Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 7 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 7 Gosta :: 2 Provajderi

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» DW - svetska scena i region Balkana
Juče u 8:37 pm od Brave Heart

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 8:25 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 7:34 pm od Brave Heart

» Sav taj blues
Juče u 12:05 am od Davidova

» Milovan Brkić...
Uto Dec 11, 2018 11:58 pm od Davidova

» Starački dom
Uto Dec 11, 2018 11:39 pm od Davidova

» EKV bend za citavu vecnost
Uto Dec 11, 2018 11:18 pm od Davidova

» Lične fotografije
Uto Dec 11, 2018 11:07 pm od Davidova

» Usamljenost
Uto Dec 11, 2018 10:56 pm od Davidova

» Šta vas privlači kod žene?
Uto Dec 11, 2018 10:52 pm od Davidova

» Misli velikih
Uto Dec 11, 2018 10:37 pm od Davidova

» Q
Uto Dec 11, 2018 10:26 pm od Davidova

» Vesti iz sveta astronomije...
Uto Dec 11, 2018 6:52 pm od Brave Heart

https://2img.net/h/s1.postimg.cc/2jaw3c4r7j/logo-cir.png
https://2img.net/h/s28.postimg.cc/sbinr7rvx/bloggif_58f133ee2ca1e.png
https://2img.net/h/s10.postimg.cc/s8x6lw7bt/GF-_Logo12.png
https://2img.net/h/s17.postimg.cc/p630tcadr/vremenska_prognoza.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


DW - svetska scena i region Balkana

Strana 6 od 6 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6

Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Dec 07, 2018 6:08 pm

Smile Kramp-Karenbauer nova šefica Demohrišćana

Delegati Hrišćansko-demokratske unije izabrali su Anegret Kramp-Karenbauer za naslednicu Angele Merkel na vrhu najveće nemačke stranke. Umerena političarka bliska kancelarki ima sve šanse da je nasledi i na čelu Vlade.



Gromoglasni aplauzi pratili su Anegret Kramp-Karenbauer kada je pozvala dva muškarca koje je upravo pobedila u istorijskoj trci da zajedno sa njom rade na jačanju Hrišćansko-demokratske unije (CDU).

Na kraju je od 1001 delegata njih 517 diglo ruku da ova žena nasledi Angelu Merkel na vrhu posustale, ali i dalje najveće nemačke stranke. Kramp-Karenbauer (56), poznata pod akronimom AKK, je iza sebe u drugom krugu ostavila favorita konzervativnog krila Fridriha Merca koji je dobio 482 glasa delegata.

U prvom krugu je Kramp-Karenbauer dobila 450, Merc 392, a treći takmac ministar zdravlja Jens Špan 157 glasova.

Od Sarbrikena do Berlina

Tako za CDU počinje nova era nakon punih 18 godina koliko je stranku vodila Angela Merkel. Kada je ona došla na čelo, CDU je još bio duboko u opoziciji tadašnjem socijaldemokratskom kancelaru Gerhardu Šrederu. Uspon Merkel krenuo je baš preko leđa Fridriha Merca kojeg je 2002. praktično istisnula sa mesta šefa poslaničkog kluba u Bundestagu.

Tih se godina Anegret Kramp-Karenbauer probijala u politici malene pokrajine Sarske oblasti, postavši prva žena na čelu nekog pokrajinskog ministarstva unutrašnjih poslova u Nemačkoj. Premijerka te pokrajine postaje 2011. i ima iskustvo u vođenju dve raznorodne koalicije: prvo takozvane Jamajke, sa Zelenima i Liberalima, a onda i Velike koalicije sa Socijaldemokratama. To iskustvo joj može biti od velikog značaja za period koji je čeka.

Merkel je dala prvi mig koga bi volela kao naslednicu kada je pozvala AKK da odustane od premijerske fotelje u Sarbrikenu i postane generalna sekretarka CDU. Da se zapravo stara o partiji dok se Merkel stara o krhkoj Vladi sa Socijaldemokratama kao mlađim koalicionim partnerima. U Berlin je prešla ovog februara.


Merc. AKK, Špan

Pa ipak, kako je Merkel pod paljbom u samoj stranci posebno od početka izbegličke krize, AKK se tokom poslednjih mesec dana trudila da se pažljivo distancira. Traži da se izbeglice koje počine krivično delo po svaku cenu najure iz zemlje – makar i u Siriju gde još besni rat. Ali to nikako ne znači da se odriče nasleđa Angele Merkel.

„Kramp-Karenbauer je više kontinuitet. Ona nalikuje Merkel po načinu na koji govori, u mirnom koncentrisanju na suštinu i naravno u činjenici da je žena. Ko želi novi stil CDU, za njega Kramp-Karenbauer nije prvi izbor“, piše nedeljnik Špigel.

Omiljena među biračima

Kramp-Karenbauer preuzima partiju koja je prema poslednjoj anketi nešto ojačala i može da računa sa 30 odsto podrške građana. Dobro je Demohrišćanima došla unutarstranačka borba koja je javno vođena uljudno, bez mnogo međusobnih napada protivkandidata. Kakva je bila zakulisna kampanja kako bi se obrlatili delegati iz svih pokrajina – to se samo može zamisliti.

U Hamburgu su glasali partijski delegati iz svih pokrajina, ali je moguće da su ih prelomile ankete. Poslednja objavljena kaže da je AKK među građanima znatno omiljenija od bogatog menadžera Merca. Njoj bi podršku u unutarstranačkoj trci dalo 47 odsto pristalica CDU (Merc 37 odsto), odnosno 45 odsto svih građana (Merc samo 30). Jasno je da je umerenija AKK draža biračkom telu od oštrog Merca.

Na posletku, u tome je i stvar: predsednica CDU nije samo šefica najveće stranke – ona mora postati kancelarka. Ako u tome ne uspe, verovatno će morati da pokupi prnje. Redovni izbori su 2021. godine, ukoliko koaliciona vlada Demohrišćana i Socijaldemokrata izdrži do tada. Merkel je ranije najavila da hoće da ostane kancelarka do kraja mandata. Nije isključeno da će napraviti mesta za AKK i pre toga.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sub Dec 08, 2018 4:51 pm

Smile „Makron je tvrdoglav, ali i mi smo“

„Imao sam dobru ideju, ali nisam mislio da će se toliko proširiti“, kaže za DW automehaničar Žislen Kutar koji je putem Fejsbuka predložio da demonstranti u Francuskoj nose žute prsluke. Malo je reći da je u tome uspeo.



Žislen Kutar je među retkima čije se ime i lik povezuju sa protestima „Žutih prsluka“ u Francuskoj. Ovaj dinamični automehaničar iz Narbona, gradića na Sredozemnom moru, je u jednom videu na Fejsbuku predložio da demonstranti koji izlaze na ulice zbog povećanja akciza na gorivo na sebe navuku – žute prsluke.

„Snimao sam video i video signalni prsluk koji koristim na poslu. Mislio sam: to je i stvoreno da svi vide, to svi imamo u vozilima jer to propisuje zakon. Zašto da to ne koristimo, kao našu boju prepoznavanja? Tek da vidimo jesu li ljudi voljni da izađu i protestuju. I bio je pun pogodak!“, priča Kutar za DW.

„To je ludilo!“

Protesti koji su doveli u škripac francuskog predsednika Emanuela Makrona obuzimaju Francusku i ovog vikenda. U subotu (8. decembar) je samo prepodne privedeno skoro 500 ljudi u Parizu. Saobraćaj je blokiran, policija je upotrebila suzavac. Takva masovnost poslednjih sedmica iznenadila je i Žislena Kutara.

„To je ludilo! Vozim širom Francuske zbog posla i svugde vidim te žute prsluke. Ponekad se predstavim i u većini slučajeva me ljudi prepoznaju. To je čudesno. Može se reći da sam imao dobru ideju, ali nisam mislio da će se to proširiti među toliko ljudi“, navodi ovaj automehaničar.

Kaže da ga ljuti kada mediji prikazuju samo kako Žuti prsluci napadaju policiju. „Snage reda koriste i najmanji povod da posegnu za svojim suzavcem. To nije u redu. Po meni, taktika policije je potpuni poraz.“

Predsednik Makron je već popustio – iz budžeta za narednu godinu je izbrisano povećanje akciza kao izvor prihoda. „To nije dovoljno“, kaže Kutar, objašnjavajući zašto i dalje postoje protesti. „Moramo se boriti i protiv postojećih poreza koji su uvedeni proteklih godina. Trebalo je da ustanemo već tada, ali sad moramo da nadoknadimo ono što smo propustili.“

„Makron je otuđen“

Predsednik Makron trenutno uživa rekordno nisku popularnost. Mnogi mu zameraju da je predsednik bogatih, veoma udaljen od prilika u kojima živi većina Francuza. „On je previše otuđen. Toliko je gord da ne uzmiče ni korak. Problem je što je tvrdoglav, ali smo i mi tvrdoglavi. U jednom trenutku će neko morati da ustukne, a mi računamo da će to biti on.“

Kutar dodaje da nema ništa protiv zaštite životne sredine, ali da planovi Vlade prevaljuju trošak na građane upućene na automobil od kojih mnogi jedva spajaju kraj s krajem. „Ne možemo ni sada da plaćamo naša vozila tako da je potpuno nemoguće da kupimo električno ili hibridno vozilo.“

Međutim ovaj čovek otkriva da Žuti prsluci nisu među sobom jedinstveni. „Da budem iskren, nas bi bilo lako podeliti. Na primer u Narbonu, gradu u kojem živim, postoje tri pokreta i zone delovanja. Nismo sposobni da ta tri pokreta udružimo u jedan. Najveći problem Žutih prsluka je da se slože i krenu istim smerom. Ali mislim da ćemo doći do toga za par sedmica.“

Gde je kraj? Kutar kaže da je bes toliki da većina ljudi na ulicama želi da Makron ode sa funkcije. Kako god bilo, drago mu je što u međuvremenu viđa žute prsluke na ulicama Belgije, Italije ili Nemačke. Možda od njegove ideje nastane i međunarodni pokret.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sub Dec 08, 2018 4:53 pm

Smile Pobeda kancelarke nad osvetnicima

Izbor Anegret Kramp-Karenbauer za šeficu CDU verovatno znači da će Angela Merkel ostati kancelarka do kraja mandata. A do tada će nova prva žena partije morati da se emancipuje, komentariše glavna urednica DW Ines Pol.



Svetsku javnost malo ili nimalo zanima ko je na čelu neke nemačke stranke. Ali ovo je drukčije. Veliki listovi poput Njujork tajmsa su prethodnih dana intenzivnije izveštavali o partijskom kongresu Hrišćansko-demokratske unije (CDU) nego o pogrebu bivšeg predsednika Buša. Globalni televizijski kanali su ušli u brejking njuz modus kada je postalo poznato ko će nadalje voditi CDU. Razlog za toliku pažnju ima ime i prezime: Angela Merkel.

Nemačka kancelarka je za mnoge najvažnija političarka sveta. U svetu kojim divljaju mužjaci poput Putina, Trampa i Erdogana, ona važi za glas razuma, za poslednji bastion postojanosti u vremena podela i opasno nabujalih nacionalizama.

No u Nemačkoj je sjaj Angele Merkel izbledeo. Na pokrajinskim izborima su se ređali sunovrati, a kritičari u sopstvenoj partiji postali su toliko glasni da Merkel nije preostalo ništa drugo nego da se povuče sa vrha CDU.

Kada je sredinom oktobra to najavila, krenula je borba potencijalnih naslednika. Premda je Merkel najavila i da hoće da ostane na čelu Vlade do redovnih izbora 2021. godine, odmah je bilo jasno da od tolikog ostanka nema ništa ukoliko stranka na čelo dovede nekog od njenih jasnih protivnika.

Malo je falilo da se to desi. Fridrih Merc je u izjašnjavanju 1001 delegata izgubio sa samo 35 glasova razlike. To je čovek kojeg je Merkel praktično najurila iz politike pre desetak godina i koji je sada već mirisao hladnu osvetu. Podržavali su ga svi oni muškarci koje je Merkel tokom duge karijere povredila, prikočila ili politički zgazila.

Ishod je dakle bio krajnje neizvestan nakon dugog uzbudljivog dana koji je počeo veoma emotivnim govorom kancelarke. Na kraju je pobedila Anegret Kramp-Karenbauer. Izborom favoritkinje Angele Merkel su delegati zapravo glasali i za to da kancelarka izgura poslednji mandat do kraja ukoliko koalicioni partneri Socijaldemokrate ne okrenu ćurak i ne sruše Vladu ranije.

Na spoljnom planu će Nemačka ostati pouzdana, kao najjača ekonomija Evrope ostaće stabilna, glavni pravci Vladine politike ostaće nepromenjeni.

Na unutrašnjem planu će pak biti zanimljivo pratiti da li Kramp-Karenbauer može da izleči bolnu dušu stranke, da ujedini razne frakcije i pruži Demohrišćanima osećaj novog početka. To je hitno potrebno ne samo CDU već i celoj Nemačkoj kako na sledećim izborima nakon verovatnih 16 godina Angele Merkel ne bi pala kao žrtva učmalosti i umora.

U suštini će se raditi o tome da li Kramp-Karenbauer može da se emancipuje od svoje pokroviteljke i prethodnice, da li može da se razmaše i prikupi međunarodno iskustvo koje će je načiniti ubedljivom kandidatkinjom za kancelarku.

Sve to su pitanja za mesece koji dolaze. Za sada se može reći da CDU više nema jednu ženu na vrhu – ima dve.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sub Dec 08, 2018 5:00 pm

Smile Deca kolapsa

Zašto građani u Srbiji i susedstvu puštaju da se vlast igra sudbinom njihove dece? Zašto pokušaji otpora nepravdi, bezakonju i samovolji završavaju izneverenim očekivanjima? Ko je prokockao šansu da budemo ljudi?


Peti oktobar 2000. u Beogradu

Gde god krenem, a krećem se puno po zemljama takozvanog regiona, čujem isto: stanje je loše. Upitam se onda – zar je moguće da nema masovnog političkog otpora lošem stanju? Ili, kada ga ima, zašto često izduva kao balon ne ostavljajući dublji trag na društvu?

Treba imati na umu da su protesti koji su već doveli do nekih promena, kao petooktobarska pobuna građana protiv Miloševićeve izborne krađe i autokratske vladavine na razmeđu dva milenijuma, najpre probudili očekivanja, naročito mladih, da su istinska demokratija, a time iskorak ka blagostanju, nadohvat ruke. Usledio je teški politički mamurluk.

Zagorka Golubović je pre desetak godina oko istraživanja „Probuđene nade – izneverena očekivanja“ okupila grupu autora koja je rezultate zabeležila u istoimenoj publikaciji. Tamo sam našao ključ za razumevanje drugačije vrste revolta – apstinencije: „Najbliže smo oceni da je reč o apstinenciji kao revoltu, izazvanom nezadovoljstvom što se, prema shvatanju ispitanika, nije nastavio početni proces demokratizacije (tj. ispunjena obećanja data 5. oktobra).“

Dakle, izneverena očekivanja dovode do političke pasivizacije izrevoltirane omladine. Onima među njima kojima se ukaže prilika za odlazak u uređena društva gde cene njihove sposobnosti, to rade bez prevelikog oklevanja. Statistike iseljavanja su jednako porazne u svim postjugoslovenskim državama. „Bela kuga“ je doduše posledični problem ratova i pljačkaške ekonomije, ali će izazvati nove dugoročne nevolje.

Nakon pobede Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima izbili su studentski i građanski protesti koji su u proleće 2017. trajali skoro mesec dana. Oni su bili tek naličje pasivnog, apstinentskog revolta. Studentski zahtevi – od uvođenja korektnog izveštavanje medija u predizbornoj kampanji preko ostavki u Regulatornom telu za elektronske medije do socijalnih zahteva („vrati babi penziju“) nisu uslišeni. Protesti su počeli da jenjavaju i naposletku su se ugasili. Bilo bi zanimljivo da se sazna koliko je tih mladih ljudi posle neuspeha protesta odlučilo da ode iz zemlje.

U kontinuiranom odlasku onih koji se ne slažu sa stanjem u društvu treba tražiti jedan od uzroka nedostatka političkog potencijala za istinske promene.

Etičko čišćenje od etničkog čišćenja

U Bosni i Hercegovini su u više navrata izbijale demonstracije koje su poprimale razmere masovnog revolta. U njih spadaju socijalni protesti u gradovima sa bošnjačkom većinom iz 2014, koje su dovele i do izliva nasilja, ali i protesti „Pravda za Davida“ koji su u proleće 2018. započeli kao banjalučka pobuna očajnog oca nastradalog mladića Davida Dragičevića, da bi prerasli u masovni protest protiv institucija.

Ti protesti pokazuju da je osećanje za socijalnu ili pravosudnu nepravdu ona energija koja može da motiviše ljude da se udruže i zatraže pravdu. Zašto ovakvi pokušaji završavaju samo delimičnim uspehom ili neuspehom?

Sarajevski politikolog Nerzuk Ćurak smatra da tim pokretima nedostaje neka vrsta avangarde, političke platforme koja ne bi pravila nikakav kompromis sa nacionalizmom i koja bi bila spremna na velike geste. Profesor Ćurak pojašnjava da bi to bili „postjugoslovensko udruživanje bez hegemonijskog subjekta, razvlašćivanje bagre koja je pokrala fabrike, direktna demokratija kroz horizontalno povezivanje gradova odnosno gradskog mnoštva, solidarnost, socijalna pravda, besplatno obrazovanje i biblioteke kao javno dobro, etičko čišćenje od etničkog čišćenja...“

A zašto takve političke avangardne platforme nema? „Naš veliki problem je što je sve kratkog daha, a to je obeležje infantilnih zajednica“, kaže za DW profesor Ćurak. Uzroke vidi u podaničkom mentalitetu, desubjektivizovanoj svesti koja ne veruje u svoju snagu i – u primamljivosti nacionalizma u odnosu na sve druge ideologije.

Sve je počelo krahom jugoslovenske modernizacije

Takva loša stvarnost oko nas ima svoje korene u totalnom porazu jedne ideje – ideje modernizacije.

„U Jugoslaviji nije zakazala samo socijalistička varijanta modernizacije, već modernizacija uopšte, a u nacionalističkoj borbi ne radi se ni o čemu atavističnom, već o nečemu krajnje savremenom, naime, radi se o čerečenju ruine modernizacije.“ Ovo je jedna od najpametnijih rečenica u nemačkim stručnim knjigama o raspadu Jugoslavije. Napisao ju je Ernst Lohof u svojoj knjizi „Treći put u građanski rat“ još 1996. godine.

Na drugom mestu u knjizi Lohof prognozira da na mesto Jugoslavije neće stupiti „životno sposobne nacionalne države“. Naposletku, u odeljku o političkoj ekonomiji građanskog rata on analizira logiku koja je u temelju postjugoslovenske pljačkaške ekonomije. Ta logika prema autoru nije ekscesivna nego paradigmatična.

Prema njemu postoji zakonomernost koja se krije iza svakog kolapsa moderne. Lohof je, dakle, u celoj jugoslovenskoj priči video model po kojem će se dešavati nesreće društvima čija modernizacija završi u slomu.


Protesti "Pravda za Davida" u Banjaluci (oktobar 2018)

Sada, dvadeset i dve godine nakon pojavljivanja ove knjige, izgleda da se njene teze ostvaruju. Zapadni model ekonomije propraćen demokratskom političkom kulturom i paketom vrednosti u većini slučajeva nije bio do kraja prenosiv ni na one zemlje koje je Zapad odavno uvukao u svoju orbitu, kao što su Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, napokon Slovenija i Hrvatska. Tamo vladaju nominalno ista pravila igre, ali društva se ponašaju mimo toga. Sklonost iliberalnom političkom modelu je očigledna. Istodobno, stare zapadne demokratije jesu iznutra suočene sa pritiskom antimigracionog nacionalizma.

A postjugoslovenski prostor nije ni ekonomski ni politički postigao ireverzibilnu stabilnost. Posebno je uočljiva nemoć zapadnih pokušaja da u posleratnim protektoratima kao što su Bosna i Hercegovina i Kosovo nametnu bilo kakav model političke i ekonomske modernizacije koji bi vodio oporavku. Naprotiv. Tamo gde je Zapad najviše uložio – situacija je najgora, mržnja najveća, loše zamrznuti sukob kao da se pretvara u perpetuum mobile, u savršeni mehanizam koji se hrani sopstvenom energijom.

Kratka istorija Snežane i sedam patuljaka

Kako smo dogurali do ove tačke?

U Srbiji se pljačkaška ekonomija pretvorila u pljačkašku privatizaciju, a aktuelna vlast, koja je svoju šansu dobila na obećanjima da će na evropski način uvesti red u divlji, razbojnički kapitalizam, samo je izvršila kozmetičke promene. Njena antikoruptivna delatnost je završena pre nego što je zaista započela, pravna država je floskula sve dok državni plaćenici pod fantomkama mogu bespravno da ruše ljudima kuće u ime arapskih investitora. Većina medija je u podaničkoj orbiti državnog vrha.

Država je zarobljena logikom koju je opisao Lohof. I dalje se partokratijskim instrumentima čereči ruina modernizacije, njeni bedni ostaci. A društvo je zarobljeno u međuetničko trvenje koje svaki socijalni bunt s lakoćom kao čarobnim štapićem pretvara u međuetnički sukob. Kosovo je odlična identitetska poluga za kočenje istinske demokratizacije.

Većina ovoga se može reći i za Bosnu i Hercegovinu, samo se tamo sistemom spojenih posuda trostruki nacionalizam može još bolje regulisati na osnovu političke zloupotrebe straha – jedinog održivog rezultata brutalnog rata.


Nemiri u Sarajevu 2014.

Crna Gora je udžbenički primer kako uvođenje formalnog demokratskog sistema bez ekonomskih i socijalnih pretpostavki može dovesti do nesmenjivosti vlasti. Zemlja je odavno odustala od monetarne suverenosti u korist evra, nedavno je postala član Severnoatlanskog pakta.

Inače, primer je uspešne pljačkaške ekonomije i dokaz ispravnosti teze Ernsta Lohofa da Jugoslaviju neće naslediti „životno sposobne nacionalne države“ već ratnoprofiterski i tranzicioni konglomerati korumpiranih elita koje se geopolitički naslanjaju na Zapad, ponašaju se kao istočni oligarsi, a svoje građane drže u opsadnom stanju na osnovu etnički reinterpretiranih socijalnih sukoba.

Hrvatska je još jedan primer doslednog antimodernog ponašanja dobrog dela elite nastale u ratu. I to uprkos članstvu u EU. Netrpeljivost prema odsutnom neprijatelju – jer tamo Srba od njihovog masovnog proterivanja više nema u značajnijem broju – ostaje merilo patriotizma u zemlji koja je do guše zadužena i kojoj stanovnici masovno iseljavaju na Zapad.

Ta fiksacija na prazno mesto u društvu gde su nekada bili pobunjeni Srbi, na crnu rupu koja guta sve probleme, jeste tehnika vladanja, slična onoj u BiH i Srbiji. Srbi su dimna zavesa iza koje Hrvat Hrvatu stavlja ruku u džep. Samo što to javno neurotično mesto zvano „srbosvrab“ izgleda još apsurdnije nego kod komšija, jer se neoustaške psovke lome o leđa nemoćnoj manjini, a navodno su namenjene imaginarnom velikosrpskom hegemonu.

Kosovo je poseban primer potpune tribalizacije sukoba. Preostali nealbanci formalno uživaju sva manjinska prava, a kad ih pitate kako žive, naročito u malim enklavama, sve što kažu podseća na opis života u getu.

Beograd i Priština traljavo pregovaraju, ali se drčno diplomatski nadmudruju. Protivpravni carinski rat koji je pokrenula Priština samo je nastavak rata iz 1999. drugim sredstvima. Bizarna predstava za sopstvene birače uz rizik eskalacije. Protektorske vlasti i njihovo vojno krilo nemaju volje, a možda ni interesa da spreče bivše militante na vlasti da ponovo radikalizuju delove društva. A vlasnička struktura i realna moć najviše oslikavaju ideje autora Lohofa sa početka teksta – Kosovo je pseudodržava sa lošom protektorskom upravom i jakim uplivom krimogenih klanova u sve bitne odluke.


Protesti na Kosovu - zbog dolaska VUčića (septembar 2018)

Ako na svim ovim mestima jugoslovenski kolaps modernizacije nije realno prevaziđen, ako čerečenje ostataka još nije obavljeno, ako zapadni mentori nemaju alternativni model modernizacije (osim skupa briselskih pravila koji obezbeđuje zajedničko tržište za najjače takmičare te investicije tamo gde je radna snaga jeftina, a zemljište besplatno) onda sve ove države još nisu dodirnule dno.

Jer, podsetimo se, nema dovoljno privlačne avangardne platforme koja bi okupila građane oko suprotnog procesa – oko reinterpretacije međuetničkih tenzija u socijalne imperative.

Optimizam iz nedostatka proročkog dara

Naravno, ovaj tekst ne može biti potpun bez spominjanja „šarene revolucije“ koju Aleksandar Vučić pomalo posprdno, a pomalo bojažljivo naziva „makedonskim scenarijem“. Neizvesno je da li će impulse koje je takva revolucija dala u makedonskoj političkoj areni imati održive pozitivne posledice za ljude koji su izlazili na proteste.

Nije na odmet pomenuti i udruženi otpor građana nezakonitom rušenju u beogradskoj Savamali.

Upoznao sam čitav niz ljudi koji se, iako daleko od svake političke većine, bore ne samo za svoja već i za tuđa socijalna i građanska prava jer znaju da je kapućino koji neko pije dok komšiju izbacuju iz stana veoma skup napitak. Pravi račun se ispostavi kada jednom dođu i po njega, ravnodušno zagledanog u penu na kafi.


Protesti protiv diktature, Novi Sad (april 2017)

Ne treba potcenjivati sav taj otpor koruptivnoj dehumanizovanoj praksi postjugoslovenskih krimogenih elita i ciničnom neoliberalnom shvatanju pravde i solidarnosti kao suvišnog troška u tržišnoj kalkulaciji koncerna. Treba poput „čuvara vatre“ sačuvati vidljivost gandijevskog otpora dok se građani ne probude iz medijalno-konzumerističke hipnoze.

Da li će se probuditi?

Ne znam. Ali budućnost donosi iznenađenja. Optimizam crpim iz jednog ružnog iskustva. Prognozu koju je sredinom osamdesetih napravila CIA da će se Jugoslavija raspasti u krvavom građanskom ratu, koju sam pročitao kao fusnotu u nekom tekstu u sarajevskom „Oslobođenju“, smatrao sam bahatim preterivanjem američkih mudrosera.

Pošto tada nisam bio u pravu kada sam smatrao da je takvo ludilo tu oko mene nemoguće, možda i sada grešim kada mislim da je građanska pobuna protiv tragičnih posledica političkog ludila malo verovatna. „Never say never again”, što bi rek`o Šon Koneri, kada je poslednji put bio 007.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sub Dec 08, 2018 6:31 pm

Smile Silovanja – instrument etničkog čišćenja

Stotine žrtava silovanja sa Kosova posle dvadeset godina po prvi put počinju da govore o patnjama kroz koje preživele. Silovanja su bila instrument etničkog čišćenja – to se potvrđuje i u jednoj novoj studiji.


Instalacija „Thinking of You“ Alkete Džafe Mripe – u znak sećanja na žrtve

Kada su je jedan srpski policajac je dan civil silovali, Vasfije Krasnići molila je da je ubiju. Imala je samo 16 godina, kada su je 14. aprila 1998. dva muškarca odvela iz kuće njenih roditelja na severu Kosova. Priželjkivala je smrt. Tada je mislila da je to jedini izlaz. „Ali policajac koji me je silovao mi je rekao: ’Ne, ostavićemo te da živiš. To će za tebe da bude veća patnja’“, ispričala je Vasfije Krasnići u intervjuu za kosovsku televiziju RTK.

Nakon rata na Kosovu, obratila se Unimiku i podnela tužbu protiv silovatelja. Ali ni nakon tri sudska procesa, nijedan od njih nije kažnjen, a policajac koji ju je silovao i dalje radi kao policajac. Danas 36-godišnja Vasfije Krasnići živi u Teksasu i ima dvoje dece. U oktobru je posetila Kosovo i u 25-minutnom intervjuu ispričala ono što joj se dogodilo.

Procenjuje se da je na hiljade ljudi – prvenstveno žena, ali i muškaraca – tokom rata na Kosovu (1998/1999) bilo izloženo seksualnom nasilju. Za razliku od Vasfije Krasnići, većina njih ne usuđuje se da o tome govori. Ali i to se polako mijenja: 278 ženskih i dve muške žrtve su, nakon godina ćutanja, otvoreno razgovarale o svojim mukama sa saradnicama udruženja „Medica“ iz Đakovice. To udruženje je danas razgranato po Kosovu, kao i po svetu, a prvi centar za pomoć traumatizovanim i silovanim ženama osnovala je Nemica Monika Hauzer 1993. u ratnoj BiH.

Na osnovu informacija tih centara, sociološkinja i politička analitičarka Ana Di Lelio počela je da se bavi tom teškom temom. Ona je profesorka na Njujorškom univerzitetu i provela je nekoliko godina na Kosovu. Zajedno sa Garentinom Krajom, naučnicom sa Kosova i Mirlindom Sadom, direktorkom koja je angažovana u centru „Medica“ u Đakovici, nedavno je u magazinu „Priština insajd“, o tome objavila i studiju. „Možemo tačno da pokažemo da su žrtve silovane na određenim mestima i u određenim danima – tačno tamo gde su počinjena masovna ubistva“, kaže za DW Ana Di Lelio.

„Tako dobijate kompletnu sliku u okviru koje su i ubistva desetina, ponekad i stotina muškaraca, i otprilike isti broj silovanja, ali i spaljivanje kuća i progoni. To je slika etničkog čišćenja: uništavanje kuća, progon meštana, ubijanje muškaraca i silovanje žena i ponekog muškarca.“ Ana Di Lelio podseća da su „silovanja tokom rata u BiH po prvi put okarakterisana kao oružje, odnosno sredstvo rata“.

Ratni zločin i zločin protiv čovečnosti

„Na sličan način, a na osnovu etničke pripadnosti, silovane su i mučene mlade devojke i žene na Kosovu“, kaže Ana Di Lelio. „Ono što su srpski policajci, pripadnici vojske i paravojske učinili Albankama i Albancima tokom rata na Kosovu, bilo je etničko čišćenje. Silovanje je bilo samo jedan instrumenat te strategije“. Zato je, smatra Ana Di Lelio, silovanje ratni zločin i zločin protiv čovečnosti.


Solidarnost sa ženama žrtvama silovanja: marš pod nazivom „Budi moj glas“ u junu u Prištini

Svedočenja 280 preživelih imaju mnogo toga zajedničkog. Često se radilo o grupnom silovanju. Žrtve su mučene, prebijane, gašene su im cigarete po koži. I dok su preživljale takve strahote, ponižavali su ih rečima: „Vi ste Albanke, možete to da podnesete, navikle ste!“ Ili: „Pokazaćemo vam šta su pravi Srbi!“

Osim 11 Romkinja, svih 280 silovanih žrtava s kojima su razgovarali aktivisti organizacije „Medica“ iz Đakovice, bili su kosovske Albanke i Albanci. Svi počinioci su bili Srbi, s izuzetkom jednog Albanca koga je jedna Romkinja optužila za seksualno nasilje.

Dugo čekanje na pravdu

Tokom rata su silovanja bila uobičajena stvar, ali se posle rata na Kosovu o tome uglavnom ćutalo. Sevdije Ahmeti, jedna od vodećih aktivistkinja koja je u međuvremenu preminula, obratila se Unmiku sa 37 slučajeva silovanja. Ali na institucionalnom nivou ništa se nije desilo. Za žrtve su se uglavnom zauzimale organizacije žena koje su radile na identifikaciji i rehabilitaciji žrtava.

Pet preživelih svedočilo je i pred Međunarodnim sudom za zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije (ICTY) u Hagu. Tako se u presudi generalu Nebojši Pavkoviću spominju i silovanja: „On je tome morao da zna, jer je vojska sa terena o silovanjima izvestila komandu. Ali nije učinio ništa da to spreči“, navodi se u presudi. U tri slična slučaja optuženi su najpre oslobođeni, ali su u ponovljenim procesima ipak proglašeni krivim.

Između 2002. i 2014. perspektiva Haškog suda se promenila. Sudije su, kada su u pitanju slučajevi sa Kosova, počeli da uzimaju u obzir kompletan kontekst seksualnog nasilja – masovni progon, ubistva, razaranja. Označili su ih kao „zločine protiv čovečnosti“ i kažnjavali komandni kadar koji je omogućavao silovanja.

Za žrtve silovanja rat međutim još nije završen. „I neće se nikada završiti. Rat će im biti u glavama dok god žive“, kaže Ana Di Lelio. „Mi ipak možemo da im pomognemo našim razumevanjem za ono što su prošli. I našom podrškom. Pravda bi za njih, naravno, bila najbolja satisfakcija, ali teško je zamisliti da će svaka žrtva da doživi pravdu. Toliko godina je prošlo. Bilo bi međutim veoma važno kada bi Srbija priznala ono što su Srbi učinili na Kosovu“, zaključuje profesorka sa Univerziteta Njujork Ana Di Lelio.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sub Dec 08, 2018 7:33 pm

Smile Pomalo bojkot, pomalo ništa

Suočena sa totalnom opstrukcijom vlasti, srpska opozicija se odlučila na prilično neobičan korak – kampovanje u parlamentu. Bojkota Skupštine međutim i dalje nema. Da li je to jedini mogući način borbe ili mazohizam?



Onemogućena da iznese stavove o jednoj od najvažnijih tema svakog parlamenta u svetu – budžetu za narednu godinu – srpska opozicija je u holu Skupštine organizovala konferencije za štampu na svaka dva sata i tamo ostala čitave noći.

Takav vid „parlamentarne“ borbe usledio je nakon jednogodišnje opstrukcije vlasti podnošenjem stotina besmislenih amandmana, gašenjem mikrofona, novčanim kaznama i histerijom vladajuće koalicije kad god opozicioni poslanik ima reč. Do koje mere je vlast spremna da guši opozicione glasove pokazuje i činjenica da je obraćanje medijima u holu skupštine praćeno ukidanjem prenosa preko skupštinskog sajta i gašenjem ozvučenja.

Fikus opozicija

Opozicija tako nije formalno ni najurena niti je sama izašla iz Skupštine, ali je njihovo prisustvo tamo konačno izgubilo smisao. Vlast je tako fikus politiku sprovela na svim nivoima – od Vlade i njenih ministara pa do opozicije. Taj veštački politički dekor bi trebalo da sakrije nedemokratsku atmosferu u Srbiji. Dilema pred opozicijom je da li bi u toj farsi uopšte trebalo da učestvuje?

Ne treba, ocenjuje za DW politikolog Boban Stojanović. „Ne može se govoriti o bilo kakvim ravnopravnim uslovima niti dijalogu u skupštini. Mislim da ovo kampovanje i konferencije za štampu apsolutno neće uticati na predsednicu parlamenta Maju Gojković i vladajuću stranku da promene odnos prema opoziciji.“

Možda opozicija i može da napusti srpski parlament, ali pitanje je koliko bi se zbog toga bilo ko uzbudio, ističe sa druge strane Dragoljub Petrović, glavni urednik lista Danas. „Mislim tu pre svega na evropske i svetske zvaničnike, koji se verovatno ne bi previše potresli. A tek se zbog toga ne bi uzbudio Aleksandar Vučić. Kao i do sada, on bi to prokomentarisao kao neku svetsku zaveru, ili zaveru tajkuna i nekih ljudi koji neće da rade nego, eto, ometaju Srbiju“, kaže Petrović za DW.


Neki prošli protesti koji nisu odveli nikuda (maj 2017)

Stojanović pak misli da bi bojkot doveo u pitanje legitimitet parlamenta. „Ako bi skupštinu napustilo 50 ili 60 poslanika, situacija ipak ne bi bila ista kao sada. Postoji dobar argument protiv da je to jedina prilika da se nešto kaže i saopšti, ali zaista je mazohistički ostajati u parlamentu u ovakvim uslovima.“

Dragocena svaka vidljivost

Nedostatak zajedničkog stava oko bojkota objašnjava se na različite načine. Postoje stranke unutar opozicije koje smatraju da je dragoceno i to malo medijske vidljivosti kroz prenose parlamenta. To možda nije stav većine, ali opozicija je svesna da bi bojkot ili morao da bude potpun ili da se u takav vid borbe ne treba upuštati. Kako zajedničkog stava nema, fingiranje demokratije se nastavlja.

Dragoljub Petrović se donekle slaže sa stavom da je bolje da opozicija može bar nešto da kaže nego ništa. „U sadašnjoj medijskoj situaciji, opozicija makar u direktnim prenosima i izveštajima iz Skupštine može da ima neku vidljivost.“

Sagovornici DW su saglasni da bojkot desetak ili dvadeset opozicionih poslanika ne bi imao smisla ukoliko ostali ostanu u parlamentu. „Teško će zbog tog mnoštva frakcija i pokreta i grupa građana doći do nekog jedinstvenog nastupa opozicije“, navodi Petrović.

On kaže da je opozicija „svojim protestom u parlamentu verovatno malo želela da podigne temperaturu uoči uličnog protesta u subotu (8. decembar) uveče.

Stojanović pak primećuje da političko nasilje, protiv kojeg je protest usmeren jer je kulminiralo razbijanjem glave Borka Stefanovića, može da animira građane, ali očito ne može do kraja da ujedini sve koji opoziciono misle. Umesto fokusa na ponašanje vlasti opozicione pristalice se uoči mitinga uglavnom bave procenom podobnosti najavljenih govornika.

Teška artiljerija na lokalu

Međutim, nejedinstvo opozicije se tu nije zaustavilo već se proširilo i na teren izbora. Opozicija se podelila i oko bojkota skorašnjih lokalnih izbora u Lučanima, Kuli, Kladovu i Doljevcu. Opozicija je pomenute lokalne izbore doživela neozbiljnije nego vlast, upozorava Dragoljub Petrović.

„Vlast je za izbore u Lučanima angažovala tešku artiljeriju. Tamo aktivisti naprednjaka ljudima cepaju drva, medicinske sestre obilaze stare osobe, a ima prema tvrdnjama opozicije i nekog podmićivanja. Kako ni tu nisu postigli jedinstvo, i to će se verovatno odraziti na rezultate izbora, na kojima opozicija inače očekuje dobar rezultat“, naglašava Petrović.

Ako se porazi na lokalnim izborima još nekako i mogu podneti, opoziciji u svakom slučaju curi vreme da nešto više učini na planu borbe za bolje izborne uslove. Jer, po svemu sudeći mogući su parlamentarni izbori na proleće ili jesen.

„Bojkot je jedina prilika da se kod nekih međunarodnih faktora uključe crvene lampice“, kaže još jednom Stojanović. „Čak i uz lažnu opoziciju vi biste imali parlament sa 250 pripadnika vlasti, što bi moralo da izazove neke reakcije u svetu. A to bi opet moglo da animira opozicione birače, jer bi se u tom slučaju ponovo borili za demokratiju u Srbiji.“
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Dec 09, 2018 5:53 pm

Smile „Modrice uvek zabole sutradan“

Odlučujuće je koliko će Kramp-Karenbauer uspeti da uključi u rad nezadovoljnike politikom njene prethodnice Merkel. Ukoliko omane, sledeća erupcija bi mogla da dođe brzo, piše nemačka štampa o smeni na vrhu Demohrišćana.


Sad je čeka rudarski posao: AKK kao premijerka Sarske u poseti jednom rudniku (2012)

Delegati Hrišćansko-demokratske unije (CDU) su odabrali da Anegret Kramp-Karenbauer nasledi Angelu Merkel na čelu stranke. Ona je u glasanju 1001 delegata imala tesnih 35 glasova više od Fridriha Merca, oštrog kritičara kancelarke. Izbor umerenije političarke, poznate pod akronimom AKK, smatra se dalekosežnom odlukom, posebno jer je nova šefica CDU favoritkinja da bude i sledeća kancelarka.

„Kakvu će težinu imati predsednica Kramp-Karenbauer u znatnoj meri zavisi od toga kako će se poraženi tabor u CDU odnositi prema svom porazu. Ako krene u trvenja ili čak otvorenu borbu protiv pobednice, onda će se brzo završiti ovo unutarpartijsko proleće CDU. Onda Demohrišćani neće uspeti u onome što su sva krila stranke navodila kao cilj: da ponovo prošire glasačku bazu i povrate mnoge izgubljene birače“, piše o tome minhenski Zidojče cajtung.

Poslednje ankete kažu da je, posle decenija u kojima su aklamacijom za šefa stranke birani prvo Helmut Kol pa onda Angela Merkel, ova unutarstranačka borba dobro primljena u građanstvu. Tako CDU prema anketama može da računa na 30 odsto podrške, a uz to je izabrao šeficu koja među simpatizerima ima znatno veću podršku nego Fridrih Merc.

„Biće razočaran svako ko očekuje od Kramp-Karenbauer da naprosto nastavi politiku Merkel“, piše Fraje prese (Kemnic). „Ona će svakako koristiti sličan uravnotežen i stručan ton. Ali u političkim pitanjima će jasno odskočiti i biti odlučnija. Tu spada i pitanje unutrašnje bezbednosti. To je pokazala već u Sarskoj oblasti (gde je bila ministarka unutrašnjih poslova i premijerka, prim. red. DW). Kramp-Karenbauer će mnoge iznenaditi.“

Ugledni Frankfurter algemajne cajtung piše da je CDU „veoma tesno izabrao kontinuitet umesto eksperimenta. Ali ni izbor Kramp-Karenbauer nije bio izbor da baš sve ostane po starom. Ova majka troje dece je borbenim govorom pred partijskim kongresom pokazala da ni retorički nije 'mini-Merkel'.“

Fuldaer cajtung pak piše da AKK nije kadra da ponovo ujedini partiju, da se usprotivi politici kancelarke ili da podrije desničarsku Alternativu za Nemačku. „Uz to će Mercov tabor vršiti pritisak i nastaviti da traži promene politike. Odlučujuće se biti koliko će Kramp-Karenbauer uspeti da uključi u rad nezadovoljnike politikom njene prethodnice Merkel. Ukoliko u tome omane, sledeća erupcija bi mogla da dođe brže nego što bi to hteli u CDU.“

Berlinski levičarski Tagescajtung komentariše tesni poraz Fridriha Merca, čoveka kojeg je Angela Merkel najurila sa mesta šefa poslaničke grupe još 2002. i koji je već mirisao osvetu. U pitanju je konzervativac starog kova koji je po povlačenju iz politike svoje dobre veze pretvorio u milionsko bogatstvo učešćem u upravnim i nadzornim odborima desetina korporacija.

„Većina delegata CDU ipak nije htela devedesete godine u aspiku. Ali tu većinu je činilo tek nešto više od polovine njih“, piše ovaj list. „Jaz ide po sredini stranke, posebno jer Fridrih Merc nije hteo da se uključi u rukovodstvo kao potpredsednik. Kramp-Karenbauer će morati da se bori sa frustracijom konzervativaca u CDU. Mnogi su ove izbori nazivali praznikom demokratije, ali taj je praznik ostavio plave masnice. A modrice uvek zabole sutradan.“

Frankfurter rundšau piše da će pod lupom biti kako će nadalje kod građana stajati Demohrišćani, a kako Alternativa za Nemačku. List navodi da za duel sa AfD nije dovoljno resetovati izbegličku politiku Angele Merkel koju je kritikovala i AKK.

„Uspeh AfD je reakcija na globalno rastuće razlike siromašnih i bogatih, nedostatka mogućnosti za razvoj nekadašnje radničke klase i sa tim povezane brige stanovništva zbog nastanka digitalnog sveta rada. Tim problemima se treba pozabaviti ukoliko se stvarno želi pobeda nad populizmom. To je veliki zadatak koji sada mora da rešava Anegret Kramp-Karenbauer“, dodaje frankfurtski list.

Berlinski Velt ističe jedan drugi aspekt: „Prvi put u nekoj velikoj zemlji zapadnog sveta posle jedne žene na čelo vladajuće partije dolazi druga žena. Moglo bi prvi put da se desi da dve žene zaredom vode Vladu. Kongres CDU u Hamburgu je ponudio dokaz da je Nemačka u pojedinim pitanjima u svetskom vrhu.“

priredio Nemanja Rujević
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Dec 09, 2018 5:57 pm

Smile Ustanak koji će zbrisati Makrona

„Žuti ustanak potresa francuske temelje. Simbol države, predsednik, je gotovo prežaljen – već sada je žrtva revolucije koju nije znao da predvidi“, pišu nemački mediji o protestima Žutih prsluka u Francuskoj.



„Grad koji zadržava dah u iščekivanju. Deluje da su sve oči uprte u Pariz, Francusku, u Emanuela Makrona. Da li se Francuzi opet igraju revolucije ili će stvarno biti gadno? Da li je ovo možda poslednje poglavlje neoliberalne bajke u koju više niko ne želi da veruje?“, piše list Velt o subotnjim protestima Žutih prsluka u Parizu.

U subotu je nakon sukoba sa policijom uhapšeno 1.385 ljudi. Masovno prisustvo snaga reda posebno u Parizu sprečilo je veće izgrede. Povređeno je 17 policajaca i nešto više od 100 demonstranata – a to je znatno manje nego prethodnog vikenda. Prema zvaničnim navodima, širom zemlje je protestovalo preko sto hiljada ljudi.

Protesti Žutih prsluka zbog namera Makronove vlasti da poveća akcize na gorivo i rastuće društvene nejednakosti već su ranije dali prve – istina, privremene – rezultate. Makron je najavio da na šest meseci zamrzava planove o „ekološkom porezu“. Nakon protesta u subotu je premijer Eduar Filip najavio da je došlo vreme za dijalog i da će predsednik sledeće sedmice govoriti o zahtevima demonstranata.

U komentaru nemačkog javnog radija Dojčlandfunk se primećuje: „Paradoks je što je Makrona – čoveka koji je za godinu dana od političke zvezde postao babaroga – na kolena oborio protivnik koji delimično ima iste argumente kao on. Obe strane odbacuju stare partije i tvrde da nisu ni levo ni desno. Žuti prsluci u svakom slučaju povezuju liberalni zahtev za nižim porezom sa levom borbom za veće minimalce i protiv bogatih u Parizu.“

Time su Žuti prsluci dvostruko u pravu, dodaje se u komentaru. Najpre, porezi i dažbine u Francuskoj najviši su u Evropi. „Istovremeno, socijalna nejednakost je masivna. To danas osećaju pre svih siromašni stanovnici unutrašnjosti koji su upućeni na vozila i treba im jeftinije gorivo, ljudi koji o globalizaciji samo slušaju, ali od nje ništa ne vide. Utoliko su Žuti prsluci deo populističkog tona koji se na Zapadu proteže od Mađarske do SAD, od Italije do Velike Britanije.“

„Pre godinu dana su Francuzi praktično nemo posmatrali kako novoizabrani predsednik Makron smanjuje porez na imetak; onda skoro da nisu pružili otpor protiv reformi tržišta rada i železnice. Ali sada kreće lavina. I niko ne može reći koga će zatrpati. Možda i izabranog monarha? Da li će izneti Marin Lepen na vrh? (…) Žuti ustanak potresa francuske temelje. Simbol države, predsednik, je poljuljan, gotovo prežaljen – već sada je žrtva revolucije koju nije znao da predvidi“, dodaje Dojčlandfunk.



Georg Blume, dopisnik Špigela iz Pariza, podseća na sve francuske proteste i revolucije. Ko se čudi što su protesti Žutih prsluka nasilni, taj ne zna ili zaboravlja istoriju, piše on. „Vodeći francuski istoričari sigurni su da pokret Žutih prsluka stoji u dugoj tradiciji francuskih narodnih ustanaka protiv vladajuće klase. Ti su ustanci retko kada bili mirni.“

„I danas bi svest Francuza o nepravdi mogla da odredi pravac“, piše dalje Blume za Špigel onlajn. „Svuda na Zapadu se ogorčenost srednjih i nižih slojeva u globalizovanom kapitalizmu ukazuje destruktivno. U zemljama G7 poput SAD i Italije je to već dovelo do izbora nacionalističkih vlasti u čija se demokratsko-humanistička ubeđenja može sumnjati. U Nemačkoj to hrani AfD. U Francuskoj se nezadovoljstvo ovih sedmica ne pokazuje na biračkim mestima nego na ulici.“

„Socijalni revolt za građane – ponižene po njihovom poimanju – uz sav nasilni potencijal donosi neočekivani trenutak oslobađanja. Na tome i danas počiva nesmanjena fascinacija Francuskom revolucijom. U to su uvek spadali ubeđenje, moral i zadatak da se izbori za prava slabijih.“

„Može se podsmevati Žutim prslucima. Mogu biti nazivani 'analfabetama' našega vremena, kao što je pre nekoliko godina uradio Makron kada su štrajkovali radnici klanica u Bretanji. Mogu se opisati kao 'ništarije', kako je Makron prošle godine nazvao klošare sa železničkih stanica. Ali se u njima može videti i nova snaga istorije“, piše Blume i zaključuje:

„Makron ima izbor. Može da dopusti proteste pa da ih onda guši. Na to ukazuju snimci 150 uhapšenih pariskih učenika koji kleče pred policijom kao u logoru. (…) Žuti prsluci traže nove socijalnu i obrazovnu politiku koja odgovara njihovoj epohi. Vreme je da Makron to prihvati.“

priredio Nemanja Rujević
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Dec 09, 2018 6:02 pm

Smile Veliki plan za zemlju smrti

Novi predsednik Meksika ima veliki plan da zauzda nasilje i kriminal u jednoj od najsmrtonosnijih zemalja sveta. Želi novu nacionalnu gardu koja će građanima garantovati bezbednost, ali planira i legalizaciju marihuane.


Spaljivanje tona marihuane - nije tako retka scena u Meksiku

Andres Manuel Lopez Obrador – kojeg u Meksiko obično zovu akronimom AMLO – preuzeo je rukovođenje zemljom u kojoj je samo prošle godine počinjeno 31.174 ubistva. To je rekord u poslednje dve decenije.

Lopez Obrador je 1. decembra položio zakletvu, ali je još u novembru najavio nacionalni plan za mir i bezbednost za period do 2024. godine. Tim planom želi da stane u kraj kriminalu, korupciji i nasilju. Skoro natčovečanski zadatak koji nijedan od njegovih prethodnika nije mogao da sprovede.

„Nacionalni plan za mir i bezbednost nove vlade Meksika sastoji se od tri elementa: društveno-političkog, moralnog i bezbednosno-političkog“, kaže Ginter Majhold, zamenik direktora Fondacije za nauku i politiku u Berlinu.

Povratak u realnost

Predsednik kaže da je njegov plan počeo da realizuje odmah po preuzimanju dužnosti. Već 2. decembra je, prema njegovim tvrdnjama, preko 35.000 pripadnika pešadije, mornarice i vojne policije raspoređeno na 150 „koordinacionih pozicija“ širom zemlje. „Ove grupe će osim toga podržavati savezna i lokalna policija“, kazao je novi šef države na svojoj prvoj konferenciji za novinare koju je održao u sedam ujutro kako bi, kako je istakao, garantovao „pravo na informacije“.

Ali, samo dan nakon što je AMLO položio zakletvu ubijen je jedan novinar. Alehandro Markes bio je direktor dnevnog lista Orion informativo u pokrajini Najarit. Postoje i zajednički snimci tokom predizborne kampanje na kojima se vide Markes i novi predsednik.

Loš predznak za predsednika? „Dejstvo mera koje je predložio AMLO biće vidljive tek na srednji rok“, kaže Majhold i upozorava da je sam predsednik očekivanja građana od njegove vlade povećao do maksimuma. „Građani pak očekuju da se bezbednosna situacija poboljša što je brže moguće.“

Plan predviđa i uspostavljanje nacionalne garde za borbu protiv korupcije. Istovremeno govori o oprostu kazni državnim službenicima i nekadašnjim predsednicima, kao i razoružanju narko-kartela. Takođe želi da legalizuje uzgoj marihuane, što je strategija za borbu protiv droge.


Lopez Obrador na polaganju zakletve

To je neka vrsta „državne revolucije“ koja treba da okonča bezakonje i nestanak ljudi. A za nacionalnu gardu, čije je osnivanje najvažnija tačka plana, Lopez Obrador bi morao da promeni Ustav. Za to bi mu bila neophodna većina u oba doma parlamenta.

Garda bi bila sastavljena od pripadnika vojske, mornarice i policije i bila bi integrisana u armiju. „Razlika u odnosu na zemlje u regionu je u tome što bi u ovu gardu bili integrisani i civili“, objašnjava Leonardo Bandara iz nemačkog Instituta za latinoameričke studije iz Hamburga.

Opasno je ignorisati policiju

Bandara smatra prihvatljivom ideju da se u borbu protiv kriminala uvedu i civili, dok im se zauzvrat nudi protivusluga u vidu obrazovanja, zdravstvene zaštite, bezbednosti... „Narko-dileri imaju kontrolu nad regionom jer kontrolišu stanovništvo. Oni ljudima nude ono što im ne može ponuditi država", objašnjava ovaj brazilski stručnjak.

U Brazilu se to dogodilo u Rio de Žaneiru kada je vojska poslata u favele, recimo 2014. uoči Olimpijskih igara i poslednji put 2017. Tamošnja vlada je istovremeno ponudila socijalnu podršku građanima.

„Strategija Lopeza Obradora izgleda kao da želi da udruži državni pritisak protiv kartela i socijalnu podršku stanovništvu u borbi protiv organizovanog kriminala“, objašnjava Bandara.

Majhold iz Fondacije za nauku i politiku s nelagodom gleda na to što predsednik u svom konceptu ne obraća pažnju na policiju. Takođe i policija treba da bude reformisana i bude deo rešenja a ne deo problema. Jer, prema Majholdovim rečima, potpuna militarizacija borbe protiv organizovanog kriminala bi mogla izazvati probleme na polju ljudskih prava. I sam AMLO je u prošlosti kritikovao jako vojno prisustvo.

No, Majhold ne želi da prognozira propast plana Lopeza Obradora. „Ima još dosta vremena da uči iz svakodnevne realnosti koja uvek pruža važne uvide.“
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Dec 09, 2018 6:56 pm

Smile Daleko više od „daleko malo“

Izgleda da – sa stanovišta vlasti – ni kiša ni hiperventilacija propagandne mašine nisu delovali dovoljno dobro. Ljudi su se protestno okupili u takvom broju da mogu da naprave buku koja se čuje u celom gradu.



Kišica još pomalo prska. U Čika Ljubinoj se na mokroj ulici preliva odsjaj izloga skupih radnji i prepunih kafića. Subota je naveče u balkanskoj prestonici zabave. Masa se kod Platoa ispred Filozofskog fakulteta skupila još pre 18 časova, teško se prolazi između Knez Mihailove i Studentskog trga.

„Stop krvavim košuljama“ jeste naziv skupa koji ima nameru da okupi građane oko protivljenja političkom nasilju u zemlji. A to nasilje je poslednji put kulminiralo prebijanjem opozicionog političara Borka Stefanovića i njegovih saradnika u Kruševcu krajem novembra.

Medijska priprema događaja na televizijama sklonim aktuelnoj vlasti proticala je tokom subotnjeg dana u rutinskom okviru: Demonstracije su dokaz da opozicija ne voli Srbiju, tajkuni oblače žute prsluke, protiv nasilja demonstriraju oni koji pozivaju na silovanje i vešanje. Ta svakodnevna medijsko-artiljerijska priprema trebalo je da obeshrabri neodlučne i da mobiliše provladine fanove na društvenim mrežama.

Ko sme da govori?

Izgleda da – sa stanovišta vlasti – ni kiša ni hiperventilacija propagandne mašine nisu delovali dovoljno dobro. Ljudi su se protestno okupili u takvom broju da mogu da naprave buku koja se čuje u celom gradu.

Na transparentima koje deli jedan sredovečni čovek piše „Ko je sledeći?“. Poneka srpska zastava. I to je sve. Gledam u lica oko mene. Sedeokosa gospoda u tihom razgovoru, pedesetogodišnjaci ozbiljnog izraza lica, devojke koje prave selfije (zamišljam da ispod fotke pišu „ja i demonstracije“) grupice mladića koji pričaju u isti mah.

U atmosferi nema otrova.



U kafanama, pravim i virtuelnim, su Beograđani naročito žustro raspravljali o najavljenom spisku govornika. Poznata glumica Mirjana Karanović i košarkaški trener Duško Vujošević su odavno postali projekcione površine za mržnju onog dela nezadovoljnika koji ne vole vlast jer je makar formalno prozapadna, ali još manje vole antinacionalističke stavove. Tako je DSS otkazao učešće na skupu zbog navodnih antisrpskih stavova govornice.

Postojale su policijske naznake da bi se neke navijačke grupe mogle umešati među demonstrante i da bi cilj agresije mogli biti najavljeni govornici. Organizator je stoga odlučio da ih povuče i da se masi obrati samo glumac Branislav Trifunović.

Uključuju razglas. Loše se čuje šta Trifunović govori. Razabire se da mu je aktuelna vlast odvratna i da će protesti proteći mirno, te da vlast ne može sakupiti toliko šipki i fantomki koliko ljudi je došlo da se usprotivi nasilju. Nema dugih i zamornih političkih govora, mada su opozicioni političari tu. Niko od njih nije podlegao iskušenju da glumi lidera. To je ovom skupu bez stranačkih obeležja dalo za građane prihvatljiviju formu.

„Bando krvava“

Kao po komandi kiša prestaje tačno za početak šetnje. Okupljeno mnoštvo se kretalo od Studentskog trga prema Trgu republike, a onda prema Skupštini.

Iz mnoštva se sve jasnije čuju povici „lopovi, lopovi“, a odmah potom skandiranje „bando krvava“.

Efektna je ta parola. Malo nezgrapna. Naime, banda koju tim nazivom časte gospoda demonstranti, nije krvava već proizvodi krvavost kod drugih. Ali može da prođe i sa slikovitim značenjem – kao banda koja je okrvavila ruke, pa je tako – krvava.



Na pamet pada i poprilično raširena polupsovačka izreka „bando crvena“. To se možda moglo vikati u Miloševićevo vreme nacional-komunista. Pošto naprednjačka ekipa ima upečatljivo antikomunističko i ekstremno desno poreklo, onda mu „bando krvava“ dođe zgodnije.

Preusmeravanje jeda

Samo što je kolona došla do Skupštine tu ih je kraj „zida plača“ dočekao čovek sa megafonom. On je masi objašnjavao sudbinu Srba nestalih na Kosovu. Politički smisao njegovog pojavljivanja na rubu demonstracija možda je prepoznatljiv po paroli koja se nalazi iza njega: „DOS-ovski režim“ – onaj posle pada Miloševića, je navodno kriv za svu nesreću Srba.

Kao da je iskočio iz omiljene argumentacije predsednika Vučića – za sve su krivi oni pre njega. To podrazumeva da su i ovi koji demonstriraju protiv nasilja, ako među njima ima nekadašnjih DOS-ovaca, opet krivi za sve. Naročito za Kosovo.

To je pokušaj preusmeravanja pažnje građana sa bahatosti vlasti na bahatost nekadašnje vlasti, a sadašnje opozicije. I pokušaj manipulacije kosovskim emocijama.

Masa je uz stalno dobošarenje na čelu kolone, kao u doba studentskih demonstracija, iza Skupštine skrenula u Takovsku. Redari su preusmeravali ljude na desnu stranu ulice, a onda sam shvatio i zašto. Pomalo nadrealno mi je delovala kolona od stotinak demonstranata u procesiji sa simbolima pravoslavlja i opomenama da se ne sme izdati Kosovo. Ta kolona je išla u suprotnom smeru od pravca kretanja mase.


Av, av, av

Na kombiju sa megafonskim zvučnicima grunula je stara dobra tužbalica Dorđa Balaševića o nedostatku građanske hrabrosti: Otkud svi ti paraziti / što su nam zagustili / nemoj stari moj / krivi smo mi / što smo ih pustili… sa opominjućim refrenom – Putuj Evropo…

Ono što je tokom cele šetnje bilo žamor protkan povremenim skandiranjem, dobovanjem i zviždanjem, u Takovskoj je pred zgradom RTS-a preraslo u istinsku, prepoznatljivu emociju. Negativnu. Ljudi su se, očito, ljuti na televiziju koju finansiraju iz svog džepa.

Povici „Av, Av“, „Ua“, govorili su jednoznačno šta okupljeni misle o uređivačkoj politici javnog servisa. Oni misle da je to vladin propagandni servis.

Broj ljudi je tokom šetnje stalno rastao. Najmanje desetak hiljada ljudi je prošlo Takovskom i dalje Svetogorskom do Trga Republike.



Smešna strana

„Daleko malo ljudi je prisustvalo protestu.“ Ova nepismena rečenica spada u furiozan dvominutni nastup jedne simpatične koleginice sa nekadašnje gradske televizije. Nastup osobe u beloj bundici koja se lažno predstavljala kao reporterka verovatno će ući u anale stupidne propagande.

Gospođica je o demonstracijama govorila kao da je direktno poslata iz centrale vladajuće stranke. Ali je instrukcije izgovarala teško, nepovezano i sa izrazitom dozom antitalenta i za najprostije propagandno novinarstvo te će joj nastup posle protesta doneti besmrtnu slavu među beogradskim fanovima željnim smeha.



U sećanju ostaje i redar koji je na sebi imao žuti prsluk i išao ispred automobila sa zvučnicima. Kada je ugledao Skupštinu, počeo je glasno da psuje predsednika Vučića. „Lomio sam Miloševića, slomiću i tebe!“

A bujica psovki koja je potom usledila ne može se ovde ponoviti. Mašta čitalaca vičnih srpskom jeziku dovoljno je razvijena te će taj crvenbanski koloplet s lakoćom zamisliti.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Dec 09, 2018 7:06 pm

Smile Rijad ipak dobija nemačko oružje

Kancelarka je nedavno saopštila da je zbog slučaja Kašogi zamrznuta prodaja nemačkog oružja Saudijskoj Arabiji. To nije tačno. Firma Rajnmetal i dalje izvozi municiju Saudijcima – preko ogranaka u inostranstvu.


Tenk "Puma" u proizvodnji Rajnmetala

Zbog ubistva novinara Džamala Kašogija u saudijskom konzulatu u Turskoj, Nemačka je zamrzla izvoz oružja Saudijskoj Arabiji – na dva meseca. Tako je to bar saopštila vlada u Berlinu. Ta odluka se temelji na izveštajima CIA prema kojima je saudijski princ Mohamed bin Salman naložio ubistvo Kašogija.

Nemačka vlada, prema koalicionom ugovoru, zapravo ionako ne bi smela da odobrava izvoz oružja Saudijskoj Arabiji. U koalicionom ugovoru, naime, piše: „Mi ćemo i dalje ograničavati izvoz oružja trećim zemljama koje nisu članice NATO ili EU niti su im ravne. Odmah ćemo obustaviti izvoz oružja zemljama koje učestvuju u ratu u Jemenu.“

Rajnmetal – opušteno...

I pored toga, Saudijska Arabija je drugi po rangu uvoznik nemačkog oružja. Ove godine je već dogovoren izvoz oružja Rijadu u vrednosti većoj od 500 miliona evra, kako je to saopštilo Ministarstvo privrede na upit Zelenih u Bundestagu.

No i pored najnovijih zabrana o kojima govori vlada Berlinu, nemački koncern za proizvodnju oružja Rajnmetal i dalje prodaje Saudijskoj Arabiji svoje proizvode, i to preko svojih firmi koje imaju sedišta u Italiji i Južnoafričkoj Republici. Šef Rajnmetala Helmut Merh je jednostavno utvrdio da „te isporuke nisu pogođene zaustavljanjem izvoza“.

Rajnmetal je koncern sa sedištem u Diseldorfu, sa obrtom od 5,9 milijardi evra u 2017, sa kćerkama-firmama u SAD, Kanadi, Italiji, Švajcarskoj, Južnoafričkoj Republici, Poljskoj, Holandiji, Singapuru, Norveškoj i drugim zemljama širom sveta.

Pravne komplikacije

U svemu postoji još jedna „kvaka“, naime, činjenica da postoje oružje i oprema čiji je izvoz bio odobren pre nego što je vlada u Berlinu donela svoju odluku. Ta odluka se odnosi i na takvo oružje – ali nije pravno obavezujuća za koncerne.

Vlada polazi od toga da će industrija oružja da se pridržava mere „zamrzavanja“. Ukoliko ne bi bilo izvezeno oružje, bila bi propuštena zarada nešto manja od dva i po miliona evra. S druge strane, ako bi zabrana već odobrenog izvoza bila pravno obavezujuća za koncerne, oni bi mogli da ispostave vladi odštetne zahteve.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Dec 10, 2018 6:13 pm

Smile Ko to tamo vređa Erdogana?

Od kako je Redžep Tajip Erdogan na vlasti, hiljade ljudi je optuženo zbog uvrede predsednika. Samo u 2017. istraženo je više od 20.000 slučajeva, a preko 6.000 ljudi je izvedeno pred sud.



Od pokušaja puča 2015. godine naglo se povećao broj sudskih procesa protiv svih onih koji su na bilo koji način uvredili predsednika. Jedan od njih je i Čenk Jigiter sa Univerziteta Ankara, jedan od akademskih građana koji su na osnovu dekreta o vanrednom stanju suspendovani sa posla. Zbog posta na društvenim mrežama u kojem je navodno koristio reč „pussy" opisujući Erdogana, preti mu kazna zatvora od 17 meseci.

Samo 2017. godine državno tužilaštvo je istražilo 20.539 slučajeva navodnog vređanja predsednika. Broj procesa pred sudom iznosi 6.033. Ali to da je uvreda predsednika deo krivičnog zakonodavstva, nije novi fenomen. Paragraf je postojao i pre Erdoganovog vremena - uveden je 1993. godine. Međutim, nikada ranije se paragraf nije koristio tako često kao poslednjih godina. To zna i profesor Jaman Akdeniz sa Bilgi Univerziteta u Istanbulu: „Od 2014. godine, od kako je Erdogan predsednik, kažnjavanja su se naglo povećala."

Ali, kako se odlučuje da li je jedan post ili izjava, uvreda za predsednika? Jigiter kaže: „Ne postoji ništa šta bi moglo navesti na to da sam u svom postu mislio na predsednika. Kako je sudija mogao da dođe do tog zaključka? On misli da je postojala namera koja je mogla da se pročita između redova posta."

53 osuđena novinara

Sve je više i osuđenih novinara. Jedan od njih je i Onur Erem. U levo orijentisanom listu „Birgun" objavljen je njegov članak pod naslovom: „I Gugl to zna: Krađe, ubistva, AKP i Erdogan". Erdem u čalnku između ostalog kaže: kada se u gugl upiše reč „krađa" i „ubistvo", automatski se nude rezultati koji sadrže reči „Erdogan" i „AKP". Erdem je zbog toga optužen za uvredu predsednika i osuđen na 11 meseci i 20 dana zatvora. Kasnije je kazna zatvora pretvorena novčanu kaznu od oko 1.700 evra.


Vlast narodu, karikatura turskog autora Erdogana Karajela, 2013.

Prema podacima organizacije „Reporteri bez granica" do danas je u Turskoj izrečena kazna zatvora za 53 novinara. Predstavnik Turske u ovoj organizaciji, Erol Onderoglu, objašnjava: „I EU i Venecijanska komisija zalažu se za ukidanje ovog paragrafa. Ali Turska to odbija. Zbog toga se slobodno može reći da je ovaj paragraf simbol autoritarne vladavine u Turskoj."

„God Save the Queer": Uvreda?

2015. godine policija je ušla u stan Ahmeta, čije je pravo ime poznato redakciji. Razlog: Policija je smatrala da se u stanu širi propaganda za terorističku organizaciju. Policija je zaplenila dva postera. Na jednom je bila Erdoganova slika i tekst „parlamentarni gangster", a na drugom takođe Erdogan i natpis „God save the Queer". Ahmet je zbog toga optužen za vređanje predsednika i osuđen na 10 meseci zatvora.

Ahmetov advokat Davut Erkan kaće: „Kada se radi o uvredama predsednika, sudije donose odluke koje nemaju nikakve veze sa zakonom. Ako neko kaže nešto što se predsedniku ne sviđa, on ili ona će biti u opasnosti da budu osuđeni na kaznu zatvora. Osim toga, sudije ne mogu doneti nikaku presudu protiv Erdogana, čak i kada bi želeli, jer se boje gubitka posla."

Sve više je i političara koji su optuženi da su uvredili predsednika. Jedan od političara, kojeg je i sam predsednik najčešće optuživao, je šef opozicione Republikanske narodne stranke (CHP) Kemal Kiličdaroglu. Pored njega, tu je i potpredsjednik pro-kurdske Narodne demokratske stranke (HDP), Selahatin Demirtaš koji je 2016. u zatvoru.

U razgovoru za DW, pravnik Kerem Altiparmak navodi da su presude Evropskog suda za ljudska prava (EuGH) jasne: „Prema oceni Evropskog suda nema izuzetka koji štiti predsednika". Ali to je turskim sudovima svejedno, smatra Altiparmak.

Endru Gardner iz Amnesti intenrenšenal podseća: „U drugim evropskim zemaljama postoje slične definicije krivičnog dela uvrede, ali se nigde ne koriste kao u Turskoj".
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Dec 10, 2018 6:23 pm

Smile Pašinjan - ubedljiv pobednik u Jermeniji

Na prevremenim parlamentarnim izborima u Jermeniji, savez "Moj korak" v.d. premijera Nikola Pašinjana je osvojio oko 70 odsto glasova. Na drugom mestu je stranka "Procvat Jermenije" sa oko osam procenata.



Pokret "Moj korak", koji predvodi ovaj 43-godišnjji novinar, uspeo je da osvoji većinu u parlamentu gde je do sada glavnu reč vodila stranka bivšeg predsednika Serža Sargsjana.

„Postigli smo cilj. To su stvarno slobodni, transparentni i demokratski izbori", rekao je premijer pre nego što je glasao u Jerevanu. Glavni cilj je bio da se u ovoj bivšoj sovjetskoj republici uspostavi demokratija. „To nam je uspelo." Pašinjan, vrlo omiljen u narodu, u maju je bio izabran za šefa vlade – nakon što je predvodio višenedeljne ulične proteste protiv korupcije i nepotizma. Otada je neumorno sprovodio reforme u policiji i tajnim službama – što je impresioniralo Jermene. Sada Pašinjan obećava „bolju Jermeniju", hoće da podstakne privredni rast i dalje suzbija korumpirane strukture.


Slavlje u Jerevanu posle saopštenja da je pobedio Pašinjan

No, stručnjaci upozoravaju da bi, ako ne sprovede u delo ta obećanja, ljudi ponovo mogli da izađu na ulice. „Za neke on deluje kao Mesija", kaže Georg Pogošjan iz Akademije nauka u Jerevanu. „To je loše za Pašinjana, jer očekivanja su sada vrlo velika". Mnogi Jermeni se nadaju da će se uslovi života brzo promeniti. „Sada će oni čekati na rezultate – pola godine, možda godinu", kaže Pogošjan, i dodaje da će posle toga tražiti rezultate.

Zemlja u teškom položaju

Na biračka mesta je pozvano oko 2,5 miliona ljudi, a izlaznost je, prema navodima Izborne komisije, bila nešto manja od 49 procenata – što i nije tako mnogo s obzirom na euforiju u zemlji. Jedan od razloga za to je, prema nekim stručnjacima, nezgodan termin održavanja izbora – u decembru.

Novo za Jermene je bilo i to što se predizborna kampanja odvijala i na internetu. Pašinjan na Fejsbuku ima više od pola miliona pratilaca. Pred same izbore je stao pred kamere, ali ne na televiziji, već na društvenim mrežama. Za nekoliko minuta, broj korisnika se drastično povećao.

Mala i siromašna Jermenija sa nešto manje od tri miliona stanovnika nalazi se u teškom političkom položaju. Nije u dobrim odnosima sa susedima Azerbejdžanom i Turskom i zato je upućena na savez sa Rusijom. Pašinjan želi da održi dobre odnose kako sa Rusijom tako i sa Evropskom unijom.

sb, dpa, afp
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Dec 10, 2018 6:29 pm

Smile Ljudska prava ostaju ideal

Sedam decenija nakon usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, ljudska prava se i dalje krše širom sveta. Postoji i moderno ropstvo, i to i u razvijenim zemljama. Ipak, ima i razloga za slavlje.



"Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima" - jednostavna rečenica koja je trebalo da promeni svet. Kada je 10. decembra usvojena Rezolucija UN 217, bilo je to prvi put da se međunarodna zajednica složila da za sve ljude važe ista ljudska prava. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima doduše nije obavezujući ugovor. Ali je, prema rečima komesara za ljudska prava UN, Seida Rad al Huseina, "pomogla mnogim ljudima da dobiju više prava i slobode".


UN, 10.12.1948.

Istovremeno se, prema podacima UN, ljudska prava "još uvek redovno krše". 2017. su se događali "napadi u enormnim razmerama na vrednosti na kojima počivaju ljudska prava, dakle na dostojanstvo i ravnopravnost svih ljudi", napisao je u aktuelnom izveštaju Amnesti internešenala nekadašnji generalni sekretar te organizacije, Salil Šeti. Nevladina organizacija Hjuman rajts voč (HRW) pak primećuje da su mnoge demokratije, među kojima i SAD, "zbog sukoba na unutrašnjepolitičkom planu" manje u stanju da se zalažu za ljudska prava u svetu.

A šta je sa vrednostima koje propagira Konvencija o ljudskim pravima? Gde se beleži napredak a gde nazadovanje? Na najvažnija pitanja daćemo odgovore na primeru jednog od ljudskih prava?

Borba protiv ropstva

Član 4: Niko se ne sme držati u ropstvu ili potčinjenosti: ropstvo i trgovina robljem zabranjeni su u svim oblicima.

Koliko je rašireno ropstvo?

Novembar 2017: Američki CNN je objavio video zapis koji pokazuje kako se navodno na jednoj aukciji mladići prodaju kao robovi.

Oktobar 2018: Jezidska aktivistkinja Nađa Murad, koju su 2014. oteli teroristi Islamske države i držali kao robinju, je zajedno sa kongoleškim lekarom Denisom Mukvegeov dobila Nobelovu nagradu za mir "za napore koje su uložili da se okonča seksualno zlostavljanje žena kao ratno oružje i strategija".

Novembar 2018: Tehnološki gigant Epl je dobio nagradu Stop ropstvu za akciju protiv eksploatacije. Ova američka kompanija je u prošlosti bila kritikovana zbog toga što nije činila dovoljno protiv loših uslova rada u kompanijama sa kojima sarađuje.

Iako je ropstvo u svetu zabranjeno, ipak priče o ropskim uslovima pune naslovnice. Prema Globalnom indeksu ropstva australijske Fondacije Hodaj slobodno (Walk Free Foundation) , više od 40 miliona ljudi širom sveta je u modernom ropstvu - to je pojam koji se odnosi na dužničko ropstvo, prislni rad i prisilnu prostituciju.

Gde živi najveći broj "robova"?

Moderno ropstvo je posebno rašireno u ratnim i kriznim oblastima, kaže Beate Andres rukovoditeljica ogranka "Osnovni principi i prava na poslu" Međunarodne organizacije rada (ILO). Postoji mnogo dugotrajnih sukoba i nestabilnih situacija, u kojima država skoro da nema moć, kao na primer u Avganistanu ili Libiji.

Prema jednom izveštaju ILO i Fondacije Hodaj slobodno moderno ropstvo je najraširenije u Africi, a sledi Pacifička Azija, Okeanija i Australija, te Evropa i Centralna Azija. No, zbog nedostatka podataka u arapskom svetu na američkom kontinentu te brojke treba tretirati oprezno. Vodeće države su Severna Koreja, Eritreja i Burundi, ali ima žrtava ropstva i u Nemačkoj i u Velikoj Britaniji. Savet Evrope je u aprilu pozvao na uzbunu: u pojedinim zemljama je eksploatacija radne snage zamenila seksualnu eksploataciju koja je bila najčešća forma trgovine ljudima.

No, eksploatacija se ne dešava samo na našem kućnom pragu. Prema Svetskom indeksu ropstva, 20 najvećih industrijskih država godišnje uveze robu vrednu 354 milijarde američkih dolara koja se proizvodi robovskim radom.


Radnice u tekstilnoj industriji u Bangladešu

Kako i gde se zemlje bore protiv ropstva?

Prema podacima Fondacije Hodaj slobodno 36 zemalja pokušavaju da istraže prislini rad u preduzećima ili u javnim lancima za snabdevanje - jasan porast od 2016. Ministri rada zemalja G20 u se u septembru dogovorili o strategiji za suzbijanje modernog ropstva. Beate Anders to vidi kao "veoma veliki korak napred". Takođe i preduzeća sve više preuzimaju odgovornost.

No, nisu samo industrijski razvijene zemlje objavile rat ropstvu. "U tekstilnim fabrikama u Bangladešu i Jordanu danas teško da se mogu naći ropski uslovi", objašnjava Anders. Jer, tamo su "zbog međunarodnog pritiska poslednjih deset, dvadeset godina učinjeni značajni koraci napred".

Upitno je, međutim, da li će moderno ropstvo do 2020. biti suzbijeno, kako su to UN planirale. "Ako se nastavi sa političkim pritiskom do 2030. ćemo imati jasno redukovanje tog broja", predskazuje Anders. "Ali za to mora da postoji volja i to je veliko pitanje."
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Dec 11, 2018 6:03 pm

Smile Migranti, jeftino

Rezanje socijalne države i prekarizacija rada pokrivaju se masovnim doseljavanjem nesrećnika sa periferije u centar kapitalizma. „Pakt o migraciji“ će to samo pojačati, piše u svom osvrtu novinar DW Nemanja Rujević.



U Marakešu je svita iz 164 zemlje glasala za Pakt o migraciji pod pokroviteljstvom UN. To su uz veliku pompu učinili predstavnici srećnijeg dela planete – onog gde ljudi načelno hoće da žive – i manje srećnog, onog u kojem se sedi na spakovanim koferima da bi se jednom zauvek uteklo u srećniji deo. Jer okolo padaju bombe, jer više nema države, prava, posla, dostojanstva, života.

Tako je prihvaćen dokument punog imena „Globalni pakt za bezbednu, uređenu i regularnu migraciju“, u kojem se priznaje da je migracija „u globalizovanom svetu izvor blagostanja, inovacija i održivog razvoja“, obavezuje se da se „bezbedna, uređena i regularna“ migracija olakša u „dogovoru sa privatnim sektorom“ te da se podstakne „fer i etički prihvatljivo regrutovanje radne snage“ u inostranstvu.

U toj paradi čemera jedna nemačka kancelarka jeftino svojoj zemlji obezbeđuje dolazak sirijskih i rumunskih lekara, čije je školovanje platio neko drugi, srpskih i bosanskih negovateljica i iranskih vozača autobusa. Nije čudo da je zvanični Berlin – uz sve gunđanje dela političkog spektra poslednjih sedmica – jedan od sponzora ovakvog pakta.

Pakt su odbile neke srećne zemlje poput SAD, Australije, Austrije, Izraela i manje srećne poput zemalja Višegradske grupe, Bugarske… moguće da na dnu – od Nigera do Srbije – zaista svoje „blagostanje, inovacije i održivi razvoj“ vide u tome što gradski prevoz u glavnom gradu kolabira jer šoferi odoše u Nemačku i Švedsku, a zakazivanje specijalističkog pregleda zahteva budističko strpljenje jer su i lekari otišli.

Periferija i poluperiferija svetskog kapitalizma svoj interes prepoznaju u opskrbljivanju centra jeftinom radnom snagom čime jednovremeno izvoze nezaposlenost i potencijal za pobunu protiv korumpiranih vlastodržaca.

Čitalac koji bi pao s Marsa mogao bi da pomisli da „blagostanje, inovacije i održivi razvoj“ centra nemaju baš ništa sa propadanjem, kolonizacijom i egzodusima na periferiji. Da, recimo, bleštava promocija Ajfona nema veze sa ručicama četvorogodišnjaka koje vade kobalt u Kongu za tri dolara na dan, da milionska sponzorstva Adidasa ništa nemaju sa švaljama koje ginu u trošnim fabrikama Bangladeša, a masne plate prevarantskih menadžera Folksvagena sa Nišlijama koje za bedne pare u memljivim halama motaju automobilske kablove.

Da, naposletku, bombe pretežno zapadne proizvodnje nemaju veze sa masama izbeglica od kojih će najizdržljiviji – ako ih ne proguta Sredozemno more i ako im pendreci evropskih pandura ne odbiju bubrege – biti odlična jeftina radna snaga na tom istom Zapadu.

Više od tri godine nakon što je Angela Merkel izgovorila čuveno „Možemo mi to!“, odlučujući da isprva otvori granice za izbeglice, više se etiketom rasizma ili populizma ne može pobiti ogromno nezadovoljstvo građana Nemačke masovnom migracijom.

Decenijama istraživanja pokazuju da je desnoekstremni potencijal Nemačke negde između pet i osam odsto. Toliko bi ljudi, izvinite zbog uprošćavanja, volelo da Hitler ustane iz groba. Ali, to ne može da objasni petnaestak odsto podrške Alternativi za Nemačku, a pogotovo ne to što ubedljiva većina građana smatra da je izbeglička politika morala da bude restriktivnija te da integracija ne uspeva.


Agencija za rad

Uzmimo dve ekstremne tvrdnje. Prva – U zemlju ne bi trebalo pustiti nijednu jedinu izbeglicu, ako hoće da uđu ilegalno – pucati, jer njihovi problemi ne moraju da budu i naši problemi. Druga – U zemlju treba primiti svakog ko (hoće da) dođe jer niko ne dolazi iz obesti već iz muke.

Našlo bi se u Nemačkoj jedva nekoliko procenata ljudi koji bi potpisali prvu ili drugu izjavu. Ogromna većina je negde između, pa pitanje nije da li bi oni da se solidarišu sa izbeglicama nego – koliko bi da se solidarišu? Kako? Šta će to značiti za njih? I gde je ta prokleta solidarnost u samoj Nemačkoj kada je njima, građanima, potrebna?

Uzmimo Minhen, najskuplji grad Nemačke, gde prosečna stanarina iznosi 17 evra po kvadratnom metru (ne računajući komunalije i druge račune), što znači da život porodice u stanu od osamdesetak kvadrata sa računima staje oko 1.700 evra. Politika godinama nemušto prati dramatičnu džentrifikaciju – ono kad nastaju četvrti bogatih zbog čega nužno negde drugde, obično u predgrađu, nastaju četvrti siromašnih. Došlo se do naslova da su „stanarine nova tempirana socijalna bomba“.

Zgodna je podudarnost – ne kažem da je nameravana – to što je poslednjih godina 1,5 miliona ljudi podnelo zahtev za azil u Nemačkoj, a aktuelna Savezna vlada se početkom godine dogovorila da tokom mandata izgradi 1,5 miliona državnih stanova. Kada se izbeglicama pribroje oni što su, kako beše, došli „bezbednom, uređenom i regularnom“ migracijom – hoće li konačno delanje vlasti uopšte relaksirati problem sa stanovanjem? Ili će svi ti ovakvi ili onakvi migranti samo pooštriti konkurenciju? Da li je „rasistički“ postaviti to pitanje? I da li je, pre svega, normalno da u bogatoj zemlji stanarine ruiniraju kućne budžete ljudi koji zarađuju prosečno ili manje od toga?

Pa ipak, udarna pera štampe i mejnstrim političare daleko više zanima jačanje Alternative za Nemačku, neke vrste kolektora za nezadovoljnike, stranke čiji solisti ponekad koketiraju i sa rasnim teorijama i umanjuju holokaust. Kada se po nemačkim gradovima rulja okuplja da urla „Stranci napolje!“, malo je reći da se tome mora usprotiviti. Breme nemačke istorijske krivice toliko je da obavezuje na pojačanu budnost.

Ali nije daleko od istine najveći filozof Balkana Rambo Amadeus kada kaže da je nacionalizam tema za ljude sa platom do 300 evra (pri čemu, naravno, misli na srpske ili regionalne prilike). U tom je čitanju Alternativa za Nemačku otkrila antiizbegličku retoriku samo kao tehniku skupljanja kajmaka. Ama sablažnjavanje tom tehnikom upravo je način da se ne postavi suštinsko pitanje – kako se skupio toliki kajmak, toliko nezadovoljstvo, koje desničari kao od šale pretvaraju u glasove?

Da odgovore na to pitanje u Evropi, izgleda, nisu sposobni ni levica ni centar. Prvi jer ponegde jedva postoje ili su, kao sve jači Zeleni u Nemačkoj – koje mnogi broje u levo od centra – zarobljeni u svoje pletene džempere, biciklističke staze, bio-povrće i traženje bezuslovne solidarnosti sa izbeglicama od strane slojeva društva kojima je u rođenoj zemlji solidarnost uskraćena.

Drugi, centristi, jer su baš oni zgazili solidarnost i socijalnu državu, prepuštajući sve veći komad javnog interesa famoznoj nevidljivoj ruci tržišta, onoj koja tako voli da pomera bedu iz centra grada u predgrađe, a nevoljnike iz Sirije u Nemačku.

Odgovor na suštinsko pitanje značio bi razaranje Agende 2010, takozvane liberalizacije tržišta rada i rezanja socijalnih davanja, koju je uvela vlada tobožnjeg socijaldemokrate Gerharda Šredera, dok je njegov drugar Toni Bler radio isto u Britaniji.

Trebalo bi se zapitati zašto u bogatoj Nemačkoj skoro četvrtina ljudi (koji se u ružičastim statistikama vode kao zaposleni!) radi takozvane mini-poslove za najviše 450 evra mesečno? Zašto nedostaje 273.000 mesta u vrtićima i to samo za decu do tri godine? Zašto je sve važniji posao negovatelja tako jadno plaćen da hoće da ga rade samo Balkanci? Zašto se već srednja klasa oporezuje najvišom poreskom stopom, dok se krupnom kapitalu čine ustupci i godišnje u ofšor oazama od poreznika sakrije 17 milijardi evra?

Nesolidarnost koju je politika proizvela kod kuće nikako nije krivica došljaka u Nemačku. Naprotiv, i oni su žrtve iste neoliberalne logike iz koje izlaz vide samo pojedinačno, na prvom aerodromu ili izbegličkoj ruti. Ali se te dve nesolidarnosti hrane i proizvode treću, onu sve jaču u Evropi pa i u bogatoj Nemačkoj – nesolidarnost prema izbeglicama i migrantima, koja može da se izmetne u nešto strašno, nešto već viđeno.

Mejnstrim politika – ti centristički populisti koji sve levo i desno od sebe nazivaju populistima – izabrala je da je to ne zanima, što ovih dana demonstrira miljenik globalnog kapitala Emanuel Makron. Zanimljivo je pratiti snebivanje nemačke mejnstrim-štampe koja donekle daje za pravo demonstrantima u Parizu, ali onda ipak većinski konstatuje da je, eto, samo potrebno izvršiti manje korekcije u poretku kako se ljudi ne bi „osećali“ zapostavljenim (kao da je to stvar osećaja ili kaprica).

Centar bi dakle i dalje da se stara o „blagostanju, inovacijama i održivom razvoju“ tako što će crpeti mozgove i vredne ruke sa periferije. I taj će razvoj iz perspektive kapitalističkog centra biti „održiv“ sve dok se devastira samo periferija. Oni ne vide da je katastrofa već pred njihovim vratima.

*Prvobitna verzija ovog teksta objavljena je 6. decembra u „Vremenu solidarnosti“, posebnom dodatku beogradskog nedeljnika „Vreme“.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Dec 11, 2018 6:07 pm

Smile Promene u Berlinu?

CDU ima novu šeficu. A ona ima određene planove za svoju Hrišćansko-demokratsku uniju. Da li će to uticati na vladajuću koaliciju sa Socijaldemokratama? Na šta bi opozicija u Bundestagu trebalo da se pripremi?



Ove sedmice, poslednji put u ovoj godini, zaseda Bundestag. Jedna od glavnih tema među poslanicima, ali i među članovima Vlade, sigurno će biti promena na čelu Hrišćansko-demokratske unije (CDU).

Anegret Kramp-Karenbauer je nova šefica CDU. Šta će naslednica Angele Merkel prvo da uradi? Ona nema funkciju u Vladi. Uprkos tome, ona će imati uticaj na kurs vladajuće koalicije. Pitanje je samo da li će to biti vidljivo? I koliko dugo će da traje dok se Kramp-Karenbauerova ne uspne do kancelarskog ureda?

Ovo drugo je pitanje nad pitanjima, koje sebi sada pre svih postavljaju Socijaldemokrate (SPD), koji su u vladajućoj koaliciji sa CDU i CSU. Samo par minuta nakon odluke na Kongresu CDU održanom u petak u Hamburg, iz Centrale SPD stigle su čestitke.

„Čestitam Anegret Kramp-Karenbauer na izboru za predsednicu CDU. Ona nasleđuje svoj veliki uzor. Želim joj u tome mnogo uspeha“, napisala je šefica SPD Andrea Nales. „Sada je vreme za rešavanje problema: obezbediti budućnost penzionerima, prepoznati vrednost rada, ojačati saradnju u Evropi i mnogo više.“

Samo da ne bude ponovo svađe

Za Nalesovu bi pobeda Anegret Kramp Karenbauer mogla da bude olakšanje. Njen izbor ipak najverovatnije obećava to da će koalicija moći da nastavi s radom. Kramp-Karenbauerova doduše nije po svim pitanjima na istoj liniji sa Merkelovom, ali je ipak daleko od konzervativnih pozicija Fridriha Merca. Da je on pobedio u Hamburgu, vlada u Berlinu verovatno bi se suočila s olujnim vremenima. Merc i Merkelova su stari politički rivali. Bilo bi neverovatno da kancelarka još dugo ostane na funkciji.

Takođe, u koaliciji koju bi vodio kancelar Merc, SPD ne bi mogao dugo da izdrži. Vladajuća koalicija bi se raspala i verovatno bi bili raspisani prevremeni izbori – iako bi, matematički gledano, CDU/CSU sa Zelenima ili Liberalima (FDP) imali većinu u Bundestagu.

Ipak Zeleni nemaju interesa da ulaze u takve koalicije. Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, oni imaju podršku oko 20 odsto birača, i prevremeni izbori bi za tu stranku došli u pravom trenutku. S izborom Kramp-Karenbauerove na mesto šefice CDU, Zeleni ipak ne moraju da budu nezadovoljni. Hipotetički gledano, na narednim izborima koalicija Demohrišćana i Zelenih pod kancelarkom Anegret Kramp-Karenbauer politički je mnogo više moguća nego pod kancelarom Mervom.

Socijaldemokatama hitno potrebni uspesi

No, za sada, SPD je još uvek na istom brodu sa Demohrišćanima. Predsednica stranke i šefica poslaničke grupe SPD u Bundestagu Andrea Nales čini sve kako da se ta koalicija održi što je moguće duže. Novi nemiri – a tu se pre svega misli na prevremene izbore, Socijaldemokratama uopšte nisu potrebni. Istraživanja javnog mnjenja već mesecima pokazuju da je podrška SPD izuzetno mala. Ako bi sada bili održani izbori za Bundestag, ta stranka bi, prema anketama, osvojila samo 14 odsto glasova. A to bi bila katastrofa za SPD. Brojni problemi s kojima se Socijaldemokate suočavaju, stvoreni su u suštini u samoj stranci, a pored toga, višemesečni sukob CDU i CSU, odnosno sukob Angele Merkel i Horsta Zehofera, bacio je loše svetlo i na SPD.


Andrea Nales (SPD) može da odahne - za sada

Bez obzira sve ono što su Demohrišćani i Socijaldemokate zajedno ostvarili, bez obzira na sve one zakone koje su zajedno usvojili – sve je to palo u senku zbog sukoba među Demohrišćanima.

„Mi u SPD pažljivo pratimo u kom će smeru Demohrišćani sada sadržajno da se razvijaju“, upozorava generalni sekretar SPD Lars Klingbajl. „Postoji jasna osnova za saradnju: to je koalicioni ugovor koji su dogovorili CDU, CSU i SPD. Na toj bazi molimo gospođu Kramp-Karenbauer za konstruktivnu suradnju“, kaže Klingbajl.

AfD trlja ruke

Desničarsko-populistička Alternativa za Nemačku (AfD) se pak raduje tome što na mestu šefice CDU izabrana osoba od poverenje Angele Merkel. To znači da AfD i dalje ima protivnika i da ostaje u igri.

„Sa Merkel broj 2 koja ostaje na kursu svoje ’majke’ i sa ’majkom’ koja je sada samo u kancelarskoj fotelji, princip ’nastavljamo ovako dalje’ ostaje gotovo zacementiran u naredne tri godine“, kaže poslanik AfD u Bundestagu Armin-Paulus Hampel. I dodaje: „AfD je jedina preostala konzervativna snaga u Nemačkoj.“
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Dec 11, 2018 6:13 pm

Smile Bregzit ispod novogodišnje jelke

Tereza Mej je u poslednjem trenutku prolongirala glasanje o Bregzitu u britanskom parlamentu. Tako je privremeno opstala na vlasti – ali na račun svoje zemlje. To je tragično glumatanje, smatra Barbara Vezel.



Jučerašnji dan u političkom Londonu bio je kao nekakav pozorišni komad iz ludnice. Tereza Mej je još tokom jutra jurila po televizijskim studijima zajedno za svojim lojalnim ministrom Majklom Gouvom. Sve u cilju da obezbedi da glasanje o Bregzitu, koje je bilo planirano za danas, protekne kako je bilo i planirano. Bar tako je oko podneva najavila njena porptarolka u Dauning stritu.

A pola sata kasnije? Tereza Mej povlači uzde i odlaže glasanje – koje bi za nju zapravo moglo da bude katastrofalan poraz. Sada će verovatno da pošalje poslanike na božićnu pauzu, zajedno sa Ugovorom o Bregzitu. Srećni praznici!

Kao u skeču Montija Pajtona

Sve izgleda kao da britanska premijerka želi da iskoristi svo vreme koje joj pravila dozvoljavaju. Ona ostavlja parlament da se krčka na tihoj vatri, kako bi uz punč i ćurku na božićnoj trpezi strah od tvrdog Bregzita porastao i kako bi oslabio otpor dogovoru koji je ona postigla.

Tereza Mej je još tokom pregovora o Bregzitu otezala i prolongirala donošenje odluka kad god je to bilo moguće. Pregovori u Briselu su stagnirali, jer je London pregovarao sam sa sobom. Na kraju je to britanskoj strani više naudilo nego što joj je koristilo.

Na teatar apsurda u glavnom gradu Velike Britanije, u Briselu samo vrte glavom. Tereza Mej je prokockala i ono malo kredibiliteta koji joj je ostalo. Sve deluje kao neki skeč Montija Pajtona u kojem je ludilo u stvari metoda. Mej ponovo u parlamentu obećava da će na kraju doći do najbolje Bregzita svih vremena, ali skoro da nema više nikog ko bi se radovao toj srećnoj poruci.

Presuda je samo prolongirana

Igrarije premijerke bi na kraju mogle da dožive neuspeh. Ona se ove nedelje vraća u Brisel i ponovo će zahtevati da se irski „bekstop“, odnosno reosiguranje protiv čvrste granice između Severne Irske i Republike Irske, izbaci iz dogovora. Ali ona će ponovo dobiti po nosu i može da bude srećna ako niko nakon toga ne bude bacio taj sporazum o razvodu napisan na 585 stranica.

Ona bi, nakon toga u Londonu morala da prizna svoj poraz. Zaista je sve pokušala kako bi ispunila zahteve zagovarača Bregzita – ali da li je to dovoljno da se prevaziđe otpor torijevaca i dela opozicije? Verovatnije je da će kod mnogih samo da poraste bes.

Premijerka Škotske Nikola Stardžen, akcije Tereze Mej naziva odvratnim kukavičlukom. Mej jeste privremeno osigurala svoju poziciju i vlast njenih konzervativaca, ali presuda protiv nje samo je prolongirana – ne i otkazana.

Objava političke kapitulacije

Za Terezu Mej je fatalno to što traći vreme koje bi bilo neophodno da se konačno donesu odluke o Bregzitu. Ili da se pak revidira. Najčistije rešenje za izlazak iz ovog političkog ćorsokaka bi bilo: drugi referendum.

Premijerka u svojoj sopstvenoj partiji igra ulogu zanesenjaka koji brblja o tvrdom Bregzitu prema pravilima Svetske trgovinske organizacije i pravilima EU u slučaju nužde. Sve je to u stvari fantazija sa predvidljim ekonomskim posledicama.

Iznad dobrobiti zemlje ona stvalja partijski rezon i očuvanje vlasti. Politika uvek ima veze sa strategijom, pravom strategijom u odlučujućim trenucima. Ono što Tereza Mej sada radi kako bi spasila sopstvenu glavu, jeste objava političke kapitulacije. To je glumatanje koje može samo da izazove užasavanjem.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Dec 11, 2018 7:24 pm

Smile Usvojen Globalni sporazum o migraciji

Sporazum UN o odnosu prema migrantima ne samo da uzbuđuje duhove desničara, nego zbog njega već padaju i vlade – kao u Belgiji. U Maroku je Sporazum ipak potpisan. Ali šta zapravo piše u njemu?



Predstavnici 164 države prisutni ovog ponedeljka u Marakešu, prihvatili su Globalni sporazum o migraciji. Nemačku je predstavljala kancelarka Angela Merkel, a i mnoge druge zemlje su na dvodnevnu konferenciju UN o migraciji poslale svoje predsednike država ili vlada kako bi istakle značaj tog Sporazuma.

Ipak, mnoge zemlje su poslale samo ministre, Japan i Laos čak pomoćnike ministra. Jer, oko malo kojeg dokumenta UN se podigla tolika prašina i čuje se toliko netačnih tvrdnji. Tako se ove nedelje (9.12.) raspala vladajuća koalicija Belgije jer je nacionalistička stranka Flamanaca kategorički odbijala Sporazum. U Estoniji je taj sporazum takođe veliki problem za tamošnju koaliciju. Sjedinjene Američke Države nisu htele da učestvuju ni u pregovorima oko njegovog donošenja.


Angela Merkel u Marakešu, 10.12.2018.

Austrija, Poljska, Češka ili Mađarska potpuno odbijaju Sporazum koji bi, kako tvrdi i nacionalistička desnica „širom otvorio vrata" migrantima i potpisnike navodno prisilio da prihvati baš svakoga ko im dođe na granicu. Mediji ekstremne desnice pišu o „milionima migranata" koji će sad doći u njihovu zemlju i kako je ovim sporazumom njihova država prisiljena da svima njima pruži smeštaj, radno mesto, novčanu pomoć...

„Molim vas, ne pričajte koješta!"

Zato je i generlani sekretar UN, Antonio Gutereš u Marakešu pozvao da se shvati šta ovaj Sporazum zapravo znači i da se konačno prekine sa mitovima i praznim pričama. Kada je reč o Evropi, čak i ako se sad zaboravi kako stanovništvo mnogih evropskih zemalja stari i praktično odumire, ona ionako nije glavni cilj migranata.

Uvjerljiva većina od oko 250 miliona ljudi koji su iz nekog razloga morali napustiti svoje domove novi dom traže negde na južnoj zemljinoj polulopti, a ovaj Sporazum je samo međunarodni dogovor o zajedničkom odnosu i postupku prema migrantima.

Već u preambuli Sporazuma se naglašava razlika između migranata i izbeglica: o izbeglicama postoje povelje i sporazumi, ali ovo je sporazum koji želi da reguliše odnos prema migrantima. Isto tako, konstatuje se da sporazum nije pravno obavezujući i ne dovodi u pitanje suverenost pojedinačne zemlje i njena odluka o prihvatanju – ili neprihvatanju doseljenika.

Doduše, u 8. tački preambule se navodi i vizija autora Sporazuma koja se možda ne dopada nacionalistima, a to je da su upravo migranti i doseljenici „izvor napretka, inovacija i trajnog razvoja u našem globalizovanom svetu". Ali opet: ne dovodi se u pitanje pravo država da imaju i drugačiji stav, nego se samo želi pomoći i migrantima i zemljama koje su spremne da ih prihvate. Tim više što se zajedničkim snagama i migrantima želi objasniti kako nelegalna migracija donosi samo smrtnu opasnost, a među glavnim ciljevima Sporazuma se navodi i zajednička borba protiv krijumčara ljudi.

Samo najosnovnija prava

Dakle, ako neka zemlja prihvati migrante, onda ovaj Sporazum pomaže u njihovoj integraciji u društvo. U njemu se podseća na elementarna ljudska prava, na obaveze koje prema ljudima bez obzira na pol, veru ili poreklo, ali se i ukazuje potreba posebne brige prema maloletnicima među migrantima – manje ili više sve što je samo po sebi razumljivo za sve razvijene zemlje Evrope.

Od ostalih prava, Sporazumom želi da se migrantima osigura načelo ravnopravnosti, komunikacija na jeziku kojeg će razumeti, mogućnost kontakta sa konzularnim predstavništvima, osnovna zdravstvena zaštita i osnovno obrazovanje za decu školskog uzrasta, što je i inače jedan od glavnih ciljeva UN.

Sporazum piše i o potrebi da se migrantima ne ograničava sloboda kretanja, a ako se to čini, u njemu se samo traži da se migrantima na razumljiv način objasni, zašto je to bilo neophodno.


Konfrencija UN o migracijama, Marakeš, 10.12.2018.

U Sporazumu mnogo piše i o prikupljanju podataka o migrantima, o potrebi da svi imaju lične isprave kako bi se moglo znati ko su oni i u svemu tome takođe se teži saradnji između država - upravo tu je u prošlosti bilo ozbiljnih propusta koji su vodili do ugrožavanja sigurnosti. Konstatuje se da je problem migracija nešto što ni jedna zemlja ne može savladati sama i želi međunarodnu saradnju ne samo za bezbednost migranata, nego i u zaštiti i nadzoru državnih granica.

Može se samo zajednički

Sporazum polazi od toga da migracija nije nepovratni proces: predviđa se i saradnja za „siguran i dostojanstven" povratak migranata, a definišu se i važan detalji kao što je novčani transfer u zemlje iz kojih najčešće dolaze migranti. Jer iskustvo je pokazalo da su upravo takve individualne doznake važniji instrument pomoći u razvoju. Zbog toga će se namet na takve doznake ograničiti na najviše 3 odsto od sume koaj se šalje kući, jer trenutno se doznake za neke zemlje Afrike plaćaju gotovo 10 odsto sume.

Naravno, postavlja se pitanje zašto se uopšte i potpisivao ovaj Sporazum od 31 stranice gusto pisanog teksta kad se već unapred upozorava kako on nije „pravno obavezujući"? Razlog je pre svega činjenica da su migracije nešto što obeležava našu civilizaciju i da će ih biti sve više – ne samo zbog rata nego na primer i zbog klimatskih promena. U sporazumu je izražena želja da se tu uvede malo reda i podseti kako su i migranti ljudska bića, a tu je i napor da države sveta zajednički prihvate ovaj izazov.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart Juče u 6:39 pm

Smile Poslednji dan premijerke Mej?

Britanski konzervativci glasaće o nepoverenju Terezi Mej, nezadovoljni njenim scenarijem Bregzita. Ona je pak bila na turneji po evropskim prestonicama, ali tamo ni kancelarka Merkel nije mogla mnogo da joj ponudi.



Britanski konzervativci su podneli neophodnih 48 zahteva u Donjem domu parlamenta kako bi glasali o nepoverenju premijerki Terezi Mej. Glasanje bi prema najavama moglo da bude već u sredu uveče.

Mej je u utorak odložila glasanje o dogovoru sa Evropskom unijom za period nakon Bregzita pošto je bilo jasno da za taj dil nema većinu. Opozicija odbija dogovor, kao i veliki broj torijevskih tvrdolinijaša. Oni zameraju premijerki da trajno vezuje zemlju za pravila EU i draži im je takozvani tvrdi Bregzit bez ikakvog dogovora.


Džejkob Ris-Mog

„Tokom dobrih i loših vremena tokom poslednje dve godine moje strastveno uverenje da je ovaj dogovor dostižan… to još nije poljuljano. Sada nam je na dohvat ruke“, rekla je Mej nakon što je saznala za glasanje o nepoverenju. „Spremna sam da završim taj posao.“

Grupu protivnika u parlamentu predvodi Džejkob Ris-Mog koji može da računa na otprilike osamdeset konzervativnih poslanika od ukupno 315 koliko ih ima u parlamentu. O poverenju glasaju samo Torijevci i potrebna je prosta većina za smenu Tereze Mej. Ukoliko pak ona preživi današnje glasanje, njena bi pozicija bila učvršćena – o nepoverenju se može glasati samo jednom godišnje.

Novinar BBC Endrju Nil rekao je u programu te televizije da je do sada više od 158 torijevskih poslanika – što je neophodna većina – najavilo podršku premijerki. Prema drugom izvoru, Tereza Mej se bori za svaki glas pokušavajući da predstavi glasanje ne kao pitanje toga da li neko drugi može bolje da vodi partiju, već kao pitanje da li konzervativcima treba talasanje u ovom pikantnom trenutku.

„Da li je ikada postojala hrpa sebičnijih političara od ovih ekstremista koju su već žrtvovali prethodna tri torijevska premijera na oltaru svoje opsesije Evropom?“, pita se londonski Gardijan. „Da li je ikakvo čudo što su birači izgubili poverenje u političare kada vide ovako arogantno ponašanje u Vestminsteru?“

Kozmetičke izmene dila?

Pokušaj „puča“ u Londonu dešava se dan nakon što je Tereza Mej krstarila evropskim prestonicama ne bi li dobila još nešto što bi ubedilo nezadovoljnike kod kuće. U utorak uveče je kratko bila u Kancleramtu u Berlinu.

Nakon posete Tereze Mej je kancelarka Merkel naglasila da neće biti dodatne runde pregovora. No više izvora iz poslaničkog kluba CDU u Bundestagu tvrdi da im je Merkel prenela kako je EU spremna da sa Mej razgovara o dodatnim „garancijama“. Najpre se radi o tome da Velika Britanija zbog nerazjašnjenog problema irsko-irske granice posle 2021. ne ostaje automatski u carinskoj uniji sa EU.

Prema istim izvorima je Merkel bila optimistična da će se rešenje naći. Jer, kako je rekla, ni većina britanskih poslanika ne želi Bregzit bez ugovora o daljim odnosima sa EU. To bi, dodala je Merkel, bilo najgore rešenje. Zvaničnih izjava posle susreta nije bilo.

Tako je Tereza Mej sa malo uspeha nastavila turneju i pitanje je sa čime će se vratiti u London.



Zašto Merkel više ne popušta?

Nemačka je svakako zainteresovana za najbolje moguće odnose sa V. Britanijom, posebno za slobodnu trgovinu. Jer Ujedinjeno Kraljevstvo je četvrto najvažnije izvozno tržište Nemačke i sa volumenom razmene od 122 milijarde evra godišnje peti najvažniji trgovinski partner.

Ali politički postoje i suprotstavljeni interesi Berlina i to čini poziciju kancelarke pikantnom. Jer Nemačka zna da može da održi EU na okupu samo ako istrajava na stavu da u svim prednostima EU mogu da uživaju samo članice. Svako popuštanje britanskoj izbirljivosti – ovo pravilo bismo da poštujemo, a ovo ne bismo – slabi pozicije Berlina unutar EU i podstiče i druge članice da imitiraju Britance.

Merkel je vidno osetila olakšanje kada je pre nekoliko sedmica postignut konačni proboj unutar EU po pitanju Bregzita. Brisel je tu došao do granica svoje popustljivosti – najviše zbog insistiranja Nemačke. Na posletku bi u Berlinu mogli da budu relativno zadovoljni ako bi se istupanje Britanaca do kraja odvilo po potpisanom scenariju: nastavile bi se tesne trgovinske veze sa Londonom, a zajedništvo EU bi po ovom pitanju bilo sačuvano.



Stoga je razočaravajuće kada premijerka Mej ne uspeva da okupi većinu britanskih poslanika oko ovog mukom skrojenog kompromisa, naprotiv – suočava se sa glasanjem o nepoverenju. Tu se negde strpljenje Berlina završava.

Ako Mej hoće više od toga, onda je došla na pogrešnu adresu. Ne samo da se Merkel boji propasti kompromisa na kojem se mesecima radilo. Uz to su u Berlinu i drugim kontinentalnim prestonicama uvereni da nema tih ustupaka Londonu koji mogu da zadovolje konzervativne tvrdolinijaše među britanskim torijevcima.

Ulogu igra i ponos – EU ne želi da deluje kao entitet koji pada na ultimatume. Ukratko, Merkel možda još može da dopusti kozmetičke i retoričke izmene, ali nikako suštinske. Pa makar Mej pala sa funkcije.

nr/kh (rtr, dpa)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart Juče u 6:45 pm

Smile Lučani: Svega ima kao u Holivudu

Ni manjeg mesta, ni veće predizborne kampanje. Na izborima u Lučanima ove nedelje (16.12.) odlučuje se o tome ko će biti na vlasti u opštini. Kako izgledaju život i kampanja u tom malom mestu, istražuje reporterka DW.

edna ulica i u njoj hotel. Pa dom kulture, pa banka. Preko puta kafić, frizerski salon, još jedan kafić i parohijski dom. Deli ih mali park, gde centralno mesto zauzima zgrada Opštine. U nastavku pijaca s nekoliko tezgi. Zatim obućarska radnja, pa opet sve nabrojano, samo obrnutim redom.

Tako izgleda maleno mesto Lučani u zapadnoj Srbiji u kojem živi oko 3.500 stanovnika. Sve se odvija tu, u toj jednoj ulici. Na prostoru koji se uzduž i popreko prelazi za dva i po minuta.

Bili su i Šešelj i Kija

„Šta mogu da Vam kažem za Lučane, za ovu predivnu varošicu koja sada doživljava svoju renesansu – pod znacima navoda – jer zadnjih mesec dana je ovde prodefilovalo toliko zvezda i zvezdica, kao da smo Holivud. Uglavnom su to političari. Nema nijednog političara od vrha do dna da nije dolazio ovde. Pre neki dan je tu bila i Kija sa Šešeljem koja je potpisivala svoje knjige. I svašta se nešto dešava u ovoj predizbornoj kampanji“, kaže za DW Milika Radonjić, stariji stanovnik Lučana. Rado je stao pred kamere. Kaže da su ljudi u Lučanima dobri, pitomi i srdačni.

Preko puta Mililike – neki ozbiljniji svet. Na dva metra – tri štanda: Socijalistička partija Srbije (SPS), Srpska napredna stranka (SNS) i Pokret slobodnih građana. Gotovo u tišini prikupljaju potpise. Svako za sebe, ne obazirući se na one pored, niti na sitnu, dosadnu kišu.

Na pitanje šta će biti u nedelju, aktivisti SNS uglas kažu: „Ubedljiva pobeda!“ Kako znate? „Pa tako što smo najbolji. Ko može nama da stane na crtu?!“ Najglasnija je starija gospođa. To je Nada Jovanović. Ona je pre nekoliko dana prijavila policiji da je napadnuta dok je ubacivala letke SNS u poštanske sandučiće.


Nada Jovanović očekuje ubedljivu pobedu SNS

„Ne bih o tome. Ja sam izlazila iz zgrade, on je ulazio i gurnuo me unutra. Sabio me je pesnicom, preturio me je. Psovao mi sve živo, vređao me, razbio mi vilicu. Bila sam plava, otok veliki, pet dana sam držala led! Koleno, lakat, sva sam bila ugruvana. Ali ne mogu da me ubiju. Ne mogu da ubiju moj duh, razumete? Moj duh je jači od svega“, priča Nada.

Na licu nema vidljive tragove napada. Pokazuje fotografije iz telefona na kojima je kuća u kojoj živi oblepljena plakatima s likom Aleksandra Vučića. Napad se, kaže, dogodio pre tri-četiri dana.

„Obesmišljavanje demokratije“

Dva metra dalje, na štandu Građanskog bloka 381 (Pokret slobodnih građana), prikupljaju se potpisi za smenu predsednika Srbije. U trenutku se stvara gužva. I Saša Janković je došao u Lučane.

„Procenili smo da ovakvi izbori nemaju nikakvog smisla“, kaže Janković za DW, objašnjavajući što blok ne učestvuje na izborima. „Nije nam cilj da neko od naših ljudi postane odbornik, a da ne može apsolutno ništa da promeni u svojoj lokalnoj samoupravi i pomogne građanima. Smatramo da je ovo obesmišljavanje mehanizama demokratije i zato smo danas ovde, da zamolimo građane da čoveka koji obavlja funkciju predsednika smenimo zbog toga što to radi na nedopustiv način.“


Saša Janković: Procenili smo da ovakvi izbori nemaju nikakvog smisla

Osim što ne učestvuje na lokalnim izborima u Lučanima gde prikuplja potpise za Vučićevu smenu, Janković nije učestvovao ni na protestu protiv nasilja koji se pre par dana održao u Beogradu.

„Mi smo podržali sve građane koji su izašli na proteste. Ali to je kampanja Saveza za Srbiju. Mi nastavljamo da ispunjavamo naše ciljeve, kao što vidite i ovde. Oni učestvuju na izborima, mi ne učestvujemo. Nismo jedna kolona. Naš cilj je da dođemo do poslednje kuće i poslednjem čoveku objasnimo da je ovo njegov život, njegov grad, da nema od čega da živi, da ova vlast sedam godina vlada i da danas živimo lošije nego pre sedam godina“, kaže Janković.

U Lučanima su ljudi, prema njegovim rečima, nepoverljivi kada je reč o politici. Janković tvrdi da se rukovode strahom i da zato ne pristaju lako da daju svoj potpis za smenu Vučića. Kako kaže, najčešće odgovaraju da su obećali svoj glas.

Sve za glas na izborima

Glas se izgleda obećava na različite načine. Dok aktivisti vladajuće SNS u Lučanima kažu da rade sve što im se kaže, ali ne žele da odaju šta to „sve“ znači, u Savezu za Srbiju iz Dragačevskog kraja objašnjavaju da to „sve“ podrazumeva i cepanje drva, i poklanjanje kiselog kupusa, čak i odlaske na sahrane.

Predsednica Opštine Lučani i članica SNS Vesna Stambolić je, nakon jednog našeg telefonskog razgovora, ostala nema na naredne pozive i poruke. Zato smo ostali uskraćeni za informaciju koje to sve mehanizme koristi vladajuća partija kako bi ostala na vlasti u Lučanima.

U Savezu za Srbiju tvrde da vladajuća partija vrši pritisak na stanovništvo na mnogo načina: osim što ljudima ulaze u kuće, pritiskaju ih na poslu u javnim preduzećima, takođe vrše pritisak i na svih 35 kandidata na listi Saveza, kaže Milan Radičević, prvi na listi Saveza za Srbiju i član pokreta Dveri.


Milan Radičević: Vladajuća partija vrši pritisak na stanovništvo

„Nisu to čak ni samo pritisci na nas, nego i na naše potpisnike. A sakupili smo duplo više potpisa nego što je trebalo. To su uglavnom ljudi koji rade u našoj najvećoj fabrici ’Milan Blagojević – Namenska’. A to cepanje drva i odlaženje ljudima na sahrane, to je stvarno ponižavanje naroda kakvo novija politička istorija nije videla. Rade sve što je u njihovoj moći na različite načine – odlaze kod naših prijatelja i naše rodbine, svim silama pokušavaju da sapletu Savez“, tvrdi Radičević za DW.

To, kaže Radičević, pokazuje i saopštenje predsednice Opštine nakon napada na Nadu Jovanović u kojem optužuje Savez za Srbiju. „To je sada jasna priča“, kaže Radičević. „MUP je priveo počinioca koji je to izvršio. On je član Srpske napredne stranke. Mi smo i ranije govorili da tamo vladaju međusobni sukobi. Ima tu nekoliko tabora koji su međusobno suprotstavljeni. Međutim, nakon saopštenja predsednice Opštine u kojem ima i elemenata za krivičnu prijavu, nije stiglo nikakvo izvinjenje. To je samo još jedan vid njihovih pritisaka prema nama, a na kraju, kad se ispostavi da su to njihovi ljudi, svi zaćute.“

„Svega ima narode, svega ima!“

I dok aktivistkinja SNS Nada Jovanović očekuje „bar 65 odsto glasova“ i ubedljivu pobedu, jer „niko im ne može na crtu“, prvi sa liste Saveza za Srbiju Milan Radičević za DW kaže da, i pored svih pritisaka, očekuju dobar, dvocifreni rezultat.


Lučani - prvo izbori, pa doček Nove godine

Milika Radonjić s početka naše priče ima verovatno najjasniju predstavu o izborima i situaciji u Lučanima. U obećanja ne veruje. Nije, kaže, bilo bolje ni pre 2012, a ni posle. A izborna kampanja?

„Aaaaa… to ne može da se rečima opiše. Takve marke automobila nisam video u životu. Svega ima narode, svega ima! Sad svega ima u Lučanima. Dođite u Lučane“, kroz smeh podrugljivo doziva Milika, dok građani koji zbog kiše žurno prolaze pored dovikuju: „Evo stižemo!“
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart Juče u 6:50 pm

Smile Ućutkivanja novinara s karakterom cenzure

Vladajuća partija i državne institucije žele da ućutkaju kritički nastrojene medije. Za to vreme Nacionalna banka želi da spreči pisanje o korupciji u finansijskom sektoru. Udruženja novinara protestuju.



Novinari liberalnog lista „Gazeta viborča“ otkrili su sredinom novembra korupcijski skandal. To je primoralo šefa Odbora za finansijski nadzor da podnese ostavku.

Marek Hrzanovski je jednom vlasniku banke ponudio svoju podršku za rešenje problema te institucije. Banka je za uzvrat trebalo da zaposli stručnjaka koga je preporučio Hrzanovski i koji je trebalo da dobije honorar u visini deset miliona evra. Razgovor je snimljen.

Raste pritisak na novinare

Otkako je objavila taj izveštaj o korupciji, redakcija lista je pod pritiskom. Za jednog od istraživačkih novinara, poput Vojceha Čushnovskog, to je uobičajena stvar. Samo u ovoj godinu su članovi vladajuće Partije prava i pravde (PiS), ali i predstavnici nekih državnih organa, potegli pravne korake povodom 50 njegovih tekstova. Traže izvinjenje i novčanu naknadu za svaki od tih tekstova – i do 12.000 evra.

A otkako je šef Odbora za finansijski nadzor morao da podnese ostavku, Čushnovski je pod ogromnim pritiskom Nacionalne banke Poljske. Ona zahteva da svi članci koji se odnose na tu temu budu obrisani sa internet-stranica lista.


Uklonite neželjene sadržaje?!

„To otežava moj rad i iziskuje mnogo vremena. Moram da komentarišem svaki zahtev. To praktično zamrzava moj posao novinara“, kaže za DW Čushnovski. „Ali svaki put kad moram da odgovorim, potanko proveravam sve svoje informacije – i tako često otkrivam nove priče“.

Vojceh Čushnovski ne da se ućutkati. Ono što ga čini jakim je podrška čitalaca.

„Pismo svetu“

Podršku dobija od kolega. Liberalno poljsko novinarsko udruženje, koje je član Međunarodne novinarske federacije, uključilo je alarme. U njihovom „Pismu svetu“ navodi se da najnoviji pokušaji ućutkivanja novinara imaju karakter cenzure.

„Novinari koji otkrivaju afere, državni aparat tretira kao potencijalne kriminalce.“ Smatraju da je cilj da se novinari odvrate od kritičkog izveštavanja i da se uzdrma njihov kredibilitet. U pismu je pomenut i slučaj dopisnika „Njuzvika“ Vojceha Ćesla, koji je, zbog svog teksta o spornom šefu Ustavnog suda, morao na saslušanje.

Medijske slobode u opasnosti

Pres-klub Poljske je 10. decembra reagovao otvorenim pismom poljskom premijeru. U njemu se govori i o „mobingu protiv novinara“. Pres-klub je protestovao zbog pokušaja da se novinari prisile da otkriju svoje izvore informacija, kao i protiv saslušanja bez ikakvog konkretnog povoda, na koja se kritički nastrojeni novinari redovno pozivaju.


Jaorslav Kačinjski, čovek koji faktički upravlja i vladajućom partijom i državom

„Ako državne institucije pokušavaju da instrumentalizuju pravo ili da ućutkuju novinare, onda je sloboda medija ozbiljno ugrožena“, navodi se u apelu upućenom poljskom premijeru Mateušu Moravjeckom.

Dugoročna kampanja

Ugrožena sloboda medija izaziva debate i na međunarodnom nivou. „Reporteri bez granica“ pozivaju poljsku vladu da prestane s ućutkivanjem novinara. „Svo to šikaniranje deo je kampanje koju poljska vlada vodi protiv kritički nastrojenih medija od 2015. Cilj kampanje je finansijski oslabiti kritičke medije i izvršiti pritisak na istraživačke novinare“, kaže Polin Ade-Mevel, šefica Odeljenja za EU i Balkan.

Ade-Mevel je ogorčena i zbog drugih, novijih slučajeva, kao na primer zbog optužbi protiv TVN. Početkom 2018, TVN, koja je deo američke medijske grupe Diskaveri, u jednoj reportaži prikazala je mlade ljude na jugu Poljske kako slave rođendan Adolfa Hitlera, uzvikuju „Hajl Hitler“ i druge nacističke parole. Ali samo je snimatelj TVN optužen za propagandu nacizma. On je, naime, takođe pozdravljao nacističkim pozdravom, kako bi mogao slobodno da se kreće u tom neonacističkom miljeu.

Američka ambasada podržava medijske slobode

Nakon protesta u mnogim poljskim medijima, optužbe su povučene. Takođe i zbog toga što Poljska nije htela da se zamera zemlji-saveznici – Sjedinjenim Državama. Naime, u debatu o medijskim slobodama umešala se i američka ambasadorka u Varšavi Žoržet Mozbaher, koja je u pismu poljskom premijeru izrazila „duboku zabrinutost“ zbog načina na koji se postupa s novinarom TVN. Takođe, i na jednom sastanku s poslanicima poljskog parlamenta izrazila je zabrinutost oko „re-polonizacije“ medija. To bi moglo da znači i ograničavanje inostranog medijskog kapitala.

„Reporteri bez granica“ takođe su uznemireni. „Poljska vlada je od državnih medija već napravila državni medijski propagandni instrument, i sada to isto pokušava da uradi s nezavisnim novinarima. Tome bi takođe mogla da posluži ’re-polonizacija’ medija“, kaže Ade-Mevel.

U godišnjoj publikaciji Indeks medijskih sloboda „Reportera bez granica“, Poljska je sa mesta 18, na kojem je bila 2016, ove godine pala na 58. mesto.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart Juče u 8:37 pm

Smile Demonstriram, dakle jesam

Demonstracije su tradicija u Grčkoj. Pre svega su levo orijentisani mladi ti koji na taj način pokušavaju da skrenu pažnju javnosti. Međutim, u poslednje vreme, oni sve više dobijaju konkurenciju s desne strane.


Atina 2011.

„Ima ona fotografija sa demonstracija učenika protiv dogovora u sporu oko imena s Makedonijom“, kaže Aleksandra Koronaju i smeje se. „Jedan mladić jaše na konju, a preko ramena nosi grčku zastavu i gleda u svoj mobilni telefon. Malo imitira Aleksandra Velikog, malo surfuje po internetu. Baš simbolično za današnju Grčku.“

Koronaju je profesorka sociologije na Univerzitetu u Atini. Njena naučna institucija, u saradnji sa još 14 univerziteta u Evropi, od 2011. godine istražuje teme koje se tiču skretanja udesno kod mladih ljudi.


„Aleksandar Veliki“: na konju i sa mobilnim telefonom

Upravo su spor sa Makedonijom i izbeglička kriza dali vetar u leđa ultradesničarima. Pritom su u Grčkoj u stvari levičari ti koji tradicionalno i redovno demonstriraju. „U Grčkoj postoji jedna vrsta kulture demonstriranja. Nju primenjuju levičari i ona je usko povezana s nekadašnjom diktaturom. Tada su demonstracije bile zabranjene, a onda je 1973. došlo do pobune na Politehničkom fakultetu u Atini.“

Vojna hunta tu pobunu ugušila je u krvi, ali studenti koji su u njoj učestvovali postali su heroji i svojevrsni utemeljitelji postdiktatorske Grčke. Otada je atinski univerzitet zona oslobođena od policije. Tu se mogu naći studentska politička udruženja svih usmerenja. Ipak, natpisi sa pozivima na demonstracije koji se tamo mogu videti, gotovo uvek se pripisuju levim grupacijama. Pored uobičajenih studentskih zahteva, uvek se može pročitati i parola: Dole kapitalizam!

Problem identiteta

Hristos Avramidis je doktorant na političkim naukama i levičarski aktivista. Redovan je na demonstracijama. Za njega to nije samo način da iskaže svoj politički svetonazor, već i sastavni deo društvenog života. „Svest miliona ljudi ne oblikuje se samo mehanizmima i ideologijom neke države ili kroz medije. Važno je učestvovati u političkom životu, zajednički ukazivati na događaje i zajednički se boriti.“

Ritual javnih protesta u Grčkoj je više kulturološki usidren, nego što je to slučaj u drugim evropskim zemljama, objašnjava profesorka Koronaju. A danas bi to, dodaje, mogao da bude i izraz određenog unutrašnjeg disbalansa: „Mi u Grčkoj imamo problem identiteta – sa antičkom Grčkom koja se u školskim udžbenicima hvali i slavi. Ali realnost novije istorije mnogo više se vrti oko političkih i ekonomskih problema. Kada se čovek danas pogleda u ogledalo, on ne vidi antičkog Grka, već čovek s problemima našeg doba.“

Kriza nakon krize

Mladi Grci ne znaju šta da rade s optimističnim prognozama njihovog premijera ili njegovih evropskih kolega. Besperspektivnost, masovno iseljavanje, nezaposlenost, male plate… Nekakav ekonomski polet se ne vidi. Takvom situacijom pogođena je pre svega srednje klasa, upravo one porodice koje svoju decu šalju na fakultete i koje igraju odlučujuću ulogu u samopercepciji zemlje. Širi se depresija, a nestaje motivacija za stvaranjem boljeg života u Grčkoj. Koronaju smatra da je to razlog za zabrinutost: „Ti mladi ljudi sebe više ne vide u Grčkoj. U nekim slučajevima roditelji to čak podržavaju i govore im: ’Idi i ne osvrći se’.“


Grčka ima tradiciju kulture demonstriranja

Istraživanja pokazuju da većina mladih veruje u demokratiju i slobodne izbore. Istovremeno im, prema tim istraživanjima, nedostaje osećaj da mogu da utiču na promenu situacije: „Aktuelni protesti su pre svega vođeni emocijama. Bes je veliki. Naša istraživanja su pokazala da mladi traže nove načine izražavanja – ne samo u Grčkoj, već svuda u Evropi. Oni ne žele samo da prikupljaju potpise, već žele da utiču na direktniji način“, kaže Koronaju. Pritom se, dodaje, može uočiti još jedan trend: iako mediji stalno izveštavaju o izgredima levih demonstranata, broj učesnika na tim demonstracijama opada.

Politika ne sluša mlade ljude

Od toga profitiraju pre svega ultra-desničarske grupacije. One sve češće pokušavaju da zaokupe javni prostor. Zbog ekonomskih problema, povećao se broj pristalica stranaka poput fašističke Zlatne zore. Izbeglička tematika i mržnja prema premijeru Ciprasu zbog dogovora u sporu oko imena sa Makedonijom, omogućili su da njihova popularnost poraste. Sve su češći i ozbiljni izgredi desnih demonstranata, ukazuje novinar Kostas Kukumakas. To su, kaže, uglavnom male grupe koje, međutim, vrlo dobro znaju kako da privuku pažnju.


Aleksandra Koronaju: Mladi traže nove načine izražavanja – ne samo u Grčkoj, već svuda u Evropi

Uticaju tih grupacija može se pripisati i činjenica da čak i učenici srednjih škola izlaze na ulice i uzvikuju nacionalističke parole, kaže Kukumakas: „Uz pomoć tabu-tema, kao što je spor oko imena sa Makedonijom, lako je pridobiti đake i pokrenuti ih da demonstriraju. Iza toga se kriju stranke poput Zlatne zore, ali i delovi konzervativne, opozicione Nove demokratije.“ Roditelji i nastavnici koji su protiv dogovora s Makedonijom ili kojima je to jednostavno svejedno, tolerišu taj politički uticaj na maloletne, kaže grčki novinar. A učenicima je pritom često stalo samo do toga da taj jedan dan izostanu sa časova.

To potvrđuje i Aleksandra Koronaju: „Zlatna zora ne vrši uticaj samo u školama, prisutna je i u sportskim udruženjima. Tako direktno dopiru do mladih i šire svoje političke stavove.“ To se pokazuje kao uspešno, pre svega zbog osećaja bespomoćnosti. „Problem je“, zaključuje profesorka Koronaju, „to što političari ne slušaju mlade ljude. Oni ne shvataju da nije dovoljno da samo svake četiri godine organizuju izbore.“ Mnogi levičari su zato odavno odustali od nade u politički preokret. I tako ultra-desničarima polako prepuštaju grčku tradiciju demonstriranja.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 6 od 6 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu