlja i o dodatnoj pomoći za penzionere.


Jaroslav Kačinjski

Takvi projekti, kroz koje građani dobijaju više novca, mogli su da budu sprovedeni zahvaljujući dobrom stanju u privredi. Svojim socijalnim programom, PiS preuzima tradicionalne političke teme ionako slabih levih stranaka u Poljskoj.

Zajednički protiv EU

I italijanska desnica ima socijalnu agendu. U predizbornoj kampanji najavila je uvođenje osnovnog dohotka i sniženje praga za odlazak u penziju, što je vlada nameravala da sprovede tako što bi se država dodatno zadužila. Ali kada je Evropska komisija zapretila postupkom zbog prevelikog deficita, desni populisti su u decembru 2018. popustili, doduše nakon višemesečnog natezanja.

Antievropsku retoriku Italijana tokom tog natezanja, mediji bliski poljskoj vladi s odobravanjem su komentarisali – ono im je ličilo da poljsko natezanje s Briselom oko reforme pravosuđa. U oba slučaja, protestovalo se protiv „diktata Brisela. Pritom se Poljska pokazala kao manje popustljiva od Italije, jer se sporna reforma pravosuđa u Poljskoj sistematski provodi – uprkos svim kritikama.

Potrebni su uspesi

Ideološka podrška iz Italije stiže u pravo vreme za vladajuću stranku u Poljskoj: partiji Pravo i pravda neophodni su uspesi unutrašnjem planu. Nakon korupcijskoga skandala u najvišoj poljskoj finansijskoj ustanovi, stranka je pod pritiskom. Naime, prema izveštajima tamošnjih medija, šef Odbora za finansijski nadzor (KNF) Marek Črzanovski, nameravao je da jednu tamošnju banku spasi od propasti, ali je finansijski konsultant koga je on angažovao, za to trebalo da dobije veliku svotu novca. Šef KNF je u međuvremenu podneo ostavku, ali to je bio okidač za najveći skandal otkako je PiS na vlasti.


Proslava stote godišnjice nezavisnost Poljske u Varšavi

Liberalne novine „Gazeta viborča“ piše da je KNF u tome pomagao guverner Narodne banke Adam Glapinski, koji je inače blizak sa predsednikom PiS Jaroslavom Kačinjskim. Glapanski zahteva da članci o tome budu uklonjeni s interneta, a novinarima preti sudom. Ali sada i on mora da objašnjava zašto su njegovi saradnici dobijali previsoke plate. To što je jedna službenica zarađivala više od 15.000 evra mesečno, to se ne sviđa čak ni partiji PiS – niti se uklapa imidž koji žele da imaju, pa čak nije u sladu ni sa njihovim imenom: Pravo i pravda.

Radikali postaju društveno prihvatljivi

Ove godine ne održavaju se samo izbori za Evropski parlament, već i parlamentarni izbori u Poljskoj. Stranka PiS je, istina, prema istraživanjima javnog mnjenja, još uvek u prednosti, ali njih sve više zabrinjava to kako ih birači doživljavaju. A hteli bi da osvoje i nove birače. Zato su i donedavno marginalizovani radikalni nacionalisti postali društveno prihvatljivi: nedavno je vlada zajedno sa njima slavila stotu godišnjicu nezavisnosti Poljske.

Ove nedelje je jedan 28-godišnji poslanik iz redova radikalnih nacionalista, poznat po netrpeljivosti prema strancima, postao državni sekretar u Ministarstvu za digitalizaciju. Mnogim Poljacima smeta to što je on poznat po svojim proruskim stavovima. Ali izgleda da partiji PiS to ne smeta, uprkos tome što je njihova zvanična retorika antiruska. Kao što joj ne smetaju ni proruske simpatije Viktora Orbana i Matea Salvinija.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Jan 09, 2019 5:52 pm

Smile LIČNI STAV

Tviter – socijalna patologija našeg doba

Ne, to ovoga puta nisu bile hakerske bande koje su krale privatne podatke političara i javnih ličnosti. Ali činjenica da je to ovoga puta bio „samo“ jedan učenik, nije nimalo umirujuća, smatra Martin Muno.



Dakle, sad se zna da je jedan 20-godišnji učenik odgovoran za krađu podataka koja već danima drži nemačku javnost bez daha. Radi se usamljenom hakeru koji je kao obrazloženje naveo da se naljutio na neke izjave političara i drugih javnih ličnosti. Prema navodima Nemačkog kriminalističkog ureda, nekih drugih političkih motiva tu nije bilo. To znači da tu nisu bili na delu ni strane tajne službe, ni ruske trolovske fabrike. Da li to sada znači da je sve u redu? Da li sada možemo da odahnemo, budući da se radi „samo“ o digitalnoj šali jednog učenika? Ne, ne možemo!

Jer ovaj slučaj je zastrašujuće jasno pokazao da naša svest o digitalnom razvoju za tim razvojem jako zaostaje. S jedne strane, mi uprkos svim upozorenjima još uvek vrlo nepažljivo i lakomisleno baratamo našim privatnim, delimično i vrlo intimnim podacima. S druge strane, baš društvene mreže menjaju naš način razmišljanja, osećanja i delovanja – i to na jedan dramatičan način.

123456 kao lozinka

Što se tiče ovog prvog aspekta, o tome se poslednjih dana mnogo pisalo u Nemačkoj. Iskristalizovalo se saznanje da se sistemski relevantna slaba tačka u zaštiti podataka nalazi „na pola metra od ekrana kompjutera“. Na vrhu top liste najomiljenijih lozinki u Nemačkoj je i prošle godine bila kombinacija „123456“. Dvofaktorna autentifikacija, menadžeri za lozinke ili čak kodiranje, sve su to za veliki broj korisnika „španska sela“. A za izraz „štedljivost sa ličnim podacima“, većina uopšte nije ni čula.

Drugi aspekt je komplikovaniji i zadire dublje i u naš društveni život. On počinje sa 20-godišnjim kradljivcem podataka, proteže se na šefa stranke Zelenih Roberta Habeka i vodi nas na kraju do nas samih. Ono šta je taj dvadesetogodišnji učenik napravio, u žargonu vrlih novih medija naziva se „doksing“ – objavljivanje ukradenih tuđih privatnih podataka. Najčešće je cilj da se druge ljude difamira i učini ranjivim. To su podmukla dela, ona druge stavljaju na stub srama. Počinilac je tu ostao nepoznat i pod zaposednutim Tviter-nalogom „Orbit“ uživao je u zluradosti i poruzi – dve osobine koje su upravo na toj mreži veoma proširene.

„Tviter pokreće nešto u meni“

I tu smo sada kod Roberta Habeka. I on je jedna od žrtava te krađe podataka, ali je istovremeno i jedan od korisnika Tvitera koji se u međuvremenu pokajao. Svoje povlačenje s te platforme, do kojeg je došlo nakon šta je objavio jedan potpuno promašen video povodom predizborne kampanje u nemačkoj pokrajini Tiringiji, on je obrazložio rečima: „Tviter je agresivniji od drugih medija. Nigde nema toliko mržnje, zluradosti i huškanja. Očigledno da Tviter pokreće nešto u meni da budem agresivniji, glasniji, više polemičan i zaoštren – i to sve u velikoj žurbi. To mi onemogućava da na miru o nečem razmislim.“

Šta je šef Zelenih pod tim mislio, to onaj ko se na društvenim mrežama politički izjašnjava doživljava svakog dana. Tako je novinarka Drugog programa nemačke televizije (ZDF), Nikol Dikman, bila zasuta porukama da bi je trebalo silovati, ubiti ili osakatiti, samo zato što je – takođe na Tviteru – napisala dve reči: „Nacisti napolje!“ Ono šta mi sada doživljavamo jeste da kultura diskusije postaje sve grublja. „Radi se o socijalnoj patologiji našeg vremena: ono nas odvaja i deli, sortira nas u identitet i diferenciju“, rekla je još 2016. književnica Karolin Emke u govoru nakon primanja Mirovne nagrade nemačkih knjižara. To danas važi više nego ikad pre.

Samo vrh ledenog brega

Ono što može da se nađe na polju političkog sukobljavanja, ima posledice i po našu generalnu kulturu raspravljanja na društvenim mrežama. Nju pre svega karakterišu slogani, razna skraćivanja, zaoštravanja i grubost koja se sve više preliva i na komunikaciju u našem svakodnevnom životu.

Krađa podataka i doksing, da bi se drugima nanela šteta, su u tom smislu samo vrh ledenog brega. Drugi deo tog brega, onaj ispod vode, sastoji se od toga da smo mi na putu da izgubimo mogućnost komunikacije koja poštuje drugog. A taj deo je uvek znatno veći.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Jan 09, 2019 8:39 pm

Smile ARHITEKTURA

Vek od rađanja Bauhausa

Slabije upućeni bi pomislili da je Bauhaus samo onaj lanac robnih kuća za uređenje domaćinstva, ono gde se prodaju ekseri, boje i lakovi. Ali izvorno je Bauhaus snažan umetnički pokret arhitekture nastao pre sto godina.


Forma sledi iz funkcije i mora da bude pristupačne cene

Dosta s tim istim proizvodima s pokretne trake! Treba nam alternativa industrijskoj proizvodnji! Stvari treba da budu biti moderne i funkcionalne, bez suvišnih ukrasa, a istovremeno uz povoljnu cenu!

Arhitekta Valter Gropijus je 1919. osnovao Bauhaus u Vajmaru. Ideja je bila da se sjedine umetnost i zanat, ali uistinu revolucionarno je bilo spajanje umetnosti i industrije. U svom manifestu Gropijus je napisao: „Arhitekte, kipari, slikari, mi se svi moramo vratiti zanatskom umeću!“

Gropijusu bi se po svoj prilici svideo reklamni slogan koji danas koristi lanac robnih kuća za unutrašnje i spoljno uređenje doma: „Bauhaus – Da bi bilo dobro!“

Moderno i funkcionalno

Za Valtera Gropijusa je izgradnja kuća bila „konačni cilj svih oblikovnih delatnosti“. Zbog toga su studenti ne samo učili teoriju i vežbali u školskim radionicama. Gropijus ih je slao na gradilišta, kako bi u praksi primenjivali učenje o formama, bojama i materijalima. Najvažnije načelo je glasilo: Forma sledi iz funkcije (Form Follows Function).

Poštujući to načelo studenti umetničke škole su razvijali brojne objekte primenjene umetnosti, poput nameštaja ili predmeta za svakodnevnu upotrebu. Pri tom je važna bila čista i hladna elegancija, umesto zaigranosti umetničkih linija. Mnogi prototipovi iz tih radionica su išli u serijsku proizvodnju. No samo je manji broj njih uspeo da ostvari i drugi Gropijusov cilj: cenu za svačiji džep.


Valter Gropijus (u sredini, crni šešir) sa svojim saradnicima (1926)

Među uspešnim primjerima je svakako tapeta Bauhausa, koju je proizvodila fabrika tapeta Raš iz Hanovera ili čuvena crna stona lampa firme Kandem. Budući da su je mnogi kopirali, na kraju su je i mnogi mogli kupiti.

Kuće u stilu Bauhausa

No najpoznatiji je Bauhaus postao po nacrtima svojih arhitekata. U mnogim gradovima su stambene zgrade izgrađene po tim idejama imale kao primarni cilj rešenje problema s nedostatkom stambenog prostora. Gropijus je želeo da reši urbanističke probleme gradnjom velikih stambenih zgrada s mnogo stanova.

Primeri tog nastojanja su stambena naselja u Desauu, Karlsrueu ili Berlinu. Na taj način je doduše nastalo mnogo novih stanova, ali je istovremeno došlo i do anonimnosti stanovanja, što je kasnije dovelo do novih socijalnih problema. No oni više nisu bili u centru pažnje Bauhausovih graditelja.

Škola je 1925. morala da napustiti Vajma i preseli se u Desau jer je nova konzervativna vlada Tiringije, gde se nalazi Vajmar, počela da pravi probleme revolucionarnom Gropijusu i njegovim saradnicima. On je sam projektovao zgradu nove škole u koju su se profesori i studenti uselili 1926. Zgrada s radionicama sa staklenom fasadom postala je pojam moderne arhitekture.

Progoni i selidbe

Tokom godina su u Desauu izgrađene i četiri takozvane „majstorske kuće“ u kojima su bili stanovi i radne prostorije za nastavnike, a kasnije i jedno stambeno naselje s ukupno 60 zgrada. Pet godina kasnije je rukovođenje Bauhausom preuzeo arhitekta Miz van der Roe, ali ubrzo nakon toga je 1932. škola zatvorena od strane lokalnih nacionalsocijalista.


Zgrada u Desauu

Mada su nacisti i sami pri gradnji industrijskih objekata naglašavali funkcionalnost, pokret Bauhausa im je bio sumnjiv i na kraju je proglašen „jevrejskim“ i „boljševističkim“. Škola se potom nakratko preselila u Berlin, ali je potom nakon što su nacisti 1933. preuzeli vlast, definitivno ugašena. Mnogi profesori su napustili Nemačku. Mada škole više nije bilo, učenje Bauhausa je ostalo vrlo uticajno – sve do danas.

Pet majstorskih kuća u kojima su bili smešteni nastavnici je sačuvano, a u zgradi Bauhausa u Vajmaru je danas smešten deo tamošnjeg univerziteta. U Berlinu pak postoji arhiv Bauhausa, dok se u restauriranoj zgradi škole u Desauu danas nalazi sedište Fondacije Bauhausa.

Mada je u kontinuitetu umetnička škola Bauhaus delovala samo 14 godina, njen uticaj se proširio po čitavom svetu. Bauhaus važi danas za možda najuticajniji izvozni kulturni proizvod iz Nemačke u 20. veku.



BAUHAUS, SVETSKO KULTURNO NASLEĐE
Pravac razmišljanja
„Bauhaus nije stil“, kazao je Valter Gropijus, osnivač pokreta od pre sto godina. To je više pravac razmišljanja koji je uticao na arhitekturu, grafički i industrijski dizajn, slikarstvo, pa čak i na fotografiju. Jedan od primera Bauhaus ere: „Mercato Central“ u gradu Konsepsion (Čileu).
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Jan 10, 2019 6:17 pm

Smile BOSNA I HERCEGOVINA

Iza paravana patriotizma

Svečanim defileom policije i pratećih službi obeležava se 9. januar, Dan Republike Srpske. Za Srbe, proslava 27. rođendana je za ponos i za trajanje. Za druga dva naroda – simbol diskriminacije.



Dan Republike Srpske obeležava se ove godine pod sloganom „Ponosna i vječna“. U svečanom defileu –više od 500 policajaca i više od hiljadu predstavnika civilnog sektora učestvovaće – iako 27. godišnjicu RS dočekuje u iščekivanju apelacije na Zakon o Danu RS. Njega je Narodna skupština RS usvojila nakon odluke Ustavnog suda BiH, koji je 9. januar proglasio diskriminirajućim po druga dva konstitutivna naroda.

„Ove godine proslavljamo dan rođenja RS u miru, u stabilnoj Republici, u Republici koja se kreće sigurnim korakom, koja mora da razvija političku stabilnost. Očekujem i da se okupimo svi oko onog što su interesi RS, da radeći ono šta su interesi RS ne vodimo računa o tome kojoj političkoj partiji pripadamo, već da smo svi u okviru jedne partije koja se zove Republika Srpska“, rekla je predsednica RS Željka Cvijanović navodeći da je obaveza svih da se ne zaborave svi oni životi koji su dati za njeno stvaranje.

Negiranje odluke Ustavnog suda

Ne slažu se svi s takvim stavovima u RS, ali ni u Bosni i Hercegovini. Potpredsednik RS, Ramiz Salkić kaže da nastavak obeležavanja 9. januara kao Dana RS predstavlja negiranje odluke Ustavnog suda BiH, koji je izričito zabranio obeležavanje tog datuma kao Dana Republike Srpske.

„To predstavlja i negiranje stava Venecijanske komisije koja je saopštila da taj datum nije primeren da se obeležava kao dan entiteta, odnosno da nastavak obeležavanja tog datuma može dovesti do diskriminacije. Činjenica da je Narodna skupština RS pokušala formalno da ispoštuje odluku Ustavnog suda BiH, te da je donela zakon da se deveti januar obeležava kao Dan RS, ne predstavlja implementaciju te odluke, već izigravanje i ismevanje suštine te odluke, ali i nepoštovanje Ustavnog suda BiH“, kaže Salkić.

Geneza

Bivši bošnjački član Predsedništva BiH, Bakir Izetbegović podneo je apelaciju Ustavnom sudu BiH još 2012. godine u kojoj se navodi da je 9. januar dan kada je „Skupština srpskog naroda u BiH“ usvojila Deklaraciju o proglašenju Republike srpskog naroda BiH na područjima srpskih autonomnih regija i oblasti. Primedba se odnosila i na povezanost tog dana s obeležavanjem verskog praznika Svetog Stefana. Tri godine kasnije, Ustavni sud doneo je odluku kojom se 9. januar proglašava neustavnim, ali s aspekta datuma, a ne proslave Dana RS.

Revoltirani takvom odlukom, vlasti u RS organizuju referendum 2016. godine, na kojem se građani većinski izjašnjavaju da se 9. januar obeležava kao Dan RS.

„RS jeste država srpskog naroda, ali ona je isto tako široka i velika da prihvati sve druge koji ovde žele da žive u miru sa nama i da grade svoj život kako njima odgovara, ali i poštuju naše institucije i naše vrednosti“, rekao je tadašnji predsednik RS Milorad Dodik.

Rezultate referenduma poništio je Ustavni sud BiH. Međutim, nakon toga, Narodna skupština donosi Zakon o Danu RS, izdvojivši ga iz Zakona o praznicima. Glasanju nisu prisustvovali predstavnici Koalicije Domovina, koji su kroz Klub Bošnjaka u Veću naroda uputili apelaciju Ustavnom sudu i na taj zakon.

„Smatramo da je neprihvatljivo da se nastavi jednostrano obeležavanja 9. januara kao Dana RS, imajući u vidu presudu Ustavnog suda. Ukoliko se nastavi s obeležavanjem, čini se sasvim logičnim i normalnim da taj dan počne da se obeležava kao dan sećanja na sve žrtve zločina počinjenih na prostoru RS“, rekao je tada potpredsednik RS Ramiz Salkić.

Apelacija u postupku

Dan RS obeležava se kao sekularni, a ne kao verski praznik, bio je deo odgovora vlasti RS Ustavnom sudu BiH na tadašnju apelaciju, koja je još u postupku. Sve dok Ustavni sud ili neka druga instanca ne odluči drugačije, Zakon o Danu RS, u kojem se on obeležava 9. januara je na snazi, bez obzira da li se neko slagao s tim ili ne u ovom trenutku.


Republika Srpska 27. godišnjicu dočekuje u iščekivanju apelacije na Zakon o Danu RS

Da li se to sviđa međunarodnim predstavnicima u BiH, nije do kraja jasno. Odgovori koje daju su uvijeni i upakovani i, kao i poslednjih desetak godina, bez jasne poruke. Deklarativna ocena i ovoga puta iz Kancelarije visokog predstavnika (OHR): „Ustavni sud BiH odlučivao je o usklađenosti 9. januara kao Dana RS sa Ustavom BiH i utvrdio da je obeležavanje tog dana neustavno. Želimo da podvučemo naš ranije izrečeni stav da OHR nije protiv toga da RS ima svoj dan, ali to se mora urediti u skladu s ustavnim okvirom BiH. Takođe, pozivamo sve političare da pokažu odgovornost i da se uzdrže od negativne retorike i delovanja“, rečeno je DW u OHR.

Tako je, preko 20 godina uzdržavanja od negativne retorike i delovanja, samo dovelo do daljeg neslaganja, do dubljeg jaza između naroda u BiH. Ovoga puta to je bio 9. januar oko koga se vode polemike, sutra će to biti neki drugi datum ili događaj na „drugoj ili trećoj“ strani koji će i dalje da ima negativne konotacije. A sve zbog toga jer se, ili ne sprovode odluke, ili se sprovode na pogrešan način, ili se sprovode, pa i sprovedene ne odgovaraju svima. Iako ne treba gajiti iluziju da će ikada svima odgovarati.

Nikada neće svi biti zadovoljni

„Duže od 20 godina BiH živi u vrtlogu negodovanja, osporavanja, konfrontacija i na tome opstaju etnonacionalne politike. To je hrana etnonacionalistima koji se kriju iza paravana patriotizma i nepoštovanja prava pojedinaca građana, a u temelju jesu paradoksi: svi se zaklinju u poštovanje zakona i ustava i pri tome je najnormalnije da se odluke Ustavnog suda ne sprovode“, kaže analitičarka Tanja Topić navodeći da je međunarodna zajednica oličena u OHR zapravo sastavni deo pravno-političkog sistema u zemlji.

„Sve reforme i procese prepustio je domaćim snagama, koje su za suverenitet zemlje deklarativno i većim delom za gašenje OHR, a pri tom stalno napadaju unutrašnji suverenitet države. Zaklinju se u pravnu državu i evropski put zemlje, a kao plemenske poglavice vladaju svojim etnoplemenima. Politički život je ovde sveden na beskonačno okretanje pokvarene gramofonske ploče, oko istih događaja iz godine u godinu isto se reaguje, kao da je život stao, a mi kao pojedinci, a i društvo, nismo iskoračili iz prošlog veka. I što je najgore, to će potrajati“, zaključuje Tanja Topić.

Da nije sve u vrtlogu konfrontacija i osporavanja, pokazuje i to što se premijerki Srbije Ani Branbić dodeljuje orden – i ta relacija, ako se izuzmu sporadične političke trzavice na relaciji Beograd-Banjaluka, još jedino funkcioniše. Brnabićki, kako je najavljeno, uručen Orden Republike Srpske na lenti.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Jan 10, 2019 6:21 pm

Smile INTERVJU

„Ima i dalje ljudi koji spavaju napolju“

Grupa aktivista iz Švajcarske stigla je krajem decembra u Bihać i Veliku Kladušu da pomogne hiljadama izbeglica i migranata. Stanje koje su zatekli daleko je od dobrog, o čemu za DW priča Štefan Ditrih.



DW: Vi ste, u okviru švajcarskog humanitarnog udruženja „Netzwerk Asyl“ iz Argaua, skupili novčana sredstva i humanitarnu pomoć, i 23. decembra se sa dva automobila zaputili u Bosnu i Hercegovinu. Posetili ste izbeglički i migrantski kamp smešten u objektu firme „Miral“ u Velikoj Kladuši, zatim kamp u nekadašnjoj fabrici „Bira“ kod Bihaća, kao i Izbeglički centar „Salakovac“ kod Mostara. Kakva je situacija u kampovima i u kakvim uslovima žive ti ljudi?

Štefan Ditrih: U Miralu pored Velike Kladuše smešteno je oko 690 osoba, među kojima petoro dece i isto toliko žena, a ostalo su uglavnom mlađi muškarci. Ljudi spavaju na krevetima na sprat oko kojih su razapeli ćebad kako bi imali bar malo privatnosti. Koriste plastične toalete, iste one koji se kod nas koriste na građevinama. Sve je improvizovano i to je naš glavni utisak.

Sve bi moglo da bude i čistije i bolje organizovano. Prljavo je i hladno. Smrad iz kampa kao da osećam i ovde u Švajcarskoj. Situacija je teška, ne bih je nazvao katastrofalnom, ali ima i dalje ljudi koji spavaju napolju. Pa ipak, bolje je nego letos. Higijenski uslovi su veoma loši. Nema lekara svakog dana u kampu, već su tu samo u određenim terminima, a ne govore dobro engleski jezik. Na sebi sam imao šal fudbalskog kluba iz Dortmunda i to je odmah privuklo osamnaestogodišnjake iz Egipta, koji su se tome veoma obradovali.

Da li su i u drugim kampovima uslovi života tako loši?

Bivša fabrika „Bira“ u Bihaću, jedna ogromna hladna i mračna hala, bila je puna tužnih ljudi. I smeća. Neki kažu da je tamo smešteno 1.700 ljudi, a drugi da ih je 2.100. Unutar fabrike su kontejneri i šatori u kojima su smešteni migranti. Iz Međunarodne organizacije za migracije (IOM) rekli su mi da od 200 kontejnera 37 nije imalo grijanje, pa smo kupili grejalice i predali im.


Štefan Ditrih (u sredini)

Kupili smo i mikrotalasne pećnice za Crveni krst kako bi mogli da greju hranu. Izgleda da hrane nema dovoljno. Oni koji imaju novca, odlaze u prodavnicu da nešto sebi dodatno kupe. Nabavili smo i dostavili dosta rukavica, čarapa, cipela, kapa, jakni, termo-pantalona, pelena, hrane i medicinskih potrepština i lekova. Nismo sve dali u kampu, već i volonterima, običnim ljudima koji pomažu, kao što su organizacija SOS iz Velike Kladuše, Crveni krst u Ključu, itd.

Razgovarali ste s migrantima i izbeglicama. Kako se oni nose sa situacijom u kojoj su se našli?

Prilično su optimistični. Upoznali smo jednoga koga su šest puta vratili. A jednog drugog su čak osamnaest puta vratili u BiH – a još uvek da optimizmom gleda na budućnost i veruju da će stići na Zapad. U Velikoj Kladuši su nam rekli da oko stotinu migranata svake večeri pokušava da pređe granicu: 70 bude vraćeno, a 30 uspeva da se nekako probije, i preko Hrvatske i Slovenije stigne do Italije. Uglavnom su pozitivni i to me iznenadilo.

Koji su sve razlozi za njihovo bekstvo na Zapad?

Bila je jedna grupa iz Egipta koja je objavljivala kritike na internetu protiv vlasti, pa su imali problema sa policijom. Bilo je ljudi iz Maroka koji idu za boljim životom ili iz Irana koji su iz političkih razloga napustili domovinu. Ljudi iz Pakistana beže zbog ekonomske situacije, a neki i zbog rata. Znao sam da dolaze izbeglice iz Sirije, Iraka, Avganistana, ali me je pomalo iznenadilo kada sam sreo ljude iz Egipta i Indije. Svi se nadaju se da će biti bolje i da će proći granice.

Kako su se policajci u BiH, Hrvatskoj i Sloveniji odnosili prema izbeglicama, da li su ih tukli?

Čudno mi je bilo što oni su se „kockali“, odnosno pokušali da pređu granicu prema Hrvatskoj, nisu išli direktno za Karlovac, već su kolima preko Novog Grada dolazili do Kostajnice, gde su čamcem prelazili preko Une. Lokalni krijumčar bi ih odveo na Baniju u Hrvatskoj, i tamo su ih hvatali, a da nisu uspeli da pređu ni kilometar.



Hrvatski policajci su im oduzimali mobilne telefone, tako da se ponavljaju sve one priče koje sam imao priliku da čujem i letos. Dobili su malo batina, ali kažu da ih nisu pretukli, samo su im oduzeli stvari, telefone i novac. Tvrde da su nekima čak oduzeli i cipele. Vratili su ih nazad u Bosnu i pustili u šumu. Nekako su se snašli i došli do Banjaluke, pa dalje do Bihaća. Čuli smo ranije za brutalnost i nasilje prema izbeglicama u Mađarskoj i Bugarskoj, ali nam se čini da se u Hrvatskoj sve odvija sistematski i da ništa nije slučajno ili spontano.

Kakav je utisak na Vas ostavilo lokalno stanovništvo u BiH?

Lokalno stanovništvo iz BiH je sramota što njihova država nije mogla da učini više da pomogne izbeglicama i migrantima. Ljudi u Krajini se osećaju zapostavljeno. A da ipak sve može i da funkcioniše, uverio sam se svojim očima u Mostaru. Posetio sam u julu i decembru kamp u Salakovcu i tamo sve funkcioniše. Uslovi nisu kao u Švajcarskoj ili Nemačkoj, ali su ipak humani. U tom kampu ima i dosta dece. Ako BiH može da vodi brigu o migrantima u Salakovcu kod Mostara, ne znam zašto to isto ne može u Velikoj Kladuši i u Bihaću.

To je meni kao strancu malo čudno, odnosno ne mogu da razumem zašto na jednom mestu može da se organizuje, a na drugom ne može. Ili neće. Ko to zna… Malo sam se i razočarao, jer sam verovao da međunarodne organizacije mogu više da učine i da mogu da budu efikasnije i brže. Za ovaj problem se zna još od marta prošle godine. Nije mi jasno kako zima može ikoga da iznenadi.

Štefan Ditrih je aktivista i volonter udruženja „Netzwerk Asyl“ iz Argaua. Poreklom je iz Nemačke, ali već trinaest godina živi u Švajcarskoj. Magistrirao je istoriju 2004. u Beču, a danas radi kao nastavnik u školi u Bremgartenu. Devedesetih je pomagao izbeglicama u Bavarskoj koje su dolazile iz BiH, a nastavio je da pomaže regionu tokom poplava 2014, ali i nakon izbijanja migrantske krize 2015. godine.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Jan 10, 2019 6:24 pm

Smile LIČNI STAV

Zabluda vaseljenskog patrijarha

Odluka vaseljenskog patrijarha o dodeljivanju autokefalnosti Ukrajinskoj crkvi u suprotnosti je s crkvenim pravom. Krivicu pritom snosi i Moskovska patrijaršija. Ipak, taj sukob nudi i neke šanse, ocenjuje Miodrag Šorić.



Počasni poglavar pravoslavne crkve, patrijarh Vartolomej, zagarantovao je pravoslavnim vernicima u Ukrajini autokefalnost, dakle nezavisnost. On je to uradio na svoju ruku i protivno savetima koje su mu davali drugi episkopi. Na taj način on je prekršio crkveno pravo, takozvane kanone. To je takođe u suprotnosti sa odlukama koje je on sam pre nekoliko godina doneo u vezi Ukrajine.

Reakcije teško da mogu da budu gore: druge patrijaršije odbijaju poslušnost Vartolomeju. Kritikuju ga čak i članovi Sinoda Grčke pravoslavne crkve. Crkveni poglavari iz Poljske i Češke protive se Vartolomeju. Igumani i starci sa Svete gore sa preko 2.000 monaha vrte glavom.

A aplauz dolazi od ministra spoljnih poslova SAD, nekadašnjeg potpredsednika SAD Džoa Bajdena i jednog od nekadašnjih šefova CIA. Vašington podržava podelu crkve u istočnoj Evropi. Uticaj Moskve u Ukrajini trebalo bi da oslabi, pa makar on bio samo crkveni. Iz američkog ugla to je legitimno.

Crkveno-pravna promišljanja su mnogim Amerikancima strana. Zbog čega bi ljudi danas trebalo da se pridržavaju saborskih odluka iz IV veka? Amerika naime sebe vidi kao domovinu slobode, a pre svega verske slobode. Kao zemlju u koju su vekovima bežali ljudi koji su na drugim mestima bili progonjeni. Ali, i kao zemlju u kojoj se pojavljuju nove verske zajednice, poput sajentologa, mormona, Jehovinih svedoka, bezbrojnih crkava koje propagiraju oživljavanje jevanđeljskog života. A oni iz Sjedinjenih Američkih Država pokušavaju da uz pomoć ogromnog novca misionare širom sveta – pa i u istočnoj Evropi.

Patrijarh pod pritiskom predsednika

Patrijarh Vartolomej mogao je da sebi dâ vremena za svoje odluke. U stvari, to je ono što je on pre svega trebalo da uradi. Prema Kanonskom pravu, odluke od istorijskog značaja moraju da se donesu konsenzusom. Ali, patrijarh u Istanbulu dozvolio je da ga požuruju, pre svih ukrajinski predsednik Petro Porošenko.

Taj nesrećni šef države bori se za svoj reizbor krajem marta. A, prema anketama, njegova popularnost prilično je srozana: zbog toga što privreda ne stoji dobro, što nema stranih investicija, korupcija besni, a nema ni mira na istoku zemlje. Zato sada Porošenko očekuje dodatne glasove zbog osnivanja ukrajinske nacionalne crkve.

Ali mnogi Ukrajinci su skeptični. Najveći broj verskih zajednica ostaje uz kanonski priznatu Moskovsku patrijaršiju. Ono što ujedinjuje crkvu koju je proglasio Vartolomej, jeste protivljenje Rusiji – ali to na duge staze ne drži vodu. Na kraju krajeva, Vartolomej im i nije dao potpunu nezavisnost – jer on sam je njihov patrijarh. Druge pravoslavne crkve izbegavaju takvu kanonsku konstrukciju.

Za to što je crkveni spor mogao do te mere da eskalira, krivicu snosi i Moskovska patrijaršija. Patrijarh Kiril previše otvoreno se stavlja na stranu ruskog predsednika Vladimira Putina. Zbog toga mnogi Ukrajinci smatraju da je on produžena ruka Kremlja. To naravno ima malo veze sa stvarnošću, ali percepcija jeste takva. Moskovska patrijaršija morala je pre svega snažnije da se angažuje – i to kao institucija koja obe strane poziva na mir i uzdržanost, koja gradi mostove.

Konstantinopolj je istorija

Suočiti se s modernom, političkom i društvenom stvarnošću, nije jača strana pravoslavnih nacionalnih crkava. Grčka crkva na primer i dalje priča o patrijaršiji u „Konstatinopolju“. Ali metropola koja je nekada bila glavni grad istočnog Rimskog carstva, već stolećima se zove Istanbul. Uticaj patrijarha koji vlada u tom gradu ne može ni da se poredi sa uticajem koji su imali njegovi prethodnici u Konstatinopolju.

Pa zašto je onda on još uvek počasni poglavar pravoslavlja? Zato što je to tako bilo u ranom srednjem veku? Zato što se Grci nadaju da će „ponovo osvojiti“ grad? To je apsurdno. Ali počasni primat ipak je opstao, a on, umesto da miri, stvara nove sukobe – danas u Ukrajini, Estoniji ili Bugarskoj, a uskoro možda i u drugim delovima sveta.

Ipak, koliko god da je taj aktuelni sukob neprijatan i tragičan, on nudi i neke šanse. Nacionalne crkve mogle bi da odluče da postanu „demokratskije“ i ravnopravnije. Da, na primer, svake godine neka druga patrijaršija preuzme predsedavanje među crkvenim velikodostojnicima. Demokratija i ravnopravnost pospešuju otvorenost i toleranciju, pa onda niko ne bi mogao da se postavlja iznad prava i dogovorenih pravila.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Jan 10, 2019 8:14 pm

Smile ANALIZA

Vreme ide na ruku talibana

Dok se još uvek nagađa koliko su konkretni planovi predsednika SAD Donalda Trampa o povlačenju velikog dela američkih trupa iz Avganistana, nastavljaju se i diplomatske akcije. Ipak, za sada bez vidljivog rezultata.



Predstavnici SAD i talibana, prema navodima medija, sastali su se krajem prošle godine najmanje tri puta. Vlada u Kabulu ostala je po strani, jer se talibani protive razgovorima sa Kabulom sve dok su američke jedinice stacionirane u zemlji.

Tako je bilo i prilikom sastanka u Abu Dabiju polovinom decembra, na kojem su učestvovali i predstavnici Saudijske Arabije. Međutim, ideja da se talibani i vlada u Kabulu dovedu za pregovarački sto, nije realizovana: predstavnici vlade ostali su u predvorju hotela, van konferencijske sale.

Talibani žele da naredni sastanak bude održan u Kataru, gde se nalazi njihovo nezvanično političko predstavništvo.

Konferencija u Turskoj?

Sada su se nastojanjima za pronalazak rešenja priključile i Turska i Pakistan. Predsednik Redžet Tajip Erdogan i pakistanski premijer Imran Kan su tokom vikenda postigli dogovor o održavanju konferencije o Avganistanu, uz učešće vlade u Kabulu. Ona bi trebalo da se održi u martu u Turskoj.

Pitanje je, ipak, da li nekakva nova konferencija može da pruži podsticaj za mirovno rešenje. Abdulhakim Mudžahid, član avganistanskog Mirovnog veća koje više godina održava kontakte sa talibanima, za DW kaže: „Turska je važna zemlja u regionu i ona može pozitivno da utiče na region. I avganistanska vlada i islamski pokret talibana imaju dobre i prijateljske odnose sa Turskom“.


Predsednik Turske Redžet Tajip Erdogan i pakistanski premijer Imran Kan

Neki drugi posmatrači ipak ne očekuju mnogo od tursko-pakistanske inicijative. Latif Araš, politički analitičar iz Kabula, smatra da bi, pošto na konferenciji najverovtnije neće učestvovati ni SAD ni talibani, najbolji mogući rezultat sastanka moglo da bude smanjenje napetosti između Avganistana i Pakistana. Slično razmišlja i stručnjak za centralnu Aziju iz avganistanskog Centra za strateške studije, Bismilah Randžbar. On za DW ocenjuje da nekoordinirane konferencije o Avganistanu ne mogu da reše konflikt u toj zemlji. „Miru u Avganistanu možemo da se nadamo samo ako su akcije koordinirane.“

Sve bliži Iranu

Talibani u međuvremenu ne moraju da čine ustupke. Oni u Avganistanu pod svojom kontrolom drže otprilike polovinu od 407 tamošnjih regiona. Zato njihovi politički predstavnici u Kataru, ali i u brojnim drugim pakistanskim gradovima, mogu da istrajavati na tome da dođu do povoljnog dogovora. U sve to uklapa se i otvoreno približavanje (sunitskih) talibana sa (šiitskim) Iranom. I jedni i drugi su početkom godine potvrdili da su do sada dva puta razgovarali, prema navodima talibana – o „vremenu nakon okupacije“ Avganistana.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Jan 11, 2019 6:07 pm

Smile ANALIZA

Islam u kineskom stilu

Prema procenama Zapada, u Kini je internirano do milion Ujgura, pripadnika muslimanske manjine, s ciljem da oni budu „prevaspitani“ ili „deradikalizovani“. Cilj Pekinga je, navodno, sprečavanje arapskog uticaja.



Kina neće odustati od svog, kako to kažu, „veoma uspešnog programa deradikalizacije“ u Sinkjangu. A onda – „vremenom će sve manje ljudi prolaziti kroz državni mehanizam vaspitanja i obrazovanja“, dodaje guverner tog regiona Šorat Zakir.

On je to, kako je preneo Rojters, izjavio tokom proteklog vikenda u Urumčiju, glavnom gradu Sinjkanga. Novinari te agencije tada su organizovano posetili tzv. Centre za stručno obrazovanje, u kojima je, prema procenama Zapada, internirano do milion Ujgura s ciljem da budu „prevaspitani“.

Tokom posete trojim takvim centrima, ljudi su – u prisustvu kineskih pratilaca – izjavljivali da tamo borave dobrovoljno kako bi se „oslobodili ekstremističkog načina razmišljanja“. Poseta centrima i razgovori sa osobama koje tamo borave obavljena je uz stalnu pratnju i nadgledanje predstavnika kineskih vlasti.

„Dobrodošli su svi“

„To što je Kina prisiljena da organizuje takve posete novinara, pokazuje da međunarodni pritisak ima efekta“, tvrdi Maja Vang iz hongkonškog ogranka organizacije „Hjuman rajts voč“. Neposredno pre te novinarske posete, Kina je organizovala još jednu sličnu, samo za diplomate iz 12 nezapadnih zemalja, među kojima su Rusija, Indonezija, Indija, Tajland i Kazahstan.


Žene iz naroda Hui čitaju Kuran

I na kraju, Ministarstvo spoljnih poslova u Pekingu, u ponedeljak (7.1.) je saopštilo da su predstavnici UN i svih država dobrodošli da posete Sinkjang – „pod uslovom da poštuju odgovarajuće propise o putovanju, ne mešaju se u unutrašnja pitanja i zadrže objektivan i neutralan stav“. Inače, nemačka poverenica za ljudska prava Berbel Kofler do nedavno nije mogla da poseti Sinkjang, iako je to nameravala.

„Sinizacija islama“

I dok kinesko rukovodstvo pokušava da signalizuje da je spremno na veću transparentnost u Sinkjangu, istovremeno se nastavlja i sa onim što neki na Zapadu nazivaju „sinizacija islama“. S tim ciljem je, prema navodima lista „Global tajms“, sačinjen petogodišnji plan o kojem se početkom januara u Pekingu diskutovalo i sa muslimanskim predstavnicima iz osam provincija i regiona. Jedan visoki funkcioner Komunističke partije Kine izjavio je da je 2019. godina „odlučujuća za sprovođenje odgovarajućih smernica“ i da kineska muslimanska zajednica mora da „poboljša svoj politički stav i poveri se rukovodstvu stranke“.


Nova džamija u regionu Ningsija Hui „u arapskom stilu“: planirano rušenje je nakon protesta odloženo

Prethodno je kineska država još jednom ponovo kako izgleda njen način ophođenja sa „neregularnim“ islamom. Tri, kako su naveli, „ilegalne džamije“ na jugozapadu provincije Junan, zatvorene su nakon policijske racije, policija je nasilno od ulaza u te džamije odvukla pripadnike muslimanske, ali već decenijama „sinizirane“ etničke grupe Hui. Prema nekim izveštajima, tokom proteklih deset godina odbijeni su brojni zahtevi da džamije u okrugu Vajšan budu registrovane.

Protiv arapskih uticaja

Muslimanska manjina u Junanu, provinciji koja se graniči sa Laosom i Mjanmarom, do sada je bila relativno van dometa državne represije. U drugim područjima, tamo gde žive Hui-Kinezi – u Ningsiju i Gansu – u poslednje vreme je zabeležena „serija šikaniranja muslimana“. Kako izveštava , hongkonški list „Saut Čajna morning post“ zatvarane su džamije i arapske škole.


Džamija „u kineskom stilu“ u provinciji Sijan

Američki ekspert za kinesku politiku prema manjinama Dejvid Stroup sa Univerziteta Oklahoma, na osnovu takvih mera izvlači zaključak generalnoj liniji kineske politike: to nije samo usmereno protiv neregistrovanih verskih objekata, već generalno protiv „stranih“ građevina. To bi trebalo da bude prognano iz javnosti, a pre svega džamije u „arapskom“ stilu gradnje. A i natpisi na arapskom pismu bi morali da budu mnogo ređe vidljivi.

Sinkjang – model i za druge regione

Istoričar Hajdžun Ma sa univerziteta Frostburg stejt u Merilendu, uklanjanje stranog uticaja takođe vidi kao glavni motiv za donošenje petogodišnjeg plana o „sinizaciji islama“. „Arapski uticaj sagledava se kao širenje kancera i trebalo bi da bude uklonjen iz života muslimana u Kini“, kaže Ma za DW. „To znači da bi kulturološke veze kineskih muslimana sa islamskim zemljama trebalo da budu svedene na minimum ili da se potpuno prekinu.“

„Global tajms“ je u novembru izvestio da bi i drugi regioni u kojima živi pomena vredan procenat muslimanskog stanovništva, mogle da počnu da koriste iskustva regiona Sinkjanga. S tim se slaže i stručnjak za Kinu iz Oklahome Stroup. On smatra da je sasvim moguće da model iz Sinkjanga bude primenjen i u drugim delovima Kine.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 10 od 12 Prethodni  1, 2, 3 ... 9, 10, 11, 12  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu