Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 3 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 3 Gosta :: 2 Provajderi

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Vesti iz sveta astronomije...
Danas u 8:06 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Danas u 7:24 pm od Brave Heart

» DW - svetska scena i region Balkana
Danas u 6:41 pm od Brave Heart

» Filmske novosti...
Juče u 8:30 pm od Brave Heart

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 7:28 pm od Brave Heart

» Q
Sre Jan 16, 2019 10:34 pm od Mesrine

» Vesti iz sveta umetnosti
Uto Jan 15, 2019 6:23 pm od Brave Heart

» Vesti - književnost...
Pon Jan 14, 2019 7:14 pm od Brave Heart

» Životinje, ljudi i priroda u sinergiji..
Sre Jan 09, 2019 3:25 pm od Poli

» Dogodine u Prizrenu...
Uto Jan 08, 2019 10:34 pm od Davidova

» Beogradski sindikat
Uto Jan 08, 2019 10:06 pm od Davidova

» Bog u metrou
Uto Jan 08, 2019 10:00 pm od Davidova

» Check 123 i Europeana - kultura, umetnost, istorija...
Uto Jan 08, 2019 8:37 pm od Brave Heart

https://2img.net/h/s1.postimg.cc/2jaw3c4r7j/logo-cir.png
https://2img.net/h/s28.postimg.cc/sbinr7rvx/bloggif_58f133ee2ca1e.png
https://2img.net/h/s10.postimg.cc/s8x6lw7bt/GF-_Logo12.png
https://2img.net/h/s17.postimg.cc/p630tcadr/vremenska_prognoza.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


DW - svetska scena i region Balkana

Strana 8 od 12 Prethodni  1, 2, 3 ... 7, 8, 9, 10, 11, 12  Sledeći

Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Dec 21, 2018 5:28 pm

Smile Zveckanje oružjem ili novi rat?

Rusija namerava da na Krim prebaci borbene avione. Moskva istovremeno optužuje Kijev da planira nove provokacije. Da li je zaista moguća nova eskalacija sukoba između Rusije i Ukrajine?

Deset borbenih aviona Četvrte armije ruske vojske razlog su za nove napetosti između Moskve i Kijeva. To povećava strah od mogućeg novog rata u Evropi. Borbeni avionu tipa Suhoj Su-27 i Su-30 trebalo bi da 22. decembra budu prebačeni iz jedne ruske vojne baze u drugu – iz Krimska kod Krasnodara na jugu Rusije, u Belbek kod Sevastopolja na Krimu, poluostrvu koje je, suprotno međunarodnom pravu, Rusija zauzela i anektirala.

Rusko Ministarstvo odbrane nastoji da umanji značaj tog poteza. Moskva navodi da su avioni ranije već bili stacionirani na Krimu, da su zbog radova u Belbeku privremeno bili prebačeni u Krimsk i da se sad vraćaju na Krim. Da li to znači da nema razloga za zabrinutost?

Ukrajinski mediji, upozoravaju da je reč o stotina aviona na Krim, kao i ruskih podmornica i raketa koje mogu da dosegnu sve ciljeve na Crnom moru. Novinska agencija UNIAN poziva se u svojoj vijesti od prošlog tjedna na ukrajinsko Ministarstvo odbrane.

Zabrinut i NATO

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov dolio je ulje na vatru. U jednom radijskom intervjuu izjavio je da ukrajinski predsednik Petro Porošenko za kraj decembra planira „oružanu provokaciju“ na granici s Krimom. I da to Rusija neće dopustiti, da će Porošenku udarac biti uzvraćen punom snagom.

Jer, za Lavrova je Krim – „naša zemlja, naša granica. Nećemo dozvoliti da on (Porošenko, prim.ur.) tamo sprovodi neke sopstvene interese.“ Lavrov je istovremeno ukrajinsko državno rukovodstvo nazvao „nacističkim režimom“, koje želi da ugrozi ukrajinske građane ruskog porekla u regionu Donbasa.


Lavrov optužuje Ukrajinu da planira provokacije

NATO je zabrinut zbog takvog razvoja situacije. Na upit DW Alijansa saopštava da nastavak ruske militarizacije Krima ugrožava suverenitet Ukrajine i stabilnost čitavog regiona. NATO će zato, dodaje se, ostati budan i da „Ukrajini i dalje pružati jaku političku i praktičnu pomoć, uključujući i isporuku bezbednog sistema komunikacije ukrajinskoj vojsci do kraja ove godine“.

Upozorenje iz Nemačke

I nemačko Ministarstvo spoljnih poslova sa zabrinutošću prati vesti o premeštanju ruskih snaga na Krim. Berlin u saopštenju poziva „sve strane da ne preduzimaju nikakve korake koji bi mogli dodatno da zaoštre ionako napetu situaciju u regionu“. Nemačka podržava rezoluciju koju je prihvatila Generalna skupština Ujedinjenih nacija, a u kojoj se Rusiju poziva da povuče svoje vojne snage s Krima, navodi se u saopštanju.


Bliski susret ukrajinske i ruske mornarice u Azovskom moru

U krugovima nemačke diplomatije u Moskvi ipak ocenjuju da ne postoji akutna opasnost rata. Oni smatraju da je „zveckanje oružje“, odnosno signal koji Moskva želi da pošalje Ukrajini nakon sukoba u Kerčkom moreuzu krajem novembra.

Zbog deset ruskih aviona na Krimu, Evropa ipak nije pred izbijanjem rata, kaže Aleksander Hramčihin s moskovskog Instituta za političke i vojne analize. On podseća da Rusija od 2014. tamo ima na desetine borbenih aviona: „Ne razumem gde je problem. Ako je Zapad definitivno poludeo, onda naravno može i u premeštanju aviona da vidi akt agresije.“

Vojni stručnjak Vladimir Šerbakov iz „Nezavisne vojne revije“ ne isključuje mogućnost da Ukrajina želi da iskoristi pokrete ruske vojske kao „veštački povod“ za dalje jačanje histerije.

Nezavisni ruski vojni stručnjak Pavel Felgenhauer smatra da vraćanje ruskih borbenih aviona na Krim nije tako ozbiljno kao što na prvi pogled izgleda, ali, dodaje, time novi rat ipak postaje verovatniji. „Samo što nije jasno koje razmere će imati i kada će početi.“
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Dec 21, 2018 5:31 pm

Smile Povlačenje iz Sirije – velika greška

Predsednik SAD Donald Tramp želi da povuče američke trupe iz Sirije, jer je, prema njegovom mišljenju, ispunjen odlučujući zadatak. To je greška s dalekosežnim posledicama, smatra Udo Bauer.



Njegove pristalice će sigurno da aplaudiraju. Misija uništenja IS u Siriji je ispunjena, napisao je na Tviteru Donald Tramp i dodao da je sada vreme da „vrati američke junake kući“.

Takva vest uoči Božića ima dobar odjek kod mnogih Amerikanaca. Ali ne i kod američkih političara – onih u Vašingtonu snose odgovornost za spoljnu i politiku bezbednosti. Oni se bune protiv te odluke predsednika, čak i mnogi republikanci.

Oni znaju da je u građanskom ratu u Siriji, teroristička organizacija IS kao vojska doduše razbijena, ali da mnogi džihadisti pritajeno vrebaju sledeću šansu da se ponovo grupišu. S gledišta IS, vakuum moći koji bi nastao povlačenjem američke vojske, savršena je šansa.

Na milost i nemilost Erdoganu

Oko 2.000 američkih vojnika je u protekle četiri godine u Siriji odradilo dobar posao – manje u ulozi direktnih ratnih aktera, a više kao oni koji obučavaju pripadnike kurdskih Narodnih zaštitnih jedinica (YPG). Njihovi borci važe za najhrabrije u borbi protiv IS. Oni su imali odlučujuću ulogu u vojnom potiskivanju terorista.

Turskom predsedniku Erdoganu ta saradnja je uvek bila trn u oku. S njegove tačke gledišta, YPG je banda terorista koja se mora uništiti. I dokle god su tu bili Amerikanci, on se nije usudio da napadne Kurde. A kada se sada i poslednji američki vojnik povuče s tog područja, Erdogan se više neće ustezati i brutalno će napasti Kurde. Za to bi u tom slučaju Amerikanci snosili odgovornost, jer Kurde prepuštaju na milost i nemilost Erdoganu.

Na korist Rusiji

Kada je reč o drugom moćnom igraču u Siriji – Rusiji, upada u oči da je u poslednje vreme sa te strane stizalo mnogo anti-američke propagande. Ministarstvo spoljnih poslova u Moskvi, američko prisustvo u Siriji opisivalo je kao „opasnu prepreku na putu ka pronalaženju rešenja za postizanje mira“.

Da napomenem: ruskog rešenja za postizanje mira. A ono izgleda ovako: sirijski diktator Asad mora da ostane na vlasti! Čovek koji je odgovoran za uništenje sopstvene zemlje, za desetine hiljada mrtvih civila, za napade otrovnim gasom i bombama. Asad je jedini garant za rusko vojno delovanje na Bliskom istoku, odnosno za to što je ona tamo politički prisutna. Kada se Amerikanci povuku, Putin će imati odrešene ruke i moći će prema svojim zamislima da oblikuje posleratno uređenje.

Izbori – obična iluzija

Rusija, Iran i Turska sada pregovaraju o mirovnom rešenju s predstavnicima Asadovog režima i pobunjenicima. Planirano je formiranje ustavotvorne skupštine koja bi trebalo da organizuje izbore. To zvuči kao obična iluzija, jer Asad, naravno, nema interesa za slobodnim izborima. On se rukama i nogama bori protiv te ideje.

Ali Rusija nije naivna. Putin iz pozadine vuče konce – to je sigurno – i ostale igrače zavađa jedne protiv drugih. Sve dok ne dobije ono što hoće. Brzim povlačenjem, Amerikanci bespotrebno sami sebi oduzimaju mogućnost da i oni učestvuju u oblikovanju posleratnog uređenja. Tramp tako svetu pokazuje da je izgubio interes za Bliski istok.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Dec 21, 2018 7:00 pm

Smile Oko Trampa ostaju samo još ulizice

Američki ministar obrane Džems Matis podneo je ostavku. Iz kruga ljudi oko predsednika SAD tako odlazi i poslednji čovek koji je Trampu smeo da kaže ono što on ne želi da čuje, smatra Mihael Knige.



Spisak bivših zvaničnika Trampove vlade već je veoma dugačak. Na njemu ima mnogo imena koja nisu vredna pamćenja. Ali ime koje će dospeti na taj spisak koncem februara, bez sumnje je najvažnije. I verojatno će imati najozbiljnije posledice: Džems Matis.

Šef Pentagona je ovog četvrtka u pismu na dve stranice objavio svoju ostavku – nakon što je Tramp objavio povlačenje američkih snaga iz Sirije. Matisovo pismo je izuzetno: s jedne strane, zato što ne sadrži baš nijednu lepu reč o Trampu, a s druge, zato što u njemu piše da daje ostavku zato što su njegova gledišta na spoljnu i odbrambenu politiku SAD u potpunom sukobu s mišljenjem Trampa. Nijedno, ni drugo u stvari ne čudi.

Matis je bio jedini član Trampove vlade koji ni na sednicama nije tek govorio hvalospeve Trampu – veličanje predsednika čiji stil vladanja više liči na autokratiju nego na demokratiju.

Trampov čovek – samo do određene granice

Da budemo jasni: Matis je bio član Trampove vlade i učestvovao je u donošenju čitavog niza užasnih odluka, bilo da je to odvajanje dece od roditelja migranata na granici sa Meksikom ili odluka o zabrani ulaska osoba iz određenih zemalja.

Ali, za razliku od drugih, Matis je bar pokušao da ublaži ili čak da spreči neke odluke za koje je smatrao da su nerazumne. Nedugo nakon izbora 2016, još pre nego što je Tramp položio zakletvu, Matis se javno usprotivio budućem predsedniku. Smatrao je da mučenje ne bi trebalo ponovno uvesti kao metodu prilikom saslušavanja. Matis je želeo i da SAD ostanu pri sporazumu sa Iranom o atomskoj energiji, iako je i sam sumnjao u efikasnost tog dogovora. Ministar odbrane bio je skeptičan i kada je Tramp počeo da zvecka oružjem prema Severnoj Koreji, ali je isto tako ostao nepoverljiv i prema najnovijem prijateljstvu Trampa i Kima Džona Una.

Matis se suprotstavljao i često izraženoj Trampovoj želji da povuče američke snage iz Avganistana i Sirije. Trampov tvit u kome je najavio da će povući sve vojnike iz Sirije, bila je samo kap koja je prelila čašu.

Kod još jedne teme su Tramp i Matis uvek bili različitog mišljenja: NATO. Još tokom predizborne kampanje, Tramp je to transatlantsko savezništvo označio kao „suvišno“ – on to nikada kasnije nije u potpunosti demantovao jer, eto, on tako misli o NATO. Po tom pitanja razlika između njega i Matisa ne može biti jasnija: kao general sa četiri zvezdice, koji je nekad i komandovao tim savezom, Matis smatra da je NATO od krucijalne važnosti. Isto tako, u susretima s uplašenim evropskim partnerima uvek je ponavljao tu svoju podršku.

Nasuprot tome, Tramp ne veruje u trajne saveze. Ne veruje u zajedničke vrednosti ili pouke iz istorije. Za njega je sve tek posao, samo dil. Takvo gledište bilo je u jasnom sudaru s Matisovim poimanjem sveta u kome su na prvom mestu dugogodišnja partnerstva i zajedničke vrednosti – što je uglavnom bio i stav svih dosadašnjih američkih predsednika.

Odlazi partner Evropljana

Ono što je veoma važno u Matisovoj ostavci, jeste činjenica da sa njim odlazi i poslednji uticajni ministar u Trampovoj vladi čije je gledište o svetu i ulozi SAD slično najvažnijim partnerima u Evropi. Za predsednike država ili vlada Evrope, Matis je bio poslednja prepreka protiv potpuno neuračunljivog i neodgovornog američkog predsednika – iako je uticaj Matisa u posljednje vreme već počeo da popušta. Ipak, on jeste bio saveznik. I on sada napušta političku pozornicu. Evropa i NATO zato sad moraju da budu spremni na sve.

Kad Matis krajem februara bude napustio svoj položaj, Tramp će ostati okružen samo još ulizicama –koje rade samo za jednog čoveka i govore samo ono što njihov šef želi da čuje. To je veoma opasna perspektiva za svet, tim pre je još ni polovina Trampovog mandata nije prošla.

U svojoj nedavnoj bezobzirnoj podršci liderima Saudijske Arabije nakon ubistva novinara Kašogija, Tramp je još jednom ponovio: „Amerika na prvom mestu! Svet je veoma opasno mesto.“

Možda će zvučati preterano, ali Matisova ostavka bi Trampu mogla da ostavi toliko prostora, da te reči zaista postanu istina. Istina kakvu nismo mogli ni da zamislimo.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Dec 23, 2018 5:41 pm

Smile Kurdi na vetrometini

Povlačenje američkih trupa iz Sirije ostavlja tamošnje Kurde na milost i nemilost Erdoganu i Asadu. I to iako su Kurdi podneli najveće žrtve u borbi protiv Islamske države. Velika nepoznata je još reakcija Irana.


Američka zastava na poziciji kurdskih jedinica u Siriji (2016)

Od odluke predsednika SAD Donalda Trampa o povlačenju američkih snaga iz Sirije smenjen je i njegov ministar odbrane Džems Matis za kojim u Berlinu već žale – uglavnom se smatra da je Matis značio pouzdanost SAD u okviru NATO dočim je Tramp sušta suprotnost.

Žestoko se debatuje i o njegovom proklamovanom razlogu povlačenja iz Sirije. On naime kaže da je Islamska država poražena.

Kada je reč o spoljnoj politici SAD, situacija sada postaje krajnje neizvesna, ocenjuje Tomas Jeger, stručnjak za SAD sa univerziteta u Kelnu. „Jedini cilj koji Tramp konstantno sledi je ekonomski uspeh SAD i tom cilju podređuje i spoljnopolitičke odluke. On je opsednut time da njegova zemlja previše novca daje, a da premalo dobija. Povlačenje vojske iz Sirije on je obrazložio time da je Islamska država poražena i da SAD ne žele da izdvajaju više novca“, kaže Jeger za DW.

Uskoro napad na Kurde?

Gido Štajnberg, ugledni stručnjak za Bliski istok iz Fondacije za nauku i politiku u Berlinu, međutim smatra da IS ni u kom slučaju još nije poražena. „IS više nema teritoriju u Iraku i Siriji, ali je i dalje prisutna kao organizacija koja deluje iz podzemlja. Koalicija koju predvode SAD poslednjih meseci je govorila o 4.000 do 6.000 ljudi sa kojima IS raspolaže u Iraku i Siriji“, podseća Štajnberg u razgovoru za DW.

Glavna posledica, smatra Štajnberg, je to da režim sirijskog vlastodršca Bašara al Asada povlačenje američkih trupa vidi kao svoj veliki uspeh. On podseća da su Asad i njegovi sledbenici prošlih godina kao cilj uvek isticali kontrolu nad čitavom Sirijom, ali da su ih upravo Amerikanci sprečavali da zauzmu kurdske oblasti na severu i istoku zemlje. „Ukoliko SAD tamo više nisu prisutne, režim ima šansu da narednih godina ponovo uspostavi kontrolu nad čitavom državnom teritorijom“, ocenjuje Štajnberg.


Kurdski borci ostavljeni u sendviču

Pored Asadovog režima, nova situacija na ruku ide i Turskoj, dodaje Štajnberg. „Predsednik Erdogan je proteklih meseci uvek iznova najavljivao da će napasti autonomnu tursku oblast istočno od Eufrata. Turska s pravom veruje da je kurdska stranka PYD koja je tamo na vlasti, sastavni deo turske Radničke partije Kurdistana“, kaže Štajnberg. „Zato je moguće u naredno vreme očekivati turski napad na sirijski Kurdistan.“

U međuvremenu turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je najavio da će sa ofanzivom sačekati dok SAD ne povuku svojih 2.000 vojnika iz Sirije. Erdogan je najavio da će to vreme iskoristiti kako bi tačno isplanirao napad Turske na kurdske pobunjenike i preostale jedinice Islamske države na severu Sirije.

Važniji odnosi sa Turskom

Stručnjak za Bliski istok Gido Štajnberg smatra da povlačenjem Amerikanci u veliku opasnost dovode važnog saveznika u borbi protiv džihadista – Kurde, kao i da će borba protiv Islamske države narednih godina postati znatno teža. Ipak, kaže da Trampova odluka ne bi trebalo da čudi: „Amerikanci su uvek govorili da im je odnos sa Turskom važniji od odnosa sa sirijskim Kurdima. Sada to i pokazuju. To nije lepo, jer su se Kurdi u Siriji borili protiv Islamske države, ali takva je međunarodna politika.“

Štajnberg međutim kaže da je nejasno kako će Asadov režim reagovati ukoliko turske snage umarširaju istočno od Eufrata. On ocenjuje i da bi Iran mogao da pomogne Asadu da ponovo uspostavi kontrolu na istoku zemlje, te da pored Asadovog režima i Turske, odluka o povlačenju SAD ide na ruku i Iranu, čiji je „deklarisani cilj proterivanje imperijalizma SAD iz regiona“.

Tomas Jeger, stručnjak za SAD sa univerziteta u Kelnu, smatra i da je vest o povlačenju američkog ministra odbrane Džemsa Matisa, najgora moguća vest za NATO uoči Božica. On podseća da je Matis oštro kritikovao odluku o povlačenju SAD iz Sirije i dodaje: „Tramp ne shvata ni značaj alijanse, ni vodeću ulogu SAD i sada nema nikog ko bi kormilo spoljne politike okrenuo u drugom smeru.“
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Dec 23, 2018 5:48 pm

Smile Koga žulja Severni tok 2?

Ruski gas stiže u Evropu brojnim gasovodima. Ali nijedan nije tako sporan kao Severni tok 2. Još jedan gasovod koji direktno povezuje Rusiju i Nemačku predmet je sporova. Zašto? Evo odgovora na najvažnija pitanja.



"Pažnja, ima taoca!"

Šta je u stvari Severni tok 2?

To je gasovod koji još nije dovršen, a kojim bi gas iz Rusije trebalo da se transportuje direktno na sever Nemačke. Cevi će se nalaziti ispod Baltičkog mora, a većim delom bi bile paralelne s već postojećim Severnim tokom 1. Projekt je još u izgradnji, do sada je položena četvrtina od ukupno 1.200 kilometara voda. Kroz Severni tok 2 bi se od naredne godine trebalo isporučivati do 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, jednako kao i kroz prvi severni tok. Prema mišljenju njemačke vlade, to će poboljšati sigurnost opskrbe Evrope. Deo gasa će se iz Nemačke isporučivati drugim evropskim državama.

Ko stoji iza projekta?

Kompanija se zove Nord Stream 2 AG. Ona je u stopostotnom vlasništvu ruskog Gazproma. U finansiranju ove investicije od 9,5 milijardi evra učestvuje pet zapadnoevropskih firmi: ENGIE, OMV, Šel, Juniper i Vinteršel. Predsednik Odbora akcionara firme Nord Stream 2 je bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, dugogodišnji prijatelj ruskog predsednika Vladimira Putina.


Putin i Šreder

Da li je gasovog neophodan za energetsku sigurnost Nemačke?

Nije neophodan, ali u velikoj meri doprinosi toj sigurnosti. Planiranih 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje odgovara godišnjoj proizvodnji Holandije, po količini trećem isporučiocu gasa Nemačkoj. No Holanđani će uskoro prestati s isporukama, budući da je tamošnja vlada odlučila da do 2022. znatno smanjiti eksploataciju gasa, a da je do 2030. potpuno obustaviti. I Norveška, drugi najveći nemački isporučilac, ubuduće će izvoziti manje gasa.

Povećava li ovaj projekt zavisnost od Rusije?

To je izvesno. Rusija već sada pokriva 40 odsto potreba Nemačke za zemnim gasom. A ta je tendencija u porastu. To sa sumnjom posmatraju pre svega SAD, pod motom da energetska zavisnost vodi političkoj zavisnosti. To Vašington neumorno ponavlja i preti sankcijama.

Gerhard Šreder je nedavno odbacio argumente Amerikanaca kao „egoistične“ i rekao da SAD samo žele da na evropsko tržište plasiraju svoj tečni gas (LNG) dobijen spornom metodom frakinga. U Evropi postoji dovoljno kapaciteta za skladištenje LNG. No američki gas bi, u prvom redu zbog transporta brodovima preko Atlantskog okeana, bio znatno skuplji nego ruski.

Ko još ima zamerke na Severni tok 2?

Popis protivnika nemačko-ruskog projekta je sve duži. Gasovod je trn u oku pre svega Ukrajini, Poljskoj i baltičkim zemljama. One smatraju da ekonomsko jačanje Rusije samo povećava snagu „agresora s Istoka“ i nagrađuje njegovu dosadašnju militarističku politiku. Ukrajinu i Poljsku dodatno ljuti to što zbog gasovoda na morskom dnu ostaju bez milijardske zarade od tranzita. Iako, kroz obe zemlje još uvek prolaze gasovodi koji donose prihode.

Evropska unija je takođe kritična prema Severnom toku 2. Još 2015. – dakle nakon ruske aneksije Krima – u Briselu je dogovoreno da će se raditi na smanjenju zavisnosti od ruskog energenta. Nemačka vlada ponavljati da su energetske veze s Moskvom „stabilizirajući politički element“ – činjenica je da je Nemačka po tom pitanju sve izolovanija među partnerima.



Ima li kritika i u samoj Nemačkoj?

Da. Savezni ministar privrede Peter Altmajer (CDU) se zalaže za ovaj projekt. Ali istovremeno uvek mora da naglašava da će postojeći gasovod kroz Ukrajinu i dalje ostati u upotrebi. Jer, osim političara iz stranke Zelenih, od ovog se projekta distanciraju i pojedinci iz vladajućih Demohrišćana i Socijaldemokata, i to iz spoljnopolitičkih razloga.

Među kritičarima je i nova predsednica CDU Anegret Kramp-Karenbauer. Ona smatra da bi, doduše, „previše radikalno“ bilo sada odustati od projekta, ali da se i te kako može uticati na to „koliko će gasa prolaziti kroz vod“. Stručnjak SPD za spoljnu politiku Nils Šmid kaže: „Prekasno smo reagovali na kritiku.“ Tačno. Sada je stvarno prekasno da bi se zaustavio projekt vredan milijarde evra.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Dec 23, 2018 5:56 pm

Smile Desničarski bastion na jugu Švedske

Skone, region na krajnjem jugu Švedske, glavno je uporište desničarske partije Švedske demokrate. Oni sada faktički preuzimaju vlast u nekoliko lokalnih samouprava. Neki građani se nadaju boljitku, neki su užasnuti.


Pitoreskni gradić Horbi predvode desničari

Kada se sastanak završio, nova gradonačelnica je toplo izgrlila partijske kolege i onda otišla do svog supruga, Italijana, i poljubila ga uz reči: „Amore mio.“

Sesilija Blad in Zito (43), upravo je izabrana ispred desničarske stranke Švedske demokrate za prvu ženu gradića Horbija. Istog dana je gradonačelnica drugog mesta postala Luise Erikson, partnerka šefa te populističke stranke Džimija Akesona. Nešto ranije su Švedske demokrate osvojile još jedan grad – a sve se to dešava u okrugu Skone na krajnjem jugu zemlje.

Tri gradonačelnička mesta prvi su dašak realne političke moći za ovu stranku koja postoji već tri decenije. „Ekstremno sam srećna“, kaže Blad in Zito za Dojče vele. „Ovo je prvi put da su Švedske demokrate dobile gradonačelnike, tako da smo sada u centru pažnje. Mediji nas gledaju, a gledaju nas naravno i birači i pitaju se da li su Švedske demokrate u stanju da preuzmu odgovornost?“

Uspeh na jugu

Jedno od najvećih iznenađenja na opštim izborima u septembru bio je upravo region Skone koji je ceo požuteo – to je boja ove desničarske stranke. I to baš na jugu, u oblasti koja se graniči sa Danskom, gde most povezuje Malme i Kopenhagen i sve miriše na evropsko ili barem skandinavsko zajedništvo.

Demokrate pak na nacionalnom nivou imaju problem: stranke desnog centra ih se klone i ne žele u koaliciju zbog neonacističkih korena te stranke. No takvih skrupula nema na lokalnom nivou. Tako se umerena konzervativna stranka udružila sa Demokratama u ukupno 11 opština i gradova u Skoneu – tri sada predvode baš Demokrate.

Farid Šarafudin (60) mogao je biti jedna od prvih žrtava populističke vladavine u malom poljoprivrednog gradu Horbi. Naime, desničari su prepolovili budžetska sredstva za nastavnike „maternjeg jezika“ kakav je Šarafudin i zapretili otpuštanjem njegovih kolega koje nemaju formalne kvalifikacije. Šarafudin deci avganistanskog porekla predaje dari, varijantu persijskog jezika.


Nastavnik Farid Šarafudin

Posle jednog od časova ovaj nastavnik za DW potvrđuje da se njegove kolege plaše za egzistenciju. „Bili su zabrinuti šta će se desiti, posebno oni sa oročenim ugovorima. Pitaju se hoće li još raditi posle Božića. A i oni koji imaju stalno zaposlenje pitali su se da li treba da menjaju posao“, kaže Šarafudin.

On je pak umirivao kolege jer smatra da je plan Demokrata nemoguće sprovesti. Naime, zakon u Švedskoj zahteva od lokalnih samouprava da obezbede nastavnika maternjeg jezika čim u nekoj opštini ili gradu ima više od petoro dece koja govore nekim jezikom. Takođe, ti nastavnici ne moraju imati svršene učiteljske škole ili fakultete. „Tako pred građanima Demokrate izgledaju kao amateri. Ovo sa učenjem maternjeg jezika bilo je veliki šamar za njih“, dodaje Šarafudin.

To čak i nije bio prvi udarac za Demokrate od izbora. U oktobru je Štefan Borg, šef lokalnog ogranka partije, morao da povuče kandidaturu za gradonačelnika kada je otkriven niz njegovih homofobnih komentara na Fejsbuku.

Politika law and order

Ipak, čak 35 odsto glasača u Horbiju glasalo je za Švedske demokrate. Oni su uvereni da samo ova stranka može da uspostavi red u gradu za koji nova gradonačelnica Blad in Zito tvrdi da je postao toliko opasan da više ne sme da izađe kad se smrkne.


Sesilija Blad in Zito, nova gradonačlenica

„Bilo je prilično gadno ovde i stvarno se nadamo da će se bar nešto promeniti“, rekla nam je kelnerica iz lokalne poslastičarnice, poslužujući goste kafom i posebnim božićnim zemičkama sa šafranom i cimetom.

Sa druge strane Tomi Hal već gubi strpljenje. On je veteran Socijaldemokratske partije koji već 46 godina sedi u gradskom veću. „Ne može tako, Borg“, poručio je on tokom sednice lokalne skupštine Demokratama koje su namerile da svog čoveka postave na čelo budžetskog odbora. „Najveća opoziciona partija mora imati kontrolu nad budžetskim odborom tako da može da, ako treba, pozove rukovodstvo grada na odgovornost“, rekao je Hal.

Sesilija Blad in Zito pak kaže da je njena stranka spremna za takve istupe opozicije. „Oni su prešli put od upravljanja opštinom do stranke koja više nema nikakvu moć“, navodi ona. „Tako da razumem njihovu frustraciju i razočaranost.“

Bivša gradonačelnica Suzane Meijer, i ona iz redova Socijaldemokrata, kaže za DW da se brine za gradić. „Oni svašta mogu da urade. Imali su mnogo predloga, od prebacivanja potražilaca azila u kontejnerski smeštaj do zabrane prosjačenja na ulicama. Sada sve mogu da sprovedu. I naravno da mislim da je to prava sramota za opštinu.“



Ali građani to nisu videli tako. I sada, sa slabom političkom podrškom i u opoziciji, bivša socijaldemokratska gradonačelnica mogla je samo da pozove na bojkot tradicionalnog Božićnjeg ručka koji organizuje gradska vlast. „Nije nam udobno da sedimo i ćaskamo sa Švedskim demokratama s obzirom na njihove standarde humanosti.“
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Dec 24, 2018 6:19 pm

Smile Dobro osmotri prugu i budi brz

Stravični sudar voza i autobusa kod Niša skreće pažnju na očajno stanje pružnih prelaza. Od 2.000 njih u Srbiji, čak tri četvrtine su bez branika. Neodgovorni vozači i pešaci koriste se kao izgovor za nečinjenje države.



Tiho je dan posle smrti. Na pružnom prelazu u Donjem Međurovu u blizini Niša samo pokoja sveća i ostaci odeće stradalih. Nečije čizme, nečiji šal i nečija kapa. Leže u snegu. Automobili koji prolaze putem to rade pažljivo, uz veliku pauzu pre prelaska na drugu stranu šina. Prolaze i vozovi, uz obavezno stajanje i sirene. U subotu to rade na poseban način – uz otpozdrav poginulima.

U Nišu je subota dan žalosti. Petoro mrtvih i troje životno ugroženih, više od tridesetoro povređenih ukupno – to je bilans stravične saobraćajne nesreće na pružnom prelazu.

Na ovom mestu nema branika. Vidljivost je stopostotna, pruga je u tom delu ravna, bez zavoja. Na pet stotina metara od pruge preko koje prolazi frekventan seoski put nalazi se železnička stanica. Zbog toga meštani smatraju da je ovakva tragedija mogla da se izbegne.


Cveće na mestu nesreće

„Sve se vidi, niko ne može da kaže da se ne vidi s puta voz. I voz nije sigurno mogao da ide tolikom brzinom da nije mogao da zakoči, jer se odavde vidi i stanica. Ali, ako je istina da je vozač autobusa telefonirao ili pisao poruke kako su rekli neki povređeni, to je stvarno strašno“, kaže jedna meštanka sela Donje Međurovo.

Policijska istraga treba da utvrdi ko je odgovoran za ovakvu tragediju premda su državni zvaničnici redom već optužili vozača autobusa. Ministarka saobraćaja nije smesta podnela ostavku. Tabloidi su prešli u izveštavanje o „jecajima“ i „autobusu smrti“, preüli su u svoj omiljeni modus lešinarenja.

Jedno od pitanja bez odgovora je zašto nikada niko nije reagovao na apel meštana sela da se na tom mestu napravi rampa? Baka Ljiljana Cekić kaže da se svake godine dogodi bar po jedna saobraćajna nezgoda na ovom pružnom prelazu. Na sreću, ne sa ovakvim posledicama. Njen komšija Hranislav Tasić naglašava da problem postoji barem četiri decenije.

„Imam 65 godina i sećam se da sam još kao momak gledao kako se tu ljudi provuku za sekundu da se ne desi neka nesreća. Puno puta smo tražili da se tu postavi rampa, ali to se nikada nije desilo. A taj autobus koji je prevozio putnike, on najčešće i najviše prevozi đake iz našeg sela i sela do nas – Čokota. Tu se nađu i ljudi koji idu na posao, ili mi stariji koji idemo na pijacu, ali eto, u ovom autobusu su bili uglavnom đaci. Strašno je to što se desilo“, kaže Tasić za DW.


Četiri decenije meštani imaju isti problem, kaže Hranislav Tasić

„Prelaz uredno obeležen“

Nadležni su tek nakon pogibije od petka obećali postavljanje branika. Nenad Stanisavljević iz Infrastruktura železnice Srbije za DW naglašava da je prelaz uredno obeležen znacima vertikalne drumske signalizacije i da se poslednji put nesreća na ovom mestu sa smrtnih ishodom desila 1. januara 2014. godine.

„Na srpskim prugama ima nešto više od 2.000 putnih prelaza i svi su obezbeđeni u skladu sa propisima“, stoji u odgovoru za DW. „Od toga, 502 putna prelaza obezbeđena su signalno – sigurnosnom opremom, to su branici, polubranici, svetlosna i zvučna signalizacija. Preostali prelazi, njih nešto više od 1.600 obezbeđeni su znacima drumske signalizacije.“

U prevodu – kod tri četvrtine prelaza vozači i pešaci treba prvo da gvirnu da li voz dolazi. I da se nadaju da će biti dovoljno brzi.

Na pitanje da li u Srbiji još uvek postoje prelazi na kojima se mehanički, odnosno ručno spušta i podiže rampa pri prolasku voza, u Železnicama kažu da od 502 putna prelaza koja su obezbeđena rampama, železničari rukuju na 196 njih.

Stanisavljević dodaje da se odluke o tome na kojim prelazima treba povećati nivo bezbednosti utvrđuju na osnovu podataka i analiza stručnjaka. Najavljuje da će iduće godine savremenom opremom biti obezbeđeno 60 putnih prelaza sa 13 miliona dolara iz kredita Svetske banke.


Na 196 prelaza rampa se i dalje spušta ručno

S druge strane, Milan Božović iz Agencije za bezbednost saobraćaja i profesor na Saobraćajnom fakultetu rekao je da pružni prelaz na kojem se dogodila nesreća nije bio obezbeđen po svim pravilima. „Ako imamo pružni prelaz gde imamo maglu i vidljivost je takva da se kockate da li ćete proći ili ne, a voz nije u režimu spore vožnje, jedino rešenje je svetlosna signalizacija koja će blinkati i obavestiti da nailazi voz. Nje nema a po Zakonu je obavezno da na tom mestu bude“, rekao je profesor Božović za TV Prvu.

Od petka su se društvene mreže u Srbiji usijale zbog tragedije, a najveći broj komentara odnosio se na novac za izgradnju branika. Da li je moguće da za to nema, a ima za jarbole, jelke, fontane, subvencije stranim poslodavcima? To su se u petak pitali mnogi.

Železnice smo zato pitali koliko zapravo košta izgradnja modernog prelaza: „Za izgradnju novog uređaja na putnom prelazu, sa savremenom signalno-sigurnosnom opremom i branicima ili polubranicima potrebno je oko 150 do 200 hiljada evra, a cena zavisi od složenosti saobraćajne situacije, a obuhvata sve troškove“, kažu tamo.

Dozvolu za gradnju izdaje lokalna nadležna institucija, dok je za samu izgradnju rampe nadležna upravo Železnica Srbije.

„Uh, šta ja sve vidim!“

Pored mnogih izjava saučešća koje su upućene rodbini stradalih, potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović u svom saopštenju „apeluje na sve, posebno na vozače koji su odgovorni ne samo za sopstveni, nego i za živote drugih, da bezbednost stave na prvo mesto, jer trenutak nepažnje ili zaobilaženje propisa može dovesti do tragičnog ishoda“.


Nesreća od petka

Da zaobilaženja propisa ima, potvrđuje i Slađana Mitić iz Niša koja radi odmah pored vrlo frekventog pružnog prelaza u širem centru grada. „Uh, šta ja sve vidim! Niti vode računa ovi što kolima prolaze, niti pešaci. Vozači često zaobilaze spuštenu rampu, a to isto rade i pešaci. Policija ovde često stoji i to reguliše, ali čim oni odu, sve je po starom“, kaže ona.

Kada će meštani sela Donje Međurovo konačno videti branik na svom prelazu ostaje da se vidi. Do tada, dvanaestogodišnjem dečaku koji živi pored te pruge roditelji ne daju da je prelazi. U školu ide peške do susednog sela, a ne autobusom.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Dec 24, 2018 6:26 pm

Smile Lažne istine oko nas

Danas činjenice više nisu nesporne. Na društvenim mrežama vlada bezakonje. Laž se prodaje kao istina. EU bi da se bori protiv lažnih vesti, ali otpori su veliki, piše u autorkom tekstu za DW novinar Tomas Braj.


Tomas Braj je bio dugogodišnji dopisnik DPA iz Beograda

Američki predsednik Donald Tramp je ove sedmice ponovo u akciji. Optužio je Tviter, koji je u stvari njegov najvažniji kanal za političku komunikaciju, da korisnicima otežava praćenje njegovog naloga.

Stvarnost pak izgleda drugačije: od jula je broj njegovih pratilaca porastao za tri miliona. Od oktobra je ovaj političar, koji važi za najvećeg kreatora lažnih vesti, opet napao renomirane medije u svojoj zemlji. „Fake News mediji su istinski narodni neprijatelji. Oni bi morali da prestanu sa otvorenim neprijateljstvom i da počnu da izveštavaju kako treba.“

Poruka je jasna: Ozbiljni američki mediji, cenjeni širom sveta, poput Njujork tajmsa, Vašington posta ili CNN, šire jednostrane lažne sadržaje, dok se predsednik obavezuje istini.

U stvari bi trebalo da je sve jasno: Činjenice su činjenice, ali interpretacije i komentari koji potom uslede ostavljaju veliki manevarski prostor. Danas činjenice nisu više nesporne. Na društvenim mrežama, nažalost, vlada bezakonje. Laž se prodaje kao istina.

Od toga u međuvremenu strahuje i Evropska unija. Evropska komisija u Rusiji vidi glavni izvor dezinformacija, samim tim i faktor uticaja na izbore u Evropi. Moskvi se prebacuje da je uticala na ishod britanskog referenduma o istupanju iz EU, kao i na američke predsedničke izbore 2016. Na delu je „pravi izazov za naše demokratske sisteme“, upozorili su šefovi država i vlada zemalja EU na poslednjem samitu u Briselu.

Tek je sajber-napad na jedan njuz portal u Litvaniji u novembru izazvao uzrujanost. Nepoznati izvršioci su na portal „Kas Vyksta Kaune?“ („Šta se dešava u Kaunasu?“) postavili lažnu vest kako bi diskreditovali NATO, pisao je ovaj portal. Potom je objavljeno da je ovaj vojni savez planirao napad na Belorusiju.

Nakon ovakvih negativnih iskustava, francuski parlament je nekoliko dana potom usvojio paket zakona protiv ciljanog širenja lažnih vesti u vreme izborne kampanje. Uzalud su novinari, sleva i zdesna, kao i opozicija žestoko protestovali protiv ovih zakona, strahujući da se radi o „cenzuri“ i „zabrani slobode mišljenja“. Nemačka savezna ministarka pravde Katarina Barlej (SPD) je najavila da će pomno pratiti efekte ovog zakona u Francuskoj.

Fenomen lažnih vesti, dakle tvrdnja da je istina ono što je očigledna laž, u međuvremenu je stiglo i do centra moći EU. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je bez dlake na jeziku. „Ja sam u Evropskom savetu jasno stavio do znanja da su pojedini premijeri, koji u njemu sede, i sami izvor lažnih vesti“, kazao je on nakon Samita sredinom decembra.

Viktor Orban, mađarski premijer, mu je posebno trn u oku. „Kada gospodin Orban kaže da sam ja odgovoran za Bregzit, i kriv, onda je to lažna vest. Kada kaže da su migranti odgovorni za Bregzit, onda je i to lažna vest“, kritikovao je Junker.

EU je prepoznala zapaljivo dejstvo lažnih informacija i želi da se tome suprotstavi. Početkom decembra Komisija je objavila akcioni plan, koji predviđa da se umesto dosadašnjih 1,9 miliona za to izdvoji pet miliona evra. Ali, šta je to u poređenju sa stotinama miliona koje Rusija izdvaja za „informacioni rat“ protiv Zapada?

Zbog dramatičnog efekta „neistinitih istina“ neophodno je hitno delovanje. Jer, mladi su u međuvremenu najmanje jedanput nedeljno suočeni sa lažnim vestima i govorom mržnje, pokazalo je ispitivanje javnog mnjenja Fondacije „Vodafon“ prošlog oktobra. Tri četvrtine ispitanih građana žele da se lažne vesti i govor mržnje tematizuju u školama.

I stručnjaci su saglasni da bi se sa dugoročnom strategijom protiv fejk njuza i srodnih pojava moralo započeti u školama. No, u Nemačkoj je pet milijardi evra iz saveznog budžeta, planiranih za digitalizaciju škola, trenutno na ledu zbog političkih otpora. Naime, obrazovanje je u nadležnosti pokrajina i one ne žele da im se Berlin petlja u to čak ni tako što daje pare.

Ustavne promene, koje je Savezna vlada zbog toga planirala, mnoge pokrajine su blokirale. Digitalni pakt koji je planirala vlada je „frontalni napad na naše federalno uređenje“ i zbog toga ga odbijamo, obrazložio je na primer premijer Baden Virtemberga Vinfrid Krečman. Kaže, ne želi da „pokrajine postanu patuljci po značaju“.

*Tomas Braj je četiri decenije radio kao dopisnik nemačke novinske agencije DPA, i na kraju kao rukovodilac regionalne kancelarije za jugoistočnu Evropu. Dugo je živeo i radio u Beogradu. Tekst je deo naše vikend-serije: Moja Evropa
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Dec 24, 2018 8:14 pm

Smile Dirljive laži i o Balkanu

Slučaj novinara koji je prevario najuglednije medije nemačkog govornog područja tema je tih istih medija. Tako saznajemo da je Relocijus lagao pišući i o susretu ratnih veterana u Sarajevu, o krvnoj osveti u Albaniji…



Zemljotres koji izazvalo raskrinkavanje novinara Klasa Relocijiusa još uvek traje. Ko god je s njim imao posla, našao se u situaciji da proverava članke stare po nekoliko godina. Među njima su i mnogi ugledni švajcarski mediji.

Tako Tagesancajger piše: „Očigledno da je na Relocijusa pao i Bazelski list Tagesvohe. Reportaža iz Sarajeva objavljena u aprilu 2012. na dve stranice pod naslovom Rat u glavi sadrži fiktivne delove. Relocijus je navodno 2012. posetio sastanak traumatizovanih ratnih veterana koji su se u Sarajevu našli 20 godina posle rata.

Prema Klasu Relocijusu, sastanak je organizovao Centar za nenasilnu akciju. Ivana Franović, mirovna aktivistkinja te bosanske nevladine organizacije, izjavila je za RTS da ne zna za takvu konferenciju. Takođe ne zna da je neka druga nevladina organizacija organizovala ovakav događaj sa veteranima iz regiona. U svakom slučaju, to je neistina, kaže Franović. Aktivistkinja za mir Velma Šarić iz Centra za istraživanje sukoba u Sarajevu takođe je, odgovarajući na zahtev novinara, izjavila da nikada nije čula za tu konferenciju balkanskih veterana.

U svom tekstu Relocijus citira hrvatskog veterana Dušana Novakovića koji je rekao da su vojnici na Kosovu igrali fudbal sa razbijenim lobanjama. Ali, ne zna se odakle Novaković to zna", piše Tagesnacajger i dodaje:

„Na Kosovu su se srpski vojnici borili protiv albanskih pobunjenika; Hrvati nisu učestvovali u sukobu na Kosovu. Nije jasno da li ti protagonisti uopšte postoje; Tagesvohe ih ne prikazuje na fotografiji. Često plačem u snu, a da to ne primetim, kaže srpski veteran Željko Vukelić. Nekima nedostaje ruka, drugima stopalo ili cela noga. Oprezno klimnu glavom - ovako Relocijus opisuje navodne učesnike konferencije.

Tagesvohe je od decembra prestao da postoji. A 2012., kada je ova reportaža objavljena, Urs Bues je bio jedan od odgovornih urednika i kaže: Ako šest godina kasnije saznate da je novinar izmislio reportažu, to je naravno neprijatno. Članak je najverovatnije kupljen od agencije, s kojom je Tagesvohe otkupljivao priloge iz inostranstva. Prema kolegama postoji poverenje. Verovali smo Relocijusu. Postoje određeni etički standardi kada se radi u novinarstvu", prenosi švajcarski Tagesancajger.



A Noje cirher cajtung am Zontag (Nove ciriške novine - nedeljno izdanje) između ostalog piše o reportaži koju je objavio pre nekoliko godina o jednom zatvoru u Norveškoj u kojoj Relocijus pominje nepostojećeg zatvorenika i potom nastavlja:

„Drugi primer potiče iz članka pod naslovom Oko za oko, krvi za krv o krvnoj osveti u Albaniji, objavljenom 9. decembra 2012. godine: reporter prati navodnog predstavnika Nacionalnog odbora za pomirenje, albanske nevladine organizacije. Ovaj čovek, star 43 godine, opisan kao mrzovoljan momak koji nosi vunene džempere i gumene čizme, u tekstu se zove Jenva Baši.

Rezultat provere kod Nacionalnog komiteta za pomirenje glasi da tamo nikada nije radio Jenva Baši. To potvrđuje Đin Marku, šef te albanske nevladine organizacije. Do sada nije bilo moguće potvrditi postojanje drugih protagonista u toj priči. Možda se to nikada neće ni desiti.

Relocijus je u Špiglu objasnio da nisu falsifikovani svi njegovi tekstovi. Koje priče su ispravne a koje nisu, najbolje zna on sam. Ali Relocijus nije dostupan za NZZ am Zontag.

Klas Relocijus je prevario ceo jedan sistem. I to ne samo od kako je postao uspešan. Na sajtu Hamburške škole novinarstva, čiji je student bio, između ostalog spominje da je radio za britanski, Gvardijan. A ovaj list je na zahtev da proveri tu informaciju odgovorio: Proveravamo sve naše sisteme, ali nemamo naznaka da je on ikada pisao ili radio za Gvardijan.

Još jedna neistina u delu Klasa Relociiusa", konstatuje NZZ am Zontag.

Nemački Velt danas donosi tekst pod naslovom „Zašto je Špigel sada poništio prvi falsifikovani tekst?" Reč je tekstu o američkom gradiću Fergus Fols i njegovim stanovnicima. Od srede popodne, od kada je u javnost izneo ceo slučaj, Špigel intenzivno radi na rasvetljavanju - i obećao je da će uprkos dokazanim lažima svi tekstovi ovog novinara biti i dalje dostupni na ovom portalu, kako bi čitaoci mogli da reaguju. Ovaj tekst je izuzetak, jer su to tako tražili stanovnici ovog gradića u SAD, penosi Velt.


Ričard Grenel

Na ovom mestu treba dodati i informaciju da je ambasador SAD u Nemačkoj Ričarad Grenel povodom slučaja Relocijus kritkovao Špigel odnosno izrazio zabrinutost da „uredništvo ovog lista forsira antiamerikanizam. Na to je u otvorenom pismu Grenelu Špigel odgovorio izvinjavajući se „zbog izmišljenih tekstova jednog svog novinara", ali je odbacio optužbu da u tom mediju postoji „institucionalna predrasuda prema Sjedinjenim Državama."

Ali to ni izbliza nije sve.

U međuvemenu se saznalo da Relcoijus nije samo izmišljao ili kitio svoje priče. Kako piše Špigel, javilo se više ljudi koji navode na osnovanu sumnju da je Relocijus putem svog mejla kod čitaoca bio pokrenuo donatorsku kampanju - i naveo ih da doniraju na njegov privatni račun. Povod je bila njegova reportaža o siročićima u Turskoj, kojima je Relocijus navodno želeo da pomogne. U međevremenu se sumnja u istinitost i tog teksta - a Špigel je najavio da će protiv svog bivšeg novinara podneti krivičnu prijavu.

Priredila: Dijana Roščić
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Dec 25, 2018 5:27 pm

Smile „Neću da se rukujem ako je obavezno“

Danski parlament je doneo zakon kojim se zahteva rukovanje na ceremoniji dodeljivanja danskog državljanstva. Irac Bili Ošej decenijama živi u Kopenhagenu – ali odbija takvo rukovanje. Zašto? O tome Ošej govori za DW.



Bili Ošej živi u Danskoj skoro četiri decenije, od 1981. Ovaj pisac i prevodilac danas ima 61 godinu i tek nedavno je rešio da zatraži dansko državljanstvo na koje odavno ima pravo. Međutim, odbija da poštuje novo pravilo koje je doneo danski parlament i koje stupa na snagu od nove godine – da se rukuje na ceremoniji dodeljivanja državljanstva. Obično rukovanje – to se do sada uglavnom radilo, ali je od januara zakonska obaveza.

„Ovde je u pitanju važan demokratski princip. Vlada kaže da je rukovanje način da se pokaže poštovanje za dansku tradiciju i kulturu, a ja verujem da se poštovanje ne može nametati zakonom“, kaže Ošej za DW. „Ako zahtevaš poštovanje od ljudi, nećeš dobiti poštovanje nego potčinjavanje.“

Diskriminacija nekih muslimana?

Mera koju je donela konzervativna vlast kritikovana je kao dalji obračun sa migracijom i diskriminacija muslimana među kojima neki poput salafista odbijaju rukovanje muškaraca i žena. Vlast u Kopenhagenu je bila na meti kritika i zbog zabrane nošenja burke kao i kontroverznog zakona koji dozvoljava plenidbu novca i dragocenosti od izbeglica kako bi se finansirao njihov boravak u zemlji.


Bili Ošej

Bili Ošej se zato solidariše. Podseća da su uslovi za dobijanje državljanstva veoma strogi: stranac mora biti zaposlen, ne sme imati nikakav kriminalni dosije, mora dobro znati jezik, učiti o danskoj istoriji i kulturi i predati tačnu evidenciju svojih boravaka van Danske u prethodnih dvanaest godina.

„I kada ljudi sve to urade, pa još čekaju do dve godine kako bi prijava za državljanstvo bila odobrena, u poslednjem trenu vlada dođe i kaže: 'Moramo da uradimo još nešto. Moramo da proverimo da nisi nekakav religijski ekstremista.' To je sramotno, to je naprosto previše“, kaže ovaj irski pisac za DW.

„Naravno da je rukovanje deo danske kulture. I nikako ne pokušavam da branim religijsku praksu da se odbije rukovanje sa osobom suprotnog pola. Iskreno, mislim da je to srednjevekovno i suludo. Ali rukuješ se sa nekim u vidu pozdrava i izraza međusobnog poštovanja“, dodaje Ošej. „Ako pozoveš ljude na zabavu, naravno da se rukuješ sa gostima kad ti dođu na vrata. Ali ne staviš na vrata znak: 'Svako mora da se rukuje sa mnom ili će biti problema.'“

On nije jedini koji smatra da su praktične koristi zakona nepostojeće. Jer, kako kaže, religijski ekstremisti po pravilu ne traže državljanstvo, a i mogu jedanput da naprave izuzetak i rukuju se. Uz to, nema nikakvog dokaza da je do sada tokom ceremonije bilo manjka poštovanja prema gradonačelnicima koji obično uručuju državljanstva.

Neće da se predomisli

Bili Ošej je dospeo u centar pažnje javnosti posle teksta o ovoj temi na portalu politiken.dk. Kaže da ga je iznenadila podrška koju je potom dobio. Neke ankete pokazuju da je 52 odsto Danaca protiv ovog zakona, a tek 36 odsto za.

Ošej je pisao i ministarki za integraciju Inger Stojberg. Ova mu je odvratila da bez rukovanja naprosto neće dobiti državljanstvo.

„Ne nameravam da se predomislim“, kaže Ošej. „Predao sam prijavu, postupak može da potraje do dve godine. Tako ću proći sve testove osim finalnog – da se rukujem sa gradonačelnikom Kopenhagena. Vidite, ja veoma poštujem gradonačelnika, imam veliko poštovanje za njegovu funkciju i svakako za državu Dansku. Ali neću da se rukujem ako je to obavezno. Mislim da tako nešto ne sme da se radi u demokratijama.“
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Dec 25, 2018 5:35 pm

Smile Naprednjačka reciklaža straha

Zašto se vlast grčevito trudi da policijsko-matematički dokaže kako je na ulice izašlo u vrh glave 5000 ljudi? Zar nije predsednik države rekao da se ništa neće desiti, sve i da ih bude pet miliona?



Zašto se mediji kolebaju između mudrog ćutanja i bezočnog laganja? Naime, televizijski doprinos srpskoj demokratiji ide od prećutkivanja protesta, do barbarogenijskog „daleko malo". Teško je i pobrojati propagandističke ekscese tabloidne lake konjice, od navođenja „svega par desetina ljudi" kada ih je bilo očigledno najviše, do ničim dokazivog navodnog protestnog pijančenja (posebno pivo, vinjak ili votka) i ometanja kola hitne pomoći koje se nikada nije desilo.

Dobro, naprednjačka žuta štampa mora nekako da opravda pare koje joj nalogodavci daju iz narodne kase. Način na koji to radi je tragikomičan. I sigurno će proizvesti suprotno dejstvo.

Dakle, poruka vladajuće ekipe i njenih medijskih ađutanata je, prevedena na svakodnevni jezik lišen histerije, otprilike ovakva: Na ulice je izašla šaka jada, pijana i nehumana. Građani Srbije sigurno ne žele zemlju u kojoj sile haosa i bezumlja upravljaju sudbinom svih. Naročito u trenutku kada se brani Kosovo. To zvuči kao varijacija dirigovanih strahova iz devedesetih. Reciklaža nije neobična. Okosnice sadašnje vlasti su socijalistički portparoli i radikalski ministri iz epohe Slobodana Miloševića.

Znaju šta rade

Njihovo naizgled nezgrapno kretanje u javnom prostoru ima svoju unutrašnju logiku. Oni se ne obraćaju protestnim šetačima, već, preko njihovih glava, svojim vernim fanovima u Srbiji čiji je mozak stešnjen između raznih rijalitija i njihove podvrste – beskonačnog političkog stendapa jednog jedinog čoveka u svim informativnim emisijama.

Da bi poruka za tu ciljnu grupu bila konzistentna mora se stalno zalivati žitkim malterom laži. Tome služi, recimo, plašenje građana izgrednicima koji ne postoje. To jeste tehnika vladanja na osnovu širenja straha. Kod najneobrazovanijih to podstiče strah od tuđeg i novog. Kod širokog sloja preletača koji su popunili naprednjačke redove to aktivira strah od gubitka privilegijica i privilegija.

A kod naprednjačkog radikalskog jezgra zatreperi svest o šansi koju su dobili nakon dvanaest godina ovovekovne frustracije, pa vlast ne misle da puste najmanje isto toliko godina koliko su proveli u jalovoj opoziciji.

Dakle kaparisali su je i braniće je svim sredstviuma, kako misle, najmanje do 2024.

Ipak, problem naprednjačke propagandne mašinerije jeste nedostatak bilo kakve mere i granice. Bolje reći, nedostatak dna. Na kraju balade neće im verovati čak ni ljudi skloni njihovom drčnom polunacionalizmu i poluevropejstvu, sve i kada im se omakne istina.

Više istoga ovaj put neće dovesti do željenog rezultata već do kompletne blamaže.

Uzmimo pod lupu prividnu protivrečnost između stalnog javnog rata oko broja učesnika protesta i Vučićeve petomilionske izjave. Ministri će da ponavljaju kao papagaji da je učesnika manje nego što realno jeste. A predsednik će da poručuje da im ništa neće pomoći ni da ih je realno mnogo više.

To nije protivrečnost već smišljene makaze od laži i bezobrazluka kojima se žele potkresati krila narastajućem buntu.

Koliko neslobode podnosi Srbija?

Internet je kanal koji vlast ne može kontrolisati. Ali u njega ipak ulaže stranačke resurse: Botovi rade svoj posao proizvodeći toksični trag u svakoj zdravoj diskusiji. Profili „osoba" bez ijednog prijatelja i bez prošlosti najčešće nisu odrađeni sa previše mašte. Ali mnogo otrovniji su oni koji su zaista realne osobe, ali bez prestanka recituju vladajuću mantru. Kada zastupaju stav blizak vlasti, oni to ne rade svojim jezikom već frazama naučenim u vladinim biltenima. Ta kontaminacija digitalne Srbije za sada je dovoljna da se pristojni ljudi klone huškača i pljuvača.

Šta ako to ne bude dovoljno?

Nije isključen scenario privremenog isključivanja pojedinih društvenih mreža – sve je to već viđeno od Pekinga do Ankare. Ali taj scenario je moguć samo ako Vučić, priteran uz zid, skine sako evropejca i opaše jatagan. Za sada njegova vlast nije medijski ugrožena. Protok istine je sveden na minimum. Mutnom kupovinom privatnih televizijskog para O2 i Prva, njegovi ljudi zatvaraju medijski obruč oko Srbije, pa srednjoročno i nema razlog da se zabranjuje bilo šta.

Nije li potapanje pretposlednjeg ostrva satiričnog otpora političkoj samovolji, koje je imalo masovnu porođu - odlazak Ivana Ivanovića sa televizije čija se publika u jednom delu preklapala sa Pinkovom - znak da se projekat totalne informativne opsade svakog srpskog domaćinstva polako privodi kraju?

Čemu onda nervoza?

Verovatno u najužem jezgru naprednjačke vlasti, na stranačkoj sofri, postoji svest o ograničenim dometima propagandne mašinerije. Proizvođenje virtuelne Srbije koja je u radikalsko-naprednjačkom narativu veća, lepša i uspešnija nego ikad, ima jednu ali krupnu manu: U sudaru sa realnošću ona postepeno gubi svoje anestetičko svojstvo i postaje karikatura. Ta karikaturalnost izmišljene Srbije najveća je opasnost za verodostojnost ove vlasti. Što se više tabloidno-pinkoidni kartel bude upinjao da između građanina i njegove stvarnosti ubaci što deblji filter, to će tako proizvedena slka biti manje stvarna. Povećavajući dozu narkotika iluzionisti će na kraju ostati zarobljeni u sopstvenoj iliziji u koju većina neće verovati. To je dug, ali izvestan proces.

Narativ o „žutim lopovima" koji u sebi sadrži elemente istine, opslužuje radikalsku traumu lišavanja vlasti , a potom i nemogućnosti radikala da je kao najjača stranka ponovo osvoje. Isto tako taj narativ još uvek pokriva i razočarenje loše obavljenom petooktobarskom revolucijom, koja nije dosegla ireverzibilni prag demokratskog progresa.

Inače Srbija ne bi sada klizila regresijom ka palanačkoj despotiji. Ali i taj narativ se može izraubovati. Napokon, neki građani su Vučiću i Dačiću oprostili i to što su fanatično sledili Miloševića i Šešelja i to što su ih izdali. Posle šest godina na vlasti Vučić i vučadija u prošlost kao u prazno bure još uvek viču; „Drž´te lopova!".

Budućnost protesta

Ovde dolazimo do mesta kada pesimisti protestima prognoziraju „večno vraćanje istog" jer se na njima DOS-ovski mešaju desničarske babe i levičarske žabe. Mada bi taj prigovor možda imao smisla u Nemačkoj, gde bi zajednički nastup „Zelenih" i „Alternative za Nemačku" bio skandalozan, u srpskim uslovima, gde se građani bore za elementarno pravo da se razlike između političkih grupacija konačno demokratski artikulišu u institucijama i medijima, takvo viđenje nije ništa drugo nego esencijalizacija „srpske zaostalosti".

I time u sebi krije ideološku pa i kulturološku nadmenost. Ovo što trenutno izlazi na ulice jeste najbolje što Srbija ima da ponudi. Pa svako ko kaže da je to idološki neizdiferencirana boranija, postaje nehotično Vučićev trbuhozborac.

Naravno, Vučićevo podmetanje građanima da su samo marionete u Đilasovom zlom planu da se vampirski još jednom baci Srbijici za grkljan i isiše joj krv, vređa sve ljude koji su izašli na ulicu jer im je muka od podmetanja.

Vređa to i mladu aktivistkinju koja iza sebe ima nagrade za besedništvo na Fakultetu polkitičkih nauka Jelenu Anasonović, kao i mladog glumca Branislava Trifunovića. Oni su lica protesta.

Njihovi zahtevi – zaustavljanje političkog nasilja, procesuiranje nasilnika, petominutno prisustvo drugačijeg mišljenja od vladajućeg u glavnoj informativnoj emisiji javnog servisa – mnogima mogu izgledati minimalistički. Meni se čini da je taktika malih koraka možda pametnija. Jer su velike opozicione priče poprilično potrošene.

Možda to neće moći da zaustaviti Vučićev rijaliti. Ali će učiniti prozirnom njegovu autoritarnu suštinu.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Dec 25, 2018 6:13 pm

Smile Sukobi policije i građana u Banjaluci

U Banjaluci je danas došlo do nemira zbog privođenja više članova grupe "Pravda za Davida“, među njima i roditelja stradalog mladića Davida Dragičevića. Povređeno je nekoliko osoba.



Policija RS privela je Davora Dragičevića, oca stradalog Davida zbog toga što je juče odbio da primi poziv na saslušanje zbog ugrožavanja javne bezbednosti. Dragičevićeva bivša supruga i majka nastradalog Davida, Suzana Radanović, privedena je pa puštena na slobodu.

Portal klix.ba piše da je MUP RS pre nekoliko dana saopštio da su protiv Davora Dragičevića i još 19 osoba podnete krivične prijave zbog okupljanja ispred Narodne skupštine Republike Srpske 17. decembra, u vreme održavanja posebne sednice na kojoj je izabrana nova vlada.

Prema navodima policije, članovi grupe "Pravda za Davida" postupili su suprotno Zakonu o javnom okupljanju i Zakonu o javnom redu i miru RS. Takođe, kako su naveli, nastavlja se policijski rad s ciljem utvrđivanja postojanja elemenata izvršenog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti.

Članovi grupe "Pravda za Davida" 17. decembra su izneli teške optužbe na rad MUP-a i negodovali zbog ponovog izbora Dragana Lukača za ministra unutrašnjih poslova RS.

https://twitter.com/knespoljac/status/1077564121086873600

Dragan Maksimović
@knespoljac
Novo uklanjanje sa Trga uz intervenciju policije #PravdaZaDavida #banjaluka
2:58 PM - Dec 25, 2018


Nakon što je sa Trga Krajine uklonjen simbolični spomenik "Davidovo srce", građani su napravili drugo unutar kojeg su palili sveće, a kada su komunalci krenuli i to srce da uklanjaju, došlo je do sukoba u kojem je nekoliko osoba povređeno.

Za večeras je u Sarajevu u 19 sati ispred Zemaljskog muzeja najavljen skup podrške Davoru Dragičeviću, a organizator okupljanja je porodica stradalog Dženana Memića.

Delegacija Evropske unije i Kancelarija specijalnog predstavnika EU u Bosni i Hercegovini izrazile su duboku zabrinutost današnjim dešavanjima u Banjaluci. Od MUP-a traže hitno objašnjenje za hapšenje osoba povezanih sa pokretom "Pravda za Davida".


Davor Dragičević, 16.05.2018.

Dvadesetjednogodišnji student iz Banjaluke David Dragičević nestao je u martu. Nakon nekoliko dana, njegovo telo je pronađeno i prvobitna policijska istraga pokazala je da je smrt nastala utapanjem. Nakon toga, tužilac je doneo naredbu o sprovođenju istrage protiv nepoznatog lica zbog sumnje na ubistvo. Davidova smrt dovela je do višemesečnih protesta u Banjaluci.

dr,mm,klix.ba,
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Dec 26, 2018 6:18 pm

Smile „Ne mogu mi ništa“

Davor Dragičević pušten je iz pritvora. Nekoliko stotina građana u utorak uveče je proteste okončalo ispred hrama Hrista Spasitelja, uz intervenciju policije Republike Srpske. Novi protesti najavljeni su za sredu.



„Ja sam ponovo na trgu u 18 sati. Ne pada mi na pamet da moje dete prepustim zločincima i ubisama. Fizički sam dobar, u glavi još bolji i ne mogu mi ništa“, rekao je Davor Dragičević u sredu nakon što je pušten iz pritvora u Banjaluci. Otac ubijenog mladića Davida Dragičevića i vođa protesta priveden je u utorak jer navodno ugrožavao opštu sigurnost zbog održavanja protesta na nedozvoljenom mestu. Davidovu majku Suzanu Radanović policija je privela i uručila prekršajni nalog a izvršen je i pretres porodične kuće.

Nakon celodnevnog naguravanja policije i građana na banjalučkom Trgu Krajine, protesti su okončani u utorak uveče ispred hrama Hrista Spasitelja, nedaleko od palate predsednika Republike Srpske. Nekoliko desetina građana koji su ranije oterani sa Trga, uputili su se u obližnji park, kako bi održali protest. Međutim, policija je i sa tog mesta izgurala građane i zabranila dalje okupljanje.

Hram Hrista Spasitelja bio je mesto gde su se pored građana, okupili i članovi nekih opozicionih partija u Republici Srpskoj te lideri Srpske demokratske stranke Vukota Govedarica i Partije demokratskog progresa Branislav Borenović, koji je ranije uhapšen pa pušten. Ponovo su skup obezbeđivale jake policijske snage, a građani su se razišli uz poruku da nastavljaju proteste.

„Idite na Kosovo“

„Nastavljamo. Nećemo stati. Ovo nema nigde. Oni da tuku nas, ko smo mi, ovako se niko ne bi ponašao prema nama. Sram ih bilo“, kaže jedan od demonstranata reporteru DW. „Jesam li se ja za ovo borio, da me moja policija tuče? Zašto ne hapsite ubice Davida Dragičevića?“, dodaje drugi, dok treći kaže ono što se i skandiralo: „Neka idu da brane Kosovo, šta će ovde, mi samo tražimo pravdu. Ništa više. Sve su nas ponizili danas. “

Uzvikivane su i već etablirane parole banjalučkih protesta „ubice, ubice“ i „pravda za Davida“.

Telo Davida Dragičevića (21) pronađeno je u martu na ušću Crkvene u Vrbas, a prvobitna policijska istraga tvrdila da je reč o utapanju. Nakon niza protesta kao i veštačenja u junu je pokrenuta istraga zbog ubistva, ali ono do sada nije razjašnjeno.

„Ako mislite da je Republika Srpska pravna država, trpite, ako mislite da nije, nema priče već borba. A ona tek sada počinje!“, napisao je na Tviteru poznati socijalni psiholog i politički analitičar Srđan Puhalo.

https://twitter.com/SrkiPuhalo/status/1077616267153031175/photo/1

SrkiPuhalo
Pravi Banjalucanin!!! #PravdaZaDavida
6:25 PM - Dec 25, 2018


To je „policijska akcija“

Reagovali su i predsednica RS Željka Cvijanović i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik. Cvijanović je rekla da institucije rade svoj posao i da ne može da komentariše policijsku akciju. Kao majka, žali zbog tragedije koja se desila porodici Dragičević.

S druge strane Dodik je komentarisao izjavu hrvatskog člana Predsedništva BiH Željka Komšića koji je rekao da na sto treba vratiti pitanje reforme policijskih agencija u BiH i staviti ih u službu građana a ne političkih partija.

„Stavljanje policije Republike Srpske u kontekst ratnih dešavanja iz devedesetih godina prošlog veka, pokušaji njene diskreditacije optužbama za takozvani genocid i konačno prizivanje nove reforme policije otkriva da i Komšić tragičnu smrt banjalučkog mladića koristi za ostvarivanje svojih političkih ciljeva“, rekao je Dodik.

Slučaj ubistva Dragičevića ispolitizovan je u poslednjih devet meseci. Opozicija u RS davala je od početka podršku u borbi za istinu i pravdu ili je bar tako nastupala u javnosti. Nakon izbora u BiH početkom oktobra stvari su se okrenule i Davor Dragičević je ostao sam u svojoj borbi za istinu. Do danas. Kada su se opet stvorili uslovi za politizaciju celog slučaja.


Uklonjena pesnica, simbol protesta

Niz kontroverzi

Niz je kontroverzi pratio slučaj, od pres konferencije MUP Republike Srpske, koja je održana odmah po pronalasku tela Davida Dragičevića u martu, kada je smrt ocenjena kao „zadesna“. Ni danas nije jasno zašto je policija održala tu pres konferenciju, iako nije bio završen ni nalaz patologa.

Zbog toga se sumnja u sve dalje aktivnosti koje su dovele i do formiranja grupe „Pravda za Davida“, održavanje posebne sednice Narodne skupštine RS pre nekoliko meseci, pa do velikog protesta pred izbore u oktobru.

Sa Davorom Dragičevićem se čuo njegov advokat Ifet Feraget koji je rekao da je Davor znao da će doći do ovoga. Feraget kaže i da ima informacije da će Davoru biti određen pritvor u trajanju od 30 dana.

„Bio je spreman na ovo. Ovo je stresna situacija kako za njega i njegovu porodicu, tako i za kompletnu javnost u BiH. Ovo je konfuzija situacija jer očigledno postoje ljudi koji čitaju zakone, ali ih ne razumeju. Davor Dragičević protestuje zato što nisu otkrivene ubice njegovog sina. Jasno je ko su ubice“, rekao je Feraget.



Najavljeni novi protesti

Davor je optužio vrh MUP RS za smrt njegovog sina, kao i vrh vlasti koja ne želi da se slučaj završi. Slučaj je i dalje u Tužilaštvu, okvalifikovan kao ubistvo, ali ni nakon nekoliko meseci istrage još nema pomaka. Ili bar nema informacija o tome u javnosti.

Anto Nobilo, nekadašnji član pravnog tima koji je zastupao Davora Dragičevića, rekao je nakon što je napustio tim da smatra da je David ubijen ali da ne misli da postoji šira zavera vlasti ili policije u celom slučaju.

Protesti su najavljeni i za sredu, a može se očekivati jako prisustvo policije u centru grada. Inače u javnosti se pojavila informacija da je određeni broj pripadnika specijalne policije Srbije bio na ulicama Banjaluke, ali je to demantovao srpski ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

Takođe, prema nezvaničnim informacijama, na protestima su učestvovali pripadnici Jedinice za podršku MUP RS iz Banjaluke, Gradiške i Mrkonjić Grada.

Protesti solidarnosti najavljeni su za sredu u nekoliko gradova BiH, kao i u Beogradu.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Dec 26, 2018 6:26 pm

Smile Prođe i „ključna“ godina za proširenje

Iako najavljivana kao ”ključna” za proces proširenja EU na Zapadni Balkan 2018. godina nije opravdala takva očekivanja. EU je vratila, ali ne i konkretizovala svoj fokus na region.



Za one koji se ne sećaju da podsetimo: kraj 2017. godine umnogome je ličio na kraj 2018. godine kada su odnosi EU i Zapadnog Balkana u pitanju. Šefica EU diplomatije pozvala je premijere zemalja regiona na pretpraznični sastanak u Briselu koji se završio porukama o odlučnosti i interesu svih za jačanjem saradnje, dobrosusedskih odnosa i regionalnog razumevanja. Razlika je u tome što je tada Federika Mogerini napredovanje Zapadnog Balkna na putu evrointegracija stavila među prioritete EU za 2018. godinu.

”Sledeća godina je vrlo važna za region. EU pojačala svoj angažman sa Zapadnim Balkanom, sa svim partnerima u regionu. U tom smislu očekuje se isto jači angažman od strane tih partnera u oblasti reformi”, glasio je zvaničan stav Brisela.

U 2018. godinu ušlo se sa istorijskom ”jasnom vremenskom odrednicom” predsednika Evropske komisije Žana Kloda Junkera o ”uspešnom pristupanju Srbije i Crne Gore EU do 2025. godine”.

Da su upozorenja analitičara da se treba čuvati ”velikih priča koje se na kraju ne prevedu u konkretna dela i naprave štetu” bila opravdana počelo je da se vidi već na proleće kada je Evropska komisija izašla sa Strategijom verodostojne perspektive proširenja i pojačanog angažamana EU na Zapadnom Balkanu.


Žan Klod Junker

”Istorijski datum” je tako postao ”okvirna vremenska odrednica”, perspektiva proširenja je prevashodno stavljena u ruke zemlja Zapadnog Balkana dok je sama EU obećala da će da ostane ”verostojna, čvrsta i fer” i da pojača svoju politiku u cilju podrške transformativnim procesima u regionu.

Kroz aprilsku Strategiju i tzv ”paket proširenja” najavljena je mogućnost daljeg napretka Srbije i Crne Gore u pristupnim pregovorima, preporuka za otvaranje pregovora sa Tiranom i Skopljem, mišljenje o zahtevu BiH za članstvom, napredak Prištine kroz SSP, intenziviranje rada na rešavanju bilateralnih pitanja na prvom mestu između Beograda i Prištine i Skoplja i Atine. U najavi je bio i ponovo ”istorijski”, posle pauze od 15 godina, samit EU i Zapadnog Balkana.

Kako je ”proširenje” (p)ostalo ”usidravanje”

Samit EU Zapadni Balkan organizovan je u maju 2018. godine u Sofiji. Posle samita iz Soluna 2003. godine to je trebalo da bude prilika za jasnu potvrdu EU bućnosti regiona odnosno jasnu posvećenosti zemalja Zapadnog Balkana evrointegracionim reformama.

Udarna vest sa samita ticala se proširenja, ali ne u očekivanom kontekstu. Predsednik Francuske Emanuel Makron jasno se založio za odlaganje proširenja do sprovođenja unutrašnje reforme EU dodavši da je ”poslednjih 15 godina pokazalo put slabljenja Evrope svaki put kada bi došlo do proširenja”. Prethodnu već razvodnjenu ”vremensku odrednicu 2025. godine” Makron, ali i drugi lideri EU, među kojima i nemačka kancelarka Angela Merkel, ponovo su udaljili od Zapadnog Balkana.

”Partneri” u regionu, pri čemu se ”države Zapadnog Balkana” izgubile zbog inistiranja Madrida na nepriznavanju nezavisnosti Kosova, još jednom su dobili formulaciju ”nedvosmislene podrške njihove evropske perspektive” koju je francuski predsednik čak i preimenovao u ”usidravanje regiona sa i ka EU”.

Skoplje i Tirana i dalje ”na ledu”

Za to vreme zemlje Zapadnog Balkana ”ključnu godinu” za napredak ka EU i nedvosmisleno vraćenu pažnju Brisela i zemalja članica na region nisu iskorištile gotovo ni za šta.

Časne izuzetke možemo naći u potpisanom, ali još ne primenjenom Prespanskom sporazumu kojim bi trebalo da je rešena dugogodišnja blokada Skoplja od strane Grčke zbog spora oko imena i u sporazumu o demarkaciji granične linije sa Crnom Gorom koju je uz suzavac ratifikovao Parlament Kosova.

Makedonija je na osnovu rešavanja decenijskog problema za Grčkom dobila poziv da praktično postanje sledeća zemlja članica NATO ”do 2020. godine”, ali je i dalje ”na ledu” od strane zemalja članica kada se radi o otvaranju pristupnih pregovora sa EU. Sa takvim rezultatom premijer Makedonije Zoran Zaev naglašava da je njegova zemlja primer ”uspešne priče” politike proširenja u regionu.

Ni Albanija nije dobila ”zeleno svetlo” od Saveta EU da otvori pregovore o članstvu. Odluka o tome pomerena je iz ”ključne 2018. godine” za jun 2019. godine.

Crna Gora i Srbija ”usporeni” lideri evrointegracija

Lideri procesa pristupanja EU, Crna Gora i Srbija, su tokom 2018. godine otvorile samo dva odnosno četiri pregovaračka poglavlja od po 35 poglavlja koliko imaju obe zemlje.

Pogorica sa skorom od 32 otvorena od kojih 3 privremeno zatvorena poglavlja očekuje da bi pregovore o članstvu mogla da završi u naredne četiri godine. Beogradu bi, sa druge strane, ako nastavi ovim tempom, bilo potrebno još četiri godine samo da otvori sva pregovaračka poglavlja kojih za sada ima duplo manje otvorenih od Crne Gore.


Ana Brnabić i Federika Mogerini

Pored istih problema koje dve zemlje dele na putu ka EU kao što su vladavina prava, Beograd je dodatno otišao korak unazad u 2018. godini zbog novih tenzija sa Prištinom koje su praktično blokirale dijalog dve strane o svebuhvatnoj normalizaciji odnosa što je prvi među uslovima za svaki dalji napredak na EU putu kako Srbije tako i Kosova.

Iako ima dobre ocene od EU za svoju ekonomsku reformu i pozitivnu ulogu u regionalnim odnosima Srbija je suočena sa kritikama kad su u pitanju reforma pravosuđa, borbe protv korupcije i organizovanog kriminala i slobode izražavanja što se ni u 2018. godini nije promenilo ni u Srbiji niti u drugim zemljama regiona.

BiH i Kosovo ”tradicija” kašnjenja i loših ocena

Kosovske vlasti su u 2018. godini dodatno iziritirale EU, ali i NATO, odlukama o uvođenju tarifa od 100 procenata na robu iz Srbije i BiH i usvajanjem zakona o transformaciji vojnih snaga.

I dok je Priština ”gluva” na zahteve EU da poštuje Sporazum o slobodnoj trgovini, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kao i, u slučaju vojske, sopstveni Ustav, zemlje članice EU ostaju takođe ”gluve” na zahteve Kosova da se njihovom građanima odobri vizna liberalizacija uz obrazloženje da jedino još oni na Zapadnom Balkanu ”žive u getu” iako su ispunili sve tražene uslove za slobodno putovanje u šengensku zonu.

BiH je i u 2018. godini nastavlja ”tradiciju” kašnjenja i loših ocena. Ovogodišnji izveštaj Evrooske komisije o BiH ponovo ukazuje na sporost reformskog procesa u zemlji i nepromenjene strukturne probleme koje se vide kao prepreka za napredak BiH. EU i dalje čeka da od BiH dobije konkretan dokaz odlučnosti i rada koji je do sada ili ”potpuno izostao” ili ”došao sa velikim zakašnjenjem”.

U Briselu kao pozitivan pomak u BiH u 2018. godini vide činjenicu da je zemlja predala odgovore na Upitnik Evropskoj komisiji uz koju ide i neslavan rekord da je Sarajevu trebalo 14 meseci da usalglasi prvu rundu odgovora, dok je Srbija to uradila za dva, Hrvatska za tri, a Makedonija i Albanija za po pet meseci.

Sa druge strane, za BiH, bar prema rečima zamenika ministra spoljnih poslova Josipa Brkića, poziv NATO za aktivaciju MAP-a je ”najpozitivnija integraciona vest u 2018. godini”. Sevrnoatlantska alijansa je ovaj svoj potez i pored neispunjenih uslova BiH objasnila kao ”pružanje ruke pomoći” državi u procesu ispunjavanja reformi. EU je i ovu 2018. godinu završila pozivom za formiranje vlasti na svim nivoima posle izbora i intenziviranje rada na reformskoj agendi medju kojima se ponovo insistira na izmeni izbornog zakona u BiH.


Johanes Han

Šta očekivati od 2019. godine?


Kako se u 2018. godinu ušlo uz velika očekivanja, tako se 2019. godina dočekuje sa upadljivom zebnjom kada je politka proširenja u pitanju. Pažnja EU koju je Balkan imao tokom 2018. godine biće ponovo prebačena na Bregzit koji bi trebalo da se ozvaniči 29. marta sledeće godine.

Već u maju 2019. godine EU očekuju izbori za Evropski parlament, a do početka novembra trebalo bi da počene sa radom i novi saziv Evropske komisije na čelu sa novim predsednikom i budućim šefom diplomatije EU.

A poznata je stvar da pitanje proširnja nije popularna tema u EU pogotovo u vreme izbora. Iako izgleda da je momentum prošao, a region nije iskoristio datu šansu, poznata je i činjenica da se na Zapadnom Balkanu stvari često dešavaju ”uprkos” i ”neočekivano”. Možda nas region ovoga puta iznenadi, pozitivno, u inat.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Dec 26, 2018 6:39 pm

Smile Život sa dvadeset dolara mesečno

Bezuslovni osnovni dohodak je tema svađa svetskih ekonomista. Da li je dobro da svi primaju novac bez obzira da li rade i hoće da rade? Ali u Africi se može preživeti sa samo 20 dolara – mesečno. U toku je eksperiment.



Širom sveta 627 miliona ljudi živi u siromaštvu od toga 431 milion u Africi. Prema definiciji Svetske banke, granica siromaštva u Africi iznosi 1,90 dolara dnevno, a više od trećine populacije na raspolaganju ima manje od te svote.

Deo rešenja su humanitarna pomoć, obrazovni projekti i poboljšanjem infrastrukture. Ali u sve više zemalja sveta se razmišlja o drugačijem pristupu. Kao moguće rešenje spominje se i bezuslovni osnovni dohodak. U Finskoj je u toku eksperiment s 2.000 učesnika koji dobijaju novac bez obzira da sli nešto rade ili ne. Švajcarci su na referendumu 2016. velikom većinom bili protiv uvođenja osnovnog dohotka. U Africi se taj koncept upravo testira u šest država.

Ideja je da svaki građanin na raspolaganju ima dovoljno novca za osiguravanje egzistencije. Pri tom je svejedno radi li ta osoba i šta čini s novcem koji dobije. Glavni razlog za rastuću popularnost koncepta je „debata o promenama na tržištu rada i preuzimanje poslova od strane mašina“, kaže Luke Martineli, ekonomski stručnjak sa Univerziteta u Batu u Engleskoj.

„Osnovni dohodak bi ljudima pružio sigurnost i dozvolio im da preuzmu rizike i prihvate samostalne ili vremenski ograničene poslove“, kaže Martineli. Tako to zvuči u teoriji. Ali može li funkcionisati u praksi?

Kenijski test

Od početka godine američka humanitarna organizacija GiveDirectly sprovodi eksperiment kako bi testirala efikasnost ideje. „U Africi smo aktivni u Keniji, Ruandi i Ugandi, počeli smo da isplaćujemo novac u Liberiji i sad radimo na proširenju aktivnosti u Kongu i Malaviju“, priča Džo Hjuston, šef financsja GiveDirectly.

Ukupno 100.000 domaćinstava prima bezuslovni osnovni dohodak. U četiri prve zemlje za to je potrebno ukupno 60 miliona dolara. Organizacija testira tri različita modela. Učinak osnovnog dohotka na primaoce se analizira u poređenju sa osobama koje ne primaju novac. Jedna grupa prima oko 20 dolara mesečno u razdoblju od 12 godina. Novac se prebacuje preko aplikacije na telefonu, a može se podići i u gotovini. Druga grupa istu svotu prima ukupno dve godine. A treća grupa prima jednokratno 500 dolara, dakle svotu koja otprilike odgovara dohotku druge grupe.

Trećina stanovnika regiona Sjaja i Bomet žive ispod kenijske granice siromaštva, koju je vlada definisala kao mesečni dohodak po glavi stanovnika od 15 dolara za ruralno stanovništvo, odnosno 28 dolara za žitelje u gradovima. „Oni nemaju viška novca koji bi štedeli ili mogli da ulažu u đubrivo, mehanizaciju i obrazovanje“, napominje Martineli. Taj ekonomista ne veruje da će primaoci osnovnog dohotka postati zavisni od tih para nego da će „ulagati u svoj život i budućnost i nakon toga biti u boljoj situaciji“.


Poruka od GIveDirect - stigla uplata

Ulaganje u budućnost

„Zanimljivo je hodati nekim kenijskim selom u kojem svako prima osnovni dohodak“, priča Hjuston. „Ljudi su pronašli hiljade načina da ga investiraju.” Jedna porodica podigla je plastenik, druge su se udružile kako bi preko vikenda platile učitelja za njihovu decu. Neki zajedno štede. Svaki član uplaćuje u zajedničku blagajnu iz koje onda mesečno jedna osoba dobije novac za neku veću investiciju, na primer kupovinu životinja, plaćanje školskih taksi ili popravke stambenog prostora.

I u socijalnim državama poput Velike Britanije, u kojima mnogi ljudi ne mogu da zarade dovoljno za život, bezuslovni dohodak bi mogao da poboljša situaciju, smatra Martineli. Ipak on ne veruje da će se taj koncept primeniti u većim razmerima.

„Skeptičan sam iz političke i finansijske perspektive. Sprovođenje košta puno novca koji se može iskoristiti i na druge načine.“ Kanadska vlada je u avgustu obustavila eksperiment oko bezuslovnog dohotka ocenjujući da je „preskup i neodrživ“.

Da li se to isplati?

GiveDirectly afrički projekat finansira preko donacija privatnih osoba i organizacija kao što je Fond za otvoreno društvo. „Mnogo novca moramo da prikupimo“, priznaje Hjuston, „i onda se naravno postavlja pitanje da li je to vredno svega toga.“

Hjuston argumentuje uz pomoć troškova razvojne pomoći. Sudeći po navodima Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD), za razvojnu pomoć je prošle godine širom planete potrošeno gotovo 150 milijardi dolara. Donacije za humanitarne svrhe u 2018. su, samo u SAD, iznosile više od 400 milijardi dolara.

U poređenju sa tim svotama, relativno malo novca bi bilo potrebno za isplatu pomoći u širim razmerama, kako niko na Zemlji ne bi morao da živi u siromaštvu – za to bi po Hjustonu bilo potrebno 80 milijardi dolara godišnje.

Podstrek za rad ili za lenčarenje?

Generalno se u priči oko bezuslovnog dohotka moraju odvagati troškovi i korist, smatra Hjuston. Korišćenje novca za poroke poput alkohola, ni Martineli ni Hjuston ne smatraju kritičnim, „ali argument da siromašni ljudi ne smeju sami da odluče na šta troše novac je opasan“, naglašava Martineli. On se više boji da bi dodatni novac ljude mogao da navede na ideju da uopšte više ne rade.

Još nema brojki o stvarnom učinku projekta u Keniji. Jedan pilot-projekt u Namibiji je dao obećavajuće rezultate između 2007. i 2009. Po navodima Basic Income Grant Coalition u području koje se testiralo zahvaljujući dohotku je 90 odsto više dece išlo u školu, pothranjenost dece je opala s 42 u na 10 odsto u studenom. Hoće li test funkcionirati isto tako dobro i u Keniji, pokazaće se 2019. nakon analize prvih podataka.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Dec 26, 2018 7:26 pm

Smile Malo bezakonje, malo zakon

Novinar „Južnih vesti“ odbio je da policiji oda izvore koji mu dostavljaju podatke o malverzacijama u niškoj opštini Medijana. Ali da li je prekršio zakon kada je upotrebio matične brojeve dvoje zaposlenih u toj opštini?


Redakcija "Južnih vesti" u Nišu

Među brojnim tekstovima regionalnog portala „Južne vesti“ o problematičnim tenderima i malverzacijama, jedan je bio od posebnog značaja. Reč je, kako kažu, o nezakonitom zapošljavanju šefice Odseka za poslove razvoja i odnose sa javnošću Dušanke Kitanović u Medijani, najvećoj od pet niških opština, kao i o zapošljavanju vozača u ovoj opštini pod kontrolom Srpske napredne stranke.

Novinar ovog portala Stefan Marković ovih dana je morao na policijsko saslušanje zbog zahteva za dostavu informacija od javnog značaja koji je poslao opštini Medijana u septembru.


Stefan Marković

„Mi već neko vreme objavljujemo tekstove o malverzacijama u opštini Medijana i pošto u opštini ne odgovaraju na zahteve za informacije od javnog značaja, tu se pojavljuje nekoliko izvora koji nama dostavljaju podatke“, kaže Marković za DW.

„Dušanka Kitanović je formalno portparolka, ali ne odgovara na pozive, predsednik Opštine mi je blokirao čak i broj telefona, tako da su se oni potpuno izolovali od nas i nemamo tu stranu priče. S druge strane, pojavio se veliki broj izvora, nezadovoljnih ljudi iz opštine koji su nam na ovaj ili onaj način dostavljali dokumentaciju“, dodaje on. „Nisu mogli da demantuju nijedan tekst jer su svi bili potkrepljeni dokumentima.“

Među dokumentima koji su došli na Markovićev sto bili su i ugovori o radu Dušanke Kitanović i vozača predsednika opštine Medijana. Novinar je iskoristio njihove matične brojeve kako bi podneo zahtev o pristupu informacijama od javnog značaja i proverio autentičnost dokumenata, na šta su se ovo dvoje dosetili da – podnesu krivičnu prijavu. Navodno, Marković zloupotrebljava njihove lične podatke.

Usledio je poziv policije i saslušanje po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva. „Nisam išao sa pravnikom jer su mi rekli da treba da dođem u svojstvu građanina, ali tražili su da otkrijem odakle meni informacije i da li sam ih pribavio na nelegalan način. Policajac je insistirao da ja otkrijem ko je izvor, ali ja sam se pozvao na Zakon o javnom informisanju i rekao da kao novinar imam obavezu da ne otkrivam svoje izvore“, priča Marković za DW.

Novinar ipak prekršio zakon?

U „Južnim vestima“ smatraju da nisu prekršili zakon te da je reč o političkom pritisku na medij koji izveštava o radu gradskih institucija.

Međutim, Dušanka Kitanović za DW tvrdi da nema reči o pritisku. „Imajući u vidu da svoj matični broj nisam dostavila Južnim vestima i da nikom nisam dostavljala svoj matični broj, prijavila sam ga jer je on potpisnik tog zahteva, a ne zato što je novinar, niti posebno zato što je novinar Južnih vesti“, kaže ona. „Smatram da sam morala da zaštitim svoja prava jer ne znam kako će novinar upotrebiti moj matični broj. Ja sam u prijavi policiji tražila da se utvrdi od koga je novinar dobio moj jedinstveni matični broj.“


Dušanka Kitanović

Kitanović dodaje da je u gradskoj opštini po zakonu zaposlena od marta na zameni koleginice i da za to nije potrebno raspisivanje konkursa.

Advokatica Ivana Pavlović za DW pojašnjava da tuđi lični podaci na smeju da se koriste ni onako kako ih je koristio ovaj novinar. „Niko ne sme da koristi ničiji matični broj, čak ni ja u postupku dok mi sam klijent ne da svoj jedinstveni matični broj. Svako ko sazna da su korišćeni njegovi lični podaci može da traži zaštitu.“

Ona kaže da, iako je zaprećena novčana kazna ili zatvor do godinu dana, olakšavajuća okolnost je da novinar nije radnik javne uprave koji zloupotrebljava baze podataka. Pavlović dodaje da tužilaštva u tim prilikama često koriste oportunitet – „odlaganje krivičnog gonjenja“ u zamenu za plaćanje određene sume.

Dugi pritisci na „Južne vesti“

Ovo nije prvi put da „Južne vesti“ imaju probleme sa institucijama, mada je prvi put da neko od njihovih novinara ide na razgovor sa policijom. Tokom cele godine Poreska uprava je prebirala po njihovim papirima, proveravala partnerske firme i ugovore sa donatorima. Potom je na adresu Južnih vesti stiglo rešenje Poreske uprave da plate nešto više od milion dinara na ime poreza i doprinosa jer glavni urednik Predrag Blagojević nije zaposlen u tom mediju, već u svojoj firmi u kojoj je plaćao poreze i doprinose.

Tada je Dragan Petković iz rukovodstva ovog medija izjavio da je „do rukovodstva Južnih vesti nezvaničnim kanalima stigla informacija da je prinudnu naplatu izmišljenog duga zaustavio lično predsednik Srbije Aleksandar Vučić“. Novinar portala Stefan Marković podseća da slučaj još uvek nije formalno rešen, pa su „Južne vesti“ i dalje blokirane u Agenciji za privredne registre.

Na očajnu situaciju u kojoj rade pre svega novinari malih lokalnih medija podsetio je i slučaj paljenja kuće Milana Jovanovića iz Grocke koji je o nepočinstvima lokalnih moćnika pisao za portal „Žig info“. Od troje uhapšenih, žena koja je pomagala u podmetanju požara je priznala krivicu i dobila tek šest meseci kućnog zatvora. Nalogodavac je i dalje nepoznat.

Dragan Janjić, urednik agencije Beta i član Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), kaže da se pritisci na medija najčešće manifestuju kroz ekonomske aspekte, počev od raspodele novca za oglašavanje, pa do raspodele novca koji se u budžetima – naročito lokalnim – izdvajaju za informisanje. „Uprošteno rečeno, oni koji upravljaju tokovima novca darežljivi su prema medijima koji o njima izveštavaju pozitivno“, kaže Janjić za DW.

„Drugi bitan oblik pritiska su otvoreni i žestoki javni napadi predstavnika vlasti na one koji objavljuju informacije i mišljenja koje vlasti i drugi centri moći žele da zadrže van domašaja javnosti. U toj vrsti pritisaka važnu ulogu imaju i tabloidi koji javno napadaju nepodobne kolege i medije“; dodaje Janjić. „Treći oblik su fizički napadi i pretnje. Na žalost, u poslednje vreme takvi slučajevi su učestali, a na meti su uglavnom novinari koji kritički pišu o lokalnim ili nekim drugim vlastima.“



Novinar „Južnih vesti“ Stefan Marković bi mogao da ima još posla sa policijom i sudstvom. U svoju odbranu on podseća na pismo predsednika Vučića penzionerima Srbije – zloupotrebljena je, tvrdi, čitava baza penzionog fonda kako bi se svim penzionerima pismo poslalo na kućne adrese. Sa druge strane, kaže, on i „Južne vesti“ nisu javno objavili lične podatke zaposlenih u opštinskoj vlasti Medijane o kojima su pisali.

Sve više izvora iz Medijane

U međuvremenu, Dušanka Kitanović iz Opštine Medijana očekuje odgovore po svojoj prijavi – od policije i Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti. Kao bivša novinarka, ona kaže: „Smatram da novinarske slobode ne smeju da se koriste kao plašt za iznošenje bilo kakvih informacija i da etički i novinarski kodeks moraju da se poštuju u svakom slučaju. I u slučaju opštine Medijana, i u mom slučaju.“

S druge strane, novinar „Južnih vesti“ Stefan Marković smatra da je slučaj kontraproduktivan za opštinu Medijana. „Interesantno je da se od tog trenutka još veći broj ljudi javio iz opštine da nam dostavi informacije u vezi sa njihovim radom. I mi smo tako uspeli da lokalnu priču koju smo pratili podignemo na nacionalni nivo zahvaljujući prijavi i čitavom slučaju.“
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Dec 28, 2018 4:36 pm

Smile UNICEF: Užasna godina za decu

Užasno je i žalosno to što piše u izvešaju UNICEF-a za 2018. godinu: širom sveta, deca su bila „ekstremno izložena nasilju“, a svetska zajednica je opet „zakazala da ih zaštiti".


Deca izbegilice iz Hudide u Jemenu

Milioni mališana su i ove godine bili izloženi teškim povredama njihovih prava, a hiljade njih su bili i neposredna žrtva ratnog nasiljam, piše u izveštaju UNICEFA-a koji je objavljen u petak, 28.12.2018. „Sukobljene strane u ratovima odavno čine najužasnije zločine i u većini slučajeva za to nikad ne budu kažnjene. Deca mogu i moraju hitno biti bolje zaštićena i podržana", kaže Manuel Fontane šef UNICEF-a. Ali svetska zajednica je i ove godine u tome „potpuno zakazala."

U zemlje u kojima su deca i 2018. najviše bila izložena nasilju, siromaštvu i gladi pre svega spadaju Avganistan, Irak i Jemen, u Siriji je samo do septembra ubijeno 870 mališana.

U Avganistanu je u istom periodu ubijeno ili ranjeno oko 5000 dece i maloletnika. ali tu je i čitav niz država Afrike: Kamerun, Demokratska Republika Kongo, Nigerija, Somalija, Centralnoafrička Republika i Južni Sudan. Izveštaj naročito spominje i područje oko jezera Čad i granično područje između Malija, Burkine Faso i Nigera. Tu je opet i Palestinska područje gde i mnogo dece živi u stalnom strahu, izloženo traumama i povredama. Izveštaj podseća i na mališane manjine Rohinđe u Mjanmaru.


Interno raseljni u Maiduguri, Nigerija

Kada je reč o Evropi, UNICEF ističe velike probleme koji su nastali nakon više od četiri godine sukoba na istoku Ukrajine. Osim ratne opasnosti sukob koji traje godinama je opustošio čitav školski sistem. Na stotine škola su uništene ili su teško oštećene pa tako „700.000 devojčica i dečaka uče u okruženju koja nije sigurno zbog povremenih okršaja, mina ili neeksplodiranih bombi", piše u izveštaju UNICEF-a za 2018.

Ta opasnost vreba i u Avganistanu gde su gotovo 90 odsto žrtava od takvih neeksplodiranih sredstava - maloletnici.

U kriznim područjima Afrike, pored svih tih opasnosti zbog kojih su škole često potpuno zatvorene, dolazi i problem nasilja kojem su deca izložena čak i ako idu u školu.

U Nigeriji i Kamerunu se događa i da budu oteti tokom nastave. Nigerijanska ekstremistička milicija Boko Haram svoje nasilje često usmerava na otmicu i zlostavljanje devojčica, ali tu je i stari problem da dece-vojnika u čitavom nizu ratnih sukoba.


Nekadšnja deca vojnici, Južni Sudan

UNICEF i ove godine poziva na prekid nasilja nad decom i civilnom infrastrukturom koja njima služi. Apeluje na sve države koje imaju uticaj na sukobljene strane da taj uticaj iskoriste kako bi se zaštitila deca.

Manuel Fontane utoliko jedino može da konstatuje kako se „hitno mora raditi više na tome - da se izbegnu ratovi i da se mnogi užasni oružani sukobi konačno završe. Ali čak i ako se ratovi nastave, mi nikad ne smemo prihvatiti napade na decu," kaže šef UNICEF-a.

wa/pgr (epd, unicef.de)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Dec 28, 2018 4:40 pm

Smile Banjalučki pendrek protiv pravde

Devet meseci se u Banjaluci u bolovima rađala pravda za Davida da bi vlast ovih dana posegla za pendrekom. Ali nema sile koja zatvara majku jer nosi sliku svog mrtvog deteta, a da se toj sili bahatost ne obije o glavu.



Rodio se monstrum pod imenom Republika pendrečka. Sva licemerna objašnjenja interesne kaste okupljene oko političara koji je privatizovao državu, Milorada Dodika, ne mogu stvoriti čak ni privid legalnog i legitimnog delovanja.

Ekscesivna upotreba policijske sile na Trgu Krajine ostaće upamćena kao čas kada su Miloradu Dodiku, Draganu Lukaču i svim njihovim buzdovanima spale pretesne demokratske čakšire – odavno su popucale po šavovima, a šlic je van funkcije – i kada su narodu pokazali svoje ukrućene pendreke, koje već godinama krvlju veštački snabdeva vijagra srpskog šovinizma.

Kratkoročno možda sada likuju kipteći od palanačke zluradosti. Uspeli su da zauzmu Trg Krajine i da sa njega izbrišu Davidovo srce. Na dužu stazu oni su izgubili i ljudski i politički kredibilitet.

Nema te sile koja će zatvoriti majku zato što nosi sliku svog mrtvog deteta, a da se toj sili sopstvena bahatost ne obije o glavu. Nema te sile koja će šutirati ženu na tlu, a da se i dalje smatra demokratskom. Nema te sile koja premlaćuje i hapsi opozicione poslanike, ma ko i ma kakvi bili, kada stanu na stranu naroda, a da nije završila na đubrištu istorije.

Zašto baš sad?

Milorad Dodik je poprilično grub, ali iskreno nabusit čovek. Trebalo bi ozbiljno shvatiti njegove navodno estradne izjave. U julu za beogradske tabloide Dodik izjavljuje: „Boriću se protiv svakoga ko hoće da ukine Republiku Srpsku, pa i ovoga Davora, koji to radi, zloupotrebljavajući ove proteste.“ U ovom tonalitetu grakću sve do danas svi dodikoidi na društvenim mrežama. Svetska zavera protiv RS se očitava u tome da jedan otac traži ubice svoga sina.

Zaustavimo se malo kod ove izjave. Dragičević traži da institucije Republike Srpske pronađu ubice njegovog deteta. Ako to nisu u stanju ili čak skrivaju ubice, onda ta poludržava po tumačenju jednog očajnog oca koji se, uzgred rečeno, borio za nju, ne treba da postoji. Jer bi razlog postojanja te policije trebalo da bude obezbeđivanje zakona, a ne prikrivanje zločina.

Pokazalo se da je banjalučki ministar policije drukčije shvata svoj posao. On će da naredi pendrečenje žrtava jer ga, onako emotivnog, pogađaju njihove kletve, pa se, jadan, plaši za svoju bezbednost. Ideološki alibi odavno mu je pripremio gazda Milorad.



Dodik smatra da je Davor Dragičević napao Republiku Srpsku, a ne obrnuto – da je Republika Srpska na svim nivoima, ali pre svega na pravosudnom, izdala porodicu Dragičević. Patriotsko mačevanje sa ocem mrtvog deteta je imbecilno, ali populistički udara u jezgro svesrpske paranoje: Ako Milorad popusti Davoru, doći će oni iz sarajevskog „Teherana“ (u kojem se, vidi čuda, odnedavno ipak nalazi Dodikova fotelja) ali i sa Zapada, da bi ukinuli RS kao okvir slobode za srpski narod.

A šta kada taj okvir počne da se crta pendrekom? Draži je Srbinu iz RS dobojsko-banjalučki od sarajevskog pendreka? Tako to vidi policajac Lukač čitajući sa usana što sam sebi govori Dodik.

„Više neće biti ondje“

Podsetimo se: David je nestao u noći između 17. i 18. marta. Sve se dešavalo u izbornoj godini, Njegovog oca nije interesovala vlast, već je tražio pravdu za mrtvog sina. Tvrdio je da mu je sin mučen i ubijen. Policija je, kad su našli telo, izričito tvrdila da je smrt „zadesna“. Prevedeno sa rogobatnog kriminalističkog žargona – nesrećan slučaj.

Otac Davor je od kraja marta svakodnevno izlazio na isto mesto, na Trg Krajine, da kaže da neće odustati. Njegova borba je donela etapnu pobedu. Tužilaštvo je nekoliko meseci posle pronalaženja Davidovog tela počelo da razmatra opciju ubistva. Istraga je bila iznuđena protestima. Namerno ili ne, policija pre toga nije govorila istinu. To je fakat.

U septembru se predizborna kampanja u Bosni i Hercegovini zahuktavala. Bileća je mesto koje je Dodik izabrao za ozbiljnu pretnju: „Iznio krevet na trg i misli da je frajer. Osmoga više neće biti ondje“, poručio je tada Dragičeviću. U Beogradu ga je za televizijski kanal sa nacionalnom frekvencijom dan kasnije novinarka zamolila da konkretizuje svoju nameru „čišćenja“ Trga Krajine. Dodik je rekao da je Davidov otac sve u pravu i da je izjava da Dragičevića „od osmog oktobra tamo neće biti“ izrečena kao politička procena – ta tema posle izbora neće biti politički važna. Eto, epski pesnik iz Laktaša nije mislio to što je rekao, on samo voli metafore.



Zaključak se nameće: Dodik se u Beogradu ponaša kao Vučić u Briselu. Glumi demokratskog i razumnog lidera. Šta je njegova istina? Njegova istina su pendreci na glavnom banjalučkom trgu, koji doduše nisu došli dan posle izbora, osmog oktobra. Ali evo ih sada, krajem decembra, u punoj raskoši.

Institucionalno nasilje i hapšenja, s one strane svakog nebeskog ili zemaljskog morala, samo su nezgrapno ispunjenje predizbornog obećanja Milorada Dodika made in Bileća. Njegova bilećanska besa stigla je žrtve sa zakašnjenjem, ali spektakularno i brutalno, prekrivena plaštom pseudolegalnosti.

Tvrdo nasilje, pa iščuđavanje

Dodik se oglasio. Zabezeknut. Onim što je sam proizveo. Samo što to ne kaže. Nego krivi žrtve da se neoprezno izlažu policijskom nasilju: „Moram da priznam da sam šokiran scenama u kojima se na Trgu Krajine vide majke sa malom decom i javno pitam sve u Republici Srpskoj ko bi svoje dete doveo na mesto koje je sasvim očigledno mesto opsežne policijske akcije.“

Batinanje novinara, njihovo teranje da ljube zid, gaženje žena koje su već oborene na zemlju, udaranje narodnih poslanika u međunožje, to je, bože moj, rutinska stvar. Samo, otkud tamo deca, jebote?

Mediji na Dodikovom povocu su više puta članove grupe „Pravda za Davida“ nazivali „rušiocima RS, stranim plaćenicima i soroševcima“. Tako je, kako su utvrdile kolege iz „Raskrinkavanja“, smišljena dezinformacija i vest da su demonstranti koji su pokušali da spreče hapšenje jednog mladića masovno šutirali policajca na zemlji. To funkcioniše čak i kada se ispod naslova o „šutiranju“ objavi video na kojem od tog šutiranja nema ni traga. Nastavlja se kriminalno kriminalizovanje protesta.

Jer, kako reče jedna od Dodikovih prigodnih ličnosti – Dragičević je sve u pravu.

I Lukač se oglasio. Da li se oseća odgovornim za prekomernu upotrebu sile? „Ko je prekomjerno upotrebio silu?“, odgovara ovaj epski junak. Izgleda da se tamo na funkcije dolazi samo ako imaš sertifikat za krajnji bezobrazluk. Da ponovimo: Batinanje novinara, njihovo teranje da ljube zid, gaženje žena koje su već oborene na zemlju, udaranje narodnih poslanika u međunožje, to je, bože moj, rutinska stvar?

A Dragičević je sve u pravu, što reče jedna od one dve Dodikove ličnosti.


Davor Dragičević na mestu gde je pronađeno telo njegovog sina

Pendrek sa predumišljajem

Zar sve što smo videli na Trgu Krajine nije bolesno shvatanje i prava i pravde i smisla državnog monopola sile? Ako nalogodavci naknadno tumače pendrečenje kao jedino moguće delovanje pravne države zar to nije bezočno ruganje građanima i žrtvama?

Davor svakako neće odustati. Bio iza rešetaka ili na slobodi, on je, i protiv svoje volje, tražeći pravdu, postao žižno mesto otpora samovolji. Opozicione stranke mogu da podrže njegove zahteve, ali bi svaka vrsta pretvaranja roditeljskog bola u stranačku čorbu bila bljutava. Protesti neće prestati. Važno bi bilo i da otpor ostane nenasilan.

Ovakvi licemeri poput Dodika i jednotračni mozgovi poput Lukača uzalud prišivaju drugima rušilačke namere. Baš oni ozbiljno urušavaju Republiku Srpsku, tvrdeći da je brane „zadesnom“ upotrebom pendreka. Zapravo, ovakvim pendrečenjem sa predumišljajem, oni isisavaju svaki demokratski smisao iz nje.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Dec 28, 2018 4:45 pm

Smile Kako sam glumila Nemicu na Kosovu

Sanja Kljajić je poslednjih sedmica prešpartala Kosovo radeći reportaže za DW. Donela je mučne utiske, o bedi, paklu od života, dva nacionalizma koji hrane jedan drugi i žderu sve ostalo. O onima čije se ime ne spominje.


Grafit u srpskom selu Gornje Kusce kod Gnjilana

Poznanik iz Hrvatske jednom mi je ispričao vic o tome kako je Bog stvarao svet, pa svima nešto zakuvao – ovima pustinje, onima uragane, trećima stravične zime – samo na Balkanu superlativ: četiri godišnja doba, planine, njive, more... I pita ga sveti Petar: „Pa dobro, Bože, što si njima dao sve?“ A Bog odgovara: „E, ali da vidiš kakve ću ljude da stavim!“

Ove jeseni prešpartala sam Kosovo doslovno uzduž i popreko. Sa sve novosadskim tablicama na automobilu. I vazda se iščuđavala iščuđavajućim pitanjima „Ideš tako sama?“, „Ideš svojim kolima?“, „Spavaš po manastirima?“, „Spavaš kod Srba?“ Nisam se u izboru prenoćišta manastira ni setila, a kamoli brojala krvna zrnca ugostiteljima. I postalo mi je krajnje mučno da svakome iznova crtam iracionalnost takvih strahova i upitnih pogleda.


Sanja Kljajić i Elona Elezi tokom ranijeg putovanja na Kosovo

A onda iza Merdara druga tura bečenja, kao da je smrtni greh ne iskazati stav o mojoj adresi u pasošu. Neki se odmah prešaltaju na srpski da pokažu kako su OK s tim odakle sam, drugi opet praktikuju duhovitost na račun Vojvodine, a onda stižu i neprijateljski pogledi preko volana u pravcu (valjda krajnje upadljivog) „NS“ – uz katkad psovanje „srpske majke“, katkad presecanje puta.

I dobro, ostalo bi sve to na nivou anegdota s terena, da se nije utopilo u široku sliku o tužnom, siromašnom društvu u kojem se u svojim nacionalizmima guše dva naroda.

Epizoda prva: Plazma

Kada je Kosovo povećalo takse na sto odsto, prva je u medijima stradala plazma. Priča mi Elona, albanska koleginica sa kojom sam bila na terenu, da su Albanci ludi za plazmom. Dabome da jesu, mislim se ja. Sestra i ja smo pojele valjda ceo šleper do sada. Krećem na teren s pretpostavkom da je priča o bojkotu plazme teška glupost.

Al' ne lezi vraže! U supermarketima u Prištini kažu da je prodaja opala i da neće uzimati nove ture. Ispred supermarketa radimo anketu i svi prolaznici ponavljaju istu mantru „kupujmo domaće, nećemo srpsko“. Setim se plazma torte. Odemo u poslastičarnicu, vidim je. Pita Elona je li to od plazme, a konobar panično odmahuje glavom. Ne, ne, ne, taman posla, kakva plazma! I gazda objasni, jeste plazma torta, ali je bez plazme. Sad stavlja Sempre keks, jer „kupujmo domaće“.

Odemo na sever. I dalje pokušavam da dokučim zašto su Srbi na Kosovu više pogođeni odlukom o povećanju taksi, kad im jednako trebaju hleb, ulje, voda, pa i plazma. U Mitrovici je još uvek ne manjka, ali protestuju, jer će tobože vrlo brzo nestati srpskih proizvoda s polica.

Pričam s nekim momkom na ulici i pitam ga zašto su Srbi pogođeni taksama, a Albanci nisu. A on lepo momak objasni: „Pa oni mogu da kupuju albanske proizvode, a ja ne mogu.“ „Zašto ti ne možeš recimo da kupiš keks Sempre umesto plazme?“ „Pa ne mogu, ne volim njih i neću ništa njihovo!“

Epizoda druga: Beda

A i jedni i drugi bi se, po svemu sudeći, vrlo lako prešaltali na neku nemačku ili švedsku plazmu, jer beda nema nacionalni identitet. Od nje se beži pod bilo kojom zastavom. A bede smo se tamo nagledale za celi život. U potrazi za pričama o Srbima na jugu i Albancima na severu, nekoliko je utisaka identičnih: siromaštvo, izolacija i strah.

Po selima Pomoravlja vozale smo se tri dana. Sav bi apsurd srpsko-albanske netrpeljivosti stao u naše većanje da li da prvo ja probam na srpskom ili Elona na albanskom, jer kako da razaznaš krvna zrnca pukom prolazniku?

„Ne mogu ja“, „Nemojte mene“, „Ne bih ja“, kažu jedan za drugim. U selu Bostane u kojem žive pretežno Srbi i Romi nađemo jednog pričljivijeg čoveka. Kaže po koju o tome da nemaju od čega da žive, da bi se sutra odselili da mogu samo da ima kome da proda kuću i zemlju. „Pa eto, to da nam ispričate u kameru“, kažem mu ja. „Neka, nije dobro da kažem pravu istinu, probajte dole u prodavnici.“

Krenemo do prodavnice, kažu sto metara niže je bela kuća s desne strane. Prođemo do kraja sela, u sporedne ulice – nema. Vratimo se nazad da opet pitamo. „Ma tu vam je bela kuća odmah na ćošku, ne možete promašiti.“

Ima neka bela kuća, ali nema traga prodavnice na njoj. Pitamo neku devojčicu ispred, kaže – to je. Napukla, neokrečena, na prozorima rešetke, raspala drvena vrata i brava što podseća na poljske toalete. Pokucam, otvaram polako, vrata škripe, a unutra u mraku tri muškarca piju rakiju, oko njih po drvenim policama šaka proizvoda. Kao da smo ušle u prastari tužni film.


"Prodavnica" u selu Bostane

„Nemojte da snimate.“ „Neće vam ovde niko pričati.“ Već znamo te rečenice. Upute nas u jednu romsku porodicu, kod bivšeg predstavnika sela, kažu on će hteti da priča. Vrata nedovršene kuće otvori nam njegova ćerka. Stiže i domaćin i poziva nas da uđemo. „Nemojte se izuvati, mi svejedno nemamo vode“, kaže devojčurak i hvata oca za ruku da ga povede.

Tada shvatamo da je naš domaćin slep. Unutra, nasred oskudno nameštene sobe na podu sedi starija žena i pere sudove u vangli. Doneli su, kažu, nešto vode u balonima. Poslušamo, popričamo, zahvalimo se, odemo. Iznad glave upitnik: da li je ovo novinarstvo ili lešinarenje?

Epizoda treća: Nisam ko sam

Za popodne već smo zakazale intervju sa ženom koja je silovana tokom rata. Imala je 14 godina. „Skinućemo tablice i reći da si ti Nemica“, predlaže Elona. Ja se složim. Nije nam prvi put da krijemo odakle sam. Razumem da je osetljiva situacija i ne dovodim u pitanje njen predlog, ali žulja me. Nije lako biti kriv po rođenju.

Ona dolazi uplašena, skriva lice kosom. Elona me predstavlja kao koleginicu iz Nemačke. Nameštamo svetlo za snimanje, objašnjavamo da se njeno lice neće videti i da ćemo glas promeniti. Sve razume, ali ne može da pobedi strah.

Da joj olakšam, grubo izmontiram kratak segment, samo da joj pokažem da joj se lice ne vidi, da može da nam veruje da nećemo otkriti njen identitet. Gleda u moj telefon s vidim olakšanjem i ponavlja „Danke, danke, danke!“

Za nju sam ja neka ljubazna Nemica koja pokušava da razume kroz šta je prošla. Sedi preko puta mene i u suzama priča svoju priču – o ratu, o silovanju, o odbacivanju, o paklu od života. Sedim preko puta nje, skrivam da plačem, jer zašto bi, pobogu, plakala jedna Nemica koja ne razume reč albanskog? Ali razumem da je njena muka nesrazmerno veća i zato nisam ko sam i to je najmanje što mogu da uradim da joj ne činim situaciju težom nego što jeste.

Ali mora li tako svuda? „Ovde ne govori srpski“, kaže mi domaćin u jednom albanskom selu jasno stavljajući do znanja da nisam dobrodošla. Tablice ne skidam, ali kola parkiram dovoljno daleko da sagovornik ne vidi. Na kraju razgovora ipak ulazi komšija koji pita šta traže srpske tablice u njegovom selu. Spakujemo se brzo i odemo. „Sneg je već počeo jako da pada, bolje da požurimo.“

Epizoda četvrta: A zašto ste vi ovde?

I sećam se tog istog osećaja kad su nas onomad opkolili na barikadama, dok je Vučić bio u poseti Kosovu. Pritisak, kriva sam što sam odakle sam, a onda odem među te „od kojih sam“ i opet pritisak, jer sam s mikrofonom nemačkog medija opet kriva.

Tako prođemo i sada. U smeštaju na severu usputni neduhoviti komentari, na protestu u Mitrovici guranje mikrofona, psovke kroz zube i svađalački ton. „Zašto protestujete“, mislila sam da je uobičajeno pitanje za nekoga ko je došao na protest. „A zašto vi protestujete, zašto ste došli, šta hoćete“, odgovara mladić spreman na sukob ili samo nagledan predsednikovih okršaja s novinarima.



A pitanje je na mestu, jer ne znamo da li protestuju zbog podizanja taksi i zašto kad su rafovi puni, a švercerske rute prohodne, ili protestuju zbog hapšenja i u odbranu onoga čije se ime ne spominje.

Ne znaju ni oni. Došli su autobusima, jer se mora. Ne mogu da eskiviraju, jer je sve po gradu zatarabljeno dok ne prođu fanfare. I onda je samo još ostalo umaći medijima i dati po koji aplauz za patetične figure u govorima zvaničnika.

Teška reč: Suživot

Siromašno društvo u kojem se u svojim nacionalizmima guše dva naroda. Taoci sopstvenih lidera. Jedni glasni s prstom na obaraču. Drugi preplašeni – od nemaštine, zveckanja oružjem i kriminala u sopstvenim redovima.

„Recite tamo kući da ovde ima i dobrih ljudi“, kaže mi jedan Albanac na benzinskoj pumpi. „Lako bih ja s Albancima, nego šta ću onima što žive od patriotizma“, priča jedan Srbin što živi južno od Ibra. Umoran od reči normalizacija, kaže, više se plaši sunarodnika sa severa čija se imena ne izgovaraju, nego komšija s kojima bi živeli kao normalan svet da ih ne truju jeftinim propagandnim trikovima. Jer, kažu, ustaneš ujutru i misliš miran dan, a onda uključiš TV i shvatiš da je ratno stanje. Ako ga i ne vidiš oko sebe, osećaj iz stomaka lako nadvlada razum.

Osetila sam to i sama kad sam se vratila u grad čije mrske tablice nosim. Na pitanja o formiranju vojske, na Kosovu su ili odmahivali rukom ili odgovarali s podsmehom. „To nije tema“, govorili su lokalci s obe strane.

U vestima kod kuće ipak su izveštavali iz minuta u minut. Te danas se donosi odluka, te izglasali su, te vojska blizu granice, te Vulin poručio da je srpska vojska spremna. Slušam i znam da je sve mizanscen, ali opet mi u stomaku kuklja neki čudni strah kao da će se svakog trenutka zapucati. Tako valjda sluđuje propaganda.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Dec 28, 2018 6:10 pm

Smile Borba za moć se nastavlja

Demohrišćani neće još dugo imati mira. Ulog je veliki – ko će naslediti kancelarku Merkel na čelu Vlade? Anegret Kramp-Karenbauer je dobila prvu rundu, ali se Fridrih Merc ne predaje. To komentariše i današnja štampa.


AKK i Merc - ona je dobila prvu rundu

Tri sedmice nakon što su delegati Hrišćansko-demokratske unije (CDU) tesnom većinom odabrali da stranku od sada vodi Anegret Kramp-Karenbauer (AKK) medijsko izveštavanje se sleglo i zemlja je ušla u prazničnu hibernaciju. Ali pitanje koje se tih dana postavljalo sada se vraća: šta će uraditi Fridrih Merc, oštri kritičar Angele Merkel koji je knap izgubio trku za čelo CDU? Da li će se vratiti svojim dobro plaćenim poslovima u privredi ili će pak rovariti u stranci i pokušati da pre ili kasnije dođe na njeno čelo?

Merc je odbio da preuzme potpredsedničko mesto ili da uđe u predsedništvo CDU, uprkos pokušajima AKK da ga uključi u rad stranke i spreči veće podele. Nezadovoljno krilo partije novu šeficu smatra vernom naslednicom politike Angele Merkel koja je vodila CDU punih osamnaest godina, a ima nameru da ostane na čelu nemačke Vlade do kraja mandata.

AKK se sada izjasnila o špekulacijama da bi Fridrih Merc mogao da postane savezni ministar u sklopu rekonstrukcije Vlade. Ona je ironično rekla da je na poslednjem okupljanju kabineta Angele Merkel brojala ministre i da su svi bili na broju. „Dakle nema potrebe da kancelarka nešto menja“, rekla je AKK za nedeljnik Cajt. Dodala je da je već razgovarala sa Mercom: „Razgovor je poverljiv, ali jedno mogu da kažem: nije se radilo o pitanju ili ministar ili ništa. To ionako ne bi dobro bilo prihvaćeno u stranci.“

„Moglo se očekivati da Merc neće tek tako dići ruke. Previše je tesno bilo glasanje za šefa CDU da bi se Merc sada sasvim povukao iz politike“, piše Rojtlinger general ancajger. „Još ranije su se neki moćni političari konzervativnog krila CDU svrstali uz Merca. Oni ga i dalje podržavaju i žele da ga vide na vodećoj poziciji. Za AKK bi pametno bilo da uključi Merca i njegove pristalice. Time bi doduše bila u žrvnju jer kancelarka Merkel ne želi svog bivšeg protivnika u kabinetu.“

Lajpciger folkscajtung se osvrće na izjavu evropskog komesara za budžet Gintera Etingera koji je takođe nemački demohrišćanin i podržavalac Merca. Etinger je rekao da bi dobro bilo da Merc bude sledeći kandidat CDU za kancelara: „AKK je sada pod pritiskom da izađe u susret pristalicama Merca. Njegov tabor se ne smiruje i ide sve do apsurdne ideje da gubitnik unutarstranačkih izbora treba da bude kandidat za kancelara. (...) Borba za moć u CDU još nije gotova.“

Nirnberger nahrihten rezonuje ovako: „Naravno da za Merkel ne bi bilo lako da u svoj ministarski ešalon uvede britkog i preko svake mere samouverenog Merca. Od odlaska Volfganga Šojblea sa mesta ministra finansija u kabinetu nema nijednog demohrišćanina koji bi se usudio da protivreči kancelarki. Kramp-Karenbauer će se protiviti ulasku Merca u vladu jer bi joj on tako postao rival za kancelarsko mesto, sa većim šansama da se profiliše nego što su njene šanse bez ministarskog mesta. Ali to su sve strateški argumenti koji ne interesuju birače.“

priredio Nemanja Rujević
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sub Dec 29, 2018 6:19 pm

Smile Priča o večitoj kurdskoj patnji

Nemački lekar Gerhard Trabert obilazi kurdske oblasti u Siriji gde su ljudi najviše patili i hrabro se borili protiv islamista. Sada im preti turska okupacija. Trabert u autorskom tekstu za DW pita: zašto Zapad ćuti?


Kurdski borci nadomak Kobanea

Opet sam na putu prema severnoj Siriji, treći put ove godine. Ta zemlja, ljudi koji tamo žive, rat i nesreća, uglavnom su nestali s naslovnih strana u Evropi. Katkad imam osećaj da mi uopšte više ne želimo da znamo kako je ljudima u tom ratnom regionu. Borba mnogih Sirijaca za demokratizaciju zemlje se čini izgubljenom. U igri velikih sila i ekonomskih interesa velikih koncerna se gazi seme demokratskog pokreta.

Ljudi u severnoj Siriji, u autonomnom regionu koji lokalni Kurdi zovu i Rožava, ponovo strahuju od rata i razaranja. Vidim to na njihovim licima. I bez reči znam za njihovu zbunjenost, razočaranje i strah od toga da ostanu sami.

„Mi smo rođeni u Kobaneu, tu su strah, nevolja, patnja i smrt deo života“, kaže mi jedan ovdašnji hirurg koji ne želi da mu se pominje ime jer se plaši za porodicu i sebe. „Svi smo jako zabrinuti, osećamo veliku nesigurnost, a sa svakim danom sve manje znamo što nam donosi sutra.“

Duh slobode

Kobane je grad u kojem je izgrađena osnovna demokratska struktura učešća građana u odlukama. Grad koji, prema mom mišljenju, živi duh slobode, jednakosti i bratstva, miroljubivi i tolerancijom obeležen suživot različitih naroda i religija. Zadivljen sam energijom i angažmanom sa kojima se obnavlja Kobane.

I sada, kad sam već peti put tamo, primećujem nove zgrade, nove stanove, zdravstvene i obrazovne ustanove, jedno sirotište. Kobane, grad koji kao malo koji drugi simbolizuje otpor Islamskoj državi, otpor terorizmu. Grad čiji su stanovnici i infrastruktura tako patili u brutalno vođenoj borbi tokom 2014. i 2015.

Za najnoviju posetu sam poneo dermatom, medicinsku spravu koja omogućava transplantaciju kože, posebno intaktne sopstvene kože na velike otvorene rane na drugim delovima tela. S dermatomom se mogu lečiti velike rane i opekotine nastale tokom rata. Opasnost nije prošla – i dalje vrebaju skrivene bombe i granate koje je posejala Islamska država.

Taj moderni medicinski uređaj košta 12.000 evra i platilo ga je naše udruženje „Siromaštvo i zdravlje“ iz Majnca. Osim toga, poneo sam i lekove kojih nema u severnoj Siriji. U tome nas pomaže „Medicina za Rožavu“, humanitarna organizacija sa sedištem u nemačkom Gelzenkirhenu. Duže od dve godine pomažemo izgradnju i održavanje jednog sirotišta u Kobaneu koje je u novembru konačno otvorilo svoja vrata. Odmah su tamo novi dom pronašla mnoga deca čiji su roditelji poginuli.


Gerhard Trabert sa jednom radnicom sirotišta u Kobaneu

Uprkos svoj tragici i nevolji je lepo videti da se različite humanitarne organizacije u Nemačkoj zajednički angažuju da bi poboljšali svakodnevicu ljudi u Siriji.

Pretnja od Erdogana

Kobane je neposredno na granici s Turskom te su ljudi u ovom gradu izloženi vojnim pretnjama antidemokrate Redžepa Erdogana. On i njegovi sledbenici kurdske borce protiv Islamske države etiketiraju kao teroriste. „Plašimo se da Erdogan ne instrumentalizuje arapske izbeglice u Turskoj pa da ih vrati u područja Rožave koja je okupirala Turska“, kaže mi moj prijatelj hirurg.

Erdoganu nije stalo do borbe protiv terorizma, njemu je stalo do sopstvenog narcizma i teritorijalnog proširenja Turske. A posebno do ugnjetavanja i uništenja kurdskog naroda. Erdogan je već u regionu Afrin protivno međunarodnom pravu vodio rat i ciljano ubijao civile.

Sve to mi u slobodnom demokratskom svetu znamo, ali ćutimo. NATO, koji se predstavlja kao vojni savez slobodnog i demokratskog sveta, prihvata da njegova članica čini ratne zločine. Mi prihvatamo taj državni terorizam jer se plašimo da izgubimo Tursku kao partnera, plašimo se da će još više ljudi izbeći u slobodnu Evropu.

Pri tom gubimo sopstveni identitet: evropsko slobodarsko samopoimanje koje je toleranciju, dobre međuljudske odnose i ljudska prava društveno uzidalo u temelje našeg zajedništva. Koje vrednosti u stvari još zastupaju zapadne demokratije?

One dopuštaju da se ljudi utapaju u Sredozemnom moru, zatvaraju granice i okreću glavu od onoga što se događa s ljudima u ratnim i siromašnim područjima. One prihvataju kad države koje s njima sarađuju vode ratove i vrše ratne zločine kršeći međunarodno pravo.

Direktna demokratija u Kobaneu u severnoj Siriji je stvarna pretnja Erdoganovoj administraciji. Mi bi trebalo da pomažemo tu krhku biljku humanosti i demokratije. „Svakih 20 do 25 godina se ponavlja kurdska priča patnje“, kažu mi ovde u Kobaneu. Toj humanitarnoj katastrofi treba da se usprotivimo mirno i odlučno.

*Doktor medicine Gerhard Trabert iz Majnca je lekar i profesor za socijalnu psihijatrije. Više od 20 godina putuje u ratna područja kako bi ljudima pomagao na licu mesta. Osnivač je udruženja „Siromaštvo i zdravlje“.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sub Dec 29, 2018 6:29 pm

Smile Ne vidi se ni svetlo na kraju tunela

Kakva je bila godina za nama u političkom životu Srbije? O tome najbolje svedoče odgovori sagovornika DW koji su manje pričali o konkretnim događajima, a više o turobnom opštem utisku i rađanju jedne diktature.



Godina za nama mogla bi se pre svega opisati kao politički mračna i depresivna, i teško je u njoj pronaći lepih vesti i događaja. Ako se podsetimo da je 2018. započela ubistvom političara Olivera Ivanovića 16. januara u Severnoj Mitrovici, jasno je da je taj događaj uticao na mnogo šta kasnije. Ubistvo je na više načina predstavljalo uvod u prilično neveselu godinu, koja je završena na sličan način kako je i započela: terorom nad političkim protivnicima i pojačanim napadima na novinare i medije. Ali i protestima.

Počelo je sa Ivanovićem...

Kako za DW ističe Vera Didanović, novinarka nedeljnika NIN, „ako se setimo medijskog linča koji je doživeo Ivanović i da ni danas ne znamo ko je platio tu strašnu kampanju, ako se setimo nastupa predsednika Srbije koji je taj grozni dan iskoristio za napad na opoziciju i ako se setimo da se nakon toga pojavila priča o razgraničenju, sa kojom se Ivanović nije slagao, i ako se setimo Milana Radoičića, koga je Ivanović navodio kao najveći problem za Srbe na Kosovu, i kako je država stala u njegovu odbranu, onda vidimo da je to sve to pokazalo sve probleme koje ova država ima.“

Na tom slučaju, dodaje naša sagovornica, videli smo da društvo „nema pravu reakciju na tako strašne događaje i da je sve ono što se nakon tog ubistva dešavalo pokazalo svu trulež društvene i političke scene Srbije.“

Usledilo je više događaja koji su pružali izvesnu nadu da će se na političkoj sceni Srbije napraviti protivteža dominantnim naprednjacima, ali su svi opozicioni projekti doživljavali teške poraze. Opozicija je velike nade polagala u osvajanje Beograda na lokalnim izborima početkom marta, no SNS je ipak osvojila apsolutnu većinu, a cenzus su prešle samo četiri liste.

Nakon izbora u Beograda opozicija je krenula u novo pregrupisavanje i novu nadu je predstavljalo formiranje Saveza za Srbiju početkom septembra. Međutim, njihov prvi izborni test na lokalnim izborima u Lučanima takođe je doživeo fijasko jer su osvojili manje od deset odsto glasova.

Time je na neki način zacementiran status SNS kao nekadašnjeg Saveza komunista. To praktično znači da se u Srbiji više ništa ne radi kroz institucije već kroz stranačke organe vladajuće partije i da je potpuna kontrola ostvarena od podruma mesnih zajednica do ključnih državnih ustanova.



Protesti – slabašna nada

Novi tračak nade za opoziciju pojavio se u vidu građanskih protesta koji su usledili nakon otvorenog fizičkog nasilja nad političkim protivnicima i prebijanja lidera Levice Srbije Borka Stefanovića. Ali, i ti protesti su tek na početku testa vremena i nije jasno da li će se sve završiti šetnjama nezadovoljnih Beograđana ili će se širiti Srbijom.

Ukoliko zamiriše na zametak promene, to može biti presudan momenat da se vlasti odluče na vanredne parlamentarne izbore u 2019. godini. Opozicija najavljuje bojkot ukoliko se ne steknu uslovi za fer i slobodno glasanje, ali već sada se može reći da vlastima ne pada na pamet da to ispune. Ako tako ostane, ulica će očito biti jedino mesto gde se može napraviti pritisak, a to će značiti novu medijsku kampanju naprednjaka protiv „huligana i stranih plaćenika koji žele osvajanje vlasti na ulici“.

Koliko je reč o politički tmurnoj godini svedoče i naši sagovornici, koji su uglavnom izbegavali da navedu konkretne događaje te radije govorili o kompletnoj društvenoj i političkoj atmosferi. A kada vam je loša atmosfera najupečatljiviji utisak u 2018 godini, onda je jasno da su neki problemi otišli predaleko.

Stoga i istoričar Čedomir Antić za DW ističe ubrzano uspostavljanje autoritarnog režima u Srbiji. „U tom režimu postoji samo Aleksandar Vučić. Drugi segment je kontrola predstavničkih institucija: u Srbiji više ne postoje ni Narodna skupština ni pravosuđe. Treći segment je kupovina medija, i njihova kontrola, tako da sada skoro svi mediji liče na Radikalske talase iz devedesetih godina. A oni koji ne liče, poput RTS ili Politike, podsećaju na čoveka kojem je palo dvadeset kilograma na glavu: nemaju jasnu orijentaciju, ošamućeni su, ne znaju koji je dan i ne znaju šta govore.“



Ugušena javna debata

Pritisak vlasti na medije nije prestajao i bio je predmet stalnih kritika dela domaće javnosti i međunarodnih institucija. Ali, to nije pomoglo. Za ionako lošu situaciju u medijima krajem godine su stigle nove nepovoljne vesti, jer je najavljeno da će biznismeni bliski vlastima SNS preuzeti još dve televizije sa nacionalnom frekvencijom. Reč je o televizijama Prva i O2, koje se ionako nisu baš previše upuštale u kritiku vlasti.

Nedoumicu da li uopšte pokušavati da se izdvoji neki poseban događaj, u moru loših vesti i scenarija, ima i potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić. I za njega je osnovni utisak da Srbija polako, ali sigurno klizi u diktaturu.

„Možda je najbolji primer potpuno ugušena debata u srpskom parlamentu, a samim tim i debata u javnom prostoru. Uopšte nemamo normalnu komunikaciju vlasti sa opozicijom, nevladinim sektorom ili medijima. Prisustvujemo, dakle, degradaciji onoga što je i inače bilo na krhkim nogama od Petog oktobra. Imamo vlast koja je potpuno bez kontrole, a vrhovni vođa svakog dana samo daje tempo takvoj društvenoj i političkoj atmosferi. Ako se ta atmosfera nastavi, bojim se da se krećemo ka unutrašnjim, ali i spoljašnjim sukobima“, upozorava Bodrožić u razgovoru za DW.

Kosovski evergrin

Pitanje Kosova je tokom čitave godine diktiralo dinamiku na unutrašnjoj političkoj sceni. Taj problem je uticao na čitav niz događaja, od tempa evropskih integracija Srbije, pa do, ispostavilo se, i srpske ekonomije.

Teško je pobrojati sve sitnije incidente i provokacije između Beograda i Prištine na koje se javnost već navikla. Međutim, i ovde je kraj godine doneo novo zaoštravanje i za sada neizvesne posledice, nakon kosovskog uvođenja carina od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH. Direktna šteta koju bi Srbija mogla da pretrpi procenjuje se na oko 500 miliona evra godišnje. Kosovski čelnici ne kriju da je cilj carina da se Srbija i BiH nateraju na priznanje Kosova, i to je čitav dijalog Beograda i Prištine vratilo na početak.

To naizgled soliranje kosovskog premijera Ramuša Haradinaja potpuno je u drugi plan gurnulo takozvano „razgraničenje“ o kojem navodno dogovor prave predsednici Vučić i Tači. Ta tema je obeležila drugu polovinu godine, iako srpska javnost nije dobila, čak ni u naznakama, objašnjenje šta bi „razgraničenje“ trebalo da podrazumeva. Ali to svejedno nije smetalo predsedniku Srbije da u nekom trenutku istakne kako je ta ideja odbačena u srpskoj javnosti. A plan B se još uvek nije pojavio.


Dodatno zaoštravanje zbog formiranja kosovske vojske

Prištinski lideri sa druge strane za sada deluju kao grupa političara nad kojom su uticaj izgubili i njihovi međunarodni sponzori i niko više nije siguran da li je sve to deo osmišljenog plana ili je reč o paničnim improvizacijama balkanskih poglavica.

U svakom slučaju, Kosovo je iz jednog relativno mirnog perioda prešlo u veliku evropsku i regionalnu glavobolju, koju će biti teško izlečiti i u 2019. godini. Kosovske vlasti očito smatraju da je zaoštravanje odnosa do granice pucanja aspirin za tu glavobolju i efekti tog političkog nadrilekarstva će predstavljati ozbiljan izazov i u narednoj godini.

avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sub Dec 29, 2018 6:37 pm

Smile Loše ocene za Rumuniju

Za nekoliko dana, Rumunija će po prvi put preuzeti predsedavanje EU. Šef komisije EU, Žan Klod Junker je u jednom intervjuu izrazio sumnju u sposobnost te zemlje da rukovodi, kao i u njenu spremnost da sasluša druge.



Neposredno pre preuzimanja predsedavanja Savetom EU od strane Rumunije početkom godine, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker izrazio je sumnju u sposobnost rukovođenja Vlade u Bukureštu. Zemlja je doduše „tehnički dobro pripremljena" za šestomesečno predsedavanje, rekao je Junker za Velt am Sonntag, „međutim, verujem da vlada u Bukureštu nije u potpunosti razumela šta znači predsedavati zemljama EU. Razumno delovanje zahteva spremnost da se saslušaju drugi i odlučnost da se sopstveni interesi stave u drugi plan. Tu sam sumnjičav".


Junker ljubi u glavu bivšeg predsednika Rumunije Trajana Baseskua, Bukurešt, 17.05.2017.

Pored toga, stanje u Rumuniji je trenutno takvo da zemlja ne može da deluje kao „kompaktan entitet" u Evropi. „Potrebno je da kod kuće imate jedinstveni front kako bi se promovisali jedinstvo Evrope tokom predsedavanja", naglasio je Junker.

Rumunija će 1. januara preuzeti predsedavanje EU od Austrije i biti na toj funkciji do kraja juna. Evropska komisija je u novembru potvrdila da Bukurešt ima značajne nedostatke u vladavini prava i borbi protiv korupcije. Proces reformi u Rumuniji stagnira, a došlo je i do nazadovanja, navodi se u izveštaju Evropske komisije.


Viktor Orban

Junker je takođe pozvao na isključenje mađarske stranke Fides iz Evropske narodne partije (ENP), transnacionalne stranke koja okuplja konzervativne, hrišćansko-demorkatske stranke Evrope:

„Mislim da hrišćansko demokratske vrednosti na kojima se zasniva ENP više nisu kompatibilne sa politikom Fides-a." Njegov zahtev je odbijen, rekao je takođe Junker za Velt am Zontag.

dr,was,ts
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Dec 30, 2018 5:47 pm

Smile  Zašto Orbanu smeta simbol Mađarskog ustanka?

Spomenik Imreu Nađiju, mađarskom premijeru koji se 1956. usudio da prkosi Moskvi i koji je zbog toga streljan, uklonjen je s trga pored parlamenta u Budimpešti. Izgleda Orban ne želi da ljuti današnjeg vladara Kremlja.



Imre Nađi, posleratni mađarski političar, za mnoge Mađare je simbol nezavisnosti Mađarske i njenog prkosa svemoćnom Sovjetskom Savezu. Nakon što je jednom već bio isključen iz Politbiroa, jer se usprotivio nacionalizaciji i agrarnoj „politici" diktiranoj iz Moskve, tokom „destaljinizacije" je ipak vraćen u politički vrh Mađarske gde ga je ustanak 1956. zatekao na položaju premijera.

O Nađiju su napisane mnoge knjige i teško je reći, koliko je on sam podstakao tu pobunu Mađara protiv komunističke samovolje i uticaja Sovjetskog Saveza. U svakom slučaju, njegova politika u kojoj se trudio da bude liberalan koliko je to bilo moguće, za Moskvu je bila glavni uzrok „kontrarevolucije" koja je izbila u toj zemlji. Jer, Nađi je pristao čak i na nešto nezamislivo za Kremlj: višestranački sistem i izbore u Mađarskoj.


Mađarski ustanici i sovjetski tenkovi, Budimpešta 23.10.1956.

Žalosna epizoda je bila i kad se Nađi od sovjetskih tenkova u Budimpešti sklonio u ambasadu Jugoslavije. I tu je teško reći, šta se stvarno događalo, ali čak i da je Tito hteo da pomogne Nađiju, to je bila i više nego opasna igra: sovjetski tenkovi su već bili na granici prema Jugoslaviji i malo je trebalo da „pregaze" i „izdajnika socijalizma" u Jugoslaviji.

Ipak, postignut je pismeni dogovor kojim se i Moskva obavezala da neće progoniti mađarske službenike u ambasadi, a ni druge učesnike Mađarskog ustanka. Naravno, to je bila laž: Nađi je uhapšen iste večeri kad je napustio jugoslavensku ambasadu, „osuđen" na tajnom procesu i ubrzo streljan.

Čak i pre sloma komunizma krajem osamdesetih, Mađarska je bila počela da rehabilituje Imrea Nađija da bi mu u konačno slobodnoj Mađarskoj bilo podignuto više spomenika.

“Now, 33 years after the Hungarian uprising, and 31 years after the execution of Hungary’s last responsible prime minister, we can peacefully reach all those things the ‘56 revolutionaries fought for in bloody battles,” Orbán said in June 1989 at the reburial of Imre Nagy."


"Benjamin Novak
@b_novak
(2) Now, 62 years after the uprising, 60 years after the execution of Imre Nagy, and 29 years after Viktor Orban's bold entrance into national politics through a historic speech delivered at Nagy's reburial, the main memorial to Nagy is quietly whisked away from Martyrs' Square. pic.twitter.com/FvUxDhyqbK"



Glavni spomenik je bio postavljen na trgu u Budimpešti, nedaleko od zgrade parlamenta –taj koji je sada uklonjen.

Zvanično tumačenje glasi da će spomenik Nađiju biti „premešten" na manje istaknuto mesto gde bi bio deo spomenika čitavom Mađarskom ustanku. Ali pravi razlog je to što se i mađarski premijer Orban lično založio za premeštanje spomenika Nađiju kako bi tamo bio postavljen obnovljeni spomenik koji je tamo i stajao pre komunizma - spomenik žrtvama neuspešne socijalističke revolucije u Mađarskoj 1918.

Doduše, haotični dani raspada Austrougarske i ta „revolucija" se ni po čemu ne mogu meriti sa žrtvama i značaju Mađarskog ustanka iz 1956. Ali ta „komunistička opasnost" je bila nešto što je svakako hteo da istakne mađarski diktator i Hitlerov poslušnik, Mikloš Horti koji je i podigao taj spomenik i kojeg sada Orban želi vratiti na isto mesto.



Márta Pardavi
@martapardavi
Ne samo u Mađarskoj u toj „rošadi" spomenika vide i Orbanov pokušaj da rehabilituje mađarskog fašističkog vođu. Osim toga, današnji mađarski premijer ne želi da ima „pred nosom" skulpturu svog prethodnika koji se hrabro suprotstavio Moskvi. Orban se, uprkos sankcijama Evropske unije, zalaže za što bolji odnos s Putinom.

aš.pa.dpa,afp
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Dec 30, 2018 6:03 pm

Smile Dostojanstvo je umrlo u „Bristolu“

Petnaest porodica vojnih penzionera, uprkos pretnjama, odbija da napusti hotel u Savamali koji im je tri decenije „privremeni smeštaj“. Zgrada treba da ode Beogradu na vodi, a penzioneri da se drugde smeste „privremeno“.



Za novinare u hotel nema ulaska. Na fotografijama koje su nam pokazali stanari vide se hodnici pregrađeni najlonom zbog promaje i gomila kutija, raširenih sušilica za veš jer u sobama nema dovoljno mesta. „To je kolektivni smeštaj, tu je miris pasulja, kupusa, veša, perete suđe na lavabou pa se okrenete i stavite na mašinu za veš“, priča Miodrag Kuljanin koji u „Bristolu“ živi sa suprugom i sinom.

U tom hotelu u beogradskoj Savamali nekada je živelo više od stotinu porodica vojnih penzionera koji su nakon izbijanja rata devedesetih premešteni iz drugih jugoslovenskih republika u Srbiju. Kolektivni smeštaj im je dodeljen privremeno, kako im je rečeno, do rešenja stambenog pitanja. Ali privremeni život u hotelskoj sobici odužio se na 27 godina.


U "Bristol" novinari ne smeju da uđu

Njihovo pitanje ponovo je došlo na dnevni red u avgustu, kada je na hotel stavljen katanac jer treba da se isprazni i preda na upravljanje „Beogradu na vodi“. Većina nekadašnjih stanara je u međuvremenu iseljena u nove privremene smeštaje, ali su u hotelu i dalje petnaest porodica, čistačica, majstor i domaćica. Oni već tri meseca žive pod pretnjom prinudnog iseljenja. Prvo su im isključili grejanje, a sada dobijaju pretnje da će ostati i bez struje i vode.

„Miris pasulja, kupusa i veša“

Kada je 1992. došao iz Sarajeva i dobio sobu u „Bristolu“, priča nam dalje Kuljanin, ipak je bio zadovoljan, jer su za razliku od drugih kolektivnih smeštaja, stanari tu imali barem zasebno kupatilo. „Kad prođete rat i izgubite sve, onda ste zadovoljni i tim malim. Ali šta boli čoveka, posle 40 godina radnog staža, od vojske živim celi život i nikad protiv vojske ne pričam: zaboli kad kolege s kojima sam do juče radio ovako postupaju s nama. Šta smo mi, kunići? Zavrćete nam grejanje da vidite šta ćemo sada, hoćemo li napolje, pa hajde, sad ćete da nam zavrnete i vodu“, ogorčen je Miodrag.

Iako im grejanje ove zime ne radi, računi uredno stižu. Ali račune su vratili s obrazloženjem da uslugu nisu dobili. „Van svakog ljudskog dostojanstva živimo, bilo šta više da kažemo je suvišno“, priča Radmila Radosavljević, udovica jednog vojnog penzionera iz „Bristola“. „Moj muž je umro u ovom hotelu, ja sam tri karcinoma operisala i 27 godina nisam mogla rođendane slaviti, prijatelje pozvati, ne mogu mi doći ćerka i unučad, nemaju gde da spavaju. I sad bi oni mene posle 27 godina u privremenom smeštaju, opet u privremeni smeštaj. Neću.“

Misterija 134 stana

Jer iseljavanje iz hotelskog smeštaja za vojne penzionere nije značilo rešavanje stambenog pitanja, iako sada pouzdano znaju da su za njih bili opredeljeni dugo očekivani stanovi. Posle višemesečne prepiske sa institucijama i zahteva da im se dostave dokumenti, saznali su da je Grad Beograd u maju Republici Srbiji dao 134 stana veličine od 26 do 101 kvadrata, da se reši pitanje stanara „Bristola“, a Beogradu na vodi preda hotel „oslobođen lica i stvari“.

Na osnovu te odluke Grada, Vlada Republike Srbije donela je 2. avgusta zaključak da je saglasna da Grad preda stanove, te da će Republika biti upisana kao titular, a korisnik će biti Ministarstvo odbrane.

Tu, prema rečima stanara, počinju njihove muke. Umesto da ih Ministarstvo trajno zbrine, oni donose odluku da njihovo stambeno zbrinjavanje izmesti iz nadležnog stambenog organa i formira komisiju koja bi korisnicima privremenog smeštaja iz Bristola trebalo da dodeli drugi privremeni smeštaj. Od stanova koji su im prvobitno namenjeni, izdvaja 33 jednosobna i samo nekolicini njih nudi ugovor na dve godine.


Miodrag Kuljanin (levo) i Dragan Stojanović, stanari hotela

Ali ono što Ministarstvo naziva jednosobnim stanovima, oni nazivaju garsonjerama, a za pojedine tvrde i da nisu stanovi uopšte, već lokali u prizemlju koji nisu predviđeni za stanovanje. Radmila, koja je bila među onima kojima su stanovi ponuđeni, prvo se zapitala kako na dve godine, kad oni već imaju rešenje koje kaže „do rešavanja stambenog pitanja“.

„Sutra opet sastanak, kaže eto dogovorili smo se s ministrom, može do rešenja stambenog pitanja. Molim, reko', jel to znači do groba? Ja imam sedamdeset godina i rešenje stambenog pitanja kod mene je samo grob. To nije rešenje, neću tu sobu“, prepričava Radmila sastanak u ministarstvu.

Ugovore je na kraju ipak potpisalo 25 porodica. Oni su sada, objašnjava Radmila, došli u situaciju da pola penzije daju za te stanove. „Obećano je da im se neće uvećavati troškovi stanovanja, ali evo, ja sad plaćam 7.660 dinara, a kad bih prihvatila garsonjericu, platila bih još porez 1.800 za tri meseca, info-stan, struju, vodu, znači pola bi mi penzije uzeli“, priča Radmila.

Najviše je ipak boli što prema tom ugovoru, niko ne bi mogao da joj dođe. „Sad kad sam bolesna, nema gde ćerka koja je lekar da dođe da me neguje. Mene niko nije imao da neguje“, priča Radmila na granici besa i suza.

Protest u 5 do 12

Oni kojima ugovori nisu ni ponuđeni, uglavnom su raseljeni u druge kolektivne smeštaje, takođe „do rešenja stambenog pitanja“. „Kad kažu da su 95 odsto rešili, ali kako su rešili? Znaju po deset puta zovnuti da napuste sobu. Pretili su ljudima“, tvrdi Radmila.

Njih tridesetoro ne odustaje, jer argumenti su, tvrde, na njihovoj strani, jer imaju i odluke Grada i Vlade, ali i rešenje kojim im se soba u „Bristolu“ dodeljuje do „rešenja stambenog pitanja“, do čega i dalje nije došlo. Pri tom podsećaju da ne traže ništa što im ne pripada, jer su stanove u bivšim republikama, koje su kroz Vojnostambeni fond već otplatili, napustili pod komandom.

„Prema nama se godinama krši i Ustav i zakoni, a svi ćute, predsednik Vlade, predsednik države, poverenik za ravnopravnost, zaštitnik građana. Sad idemo na ulicu. Tražimo razgovor, jer oni izbegavaju razgovor s nama, i tražimo da se stambeno pitanje reši kako zakon kaže, a ne kako su oni namerili“, najavljuje predsednik Udruženja vojnih beskućnika Srbije Vlado Đukić.

Simbolično okupljanje u četvrtak (27. decembar) u pet do dvanaest ispred „Bristola“ održano je pod sloganom „Ptice umiru pevajući, vojni beskućnici čekajući stan“.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 8 od 12 Prethodni  1, 2, 3 ... 7, 8, 9, 10, 11, 12  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu