Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 6 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 6 Gosta :: 2 Provajderi

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» DW - svetska scena i region Balkana
Juče u 8:37 pm od Brave Heart

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 8:25 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 7:34 pm od Brave Heart

» Sav taj blues
Juče u 12:05 am od Davidova

» Milovan Brkić...
Uto Dec 11, 2018 11:58 pm od Davidova

» Starački dom
Uto Dec 11, 2018 11:39 pm od Davidova

» EKV bend za citavu vecnost
Uto Dec 11, 2018 11:18 pm od Davidova

» Lične fotografije
Uto Dec 11, 2018 11:07 pm od Davidova

» Usamljenost
Uto Dec 11, 2018 10:56 pm od Davidova

» Šta vas privlači kod žene?
Uto Dec 11, 2018 10:52 pm od Davidova

» Misli velikih
Uto Dec 11, 2018 10:37 pm od Davidova

» Q
Uto Dec 11, 2018 10:26 pm od Davidova

» Vesti iz sveta astronomije...
Uto Dec 11, 2018 6:52 pm od Brave Heart

https://2img.net/h/s1.postimg.cc/2jaw3c4r7j/logo-cir.png
https://2img.net/h/s28.postimg.cc/sbinr7rvx/bloggif_58f133ee2ca1e.png
https://2img.net/h/s10.postimg.cc/s8x6lw7bt/GF-_Logo12.png
https://2img.net/h/s17.postimg.cc/p630tcadr/vremenska_prognoza.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


DW - svetska scena i region Balkana

Strana 5 od 6 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Nov 29, 2018 4:47 pm

Smile Tačka na proces Šešelju

Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove odbilo je zahtev Vojislava Šešelja da uloži žalbu na kaznu od deset godina zatvora na koju je osuđen u aprilu ove godine.



Vojislav Šešelj je u prvostepenom postupku pred Haškim tribunalom oslobođen krivice za zločine protiv čovečnosti počinjene u ratovima u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Vojvodini. Poslednjeg dana marta 2016, Pretresno veće francuskog sudije Žan-Kloda Antonetija izreklo je oslobađajuću presuda u odsustvu optuženog, jer je pušten na „privremenu slobodu“ pod obrazloženjem da je teško bolestan.

Izričući oslobađajuću presudu, predsedavajući sudija Antoneti istakao je da Šešelj nije bio vođa sopstvenih dobrovoljaca Srpske radikalne stranke, jer su oni bili pod komandom JNA, pa nije ni odgovoran za ono što su počinili. U obrazloženju oslobađajuće presude stoji i da je Veće zaključilo da tužilaštvo nije dokazalo da postoji uzročno-posledična veza između Šešeljevih „govora mržnje“ i počinjenih zločina.

Manjak dokaza o krivici

Dva člana sudskog veća – predsedavajući Antoneti i senegalski sudija Nijang – nisu našli da je ijedan dokaz o njegovoj krivici utvrđen „van svake razumne sumnje“. Treći član veća, italijanska sutkinja Flavia Latanci bila je drugačijeg mišljenja i oštro je iskazala svoje protivljenje presudi. Ona je u intervjuu za Zidojče cajtung izjavila da je oslobađajuća presuda Šešelju „toliko pogrešna da je nevažeća“.

Konsternirano takvom presudom, Tužilaštvo Haškog tribunala odmah je najavilo žalbu. U svom dokaznom postupku na prvostepenom suđenju tužioci su izneli dokaze da je Šešelj podsticao na ubijanja i progone, pozivajući dobrovoljce svoje Srpske radikalne stranke da nikog među istorijskim neprijateljima „ne pošteđuju“. A „istorijski neprijatelji“ za njega su Bošnjaci, kojima se treba osvetiti kao „muslimanskim dušmanima“ i Hrvati kojima će „ispostaviti račune za žrtve iz Prvog i Drugog svetskog rata“ i „svetiti im se tamo gde su najslabiji“.

Takvim govorima mržnje Šešelj je, tvrdili su tužioci, stvarao okolnosti za izazivanje nasilja i direktno upućivao na zločine u ratu, koji je iza sebe ostavio 20.000 mrtvih u Hrvatskoj i 100.000 u Bosni i Hercegovini. Na osnovu iskaza 72 svedoka, tužioci su dokazivali da je Šešelj odgovoran za osnivanje paravojne formacije Srpski četnički pokret, poznate pod nazivom „šešeljevci“, koji su počinili zločine nad Bošnjacima i Hrvatima u Vukovaru, Bijeljini, Zvorniku, Brčkom, Nevesinju, okolini Mostara i širem području Sarajeva. U svojoj završnoj reči u martu 2012, zatražili su za optuženog kaznu od 28 godina zatvora.

„Oslobađajuća presuda je nerazumna“

U žalbenoj raspravi u decembru prošle godine, koja je održana pred Većem, zastupnici tužilaštva ocenili su da je oslobađajuća presuda Šešelju koju su donela dvojica sudija Pretresnog veća, „nerazumna“ i sasvim „neobrazložena“. Glavni tužilac Serž Bramerc naveo je da u prvostepenoj presudi nisu uzeti u obzir važni dokazi i da su se dvojica sudija oglušili o „etablirane postulate međunarodnog prava“.

Bramerc je posebno osudio njihov zaključak da je progon bošnjačkih i hrvatskih civila bio neka vrsta humanitarne pomoći. Rekao je da smatra neshvatljivim da Šešeljeve govore mržnje u kojima je pozivao na progon, etničko čišćenje i ubijanje, sudije nisu ocenile kao krivično delo, već kao ohrabrujuće reči kojima je on podizao moral srpskim trupama.

Bramercova ocena rada dvojice sudija u predmetu Šešelj je poražavajuća: „Reč je o fundamentalnom propustu u izvršavanju sudijskih dužnosti“, rekao je on. Šešelj nije ni prisustvovao žalbenoj raspravi. Na poziv sudija Mehanizma odgovorio je da „ne želi više na bilo koji način da učestvuje u postupcima pred međunarodnim sudom“, da se „nikada neće dobrovoljno vratiti u Hag“, te da se „koristi svojim poslednjim podneskom da obavesti žalbeno veće da nema nameru da dođe ni na izricanje žalbene presude“.

Žalbeno veća Mehanizma razmotrilo je žalbu i usmeno obrazloženje zastupnika tužbe, koji su istakli da „na osnovu dokaznog materijala, ni jedno razumno veće nije moglo da zaključi da na suđenju Šešelju nisu dokazani zločini protiv čovečnosti i da on nije odgovoran za te zločine kao učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu. Tužioci su ponovo naglasili da je optuženi podsticao, pomagao i podržavao zločine koje su njegovi dobrovoljci počinili, da je zato i sam počinio zločine progona, deportacije i prisilnog premještanja u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

Ipak kazna zatvora od 10 godina

Sudije su 11. aprila ove godine osudili Šešelja na kaznu zatvora od 10 godina po tri tačke optužnice za podsticanje na progon, deportaciju i druga nehumana dela kao zločin protiv čovečnosti, počinjen u Hrtkovcima u Vojvodini. Dakle, i sudije žalbenog veća oslobodile su Šešelja optužbi za progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportacije i prisilno premeštanje u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

Mada se posle odbijanja da prisustvuje žalbenoj raspravi zarekao da se nikada više neće obratiti međunarodnom sudu, Šešelj je podneo žalbu na žalbenu presudu, to jest pravosnažnu, definitivnu presudu, koja ni po jednom zakonu ne može da se menja. Njegovo obrazloženje je da mu je pred Žalbenim većem Mehanizma izrečena prvi put osuđujuća presuda i da je zato kazna zatvora od 10 godina prvostepena presuda, na koju ima pravo žalbe.

Takvu argumentaciju tužilaštvo je u svemu pobilo i Žalbeno veće je konačno stavilo tačku na taj proces. Šešelj ne može da podnese žalbu na žalbenu presudu: kaznu od deset godina zatvora, koju je, istina, već odležao, ništa više ne može da promeni.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Nov 29, 2018 4:54 pm

Smile Nasilje na granici deli SAD

Kako bi SAD trebalo da se odnose prema migrantima? Nakon što su američke trupe na američko-meksičkoj granici upotrebile suzavac protiv migranata, ionako uzavrela rasprava dodatno se zaoštrila.



Sukob oko useljavanja ionako je izazivao napetosti u Vašingtonu. A sada, nakon nasilnih sukoba na američko-meksičkoj granici, čini se da je postizanje kompromisa dalje no ikada. Demokrate i republikanci koriste zaoštravanje situacije za dalje sukobe.

„Ljudi koriste haos na granici kako bi opravdali političke stavove koje su ranije podržavali“, kaže Aleks Nauratseh, stručnjak za useljeničku politiku sa Kejto-instituta iz Vašingtona. „Sve što se događa duž granice potvrđuje ljudima njihove dosadašnje političke stavove.“

Konflikt je stigao u glavni grad SAD daleko pre dolaska velikih „karavana“ migranata na granicu. „Članovi političke desnice percipiraju te karavane migranata kao pravu pretnju“, ukazuje Skot Anderson iz trusta mozgova Brukings-institut: „Mnogo se priča o invaziji.“ Politička levica, s druge strane, s punom zabrinutošću gleda na krizu vlade.

Zaglavljena rasprava

Godinama u Vašingtonu nema pomaka kada je reč o raspravi o reformi useljeničke politike. Što manje mogućnosti migranti imaju da legalno doputuju na južnu granicu SAD, to više raste napetost između dveju zemalja.

„Kada je reč o temi useljavanja raspoloženje je sumorno“, kaže Mat Dalek, profesor na Univerzitetu Džordž Vašington. „Malo je nade u stvarni napredak“.


Migranti u pokušaju da pređu reku Rio Tuhuana

Američki predsednik Donald Tramp zahteva između ostalog finansijska sredstva za izgradnju svog odavno najavljenog graničnog zida prema Meksiku i time uzima kao nužno zlo zastoj u radu vlade.

Reforma useljeničke politike je, kako kaže Dalek, jedna od Trampovih centralnih tema. Ona je, dodaje, usmerena na njegovu bazu čiju podršku on ne želi da izgubi. „Teško je reći koliko će on popustiti ili pokazati spremnost na kompromis kako bi demokrate pridobio na svoju stranu kada je reč o toj temi.“ Pored toga, useljenička politika deli biračko telo.

„Ako ništa, političari će problem posmatrati iz ugla sopstvene stranke“, kaže Dalek. „A onda će Tramp da kaže: ’Pogledajte sve te mere koje sam preduzeo kako bi smanjio bezakonje na granici’.“

Demokrate – stranka sklona useljenicima

Demokrate bi s druge strane, prema Dalekovom mišljenju, ponovo želele da budu percipirane kao tolerantna stranka, prijateljski raspoložena prema useljenicima i time samo dodatno podstiču raspravu. To može da vodi samo ka većem zastoju.

Sve bi s druge strane moglo da završi u pravnom haosu, prognozira Aleks Nauratseh. Kongres u januaru počinje sa radom sa novim poslanicima u oba doma, ali jednostavno neće biti moguće rešiti ovaj problem, smatra on.

Pored toga, verovatno je da će Predstavnički dom, u kojem će demokrate da imaju većinu, da stavi pod lupu „sve mere koje je predsednik doneo od 2017. godine s ciljem obustavljanja useljavanja“.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Nov 29, 2018 7:30 pm

Smile Carine Srbiji – šansa za Albaniju?

Albanija bi mogla da profitira od podizanja carina na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine, ali se postavlja pitanje da li ona može da obezbedi dovoljno robe za kosovsko tržište?



Podizanje carina na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine na 100 odsto otvorilo je mogućnost za povećanje izvoza roba iz Albanije za kosovsko tržište. Dosadašnji nivo robne razmene između Albanije i Kosova je nizak, u poređenju sa odnosima između Kosova i Srbije.

Zvanični izvori u Ministarstvu ekonomije i finansija u Tirani navode da je „Albanija u prvih šest meseci ove godine na Kosovo izvezla robu u vrednosti od 85,16 miliona evra“. Istovremeno, vrednost srpske robe izvezene tokom godine na Kosovo iznosi oko 450 miliona evra.

Nove mogućnosti za Albaniju

Da li Albanija može da ispuni zahteve kosovskog tržišta nakon podizanje carina na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine? Doktor Seljami Džepa za DW kaže da će to biti teško ostvarljivo, barem kratkoročno.

„Albanija nema kapacitet da nadoknadi zalihe pšenice i prehrambenih proizvoda koje je Kosovo do sada uvozilo iz Srbije. Srbija je jedan od najvećih evropskih izvoznika pšenice i brašna, ona je čak jedan od prvih deset u svetu. Preko 2.500 srpskih proizvođača izvoze prehrambene proizvode na Kosovo“, kaže Džepa.

On takođe ocenjuje se za se svakako otvaraju nove mogućnosti – tamo gde se stvara praznina zbog carina na srpske proizvode. „Najveći potencijal Albanije je u agro-industrijskim proizvodima“, ocenjuje Džepa.

Albanija je do sada na Kosovo izvozila rude, cement, građevinski materijal, naftu, drvne proizvode i plastiku.

Optužbe na račun Srbije

U Udruženju industrije i Trgovinskoj komori Albanije ocenjuju da bi njihova zemlja trebalo da iskoristi šansu i poveća izvoz na Kosovo. Te dve organizacije podržale su mere Kosova prema Srbiji i Bosni i Hercegovini – kako navode, ne samo zbog mogućnosti povećanja izvoza albanske robe na Kosovo, već i zbog toga „što je Srbija do sada stalno kršila princip reciprociteta“.


Sve manje robe iz Srbije u prodavnicama na Kosovu

Nikolin Jaka, predsednik Trgovinske i industrijske komore u Tirani za DW kaže: „Srbija sve vreme lobira protiv priznavanja Kosova, a sa druge strane se buni kada Kosovo reaguje“. Srbija godinama blokira upotrebu elektr-dalekovoda od 400 kilovata između Kosova i Albanije. Ona ometa i evropski projekat za izgradnju zajedničke električne mreže na Zapadnom Balkanu i šire“, tvrdi Jaka.

On smatra da bi Priština i Tirana što pre trebalo da potpišu ugovore o olakšanju trgovinskih odnosa između te dve zemlje. „Što pre bi trebalo ukinuti administrativne prepreke za uvoz i izvoz, kao i administrativne prepreke na carinskim prelazima. Zatražili smo od Vlade premijera Edija Rame da ukine i tarifu od deset odsto na proizvode koje se prevoze preko ’Nacionalnog puta’ (autoput Priština-Tirana)“, objašnjava Jaka.

Devet sporazuma Albanije i Kosova

Promene u odnosima između Kosova i Albanije započele su u ponedeljak (26.11.) na sastanku u Peći, gde su Vlade Kosova i Albanije potpisale devet sporazuma o privrednoj saradnji. Ti sporazumi predviđaju između ostalog i povećanje trgovinske razmene kroz ukidanje nepotrebnih prepreka. Izvori iz Vlade Albanije navode da je takođe potpisan i dokument o strateškoj viziji u odnosima između Kosova i Albanije koji predviđa povećanje zajedničkih napora za učlanjenje tih zemalja u Evropsku uniju do 2025. godine.

Premijer Edi Rama u ponedeljak je izjavio da podizanje carina od 100 odsto bila mera „na koju je Kosovo bilo prinuđeno“. „Srbija profitira od trgovinskih olakšica, a sa druge strane blokira robu sa Kosova. Istovremeno, ona Kosovu neprestano zabija nož u leđa, jer sve vreme vodi kampanju za povlačenje priznavanja Kosova i pokušava da ga ometa gdegod stigne“, ocenio je Rama. „Podizanje carina na 100 odsto nije dakle ekonomska mera, već politički odgovor na ponašanje Srbije.“
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Dec 02, 2018 4:51 pm

Smile Nezadrživi rast ili predizborno životarenje?

Budžet Srbije biće izbalansiran i razvojni, kaže vlast. Biće predizborni i alanfordovski – otimanje siromašnima da bi se dalo bogatima, kaže opozicija. Dodaje da je ovakva rasprava o budžetu dalje urušavanje parlamenta.


Kopovi u Kostolcu - kritika budžeta je da se nedovoljno ulaže u infrastrukturu

Predlog budžeta Srbije za narednu godinu dobio je izvesne pohvale, ali i brojne kritike. Ocenjeno je da je plan državne kase izbalansiran i realan – sa blagim deficitom od 29 milijardi dinara – što, kako smatraju u Fiskalnom savetu, „daje šansu da javni dug Srbije sa sadašnjih 54 posto BDP-a padne na malo više od 51 odsto“. Bar na papiru budžet predviđa i veće investicije, 165 milijardi dinara nakon ovogodišnjih 127 milijardi.

Ali, tu se zapravo kriju i ključne zamerke Fiskalnog saveta. Navodi se tako da se nedovoljno ulaže u putnu i železničku infrastrukturu, zaštitu životne sredine, prosvetu i zdravstvo. Tako se, tvrde, potkopavaju temelji budućeg privrednog rasta, a time i životnog standarda građana.

Umesto na infrastrukturu najveći deo novca će se trošiti na naoružanje vojske i policiju, koji će prema predlogu budžeta za to dobiti 46 milijardi dinara. Plate u javnom sektoru će u proseku porasti devet odsto. Ministar finansija Siniša Mali kaže da je glavna odlika budžeta rast, da je on usmeren na povećanje standarda građana i kapitalnih investicija, ali i na olakšice privredi.

„Hokus-pokus ekonomija“

Lepe zamisli i pojedine pozitivne ocene ipak nisu impresionirale opozicionog poslanika Đorđa Vukadinovića, koji za DW kaže da „predloženi budžet ne samo da nije razvojni i reformski, nego je klasični status kvo budžet. A taj status kvo koji imamo je loš u ekonomskom i svakom drugom smislu. Tako da po meni on ne zaslužuje prelaznu ocenu.“

Komentarišući izjavu srpskog ministra finansija Siniše Malog da je reč o budžetu koji će obezbediti privredni rast, Đorđe Vukadinović primećuje da tu nema nikakvog rasta. O tome govori i Fiskalni savet, koji ističe da je Srbija u poslednjih pet godina ostvarila ukupno deset odsto privrednog rasta, a zemlje Centralne i Istočne Evrope su u istom periodu zabeležile rast od dvadesetak odsto.

„Ako se osvrnemo na ovih nekoliko godina koliko je Srpska napredna stranka (SNS) na vlasti, Srbija je imala najmanji rast ne samo u regionu, nego i u odnosu na druge zemlje Jugoistočne Evrope. Različitim statističkim hokus-pokusima, u kojima prednjači Aleksandar Vučić, oni bar kod svojih birača stvaraju iluziju rasta. A tog rasta jednostavno nema“, kaže Vukadinović.

Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta ipak smatra da se ovaj budžet može posmatrati kao jasno razvojni. „Sada je fokus na razvoju, budući da smo zaokružili rigorozne mere štednje, koje su i dale rezultate. Imaćemo sa druge strane i povećanje tražnje, budući da će se po prvi put nakon nekoliko godina povećati plate, a nešto će se izdvojiti i za penzije. Posebno je važno što se vodilo računa o rashodima, i kako se bude oporavljala ekonomija, tako će se puniti i budžet“, kaže Nikolić za DW.

Primedbe koje su se čule o niskom ratu BDP-a u Srbiji Ivan Nikolić posmatra kroz period koji je prošla Srbija, i koji su upravo obeležile mere štednje. „Te mere su se i odrazile na rast BDP-a. Čak je na neki način čudo da smo zabeležili, uz tako drastično smanjivanje plata i kresanje tražnje, bilo kakav rast. Zato bi bilo ispravnije posmatrati ovu godinu i naredni period. Ako tako gledamo, teško možemo reći da je taj rast bio skroman.“

Kritičari budžeta navode da ponovo nema platnih razreda, koji su, podseća se, najavljeni još 2013 godine. Tako se i sadašnji budžet, po rečima Đorđa Vukadinovića, vidi samo kao nova kupovina vremena i odlaganje reformi. Posebno je kritici bilo izloženo preveliko izdvajanje za vojsku i policiju i Vukadinović je svestan da to može ponovo pokrenuti priče o navodnoj militarizaciji Srbije.

„Taj strah je neopravdan. Mislim da je pravi cilj tog poteza želja vlasti da umiri nezadovoljnike u vojsci i policiji. Nije namera toga da Srbija sad postane neka vojna sila koja će ugroziti susede. Tu je pre svega reč o sprečavanju odlaska kadrova iz tih resora, i želja da ih učine poslušnijim i lojalnijim sadašnjem režimu“, smatra Vukadinović.

Prioriteti: budžet ili slepi miševi?

Đorđe Vukadinović objašnjava da je veliki deo budžeta namenjen samim službama i servisima srpske Vlade, a da su za njima takozvana ministarstva sile. „Na trećem mestu su podsticaji stranim investitorima, koji su takođe dubiozni i problematični i nisu se baš previše dobro pokazali u prethodnom periodu“, skreće pažnju Vukadinović.

Kritikovana je i odluka vlasti da javna rasprava umesto mesec dana traje svega par dana, da stotine stranica predloga budžeta stignu poslanicima malo pre skupštinske rasprave te da se rasprava o tom ključnom zakonu objedini u raspravu o šezdesetak drugih zakona.

Vukadinović kao narodni poslanik kaže da je to „samo nastavak politike SNS da od svake sednice pravi ruglo od skupštinske demokratije i farsu od parlamentarnog života. Tako da ćemo za tako važnu stvar kao što je budžet potrošiti manje vremena nego za tačku dnevnog reda u kojoj smo razmatrali zaštitu populacije slepih miševa u Evropi, ili na probleme ptica selica vodenih staništa.“

No šta od budžeta mogu očekivati oni kojih se to najviše tiče – građani Srbije? Pre svega mogu očekivati stabilnost, ističe Ivan Nikolić. „Inflacija i kurs, kao neke varijabile koje brinu građane – tu mogu da budu spokojni jer nikakvih promena neće biti. Kako se ekonomija bude oporavljala – a cenimo da će se brži rast nastaviti – otvaraće se i fiskalni prostor za veće plate u javnom sektoru i penzije. To bi trebalo da dovede do realnog rasta koji bi nas približio razvijenijim susednim zemljama“, kaže Nikolić.

Đorđe Vukadinović sa druge strane ne očekuje ništa drugo osim onoga što su građani imali i ove godine. „To je, dakle, životarenje i preživljavanje, i to ne samo kao pojedinci nego i kao država i društvo.“
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Dec 02, 2018 4:55 pm

Smile Napetost jača Demohrišćane

Za sedam dana će Hrišćansko-demokratska unija izabrati naslednika Angele Merkel. To je trka između Anegret Kramp-Karenbauer u Fridriha Merca. Neizvesnost je velika, ali živa unutarstranačka demokratija prija CDU.


Merc, Kramp-Karenbauer, Špan

Kao dete s novom igračkom – takvo oduševljenje su pokazali članovi Hrišćansko-demokratske unije (CDU) tokom dosadašnjih regionalnih konferencija. Na njima se troje najizglednijih kandidata za naslednika Angele Merkel predstavljaju stranačkoj bazi. Ovaj format koji je recimo u SAD sasvim uobičajen, potpuno je nov za nemačke konzervativce.

Oni decenijama nisu zbilja birali svog predvodnika ili predvodnicu. Praksa iz doba Helmuta Kola trajala je i kroz 18 godina koliko strankom rukovodi Merkel – nema pravih protivkandidata, predsednik se potvrđuje praktično aklamacijom.

Ali za tačno sedam dana, sledećeg petka (7. decembar), će delegati na stranačkom kongresu u Hamburgu doneti veliku odluku. Tamo će autobusima stići celi stranački odbori. Hiljadu delegata biraće između troje kandidata, Anegret Kramp-Karenbauer, Fridrih Merca i Jensa Špana premda, prema anketama, samo prvo dvoje imaju realne šanse.

Aplauzi za Merca

Kandidati su u sredu odmerili snage na regionalnoj konferenciji u Diseldorfu, šestoj od osam takvih konferencija pred veliko finale u Hamburgu. Oko 4.000 ljudi ih je slušalo.

„Moramo ponovo biti u stanju da vodimo kontroverzne debate“, uzvikivao je Fridrih Merc u punoj dvorani, ubirući aplauz članova stranke koji su izgleda siti konsenzusa. Merc je u Diseldorfu bio na domaćem terenu, i sam je sa zapada Nemačke, i oštro je napadao Zelene zbog podrške blokadi krčenja Hambaške šume, rekao da je neophodno da se CDU jasnije razlikuje od Socijaldemokrata sa kojima je, pod Angelom Merkel, stranka vladala u tri od četiri njena kancelarska mandata.

Uopšte, Merc je lice promena – neki kažu povratka na staro. Ovaj multimilioner je napustio politiku kada ga je upravo Merkel pojurila sa mesta šefa poslaničkog kluba CDU. Bio je to početak njenog uspona, ali Merc nije usamljen u stavu da je uspon Merkel značio lagano propadanje CDU, napuštanje konzervativnih vrednosti te otvaranje desnog krila za Alternativu za Nemačku.


Ona odlazi sa čela stranke, a njen naslednik bi mogao da bude i sledeći kancelar(ka)

Merc je u Diseldorfu pobrao više aplauza od dvoje protivkandidata premda i ministar zdravlja Jens Špan dolazi iz ove pokrajine. Špan – mlada garda, takođe konzervativan – često se zaplitao dok je blaga favoritkinja Anegret Kramp-Karenbauer (AKK), generalna sekretarka stranke, bila po svom običaju povučenija. Rekla je da može da vrati CDU izbornim rezultatima od preko 40 odsto.

Ali Merc tek nije bio skroman. Još je ranije u jednom intervjuu rekao: „Nemam samo nameru već i čvrsto ubeđenje da ću biti izabran za predsednika CDU.“

CDU jača

Izbor između ovo dvoje smatra se prekretnicom. On je siguran u nastupu, oštar, sa bekgraundom bogataša koji je političke veze unovčio u raznim upravnim i nadzornim odborima multinacionalnih korporacija. Ona je pak lice kontinuiteta sa politikom Angele Merkel čiju tihu podršku ima – što ne mora biti prednost – skromnija, pomirljivija, blažih reči.

Karte su trenutno na njenoj strani. Istina, odlučuju delegati iz svih pokrajina, kampanja je tu više zakulisna nego javna, ali glasači CDU u poslednjoj anketi daju prednost AKK. Nju bi htelo 48 odsto ispitanika, dok bi za Merca bilo 35 odsto, a Špana svega dva odsto. Ako pak niko ne dobije apsolutnu većinu glasova, dvoje najjačih ide u drugi krug glasanja, a onda karte možda drugačije padnu.

Dve nove ankete različitih agencija za istraživanje javnog mnjenja vide Demohrišćane na 28 odsto popularnosti – manje od 33 odsto koliko su uzeli na izborima prošle godine, ali ipak više nego pre mesec dana. Prema anketi rađenoj za javni servis ARD, slede Zeleni (21 odsto), Alternativa (15), Socijaldemokrate (14), Liberali (9) i Levica (8).

Bilo je simpatizera CDU koji su se pribojavali da će oštra unutarstranačka konkurencija narušiti podršku ipak i dalje najvećoj stranci u zemlji. Sve druge partije u Nemačkoj imaju više iskustva sa demokratijom u svojim redovima. Ali izgleda da se dešava suprotno – ovi dani napetosti prijaju stranci.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Dec 02, 2018 5:03 pm

Smile „Treba očekivati radikalan odgovor“

Hapšenje jednog od lidera crnogorske opozicije Nebojše Medojevića podiglo je tenzije u Podgorici, posebno jer je on priveden bez ukidanja poslaničkog imuniteta. Kome odgovara zaoštravanje na političkoj sceni?


Nebojša Medojević (levo) i Andrija Mandić, lideri Demokratskog fronta

Poslanik opozicionog Demokratskog fronta (DF) Nebojša Medojević uhapšen je iza ponoći i sproveden u pritvor jer je mesecima odbijao da svedoči u predmetu koji je formiran na osnovu njegove izjave da je Specijalni državni tužilac primio mito. Ista sudbina čeka njegovog kolegu iz DF Milana Kneževića, koji od četvrtka uveče ne izlazi u zgradi Skupštine.

Osim što neočekivano hapšenje opozicionara potresa već krhku političku situaciju u Crnoj Gori, otvoreno je pitanje da li država ima pravo da uhapsi poslanika, koji je po Ustavu zaštićen imunitetom?

Dok su poslanici sinoć privodili kraju maratonsku sednicu na kojoj su usvojili Rezoluciju o Podgoričkoj skupštini, policijska marica bila je parkirana ispred zgrade parlamenta. Niko nije slutio da čeka opozicionog poslanika Nebojšu Medojevića. Nakon što je neposredno iza ponoći krenuo kući u društvu partijskih kolega, policija ga je uhapsila i sprovela u zatvor u Spužu.

„Rečeno je da imaju nekakav nalog, ne znamo o čemu se radi. On je sad unutra, čekamo neke informacije da nam daju“, izjavio je poslanik DF Slaven Radunović u videu koji je objavio na Fejsbuku dok je čekao ispred zatvora.

Viši sud u Podgorici je u međuvremenu zvanično potvrdio da je Medojeviću određen pritvor do dva meseca, odnosno, dok ne pristane da svedoči u predmetu koji je otvoren povodom javnih izjava koje je dao zajedno sa Kneževićem, za kojeg važi isto rešenje suda.

„Rešenjima vanraspravnog krivičnog veća Višeg suda u Podgorici (...) svedocima Medojeviću i Kneževiću je određeno stavljanje u pritvor, jer su i nakon što su bili novčano kažnjeni rešenjima Višeg suda u Podgorici, ponovo odbili da svedoče u predmetima Specijalnog državnog tužilaštva“, saopšteno je iz suda.

Kršenje imuniteta?

Prema Ustavu Crne Gore, poslanika štiti imunitet za izneseno mišljenje. Osim ako mu sama Skupština ne ukine to pravo, on ne može krivično odgovarati, pojašnjava za DW pravnik i politički analitičar Boris Marić.

„Ustav propisuje da poslanik ne može da trpi pravne posledice zbog iznetog mišljenja u vršenju svoje poslaničke funkcije, što bi se u konkretnom slučaju moglo tumačiti kao brana za ovakvo postupanje crnogorskih institucija“, navodi naš sagovornik, ali i otvara novu dilemu:

„U ovom slučaju je reč o uslovnom pritvoru radi potrebe davanja iskaza, gde smo onda svi jednaki, a norma o imunitetu taj deo ne poznaje. Iz tog ugla, pravosuđe procenjuje da ima pravo da obezbedi prisustvo svakog svedoka, dobrovoljno, kroz novčano kažnjavanje ili određivanjem pritvora do dva meseca“, pojašnjava pravnik Marić.


Radikalno protiv političkih protivnika: Milo Đukanović

Ipak, on napominje da je država mogla da primeni i pravni princip „ko može više, može i manje“. U prevodu, pritvaranje poslanika nije primereno iz društvenog i političkog ugla i stanovišta bezbednosti.

Zatezanje jača i vlast i DF

Politički novinar dnevnog lista „Vijesti“ Samir Kajošević smatra da će hapšenje Nebojše Medojevića dodatno radikalizovati političke prilike u Crnoj Gori i gurnuti u drugi plan važne političke teme, kao što je priprema uslova za održavanje narednih izbora. Tome u prilog idu i izjave iz redova DF gde ocenjuju da je zemlja „na ivici građanskog rata“.

„Već u samom početku biće ugrožen rad skupštinskog Odbora za reformu izbornih zakona, jer je teško očekivati da poslanici DF učestvuju u dijalogu, dok su im kolege u zatvoru. Problematično je što je Medojević uhapšen na ulici nakon skupštinskog zasedanja i što je to učinjeno bez skidanja imuniteta, zbog čega treba očekivati radikalan odgovor DF“, navodi Kajošević za DW.

On smatra da će podizanje tenzija iskoristi obe strane. „Takva situacija će vratiti DF u centar političkih dešavanja, a praksa je pokazala da se njihovi čelnici najbolje snalaze u radikalnim situacijama. Istovremeno, građanska opozicija će dodatno biti gurnuta u senku ili prinuđena da im se priključi, dok će vlast čitavu situaciju iskoristiti da skrene pažnju sa društvenih i ekonomskih problema“, zaključuje novinar „Vijesti“.

Medojević je u februaru preko svog profila na Fejsbuku optužio specijalnog državnog tužioca Milivoja Katnića da je uzeo novac od bivšeg gradonačelnika Podgorice Miomira Mugoše, kako mu ne bi odredio pritvor.

„Katnić je podigao optužnicu protiv bivšeg gradonačelnika Podgorice Miomira Mugoše za zloupotrebu službenog položaja i pljačku države od 6,7 miliona evra, a nije tražio pritvor. Prema našim informacijama, Mugoša je platio Katniću 100.000 evra da mu ne određuje pritvor“, naveo je Medojević na svom FB profilu.

Pored toga, Medojević je imao više javnih izjava u kojima je optužio Katnića za nezakonite radnje.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Dec 02, 2018 5:49 pm

Smile Naser Orić oslobođen - aplauz i ćutanje

Bivši komandant Armije BiH u Srebrenici Naser Orić oslobođen je optužbi za zločine u Podrinju. Udruženja iz RS traže ukidanje Suda i Tužiteljstva BiH, dok udruženja iz FBiH odobravaju presudu.



Apelaciono veće Suda BiH oslobodilo je u petak (30.11.) Nasera Orića, ratnog komandanta Armije BiH u Srebrenici i njegovog saborca Sabahudina Muhića optužbi za ratne zločine nad Srbima u Srebrenici 1992. godine. Oni su bili optuženi za ubistvo trojice srpskih „zarobljenika" u selima Zalazje, Lolići i Kunjerac, ali je Apelaciono veće potvrdilo prvostepenu presudu kojom su Orić i Muhić oslobođeni optužbi za pomenute zločine.


Pristalice Nasera Orića ispred suda u Sarajevu

Pristalice Nasera Orića su ispred izgrade suda aplauzom pozdravili oslobađajuću presudu, ističući ratne zastave nekadašnje Armije BiH.

Zahvalnost porodicama ubijenih

Naser Orić je izrazio saučešće poginulim pripadnicima bivše Vojske Republike Srpske (VRS) na koje se odnosila optužnica. „Ovim putem želim da izrazim saučešće porodicama ubijenih i da im se zahvalim i čestitam što su smogli snage i na Sudu BiH kazali istinu - da su njihovi voljeni poginuli u borbama", rekao je Orić.

On je dodao da se javnost u BiH mogla uveriti da je proces protiv njega montiran i da je to na kraju i potvrđeno. „Svedok Tužiteljstva BiH u ovom predmetu pod oznakom O-1 je višestruko osuđivan za krivična dela, a Tužiteljstvo BiH bazira sve optužnice u srednjem Podrinju protiv Bošnjaka na izjavama takve osobe. On je pokušao da se predstavi kao borac Armije RBiH, a na kraju je dokazano da to nije nikada bio", rekao je Orić.

Sumnja u pravednost suda

„Mi danas u znak protesta ćutimo, a ispred Suda Bosne i Hercegovine gde smo čekali presudu, ostavili smo jasnu poruku 'Sud BiH = Naser'. To je naš odgovor na sve ovo što se danas desilo. Pričali smo sve ove godine i za rezultat smo dobili današnju presudu. Od sada ćutimo", rekla je za DW prеdsеdnica Оrgаnizаciје pоrоdicа zаrоbljеnih i pоginulih bоrаcа i nеstаlih civilа iz Brаtunca, Radojka Filipović.


Ovaj protestni natpis "Sud BiH=Naser" je brzo uklonjen.

Nedeljko Mitrović, predsednik organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila u Republici Srpskoj smatra da Skupština RS zbog oslobađajuće presude Oriću treba da stavi van snage „nametnute odluke visokog predstavnika o formiranju Tužiteljstva i Suda BiH".

„Oslobađajuća presuda Oriću je kraj vere i očekivanja da će nametnuto Tužiteljstvo i Sud BiH presuđivati isključivo po odredbama zakona, a ne po političkim uticajima i pritiscima" rekao je Mitrović u izjavi agenciji Srna.

Sudske odluke se moraju poštovati

Munira Subašić, predsednica udruženja „Pokret majki enklava Srebrenica i Žepa" kaže za DW da je pravosuđe pod političkim pritiskom, ističući ipak da se sudske odluke moraju poštovati i sprovoditi.


Munira Subašić

„Komandant zvorničke policije Goran Savić juče je oslobođen optužbi za ratne zločine u Zvorniku gde su pobijene hiljade bošnjačkih civila. Nikakvih reakcija nije bilo, ni od strane žrtava ni od strane onih koji ga podržavaju, ali svi reaguaju na presudu Oriću", kaže Munira Subašić.

„Naseru Oriću nije trebalo biti suđeno pred Sudom BiH. Ovo je cirkus i veliki minus Tužiteljstvu BiH. Ne mogu uzimati lažne svedoke i svedoke koji su krivično gonjeni. Naser Orić je i pred Haškim tribunalom oslobođen optužbi za ratne zločine. Sudski proces protiv Nasera Orića je pokušaj izjednačavanja žrtve i zločinaca, ali ono što se dogodilo u Srebrenici, genocid počinjen nad Bošnjacima, nikakvom gumicom ne može biti izbrisano", kaže Munira Subašić.

Oštre reakcije iz RS

Na oslobađajuću presudu Naseru Oriću reagovali su i politički zvaničnici iz Republike Srpske. Entitetska predsednica Željka Cvijanović smatra da je presuda Naseru Oriću i Sabahudinu Muhiću „još jedna potvrda da je pravosuđe na nivou BiH u funkciji bošnjačke ratne politike". Slične stavove izneli su i predstavnici Saveza nezavisnih socijaldemokrata u institucijama BiH, ali i predstavnici opozicije u Republici Sprskoj.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Dec 02, 2018 7:18 pm

Smile „Poslanici moraju da se plaše birača“

„Sudbina SNS će verovatno biti ona koju je doživeo DSS, ali je problem kako sprečiti pojavu novog Vučića koji čuči negde u opoziciji“, kaže za DW politikolog Mladen Mrdalj. Rešenje je, kaže – većinski izborni sistem.



DW: Uzmimo, teorije radi, predsedničke izbore od prošle godine. Od 174 grada ili opštine u Srbiji, predsednik Aleksandar Vučić nije imao najviše glasova samo u pet – Vračar, Savski venac, Stari grad, Čajetina i Senta. Ne bi li većinski sistem** doveo do potpunog jednoumlja u skupštini u situaciji kada imamo dominantnu stranku?

Mladen Mrdalj: Da li bi lokalni kandidat Vučićeve stranke uživao dovoljno poverenje među građanima? Ili bi lokalna izborna jedinica, koja je dovoljno mala, izbacila nekog ko se možda sada uopšte ne bavi politikom? Jer svako ko može da okupi pedeset ljudi mogao bi da se kandiduje ravnopravno protiv kandidata bilo koje stranke – ako je izborna jedinica mala. Drugo, Srpska napredna stranka ili bilo koja stranka ne bi mogla da kandiduje baš bilo koga. Sada mogu bilo koga.

Otkud Vam takvo ubeđenje? Imamo poslednjih godina po lokalnim vlastima smene unutar Naprednjaka, očišćeni su ljudi Tomislava Nikolića, Vučić se pojavljuje u svakoj lokalnoj kampanji, na svakom plakatu, sve do nivoa mesne zajednice.

Ali tu je poenta – kada stranka u većinskom sistemu bira ko će biti kandidat u tako maloj izbornoj jedinici, ona obično cilja da postavi nekoga za koga veruje da će sabrati najviše glasova. Tako taj kandidat postaje potreban stranci. Ako je nezadovoljan statusom, a dobro poznaje lokalne prilike, može da se otme stranci i ide samostalno na izbore. Bilo bi jako teško iz beogradske centrale komandovati sa 250 izbornih jedinica. Možda bi uspelo u jednom izbornom ciklusu, a već u sledećem bi se svaka dominantna stranka pocepala.

Računica kaže da bi sa 250 poslanika i isto toliko izbornih jedinica te jedinice brojale do tridesetak hiljada birača. I sada imate male lokalne samouprave, još manje od toga, pa su i tamo na vlasti oni koje propišu iz Beograda.

Tako je, osim u nekoliko opština i jednom gradu, koji su zanimljivi baš jer vladajuća stranka nije uspela da nametne svoju vlast. Međutim, kad postoji tako dominantna stranka ili koalicija na republičkom nivou, ona u proporcionalnom sistemu svoju moć projektuje na sve. Vidimo da lokalne samouprave koje nisu pod kontrolom SNS ne dobijaju ni dinar iz budžeta. I ne samo to, nego su direktno pod pritiskom ministarstava unutrašnjih poslova i pravde koji ih šikaniraju.

To ne bi moglo da se dešava kada bi poslanici sa lokala u Skupštini mogli da postave pitanje poverenja vladi koja se tako ponaša. Dakle u većinskom sistemu lokalne zajednice imaju metod da pritisnu izvršnu vlast. Sada se nijedna vlast ne boji gubitka poverenja u Skupštini – ona je uhapsila Skupštinu tako da i nemamo podelu vlasti.

Da li ima mesta za stranke u većinskom sistemu kako ga vidite?

Naravno. Međutim kod nas se ukorenila pogrešna percepcija da je stranka nešto što ima logo, čak i krsnu slavu. Naše stranke više liče na sekte, paravojne organizacije, stroge hijerarhije koje piramidalno pokrivaju celu Srbiju. One su upravo proizvod sistema koji se temelji na tome da je cela Srbija jedna izborna jedinica.

Stranka može da postoji i kao ad hok koalicija poslanika u parlamentu po određenom konkretnom pitanju. To je skup ljudi koji o jednom političkom problemu misle na isti način. Možemo da imamo stranku vlasnika pasa koji ne žele da se ograničava gde pas može da se olakša i nasuprot njima stranku šetača. To čak ne mora da bude ni formalizovano. U većinskom sistemu bismo u Skupštini imali 250 ljudi koji bi se, u zavisnosti od političkog pitanja pred njima, svrstavali na ovu ili onu stranu.

Ali za šta bismo onda glasali? Ko bi od tih kandidata mogao da izađe sa planom za državnu ili nacionalnu politiku ako, kao što kažete, ad hok odlučuju i ne mogu da formulišu jasan program? Građani ne bi imali pojma šta ih čeka.

Imamo većinski izborni sistem u drugim zemljama poput Francuske, Velike Britanije, Sjedinjenih Država pa tamo ljudi znaju za koje politike glasaju kada glasaju za političara u lokalnoj izbornoj jedinici kojeg šalju u nacionalnu skupštinu.



Mladen Mrdalj

U zemljama koje ste pobrojali itekako postoje klasične stranke, a ne ad hok skupovi kakve ste malo pre opisali.

Te stranke nisu hijerarhizovane paravojne sektaške organizacije koje funkcionišu kako im se naredi sa vrha. Recimo sveži primer 29-godišnje Aleksandrije Okasio-Kortez koja je pobedila na unutarstranačkim izborima u izbornoj jedinici uglednog kandidata establišmenta Demokratske stranke u Americi. To je kod nas nemoguće.

Mala izborna jedinica daje šansu ljudima koji se ne slažu sa vrhom stranke jer je kampanja jeftina u maloj jedinici. Kod nas su kampanje skupe. Upravo ovih dana u dokumentarcu o nastanku SNS vidimo da su oni nužno morali da se okrenu tajkunima kako bi dobili milione evra za kampanju. U većinskom izbornom sistemu pošten čovek to ne mora da radi.

Čini mi se da to što govorite pretpostavlja informisanog birača koji zna kandidate i šta nude i donosi racionalne odluke. Ali takvog birača praktično nemamo. Ne bi li, bez obzira na izborni sistem, dominirala propaganda televizija sa nacionalnom frekvencijom i iz tabloida, a tamo je opet ovaj jedan lider? Kakvu šansu ima protiv toga čovek koji ide od vrata do vrata i deli letke?

Prednost onoga ko nema iza sebe državnu mašineriju ili sponzorstvo tajkuna je baš u tome što je izborna jedinica mala. Čak i ovaj američki sistem – formalno sličan ovome za šta se ja zalažem – ima problem što je većina izbornih jedinica tako velika da je za uspešnu kampanju potreban veliki novac. Amerikanka koju smo pomenuli imala je sreću da se kandidovala u izbornoj jedinici u Njujorku koja je teritorijalno vrlo mala pa je uspela da je obiđe sa mizernim budžetom.

Na lokalu u Srbiji se ljudi jako dobro poznaju. Veliki je broj njih koji imaju samo osnovnu školu, a imaju profile na Fejsbuku. Pratim nekoliko lokalnih FB grupa koje okupljaju ljude iz moje opštine i tu je cirkulacija informacija prilično velika. Mala jedinica, gde građani znaju kandidate, znaju čija se deca ponašaju bahato i ko je stvarno završio koju školu – to je šansa da demokratija, koje nama treba mnogo više, siđe među glasače, među obične građane. Tu nema prilike za toliki medijski uticaj koliko za razgovor od usta do usta, od vrata do vrata.

Verovatno se slažete da svaki zakon, pa i najbolji, može da se izmanipuliše. Zamislite taj džerimendering (crtanje izbornih jedinica po političkoj potrebi stranke na vlasti) koji bi usledio u većinskom sistemu. To se dešava i u boljim demokratijama.

Postavlja se pitanje ko bi crtao granice izbornih jedinica, da li bi većinska stranka mogla da to radi kako hoće. Bitno je što u Srbiji imamo relativno ujednačeno stanovništvo – ima nekoliko sredina gde dominiraju nacionalne manjine – ali potrebno je nekoliko izbornih ciklusa da se iskristališe ko je za koju stranku glasao, kako bi se onda crtale granice. To jeste bitno pitanje, ali o njemu treba razgovarati tek nakon što se iskristališe neophodnost da prestanemo naprosto da menjamo stranke na vlasti. Jer i ovi koji su sada vlast su nekad bili opozicija pa su obećavali cveće i proleće, i ovi koji su sad opozicija isto obećavaju, ali pre ili kasnije upadnu u nužnost sistema i ne mogu da se ponašaju bitno drugačije nego što se sad ponašaju.

U teoriji većinski sistem daje prednost jakim, stabilnim vladama u odnosu na koalicione. Mislite da je to dobro za Srbiju?

To jeste karakteristika većinskog sistema, ali se zaboravlja na osnovnu, najbitniju funkciju parlamenta – kontrolu izvršne vlasti. To nemamo baš zbog izbornog sistema jer se preko partijskih lista Skupština drži pod kontrolom Vlade. Najbitnije je da poslanici u Skupštini počnu da se plaše svojih birača, a ne samo izvršne vlasti. To je naš najveći problem, a ne da li je skupštinska većina stabilna.

Nije li daleko važnije da budu slobodni mediji, da postoji unutarstranačka demokratija, da se ljudi ne prisiljavaju da glasaju ovako ili onako? Jer to može da se radi i u proporcionalnom i u većinskom sistemu.

Može, ali Srbija je sa jednom izbornom jedinicom mnogo pogodnije tlo za takve manipulacije. Ovolika koncentracija moći u rukama izvršne vlasti omogućava takve manipulacije. Kada bi Vlada izgubila sigurnost da kontroliše Skupštinu, a poslanici počeli da se plaše svoje izborne baze, tada bi mnogo teže bilo izvršnoj vlasti da drži javne resurse pod svojom kontrolom, poput javnih medija i preduzeća.

Sada smo imali prebijanje Borka Stefanovića, ali ranije je bilo u Mionici i drugim mestima primera gde centrala iz Beograda naređuje slanje crnih džipova dok lokalna policija naravno neće da interveniše u strahu da će izgubiti posao ili biti drugačije šikanirana od strane ministra policije. U većinskom sistemu bi poslanici bili u strahu od svojih glasača i prvi bi zapretili ministru policije da odveže ruke lokalnoj policiji. Dok se taj sistem ne uvede, nećemo moći napred.

U pripremama za intervju rekli ste mi da za ideju većinskog sistema u Srbiji praktično nije niko od političara. Zašto je to tako?

Moram da kažem da se Demokratska stranka Srbije zalaže za to, ali to im je jedna od nekoliko desetina tačaka i ne vidim da je primarna. Što se tiče drugih partija, nisam siguran da vide transformacioni potencijal te parole. Plašim se da razmišljaju da dokažu da je Vučić kriminalac i da su Naprednjaci korumpirani što je nastavak kampanje koje je narod sit, a posebno su siti apstinenti – oni su indikator koliko je opozicija nemaštovita.

Dakle, ili opozicija ne veruje u transformacionu moć većinskog sistema, u taj antisistemski program – zaista misle da će narodu dozlogrditi Naprednjaci pa će izabrati njih – ili se opozicioni lideri plaše da bi većinski sistem ukinuo šansu da oni budu kalif umesto kalifa, na čelu velikih partija koje će jednom, eto, oboriti Vučića. Sudbina SNS će verovatno jednom biti ona koju je doživeo DSS, ali naš je problem kako da sprečimo pojavu novog SNS i Vučića koji čuče negde u opoziciji jer ovaj sistem pogoduje takvim organizacijama i likovima.

*Politikolog Mladen Mrdalj, 1980, je predavač na Visokoj školi za ekonomiju i upravu u Beogradu. doktorirao je na Univerzitetu Northeastern u Bostonu.

**Proporcionalni izborni sistem kakav ima Srbija podrazumeva da je cela država jedna izborna jedinica u kojoj se, na parlamentarnim izborima, kandiduju liste sa potencijalnim poslanicima. Svaka lista koja pređe cenzus od pet odsto (kao i manjinske liste koje prebace takozvani prirodni prag) ulaze u parlament proporcionalno izbornom rezultatu po D'Ontovom sistemu. Većinski sistem pak podrazumeva da postoji onoliko izbornih jedinica koliko se poslanika bira – glasa se za ličnost, a ne za stranku ili listu.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Dec 03, 2018 4:29 pm

Smile G20 pred krajem?

Uz mnogo muke i pre svega uz otpor SAD, čelnici svetskih sila su se ipak nekako uspeli dogovoriti oko prilično razvodnjenog završnog G20 dokumenta. No to tako više neće ići u budućnosti, smatra Bernd Rigert.



Deset godina nakon svog prvog okupljanja na nivou predsednika država i vlada, grupa G20 je kao forum za rešavanje globalnih problema jasno na putu ka beznačajnosti. Osnovan kao sredstvo u borbi protiv velike finansijske krize pre deset godina, formatu G20 polako ponestaje daha. I to ne zato jer je ideja, globalne probleme rešavati globalnim mehanizmom, sama po sebi loša, nego zato jer je jednostavno ponestalo političke volje kod mnogih koji učestvuju u ovom mehanizmu. Samoizolacija, nacionalizam, protekcionizam sve češće služe kao odgovor na posledice globalizacije koja se sve češće doživljava kao nekontrolisani proces.

Vođa ovog trenda je bez sumnje američki predsednik Donald Tramp koji bez ikakvog plana šturo ruši sve oko sebe jer je dekonstruktivista koji želi srušiti trenutni poredak i odstraniti pravila za koja misli da ne funkcionišu u njegovu korist. I pritom stvara nova pravila koja važe samo za njega. Jedino što važi je brz rast popularnosti kod kuće bez obzira na ostatak sveta. No Donald Tramp, i to je ono što je fatalno, nije usamljen.

Neće biti bolje

Ruski predsednik, saudijski prestolonaslednik, turski autokrata i kineski predsednik koji zajednički sede za G20 stolom, ne mare preterano za pravo i pravednost. Ovom klubu „moja-zemlja-na-prvom-mestu" se pridružuje sve više članova. U Meksiku je upravo jedan populista zaseo na vlast. U Brazilu se u predsedničku palatu useljava jedan priznati desni ekstremista. Sve su to loše preduslovi za sedeći samit G20 u japanskoj Osaki.

Prostor oko nemačke kancelarke, kanadskog premijera, francuskog predsednika i predstavnika EU, dakle onih koji su u Buenos Ajresu vijorili zastavom multilateralizma, polako se prazni. Čak se i unutar EU polako širi populizam i sebičnost. Najnoviji primer posle Bregzita je i nova populistička vlada u Italiji.

Kada čovek čita tanušnu završnu izjavu samita G20 stiče utisak da je ovo okupljanje predstavnika dve trećine čovečanstva samo prazno pakovanje. Doduše na papiru je ipak nekako uz muke došlo do dogovora oko reforme trgovinskog sistama ali se u međuvremenu veliki delovi G20 međusobno nameću novim carinama ne bi li dobili što veći komad globalnog kolača. Teorija je jedno, praksa je nešto sasvim drugo.

Bliži li se kraj?

Donald Tramp će uskoro grupi G20, čijim sastancima je samo sporadično prisustvovao, verovatno zadati smrtonosni udarac. Njegov savetnik za bezbednost G20 smatra suvišnim, iako se radi o jedinom globalnom ekonomsko-političkom mehanizmu kontrole. Publici i biračima kod kuće je u međuvremenu teško objasniti smisao G20 ako na samitu za stolom ionako sedi sve više bahatih sebičnjaka.


Bernd Rigert

G20 do nije ispunio ni jedan od svojih osnovnih zadataka - oporezivanje digitalnih preduzeća. Ovaj zadatak je opet, na insistiranja SAD, prebačen na prvi samit G20 posle Osake - ako do njega uopše dođe. Spustiti ovaj forum na nivo ministara, kao što je to bio slučaj pre 2008, ili ga u potpunosti raspustiti bi bila pobeda za nacionaliste. A njima ne bi trebalo priuštiti taj užitak. Tako će se samiti G20 i dalje verovatno održavati, ali ovaj forum bi se lako mogao pretvoriti u „dead man walking": kandidata za smrtnu kaznu na putu kao političkom stratištu.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Dec 03, 2018 4:35 pm

Smile Srebrenica nije samo genocid

Učenici gimnazije Meša Selimović iz Tuzle snimili su dokumentarni film o Srebrenici. Pri tome se nisu usredsredili na zločin, koji se desio devedestih već na bogatu viševekovu istoriju mesta i na sadašnji trenutak.



Dok se penjem stepenicama ka ulazu gimnazije Meša Selimović pred unutrašnjim okom mi iskrsavaju slike iz 1977. godine, kada sam istim stepenicama grabio u susret prvom školskom času. Susrešću se sa devojkama i mladićima za koje je moje gimnazijsko doba u Tuzli pre četrdesetak godina vreme crno-bele praistorije. Oni su rođeni u ovom milenijumu. Povod je, međutim, za mene fascinantan. Ta deca su uz pomoć svojih profesorki snimila neobičan dokumentarni film o Srebrenici.



Mirela Šehović, profesorka informatike u tuzlanskoj Gimnaziji objašnjava u tehnički dobro opremljenim prostorijama škole, šta je motivisalo pedagoge da talentovanu decu okupe u filmsku ekipu: „Moja motivacija je bila pre svega da upoznam Srebrenicu, a sa druge strane da učenici nauče sa informatičke strane kako se kreira jedan film. Kako se izlazi na teren, kako se prikupljaju podaci, dokumenti, činjenice”.

U razgovoru saznajem da je sredstva izdvojila Gimnazija, a manji deo obezbedili su fondacijski donatori. Mirela Šehović dodaje da je film „Kulturno-istorijski značaj Srebrenice kroz prizmu učenika srednje škole" sada sredstvo edukacije ostalih učenika.

Njena koleginica Minela Tulumović Spahić koja predaje bosanski jezik, bila je zajedno sa njom zadužena za ostvarenje zamisli. Vodeći me u prostoriju gde se okupila mlada filmska ekipa ona napominje kako je većina učenika i profesora bila u organizovanoj poseti Potočarima, ali ne i samom gradu: „Moram priznati, i ja sam prvi put bila u Srebrenici. Dosta stvari me fasciniralo, neke pomalo razočarale, ali sve u svemu stekli smo novu sliku o Srebrenici, što je i bio cilj". Polazište filma je, po njenim rečima, bilo pitanje da li Srebrenica može biti još nešto osim mesta pokolja: „Srebrenica je grad koji ima viševekovnu istoriju i tradiciju, a malo se o tome zna. Postoje antička nalazišta, tragovi srednjeg veka, osmanskog perioda. Deca to nisu znala".

Filmska nastava

Snimanje je prvom polovinom ove godine oduzelo učenicima i profesorkama mesec dana. Priprema je trajala duže. Ali učenici, sećam se, jedva čekaju da izađu iz učionice. Pre toga, odabrana je filmska ekipa od šestoro gimnazijalaca. U prostoriji gde na svakom stolu postoji po laptop dočekuju me radoznala lica. Prvi je progovorio Omar Bakija, simpatični sedamnaestogodišnjak. On je bio zadužen za montažu. Njemu je samo snimanje bilo poput igre. A pravi izazov je usledio za računarom: „Najlakše je bilo snimanje filma. To je taj interaktivni deo, upoznajemo se sa novim stvarima, snimamo. Najteži deo je bila montaža". Njegov vršnjak Mak Ibrahimović koji je bio zadužen za kameru manje je razgovorljiv od svog druga ali sve vreme potvrđuje glavom.

Pogleda li se rezultat, a ja sam to učinio pre dolaska u školu, mora se konstatovati da su učenici svoj prvi dokumentarni film snimili na začuđujuće profesionalan način.

Opet su me misli nehotice odvele u prošlo stoleće. Krajem sedamdesetih ne bi bilo zamislivo da učenici u okviru nastave snimaju filmove. Nije bilo interneta. Tuzlanski bioskopi su bili prozor u svet za koji se činilo da je dalje od meseca. Tehnološka revolucija je nevidljivom crtom odvojila nas iz analogne generacije i ove učenike koji su rasli uz digitalno ubrzanje. I još nešto je drukčije. Ja sam se rodio u svetu bez srebreničkog zločina, a ove devojke i mladići moraju znanje o tom zločinu integrisati u svoje sazrevanje.

Ženski rukopis

Uspehu filma su, naravno, doprineli i ženski članovi gimnazijske filmske ekipe. Emina Osmić je prikupljala istorijsku građu, Lejla Sukanović je bila majstor fotografije, a Mirela Nevačinović je kao organizatorka bila logistički mozak tima. Ni jedna od njih ne vidi sebe u svetu filma posle gimnazije, imaju sklonosti ka poeziji, umetničkoj fotografiji, komunikaciji.

Najkomunikativnije je ipak jedan mladić. Ahmed Durić je bio zadužen za dokumentarni video materijal. On u slobodno vreme pod autorskim imenom DuriX prilično uspešno postavlja klipove na Youtube i zarađuje džeparac promovišući na internetu tuzlanske firme. Još ne zna da li će film trasirati njegovu profesionalnu budućnost, ali kao i svaki kreativac boji se dosade pa kaže šta neće: „Ne bih da radim nešto što ne volim, pa i kad je dobro plaćeno. Ne želim da provdim mnoge tenutke života u nečemu što mi se ne sviđa“.

Srebrenica mimo genocida

Mladalački optimizam gimnazijskih filmadžija je zarazan. A tema je opterećena teškom rečju – genocid. Srebrenica nije mesto kao svako drugo. Ipak grad je postojao i postoji pre i posle jula 1995. Montažer Omar nakon svog filmskog prvenca takođe drukčije gleda na ovaj bosanski gradić: “Često se Srebrenica spominje u negativnom smislu i dovodi u vezu isključivo sa genocidom. To jeste tako, ali ja smatram da moramo da idemo dalje. S ovim filmom smo hteli da prikažemo Srebrenicu kao grad, a ne kao mesto zločina". On dodaje da su u gradu gde su snimali film očigledni ožiljci rata, ali i da je bio iznenađen srebreničkim školama i njihovim tehničkim standadom, jer su to novije građevine sa novom opremom.


Đaci - filmadžije sa opremom

Omaru je rad na filmu doneo i orijentaciju za budućnost: „Ja planiram da u budućnosti ostanem u svetu filma. Računarski rad mi dobro ide, pa mislim da je tu moja budućnost".

Ponos pedagoga

Obe profesorke su zadovoljne učinkom filmske ekipe. Minela Tulumović Spahić vidi u uspehu projekta potvrdu izbora članova ekipe: „Ovo šestoro su svako na svoj način kreativni, i svako je po nečemu poseban. Koleginica i ja nismo pogrešilr odabravši ove učenike. To se vidi i po rezultatu“. Mirela Šehović takođe ne krije da su novopečene filmadžije premašili njena očekivanja: „Izuzetno sam ponosna na ovu decu. Na terenu su radili kao pravi profesionalci. Sve su sami radili, odredili su šta će snimati, ubacivali su tekst. Mi, profesori smo tu bili samo kao koordinatori, da ih usmerimo". Profesorka informatike najavljuje da će i dobro dokumentovani proces nastanka filma – biti prerađen u film, pa će se koristiti u nastavi.

Izgleda da su profesori tuzlanske Gimnazije Meša Selimović uspeli u nameri da svojim učenicima približe Srebrencu kao mesto koje ima istorijski kontinuitet života, uprkos činjenici da je svet ime tog mesta zapamtio po smrti. „Pred kraj snimanja videli smo dečije igralište, čuli dečiju graju. Tako završavamo film. To daje nadu da će život pobediti“, kaže Minela Tulumović Spahić.


"Ekipa" iz gimnazije: Mak Ibrahimović, Lejla Sukanović, Mirela Nevačinović, Emina Osmić, Minela Tulumović Spahić , Ahmed Durić, Omar Bakija.

Devojke i mladići govore o potencijalu Srebrenice, o lekovitim izvorima vode, franjevačkom samostanu, o srednjovekovnim rudnicima srebra. Emina Osmić je pri tome najtačnije opisala to što je cela gimnazijska filmska ekipa osetila posle rada na filmu: „Nakon posete Srebrenici i ja sam se osećala dobro. Učinili smo nešto dobro. Preneli smo pozitivnu poruku o gradu koji je poznat po tragediji".

Iz posete mojoj staroj tuzlanskoj gimnaziji i druženja sa gimnazijskom filmskom ekipom, sa sobom sam pored nešto sete poneo dobre vibracije. Svet se uprkos svemu obnavlja. Svaki talenat poput vode traži i nalazi svoj put.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Dec 03, 2018 4:43 pm

Smile I opet o javnom govoru

"Mislim da bi trebalo izmeniti neke odredbe Krivičnog zakona, koje na pogrešan način regulišu negiranje ratnih zločina i genocida", kaže Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji.



Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji, pre svega amandman o Srebrenici, uzburkali su duhove u Beogradu. Čitava tema se zapravo pretvorila u raspravu o pravno-političkoj terminologiji, ili još preciznije kako bi političari u javnom govoru trebalo da tretiraju temu genocida i ratnih zločina. I dok postoje glasovi koji pokušavaju da fokus umesto na Srebrenicu usmere na sve ono što je pozitivno za Srbiju u samoj rezoluciji, tema součavanja sa nedavnom prošlošću ipak je dobila daleko više pažnje.

Većina srpskih medija taj amandman, koji je u Beogradu protumačen kao novi uslov za ulazak u Evropsku uniju (EU), ocenjuju kao „sramnu odluku", dok je još oštriji na tu temu bio srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Ministar Dačić primećuje da ovaj „napad na Srbiju i srpski narod dolazi u vreme oslobađajuće presude za Nasera Orića, a sa druge strane nema nikakve osude zločina protiv Srba", i naglašava da je „Srbija do sada milion puta osudila sve ratne zločine, uključujući i zločin u Srebrenici. Pokušaj da se Srbija žigoše kao zemlja kriva za genocid, iako je Međunarodni sud pravde utvrdio da Srbija nema odgovornost za zločin u Srebrenici, ne može doprineti stabilizaciji u regionu", kazao je Dačić.


Lazarevo u Srbiji

Deklaracija jedno - političari drugo


Amandman o Srebrenici kao „nejasan i čudan" za DW ocenjuje i Maja Stojanović, direktor Građanske inicijative.

„Mislim da je taj amandman trebalo jasnije obrazložiti i navesti šta se zapravo od Srbije traži. Država Srbija priznaje sud u Hagu, kao i Međunarodni sud pravde, i ona u Deklaraciji o Srebrenici osuđuje zločin u Srebrenici, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde. Država je taj način faktički priznala genocid u Srebrenici. Ono što je problem jeste da državni zvaničnici u svojim govorima i izjavama ne poštuju tu činjenicu", primećuje Maja Stojanović.

Srpski mediji uglavnom navode da je reč o neobavezujućim dokumentima i odlukama, ali Marko Milosavljević, iz Inicijative mladih za ljudska prava, upozorava da ona može postati obavezujuća ukoliko pojedine zemlje članice EU na tome budu insistirale. Ali, Milosavljević pre svega ovaj amandman Evropskog parlamenta vidi kao brz odgovor na sve ono što se dešava u Srbiji:

„A to jeste promocija ratnih zločinaca, i negiranje genocida u Srebrenici - što je finale imalo upravo u intervjuu za DW premijerke Ane Brnabić. To je bio jasno izrečen stav zvanične politike u Beogradu, koji jeste neka vrsta relativizacije genocida u Srebrenici", ističe Milosavljević.

Čekanje na zaborav

Ministar Ivica Dačić je i ovog puta očito imao zadatak da komentariše odluke Evropskog parlamenta, i tu će se po mišljenju Maje Stojanović završiti reakcija srpskih vlasti.

„Mislim da će se o ovome ćutati, i čekati da sa na to zaboravi. Sada se taj amandman u srpskoj javnosti tumači na razne načine, ali ja želim da ponovim kako mislim da to svakako ne može biti faktički uslov za ulazak Srbije u EU, jer je Srbija to već uradila kroz Rezoluciju o Srebrenici". Jedino što iz Evrope mogu da traže jeste da nema poricanja genocida, nastavlja Maja Stojanović, „što bi moglo da utiče na to da državni zvaničnici ne smeju da izjave kako to nije bio genocid".

Opozicija prati vlast

Marko Milosavljević dodaje kako u Srbiji politički mejnstrim jeste da se Srebrenica vidi kao užasan ratni zločin, ali da to nije genocid. Takav stav očito postoji i u opoziciji, skreće pažnju Milosavljević:

„Imamo sada izjavu Borka Stefanovića, koji je nedavno pretučen, i koji je rekao da bi on isto odgovorio kao Ana Brnabić. Po njegovim rečima to bi učinio jer se u Deklaraciji Skupštine Srbije zločin u Srebrenici ne naziva genocidom. To je zapravo svojevrsna gimnastika da se izbegne upotreba reči genocid", ističe Milosavljević.

Insistiranje da je reč o neobavezujećem dokumentu, koji nema neku pravnu snagu, pokazalo je u kom pravcu će teći dalja debata u Srbiji oko suočavanja sa prošlošću. Veći deo javnosti i medija je tu činjenicu prihvatio kao neku vrstu olakšanja, jer sve što nije obavezno nije zapravo ni mnogo važno.


Srebrenica u Bosni i Hercegovini

Maja Stojanović primećuje da takav pristup dosta dobra odslikava trenutnu situaciju:

„To nam govori da domaći mediji, pre svega oni bliski vlastima ili u državnom vlasništvu, nastavljaju sa politikom negiranja genocida. To istovremeno nije izveštavanje o činjenicama koje su tu najvažnije. Ali, to što se i danas nastavlja u medijima, kao i u prethodnih dvadeset godina, jeste nepostojanje sistemskog suočavanja sa prošlošću", smatra direktor Građanske inicijative.

(Ne)obavezne odluke?

Marko Milosavljević kaže da to jesu možda neobavezne odluke, ali mi ne znamo kakav će stav o tome imati neke pojedinačne članice Evropske unije. Zato mislim da će od tumačenja pojedinih zemalja zavisiti koliko će to zaista biti neka ozbiljnija prepreka na putu Srbije ka EU.

„To pitanje bih ipak više prebacio na teren unutrašnje politike, jer Srbija mora da razmisli zašto je to važno za samo društvo, ali i za region. U tom smislu mislim da bi trebalo izmeniti neke odredbe Krivičnog zakona, koje na pogrešan način regulišu negiranje ratnih zločina i genocida. One se ne oslanjaju na presude Haškog tribunala, niti Mehanizma za krivične sudove. Ti delovi zakona se moraju promeniti, i u tom slučaju ne bismo imali ovo što imamo danas a to je promocija osuđenih ratnih zločinaca i negiranje ratnih zločina i genocida. Na taj način bi društvo napravilo jedan otklon i distancu prema ratnim zločinima i ratnim zločincima", napominje Marko Milosavljević.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Dec 03, 2018 6:09 pm

Smile Netanjahu i slučaj 4000

Premijeru Izraela preti još jedan proces za korupciju. Policija je saopštila da ima čvrste dokaze protiv Benjamina Netanjahua, njegove supruge Sare i drugih osoba u slučaju vezanom za izraelskog telekom-giganta Bezek.



Izraelska policija je danas poredložila podizanje optužnice protiv premijera Izraela Benjamina Netanjahua za mito u korupcionaškom slučaju koji se tiče izraelskog telokomunikacionog giganta Bezek. Policija je rekla da je istraga pokazala da postoje dokazi da se optuži Netanjahu i njegova supruga Sara za primanje mita, prevaru i izneveravanje poverenja.

Policija je rekla da je istraga uključila svedočenje 60 svedoka i da je otkriveno da su Netanjahu i šef Bezeka Šaul Elovič umešani u odnose zasnovane na mitu. Policija je takođe preporučila podizanje optužnice protiv Eloviča i članova njegove porodice.


Šaul Elovič, 22.02.2018.

Odluku o tome da li će optužnica biti podignuta donosi državno tužilaštvo, a to može da potraje mesecima.

Ovo nije prvi put

Slučaj Bezek, poznat i kao Slučaj 4000, je najozbiljniji od svih za koje se Netanjahu sumnjiči. Netanjahu je do prošle godine bio zadužen za ministarstvo komunikacija i nadgledao propise koje se odnose na tu oblast. Postoje osnovane sumnje da su ljudi bliski Netanjahuu promovisali propise u korist telekomunikacione kompanije Bezek koji su joj doneli milione dolara u zamenu za pozitivno izveštavanje o premijeru na novinskom sajtu te kompanije Vala (Walla). Bivši novinari koji su radili za pomenuti novinski sajt Vala (Wall) su svedočili da su bili pod pritiskom da ne izveštavaju negativno o Netanjahuu.

Policija je još ranije preporučila podizanje optužnice protiv Netanjahua u dva druga slučaja korupcije. Reč je cigarama, nakitu, šampanjcu u vrednosti od 230 000 evra koje je porodica Netanjahu ilegalno dobila od holivudskog producenta Arnona Milhana i australijskog preduzetnika Džejmsa Pakera. Netanjahu im je zauzvrat omogućio poreske olakšice.

U oktobru je počelo suđenje Netanjihuovoj supruzi Sari. Optužena je, između ostalog, da je između 2010. i 2013. u finim restoranima na vladin trošak naručila hranu u vrednosti od 83.000 evra, iako je porodica imala svog kuvara.

Netanjahu: „Lov na veštice"

Netanjahu je porekao da je bilo šta lose učinio, odbacivši optužbe kao "lov na veštice” koje su pokrenuli mediji. "Policijske preporuke koje se tiču mene i moje supruge nikoga ne iznenađuju. Odluka o tim preporukama je doneta i one su procurile pre nego što je istraga počela", naveo je Netanjahu u saopštenju.


Demonstracije u Izraelu protiv korupcije i Netanjahua, februar 2018.

Liderka opozicione levičarske partije Merec Tamar Zandberg rekla je tim povodom da Netanjahu ne može ostati premijer "ni minut duže" s obzirom da se radi o najozbiljnijem slučaju mita do sada. Ona smatra da on nema moralni mandat da zadrži funkciju i da mora podneti ostavku danas, a da Izrael mora ići na izbore. I druge opozicione stranke su se brzo produžile pozivima na Netanjahuovu ostavku.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Dec 04, 2018 5:30 pm

Smile Zašto se ne vraćaju slike koje su pokrali nacisti?

Pre tačno 20 godina potpisan je Vašingtonski sporazum. Njime se od muzeja traži da ispitaju poreklo svojih umetničkih dela i da ih vrate vlasnicima ukoliko su ta dela ukrali nacisti. Ali, to se ne poštuje.


Američki vojnik u skladištu sa ukradenim umetninama, 24.04.1945.

Istoričari smatraju da je za vreme Drugog svetskog rata najmanje pet miliona umetničkih predmeta promenilo vlasnike. No, iako se radi o "najvećoj krađi u istoriji", kako je to na jednom skupu u Berlinu rekao američki diplomata i advokat Stjuart Ejzenstat, ta tema se često gura pod tepih. Ejzenstat je jedan od onih koji su pre 20 godina pokrenuli inicijativu da se umetnička dela koja su ukrali nacisti identifikuju i restituišu. Tada su se predstavnici 44 zemlje složili da će ispitati svoje muzejske zbirke. Taj sporazum važi kao revolucionaran.

Dvadeset godina kasnije, Mark Masurovski poručuje da je taj projekat propao. Ovaj istoričar je saosnivač projekta HARP (Holocaust Art Research Project) osnovanog 1997. u Vašingtonu. Zadatak tog projekta je istraživanje arhiva. On je, hteo to ili ne, postao aktivista restitucije. Napamet zna imena bar desetak tužitelja koji još nisu našlil svoju pravdu. Možda je Ejzenštat bio previše optimističan. Nestalo je više od 100.000 slika. A kada naslednici od muzeja traže dela slavnih umetnika kao što su Pikaso ili El Greko, upetljavaju se u sudske procese koji traju decenijama.


U ovakvim albumima je Hitler vodio evidenciju o svojim umetninama

Istraživanje porekla umetničkih dela (iz sopstvene zbirke) posle Drugog svetskog rata je decenijama bilo tabu-tema. Kustosi iz čitave Evrope nisu se zanimali za to da li su dela svojevremeno otimali nacisti. "Kada sam sredinom 90-ih počeo da radim za Sotebi, moto je glasio: ne pominji rat, kaže Lusijan Simons, šef odeljenja za istraživanje porekla umetničkih dela ove poznate aukcijske kuće: "Ako je, na primer, neki od umetničkih objekata bio iz zbirke nacističkog funkcionera Hermana Geringa, tražilo se da se to poreklo sakrije i da se umesto toga napiše: nekad u posedu jednog visokog službenika nacističke vlasti."

Restitucija nije pravno obavezujuća

Ni pravno nije bilo prava na povraćaj. U Evropi su privatni zahtevi prema pravnim odredbama gotovo u svim zemljama - zastareli. Prema nemačkom Građanskom zakoniku, vraćanje umetničkih predmeta nije obaveza ako su predmeti u posedu muzeja više od 30 godina. U Francuskoj zakon jednostavno zabranjuje da se umetnička dela oduzimaju državnim institucijama.

Najveća tekovina Vašingtonskih principa je u tome što je na institucije izvršen moralni pritisak. Potpisnici traže da muzeji postanu maksimalno transparentni i da podnosioci zahteva dobiju neograničen pristup arhivama. U izjavi se od vlada traži da stvore strukture koje pravim vlasnicima omogućuju da nađu svoja umetnička dela i postignu "pravedno i fer rešenje". Mnogi u toj formulaciji ne vide ništa pravedno niti fer.


Američki vojnici 50 divizije Treće armije u rudniku soli i slika Eduara Manea

Prema izveštaju Vašingtonske konferencije o holokaustu iz 2014. godine, većina država koje su 1998. potpisale Vašingtonske principe otada nisu preduzele - ništa. Samo pet od 44 države - Nemačka, Francuska, Holandija, Austrija i Velika Britanija, formirale su komisije za poravnavanje u sporovima oko spornih umetničkih dela koja su opljačkali nacisti. U SAD su propali svi pokušaji da se formiraju takve komisije, što znači da naslednici moraju da se pripreme na skupe sudske procedure kako bi ostvarili svoje zahteve. I pored toga, SAD su još i najpovoljnije mesto za tužitelje, jer je tamo 2016. potpisan Akt o otuđenoj umetnosti za vreme holokausta (HEAR).

Privatne zbirke i aukcijske kuće - ni u Nemačkoj ni u inostranstvu - nisu u obavezi da vraćaju dela iz svojih zbirki. No, i pored svega, pozitivno je to što je debata o umetničkim delima koja su ukrali nacisti postala deo suočavanja sa holokaustom - pa je tako postala deo javne debate. No, sa restitucijom se slabo napreduje a poslednji svedoci iz vremena holokausta za nekoliko godina više neće biti među živima.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Dec 04, 2018 5:35 pm

Smile Sačuvajmo planetu

U Poljskoj je počela konferencija UN o klimi - COP24. Uoči njenog početka, u gradovima Evrope desetine hiljada ljudi su demonstrirali za zaštitu klime i odustajanje od fosilnih goriva, pre svega uglja.


Brisel, 2.12.2018.

Situacija s klimatskim promenama „nikada nije bila toliko ozbiljna" i to treba da podstakne međunarodnu zajednicu da učini mnogo više u borbi protiv tih promena, izjavila je danas zvaničnica UN Patricija Espinoza u Katovicama, prvog dana konferencije UN o klimi - COP24.

„Ova godina će biti među četiri najtoplije ikada registrovane godine. Koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi je na rekordnom nivou a njihovo širenje se povećava", navela je Espinoza.

Prema njenim rečima, uticaj klimatskih promena nikada nije bio ozbiljniji, a na konferenciji treba da se raspravlja šta učiniti više u toj borbi.


Brisel, 2.12.2018

Skup o klimi u Poljskoj na kome učestvuju predstavnici 200 zemalja će trajati do 14. decembra. Ministri i neki šefovi vlada treba da se pridruže pregovorima u ponedeljak kada će se Poljska kao domaćin skupa založiti za zajedničku deklaraciju o osiguranju „pravedne tranzicije" za industrije fosilnih goriva u okviru napora za smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte.

Pariskim sporazumom iz 2015.godine zemlje potpisnice su se složile da treba zadržati stanje zagrevanja planete ispod dva stepena Celzijusa, a idealno bi bilo 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijsku eru. Tokom vikenda je 19 vodećih svetskih privreda na samitu G-20 u Buenos Ajresu potvrdilo svoju posvećenost Pariskom klimatskom sporazumu iz 2015. godine. Jedino su Sjedinjene Američke Države još jednom potvrdile da ne prihvataju taj sporazum.


Berlin, 1.12.2018.

Tokom vikenda su destine hiljada ljudi izašli na ulice Kelna, Berlina, Brisela na proteste zbog klimatskih promena.

U Briselu je danas više od 65.000 ljudi učestvovalo u do sada najvećem maršu o klimi u Belgiji, kako su ocenili organizatori. U glavnom gradu Belgije gradski saobraćaj je danas bio besplatan. Demonstranti, među njima čitave prodice sa malom decom, su u mirnoj šetnji nosili plakate s natpisima o očuvanju planete.

U Berlinu i Kelnu se u subotu je sa istim zahtevima demonstriaralo ukupno 35 000 ljudi. Od vlade se posebno traži da ugalj što je pre moguće bude izbačen iz upotrebe. Demonstranti su nosili transparente sa sloganima "Stop uglju" i "Budućnost bez uglja". Demonstranti u Kelnu su ponovo pozvali i na očuvanje Hambaške šume kojoj preti uništavanje od strane energetske kompanije RWE koja hoće da proširi svoj površinski rudnik lignita.


Keln, 1.12.2018.

Nemačke vlasti nameravaju uskoro da predstave plan o ukidanju upotrebe uglja narednih decenija. Pod pritiskom pokrajina koje imaju značajne rudnike uglja, kao što su Saksonija, Brandenburg i Saksonija-Anhalt, rad Vladine komisije za odustanje od uglja je upravo produžen do januara. Komisiji treba više vremena da razmisli o konkretnim merama za strukturne promene - pre nego što predloži konkretan datum i plan za odustajnje Nemačke od ovog fosilnog goriva.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Dec 04, 2018 5:39 pm

Smile LNG-terminal na Krku – deo geopolitičke bitke

U sred komplikovane evropske geopolitike, stvara se nova energetska arhitektura. Planirani terminal za tečni prirodni gas (LNG) na Krku u Hrvatskoj, mogao bi da bude jedan od važnih elementa tih promena.



Pomoćnik američkog državnog sekretara energetiku Frensis Fenon izjavio je nedavno da bi dugo odlagani terminal za tečni prirodni gas (LNG) na Krku, Hrvatsku mogao da pretvori u vodeću energetsku silu u regionu.

SAD, koje guraju sopstvene LNG-planove za Evropu, podržavaju slične projekte u Poljskoj i Nemačkoj kao način da se oslobode zavisnosti od ruskog gasa. Savetnik za energetiku Mladen Pejanović nazvao je to „gasnim ratom“ Rusije i SAD.

„Terminal povećava značenje Hrvatske u geopolitici jugoistočne Evrope“, izjavio je za DW Jan Mus, stručnjak za jugoistočnu Evropu. „Osim u na severu Poljske, centralna Evropa će sada dobiti pristup na dodatnom terminalu za LNG na jadranskoj obali. Krk je prolaz Hrvatske za politiku centralne i istočne Evrope“.

Terminal kao geostrateški faktor

Projekat LNG-terminala na Krku od strateškog je značaja i za EU, koja ga podržava sa 101,4 miliona evra. Kako EU smanjuje sopstvenu proizvodnju gasa, ona će sve više da zavisi od uvoza u naredne dve decenije, što znači da će ono što bude danas odlučeno, imati dugoročne posledice za buduće puteve snabdevanja, za energetsku i širu geopolitiku.

Evropske potrebe za uvozom, odnosno razlika između potrošnje i proizvodnje raste. Sa 200 milijardi kubnih metara 2016. očekuje se da će do 2022. godine porasti na 290 milijardi kubika.

„Razviće se gusta mreža malih energetskih centara“, očekuje rumunski ministar energetike Viktor Grigoresku. Međutim, „tržište centralne i istočne Evrope još nije potpuno povezano, a to je dinamika povezujućeg procesa koji daje strukturi svoj oblik – što neke države stavlja u bolji položaj od drugih“.

Obezbediti tržište

Hrvatski Sabor usvojio je zakon o izgradnji terminala u junu, a LNG Hrvatska u državnom vlasništvu nedavno je izabrala kompaniju „Golar Power“ kao ponuđača za plutujaći rezervoar i pogon za pretvaranje gasa od 140.000 kubnih metara (godišnje, tehnički kapacitet je 2,6 milijardi kubika).


Rijeka, mart 2018: protesti protiv izgradnje LNG-terminala

Ukupni troškovi izgradnje terminala procenjuju se na 250 miliona evra, iako Hrvatska procenjuje ukupne investicione troškove – uključujući gasovode i kompresorske stanice – na oko milijardu evra.

Hrvatska je već dugi niz godina pokušavala da izgradi terminal za LNG. „Ali u Hrvatskoj nema dovoljne potražnje za gasom“, izjavio je za „Euractiv“ Fred H. Hačinson, predsednik i izvršni direktor „LNG Partners“. „Ko god da ga bude gradio, finansirao i rukovodio njime, nadam se i profitirao, mora da ima i predstavu o tome kako da obezbedi potražnju za gasom.“

Ništa iz SAD

„SAD ne izvoze samo energiju, već i slobodu“, rekao je ranije ove godine američki ministar energetike Rik Peri.

Proizvođači LNG u SAD nisu zainteresovani za odlazak u Hrvatsku zbog nedovoljne potražnje – za gasom, a ne zbog slobode, pretpostavlja se. U prvom krugu javnog tendera za podnošenje obavezujućih ponuda (koji je već istekao), LNG Hrvatska je, kako se čuje, primila samo jednu ponudu i to od hrvatske INA za samo 100 miliona kubnih metara godišnje.

Hrvatska troši oko tri milijarde kubika gasa godišnje i domaća proizvodnja zadovoljava oko 65 odsto potreba. Štaviše, Hrvatska je nedavno obnovila svoj dugoročni ugovor o gasu sa „Gaspromom“, što pokriva osnovne potrebe zemlje, tako da će potražnja za dodatnim LNG na samom hrvatskom tržištu biti u najboljem slučaju ograničena i neizvesna, kaže za DW Akos Lodž iz Centra za Globalnu energetsku politiku na Univerzitetu Kolumbija.

Rusija, koja je obustavila izgradnju gasovoda Južni tok, najavila je ranije ove godine da bi mogla da ponudi gotovinu za izgradnju terminala na Krku. I nije iznenađujuće to što je tom prilikom predloženo snabdevanje ruskom naftom i gasom po pristupačnoj ceni.

Katar i SAD mogu da budu potencijalni dobavljači, veruju analitičari. „Ali pretpostavljam da će kupci u regionu jednostavno da odlučuju na osnovu toga ko nudi najjeftiniji i najfleksibilniji LNG na tržištu“, kaže Lodž.

Hrvatska već dobija ruski gas po prilično konkurentnim cenama, a zemlje u regionu uglavnom ne gaje odbojnost prema ruskom gasu, poput Poljske i baltičkih država, pa će verovatno biti manje spremne da plate premiju za alternativni izvor snabdevanja gasom u obliku LNG, dodao je Lodž.

Drugi mogući snabdevač je Azerbejdžan, koji je aktivno uključen u južni koridor, gasovod od 3.500 kilometara od Bakua do Evrope koji bi trebalo da bude položen 2020. godine.

Potencijalne mušterije

Mađarska i Hrvatska najavljuju izgradnju gasne stanice koja bi omogućila protok gasa između tih dveju zemalja. Mađarski premijer Viktor Orban i Peri susreli su se u Budimpešti u novembru, i Peri je pozvao mađarsku vladu da otkaže rusku energiju za druge projekte. Terminal Krk bi mogao da bude prilika za Budimpeštu da decentralizuje snabdevanje energijom nakon 2020. godine, kada ističe njen dugoročni ugovor o snabdevanju gasom iz Rusije.

„Kako stvari stoje, Mađarska je jedino značajno tržište u regionu koje može da podrži razvoj hrvatskog projekta“, smatra Lodž. „Još konkretnije, sudbina projekta verovatno je u rukama jedne ili dve mađarske kompanije za trgovinu gasom (jedna državna i jedna privatna)“, kaže Lodž, dodajući da su Mađari donedavno gledali na rumunski gas kao primarni izvor koji može da pomogne u odvajanju od Rusije.

Terminal takođe može da snabdeva gasom Bugarsku i Ukrajinu, dok bi Bosna i Hercegovina, nakon ukidanja Južnog toka, mogla da odustane od ruskih zaliha i da se takođe priključi na terminal na Krku.

„Terminal na Krku, zbog ograničenih kapaciteta, neće značajnije uticati na evropsko tržište gasa, ali će biti presudan za mađarsko tržište s kojeg bi mogao da utiče i na druga tržišta. I, što je najvažnije, u kriznim trenucima može da posluži kao vrlo važan izvor“, kaže za DW Klaus-Diter Borhard, direktor odeljenja za Interno energetsko tržište pri komesarijatu EU za energiju. On dodaje da veruje da je zajednička hrvatsko-mađarska vlasništvo najrealnija opcija za projekat na Krku.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Dec 05, 2018 5:17 pm

Smile NATO ili neizvesnost?

Aktiviranje Akcionog plana za članstvo u NATO predstavlja veliku šansu za Bosnu i Hercegovinu, smatraju u Sarajevu. Da li će ona biti propuštena zbog protivljenja Banjaluke?



Aktiviranje Akcionog plana za članstvo (Membership Action Plan – MAP) je „istorijski korak“ za Bosnu i Hercegovinu na njenom putu ka evroatlantskim sistemima bezbednosti. To je poruka većine zvaničnika iz entiteta Federacije BiH, koji pozdravljaju poziv koji je NATO uputio BiH da realizuje prvi Godišnji nacionalni program.

Lider Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i donedavni član Predsedništva BiH Dragan Čović, tim povodom se oglasio na svom Tviter-nalogu: „Želim da iskažem zadovoljstvo i pozdravim odluku saveznika nakon današnjeg ministarskog sastanka NATO u Briselu, gde je BiH pozvana da dostavi svoj prvi Godišnji državni program“, napisao je Čović.

Thankful to @NATO allies and @jensstoltenberg.

Želim iskazati zadovoljstvo i pozdraviti odluku saveznika nakon današnjeg ministarskog sastanka #NATO-a u #Brussels, gdje je #BIH pozvana da dostavi svoj prvi Godišnji državni program.

9
11:50 AM - Dec 5, 2018


Međutim, aktuelni predsedavajući Predsedništvu BiH Milorad Dodik se i pre današnje (5.12.) sednice u Briselu usprotivio aktivaciji MAP za BiH, pozivajući se na rezoluciju Skupštine entiteta Republike Srpske. „Ništa od MAP. Mene obavezuje rezolucija RS o vojnoj neutralnosti“, rekao je Dodik. Slične su reakcije i drugih srpskih zvaničnika iz RS.

Biće „političkih problema“

Vojnopolitički analitičar iz Federacije BiH Đuro Kozar kaže da je iz Brisela upućen poziv BiH da se i definitivno odluči o ulasku u NATO. „Ovo je velika šansa za BiH koju naša država ne bi trebalo da propusti, tim pre što je i svim dosadašnjim strateškim dokumentima Predsedništva BiH i Zakonom o odbrani predviđen ulazak BiH u NATO“, kaže Kozar za DW.

On, međutim, naglašava da će u tom smisli biti „političkih problema“, posebno kada je reč o RS. „U RS je nedavno usvojena Rezolucija o vojnoj neutralnosti, prema kojoj BiH ne bi trebalo da ulazi ni u jedan vojni savez. To će morati da raščisti Predsedništvo BiH, jer odluka o realizaciji MAP koju je potpisao i Nebojša Radmanović nikada nije opozvana“, kaže Kozar.

Zaključak iz 2009. još uvek na snazi

Predsedništvo BiH je 10. juna 2009. usvojilo Zaključak o upućivanju zahteva za Akcioni plan za članstvo, koji je zvanično uručen 2. oktobra 2009. godine u mandatu članova Predsedništva BiH Nebojše Radmanovića, Harisa Silajdžića i Željka Komšića. Radmanović je i tada bio visokopozicionirani član Dodikovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).

U pismu NATO Radmanović je 2009. godine, između ostalog, naglasio: „Još jednom smo potvrdili našu predanost vrednostima Alijanse, kao i našu volju da ostanemo proaktivan, vidljiv i pouzdan partner koji deli teret današnjih izazova. Iznad svega, podvukli smo našu želju da postanemo punopravna članica NATO, što je od strateške važnosti za BiH“, napisao je Radmanović.


Nedžad Ahatović: Garancije NATO u direktnoj suprotnosti s velikosrpskim ratnim ciljevima

Međutim, sa slabljenjem međunarodnog političkog, ali i vojnog prisustva u BiH, RS menja kurs u pogledu integracije BiH u evroatlantske sisteme, okrećući se Srbiji i ruskim interesima na Balkanu, ocenjuje vojni analitičar iz Federacije BiH Nedžad Ahatović. „Garancije koje bi NATO pružio BiH u smislu očuvanja njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, u direktnoj su suprotnosti sa velikosrpskim ratnim ciljevima“, kaže Ahatović za DW.

Rezolucija o vojnoj neutralnosti RS

„Ključni razlog našeg protivljenja ulasku BiH u Severnoatlantski savez je taj što je NATO tokom proteklog rata bombardovao RS, a potom i našu maticu Srbiju“, kaže članica Parlamentarne komisije BiH za odbranu i bezbednot Dušanka Majkić. „To bombardovanje bilo je besomučno i naše emocije su protiv tog vojnog saveza. Koliko god bili važni argumenti Federacije BiH, toliko su važni i naši argumenti iz RS“, kaže Majkićeva za DW.

„Ja sam te stavove često iznosila i našim sagovornicima iz NATO, i nisam imala osećaj da me ne razumeju. Takođe, podsećam da je Skupština RS usvojila Rezoluciju o vojnoj neutralnosti kojom su svi prethodno doneseni akti Skupštine RS koji se odnose na članstvo BiH u NATO prestali da važe. Niko od srpskih predstavnika u institucijama BiH neće moći da tvrdi drugačije ili da usvoji nešto novo“, kaže Dušanka Majkić.

Alijansi se žuri

Govoreći o konkretnim prednostima ulaska BiH u NATO, Đuro Kozar naglašava da bi se država na taj način politički i bezbednosno dodatno stabilizovala.


Đuro Kozar: Odluka o realizaciji MAP koju je potpisao i Nebojša Radmanović (SNSD) nikada nije opozvana

„To bi ovoj zemlji otvorilo i bolju perspektivu za strana ulaganja, jer niko ne želi da ulaže kapital u nestabilne države. NATO je u ovom slučaju ipak 'progledao kroz prste' BiH koja nije u potpunosti registrovala vojnu imovinu kao vlasništvo države. Federacija BiH je to učinila, ali RS nije“, podseća Kozar.

Naš sagovornik ističe da se Alijansi „žuri“ kada je reč u prijemu BiH, iako ona u tom smislu nikoga ne prisiljava. Đuro Kozar smatra da je reč o „važnim geostrateškim interesima“, jer NATO na tom području želi da ima preimućstvo u odnosu na Rusiju, koja, dodaje, preko Srbije i RS želi da zastupa političke, ekonomske, pa i vojne interese na Balkanu.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Dec 05, 2018 5:27 pm

Smile Prve reforme u evrozoni

Reformski proces unutar evrozone polako se pokreće s mrtve tačke. Nakon meseci mukotrpnih pregovora, zemlje evra konačno su postigle dogovore oko nekoliko reformi i novom oporezivanju.


Nemački i francuski minstri finansija, Olaf Šolc i Bruno Lemer

Nakon 16 sati pregovora, ministri finansija Evropske unije u načelu su se dogovorili oko reformskog paketa za monetarnu uniju. S naglaskom na „u načelu“. Sve te predloge još bi trebalo da potvrde lideri zemalja Unije. Osim toga, većina reformskih namera nije usklađena s konkretnim podacima o budžetu. Radi se samo o dogovorenim konceptima i metodama koji su dogovoreni kako bi evrozona uskoro postala otpornija na krize.

Uprkos tome, nemački vicekancelar i ministar finansija Olaf Šolc dogovorene reforme opisao je kao „veliki korak unapred“ koji će „uneti bezbednost u naše živote“. No Šolcovo oduševljenje počiva na činjenici da se, nakon meseci zastoja, stvar pomakla s mesta, te da je pronađen kompromis između Nemačke i Francuske. Ciljevi su, doduše, bili mnogo viši od koncepta koji je prihvaćen.

Ministri su se dogovorili oko sledećih reformi:

- Zajednički budžet za evozonu

Kako kaže Šolc, 19 zemalja-članica dobiće „nešto poput“ sopstvenog budžeta za projekte unutar monetarne unije. Iz tog budžeta bi se poticale investicije unutar Unije kako bi se ekonomski nivo zemalja-članica dugoročno uravnotežio. Ipak, taj budžet neće biti poseban, već integrisan u postojeći budžet svih 27 zemalja-članica.

Taj budžet uklopiće se u okvire budžeta koji će biti na snazi nakon 2021. Još uvek nije poznato koliko će iz tog budžeta stajati na raspolaganju. Francuski predsednik Emanuel Makron voleo bi da taj iznos bude trocifren u milijardama. Nemačka je tu mnogo opreznija i skromnija. Zna se da neće biti nekog „evro-ministra“, kako je to priželjkivala Francuska.

- Evropski monetarni fond

Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM) „težak“ 750 milijardi evra dobiće nova ovlašćenja. ESM će ubuduće delovati kao poslednje osiguranje u ophođenju s bankrotiranim kreditnim institutima unutar evrozone. Time bi bio povećan stepen odbrane banaka od finansijskih spekulacija – tako bar veruje šef ESM Klaus Regling.


Evro bi morao da ostane stabilan

ESM bi ubuduće trebalo ranije da priskače u pomoć u slučaju da neka od zemlja-članica zone upadne u finansijske poteškoće. Delovanje ESM trebalo bi da bude preciznije usklađeno s Evropskom komisijom. Međunarodni monetarni fond (MMF), koji je do sada bio „u igri“ isključivo zbog insistiranja Nemačke, ubuduće će igrati mnogo manju ulogu. Kao krajnji stepen, ulogu MMF trebalo bi da preuzme ESM i brže – u slučaju potrebe – kreditima priskače u pomoć.

- Novi digitalni porez

Evropska unije bi najkasnije od 2021. Trebalo da uvede tzv. digitalni porez na poslovanje velikih internet-koncerna. Porez bi pre svega trebalo da se odnosi na dobit od onlajn-oglašavanja i da bude primenjivan tamo gde se poslovi i obavljaju. To znači da sedište firme više neće igrati neku ulogu pri oporezivanju. Kada Gugl u Nemačkoj zarađuje novac, tad bi se i porezi obračunavali tamo, a ne u Luksemburgu ili Belgiji, odnosno tamo gde je fizičko sedište firme za EU.

Evropljani nastoje da taj porez uvedu i na globalnom nivou, zajedno sa SAD i Kinom. Ali do sada postoje otpori. Ukoliko dogovor unutar foruma G20 ili OECD do 2021. ne bude uspeo, Nemačka će jednostrano uvesti taj porez.

- Bankarska unija

Ministri su takođe dogovorili da dalje rade na bankarskoj uniji. Tu je pre svega sporno pitanje kako ostvariti zajedničko obezbeđenje uloga. Do sada je pravilo po kojem država u slučaju stečaja banaka garantuje za uloge do 100.000. Rizici u zemljama poput Italije, Grčke, Španije ili Kipra su zemljama poput Nemačke i Holandije, još uvek je previsok i zato odbijaju da prihvate to pravilo. Broj nestabilnih kreditnih fondova u bankama evrozone pada, ali mora biti dodatno smanjen. Zato se ne zna kada će zajedničko obezbeđenje uloga (EDIS) stupiti na snagu.

Evropska komisija sastavila je spisak reformskih koraka koji ni deset godina nakon finansijske krize još nisu preduzeti. „Mnogo toga još nismo ostvarili“, priznao je ministar Šolc. Ipak, prvi koraci su očigledno načinjeni.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Dec 05, 2018 5:35 pm

Smile Male tajne nemačkog uspeha

Da li ste se ikada pitali zašto je nemačka privreda toliko uspešna? Ključ je u malim i srednjim preduzećima. I na tome što se fokusiraju na spor i stabilan rast, a ne na brzu ekspanziju.



„Šta radiš?“

To je pitanje koje mnoge od nas tera da se borimo i učinimo sve kako bi naši ovozemaljski poslovi izgledali zanimljiviji nego što jesu.

To je i prva stvar na ovom hladnom jesenjem jutru koju pitamo Štefana Langea, rukovodioca filijale kompanije „Berlinski šrafovi“ (Berliner Schrauben), ovog hladnog jesenjeg jutra.

„Sve je u imenu“, kaže. „I da smo iz Berlina i na šta smo fokusirani – na šrafove“.

Ali ime ne prikazuje celu priču. Šrafovi su 60 odsto njegovog prometa. Njegova firma isporučuje i instalacije, cevi, konektore za drvo i niz drugih alata.

Možda neće uspavati goste na večeri, ali verovatno će platiti vino.

Skriveni šampioni

„Berlinski šrafovi“ su tipično, nemačko „mitelštand-preduzeće“. Taj pojam odnosi se na mala i srednja preduzeća (MSP) koja imaju manje od 500 radnika i godišnji promet ne više od 50 miliona vera. Za te firme često se kaže i da su „skriveni šampioni“, da oni stoje iza ekonomskog uspeha zemlje.

Ono što je najvažnije za takva nemačka preduzeća jeste spremnost da izaberu sektor, drže ga se i fokusiraju se na spor i stabilan rast, a ne na brzu ekspanziju.

„Profesionalizam je u tome da radiš ono na čemu si dobar“, kaže Lange.

Svaki šesti posao u Nemačkoj dolazi iz MSP, što je više od pola ekonomske proizvodnje. Pa ipak, kako mladi beže od trgovinskih poslova kao što su metaloprerađivači, sektor se suočava s ozbiljnim nedostatkom kadra (zanatlija).

U mnogim slučajevima tu prazninu popunjavaju migranti.

„Upravo smo angažovali nekog iz Kazahstana da radi u našem magacinu“, kaže Lange. „Do sada je dobro prošlo.“

Lekcije u kontradikciji

U „Berlinskim šrafovima“ možete raditi i u kancelariji ili u skladištu. U prvom je broj žena i muškaraca približno jednak. Ali u skladištu je druga priča.

„Nije nam dozvoljeno zapošljavanje žena u skladištu“, kaže Lange. „Nemački Zakon o radu zabranjuje ženama da podižu više od 12, 5 kilograma, a šrafovi su napravljeni od gvožđa. Ono je teško, tako da ništa ne možemo da uradimo.„Čak iako je ta žena stvarno jaka?“

Lange klima glavom. „Zakoni u Nemačkoj su kontradiktorni. S jedne strane, ne mogu da diskriminišem nikoga zbog pola, seksualnosti ili religije, pa bi trebalo da mogu da unajmim i ženu. Ali zbog zakona o radu ne mogu“.

Još jedna tema za diskusiju je jedna od najčešćih grešaka koju prave poslodavci MSP. To ilustruju navike o odlaganju smeća Štefena Langea.


Šrafovi - mali, ali drže stvari zajedno

Logistički centar kompanije nalazi se u Hopegartenu, nadomak Berlina, i spada pod ovlašćenje pokrajine Brandenburg.

„Vozim otpad od Berlina do Brandenberga, jer je jeftinije da ga odložim tamo. Ali za folije nije tako. Dakle, to prebacujem iz Brandenbera nazad u Berlin.“

Još jedan izvor frustracije je razlika u standardima zaštite od požara u 16 nemačkih pokrajina.

Nemačka vlada pokušala je da reši takve probleme. Godine 2015. uvedeno je pravilo „jedan za jedan“. To znači da za svako novo uvedeno pravilo, postojeće mora da bude ukinuto. Ipak, postoje značajni izuzeci, uključujući i zakone koji se odnose na EU kao celinu.

A Bregzit?

Govoreći o Evropskoj uniji, Lange kaže da je trgovinska politika EU uticala na „Berlinske šrafove“.

„Žalimo se na Trampove tarife od 20 odsto, a EU je naplaćivala 85 odsto takse na uvoz kineskih šrafova.

„85 odsto?! A sada?“

„Vratili su na između 12 i 15 procenata, jer su parlamentarci u EU u nekom trenutku shvatili da, ako govorite o slobodnoj svetskoj trgovini, to ne može da bude jednostrano“.

Takođe, i Kina se žalila Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). I pobedila je.

Kako bismo stekli jasniju sliku o tarifama, pitamo Matijasa Bjanhija, konsultanta u Nemačkoj asocijaciji za mala i srednja preduzeća.

„Ima mnogo novinskih članaka o tome kako će trgovinski rat ili sporazum o Bregzitu uticati na velika preduzeća, kao što su proizvođači automobila. Ali i mnogo manjih dobavljača bi bilo veoma pogođeno“.

Kako će, dakle, sva ta nestabilnost uticati na „Berlinske šrafove“?

S obzirom n to da je ta kompanija tokom svoje sedamdesetogodišnje istorije uspevala da prevaziđe sve izazove, mogućnosti za njeno dalje preživljavanje prilično su velike.

„Šrafove obično ne primećujete šrafove“, kaže Lange. „Ali oni su ti koji drže sve zajedno.“

I to je nešto što bi trebalo uzeti u obzir sledeći put kada se nađete na večeri uz tu temu.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Dec 06, 2018 5:47 pm

Smile  Zapadni Balkan strateški ključan za EU i NATO

”Mi smo spremni ukoliko ste i vi spremni“, poruka je koju su članice NATO poslale put BiH. NATO-ministri su se na sastanku u Briselu složili da nastave da podržavaju reforme u BiH.


Generlani sekretar NATO Jens Stoltenberg: sledeći korak je na Bosni i Hercegovini

U cilju podržavanja reformi doneta je i odluka o pozivu BiH da aktivira Akcioni plan za članstvo u Savezu.  ”Spremni smo da prihvatimo podnošenje prvog godišnjeg nacionalnog programa BiH što uključuje i praktične mere za političku ekonomsku i reformu odbrane. To će pomoći BiH da se pripremi za članstvo. Sada je na BiH da načini sledeći korak  i odluči da li će da prihvati ovu ponudu", poručio je Generalni sekretar NATO.

U sedištu NATO u Briselu kažu da je i pored neispunjenih uslova, kao što su popis vojne imovine, namera Alijanse da godišnji nacionalni plan kao instrument podrške refomama učini dostupnim za BiH. Navodi se da je isuviše vremena u BiH potrošeno na predizborne kampanje i izbore i da je sada neophodno da brzo formira vlast  i da se država vrati poslu sprovođenja reformi.  ”Fokus NATO je na odbrambenom i bezbednosnom sektoru. Jasno je iz NATO perspektive da se ovom odlukom ne nudi članstvo u Alijansi niti se zemlja primorava da odluči da li će da pristupi Alijansi", navode diplomatski izvori u NATO.


Opunomoćenica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini: važno je da Bosna i Hercegovina zadrži kurs ekononmskih reformi

Kao sledeća punopravna članica NATO u Briselu se vidi Makedonija i to na proleće 2020. godine, dok se za BiH naglašava da ”još puno posla ima da se uradi na putu ka članstvu". ”Svaka država sama odlučuje o svojim bezbednosnim i odbrambenim aranžmanima. Ključin princip je pravo izbora . Mi smo otvorili tu mogućnost za BiH, a na državi je da odluči kako i kada će da sarađuje sa NATO", navode u Alijansi. Dodaje se da se da se o saradnji sa NATO razgovara sa vlastima u Sarajevu i još jednom poseća da bi u cilju daljeg napretka zemnlje u procesu evroatlantskih integracija bilo dobro što pre formirati vladu posle izbore u zemlji.

Džuvo: Prilika koja se ne sme propustiti

Ambasador BiH pri NATO Amir Džuvo je u sedištu Alijanse ocenio je da je da je Godišnji akcioni plan početak istinske partnerske saradnje BiH i NATO. ”U pitanju nisu samo vojne reforme već i na drugi reformski procesi u BiH koji su neophodni da bi država postala članica NATO", kaže Džuvo. On je naveo da će zemlja da nastavi da ispunjava ”Talinski uslov", što je uknjižba perspektivne vojne imovine, ali i da očekuje, paralelno, odluku o početku rada na Godišnjem akcionom planu. Prema njegovim rečima, BiH bi, kao i Hrvatskoj i Crnoj Gori pre nje, trebalo do 8 godina da ispuni uslove za ulazak u Alijansu. Za zamenika ministra spoljnih poslova BiH, Josipa Brkića, poziv za aktivaciju MAP-a je najpozitivnija integraciona vest za BiH u 2018. godini. ”Ministri NATO su odlučili da pruže ruku BiH. Tu ruku treba da prihvatimo i pokažemo da smo spremni na sledećei korak integracija BiH u NATO", poručio je Brkić iz Brisela.

Evroatlantske integracije idu paralelno

U Briselu podsećaju da se NATO složio da se MAP za BIH pokrene u aprilu 2010. godine kao posebno prilagođen program koji predviđa savetovanje, pomoć i praktičnu podršku prilagođenu individualnim potrebama zemalja koje žele da se pridruže Alijansi. Odluka o aktiviranju MAP-a za BiH doneta je na sastanku ministara spoljnih poslova NATO članica kojem je prisustvovala i i šefica EU diplomatije Federika Mogerini. ”Za EU je bitno da BiH zadrži fokus na ekonomskim reformama, kao i da se rad na evropskoj perspektivi zemlje nađe među prioritetima posle izbora u zemlji", poručila je Mogerini. I generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg i šefica EU-diplomatije Federika Mogerini naglasili su da je ceo region Zapadnog Balkana od ključne strateške važnosti i za EU i za NATO. ”EU perspektiva svih partnera sa Zapadnog Balkana je jasna. Naša saradnja sa Zapadnim Balkanom je veoma dobra, a u oblastima koje se odnose na bezbednosnu saradanju kao što su borba protiv terorizma, prevencija radikalizacije, borba protiv organizovanog kriminala je ključna", poručila je Mogerini.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Dec 06, 2018 5:51 pm

Smile Priključenje i prisajedinjenje

U Rumuniji se zbog jedne vesti nemačke novinske agencije DPA podigla velika prašina. U njoj je upotrebljen pojam „priključenje“ u vezi sa rumunskom istorijom. A taj pojam je poprilično opterećen nacističkom retorikom...



"Priključenje" Austrije nacističkoj Nemačkoj - pojam "priključenja" u svakom drugom kontekstu mnoge iritira

Već i kratak pogled u Dudenov rečnik nemačkog jezika je dovoljan da se uvidi da pojam „priključenja“ – Anschluss - ima više od 20 značenja. Na nemačkom govornom području se tom rečju, pod navodnicima, obično označava Hitlerov ulazak u Austriju 1938, ali se ona pojavljuje i u tekstovima o drugim istorijskim događajima. I to sa drugim značenjem.

Prvog decembra, Rumunija je proslavila 100-godišnjicu postojanja moderne rumunske države. Po završetku Prvog svetskog rata, doneta je odluka o priključenju Transilvanije Rumunskoj kraljevini, što je za nemačku novinsku agenciju DPA bio povod da objavi izveštaj koji je počinjao ovako:

„Sa više vojnih parada, Rumunija, je u subotu proslavila 100-tu godišnjicu priključenja nekadašnje mađarske provincije Transilvanije“.


Piše: Robert Švarc

Kraljevina Rumunije je u Prvom svetskom ratu na strani Antante bila jedna od pobedničkih sila. San većinskog rumunskog stanovništva u tadašnjoj mađarskoj Transilvaniji, san o ujedinjenju sa Rumunijom, zaista se ostvario u vidu mirovnih ugovora. Nastala je nova Velika Rumunija u koju je bila uključena Transilvanija, deo Banata i veliki delovi nekadašnjeg austrougarskog carstva.

U izveštaju DPA povodom proslave stogodišnjice u Rumuniji, više puta se, u kontekstu tadašnjih istorijskih okolnosti, pominje reč „priključenje“. Nju je preuzelo i više medija na nemačkom, među kojima i javni servis ZDF. To je za rumunske zvaničnike bio dovoljan razlog da upute protestnu notu. U pismu rumunskog ambasadora u Berlinu šefu DPA se govori o teškoj grešci i traži se njeno ispravljanje.

I rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova je uputilo zahtev da se „tendenciozan“ članak odmah ispravi. Predstavnici nacionalno-populističkih medija u Rumuniji su se upustili u maglovita poređenja, govorili o teškim diplomatskim nesuglasicama između Bukurešta i Berlina i zatražili od predsednika države Klausa Johanisa koji je nemačkog porekla da ne bude više „sluga“ nemačke kancelarke Angele Merkel, već da je pozove na odgovornost.

Nemačka ambasada se na Fejsbuku distancirala od formulacije DPA. Ona pominje političko ujedinjenje više regija, među kojima je i Transilvanija, u rumunskoj kraljevini, i naglašava da javni izveštaji koji protivreče duhu tog istorijskog akta ne odgovaraju stavu nemačke vlade. Zato je od agencije DPA i javnog servisa ZDF zatraženo da koriguju sporne delove teksta.

Tp je ZDF i učinio 4. decembra zamenivši reč „priključenje“ rečju „pristup“. Taj pojam je u istorijskom i pravnom kontekstu 1918. godine - pogrešan. A i nezavisna DPA je korigovala tekst – njena nova reč sada glasi: „pripadnost“. Stogodišnja pripadnost Transilvanije Rumuniji? I to „poboljšanje“ je svakako za kritiku.


Duden - glavni rečnik nemačkog jezika i priručnik gramatike i pravopisa

Prema protohronizmu (rumunskom „istorijskom učenju“ Čaušeskuovog doba prema kojem su mnoge kulturne tekovine Evrope proistekle iz rumunske umetnosti – prim. prev.), pomenuta teritorija je već hiljadu godina bila deo različitih rumunskih upravnih formi na tom području. Otuda potiče i zvaničan stav o „ponovnom ujedinjenju“ Transilvanije sa Rumunijom pre 100 godina.

Ovde ne bi bilo naodmet prisetiti se mudrosti „Starog Frica“ (pruskog kralja iz 18. veka) koji bi rekao: spusti malo! Reakcije su bile prebrze i preoštre. Ali, istorija se uvek čita i – srcem.

Rumunsko-mađarski odnos je – kao što i piše u izveštaju DPA – obeležen napetošću i strahovima. Tako je mađarska desnonacionalna vlada zabranila svojim diplomatama da učestvuju u slavljima povodom rumunskog nacionalnog praznika – 1. decembra. I glavni predstavnici mađarske manjine u Rumuniji su se priključili toj instrukciji.

S druge strane, mnogi Rumuni strahuju da mađarska manjina u Transilvaniji ne razmišlja ni o čemu drugom osim o otcepljenju od Rumunije i priključenju Mađarskoj. Onaj ko pojam „priključenja" u istorijskom kontekstu ujedinjenja iz 1918. i u kontekstu današnjeg članstva Mađarske i Rumunije u EU prevodi kao „aneksiju", teško će se osloboditi primedbe da je „tendenciozan“. U Zakonu 2613/1918 objavljen još pre 100 godina u rumunskom Službenom listu se ujedinjenje označava glagolom „alipire", dakle govori se o „prisajedinjenju“, o „priključenju“ Transilvanije Rumunskoj kraljevini. U vezi s tim se i u istorijskim spisima i novinskim izveštajima pojavljuje reč „alipire“.

Istorijska kultura koja ne vodi računa o osećanjima pojedinca, grupe ili čitavog društva, uvek je problematična. Sigurno je da bi izveštaj o kojem je reč bio iznad svih primedbi da je, umesto pojma „priključenja“, koji se pominje više puta, upotrebljen pojam „političkog ujedinjenja“.

Ali, brzopleto političko uticanje na slobodno i korektno izveštavanje iz straha od mogućeg neprijatnog ili zlonamernog tumačenja mora se odbaciti. Za preterane reakcije političara na medijske izveštaje može da važi samo: „ne postoji priključak pod ovim brojem“.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Dec 06, 2018 5:55 pm

Smile „Imam pravo da tražim odgovore“

„Znam da je odgovornost za beg Gruevskog, pre svega, naša“, kaže makedonski premijer Zoran Zaev za DW. On je uveren da će Sobranje doneti ustavne promene imena i negira da ima prljavi dil sa poslanicima opozicije.



Makedonski premijer Zoran Zaev uveren je da „nema bezbednosnih implikacija“ nakon bega bivšeg šefa Vlade Nikole Gruevskog u Mađarsku. Zaev je u intervjuu za DW rekao da Gruevski doduše raspolaže poverljivim podacima, državnim i službenim tajnama, jer je deset godina bio premijer.

„Ipak, ja sam ubeđen da ako Gruevski reši da udara ili, da upotrebim frazu koju je on često koristio, zabije nož u leđa Makedoniji, on može da našteti zemlji, ali ne može da joj ugrozi bezbednost“, naveo je Zaev.

„Kako bez pasoša?“

Na pitanje novinarke DW da li će neko podneti ostavku kao moralni čin zbog toga što je Gruevski utekao makedonskim vlastima pre nego što je trebalo da ode na izdržavanje dvogodišnje kazne zatvora zbog pronevere državnog novca, Zaev kaže da ministar unutrašnjih poslova Oliver Spasovski „razgovarao o tome“ sa njim.

„Imam saznanja iz dela istrage. Ali izvršna vlast mora da poštuje istražne organe“, rekao je Zaev. „Nezgodna je situacija u kojoj se našao ministar Oliver Spasovski, a onda i ja kao premijer, jer javnost traži odgovore. Želimo da pokažemo da izvršna vlast poštuje zakon. Razumem da MUP-u i Tužilaštvu treba vremena, pa je moja molba njima uvek: molim vas, požurite, građani čekaju informacije kako bi se videlo ima li odgovornih.“

Na pitanje zašto traži odgovornost zemalja kroz koje je Gruevski bežao – Albanije, Crne Gore i Srbije – Zaev kaže: „Tražim objašnjenje. Znam da je odgovornost, pre svega, naša. Ja ne pričam o granicama koje mogu da se pređu sa ličnom kartom, ne pričam o prelasku iz Albanije do Crne Gore i onda Srbije. Ali hoću da znam kako je naš građanin prešao srpsku granicu ka Mađarskoj bez pasoša. Hoću da znam da li bi bilo koga od nas pustili bez pasoša, samo sa ličnom kartom, da uđe u Mađarsku, članicu EU.“

No srpski predsednik Aleksandar Vučić je ranije, iznoseći detalje, objasnio da za Gruevskim nije bilo poternice, a da je preko Horgoša otišao u Mađarsku uz takozvani pasavan, jednokratnu propusnicu koju su mu mađarske vlasti izdale preko ambasade u Albaniji.

„Ne znam kako se daje taj putni listi ni ko ga je dao“, kaže na to Zaev. „Nastavljam da gajim prijateljski odnos, kao premijer zemlje koja teži izgradnji prijateljstva i dobrosusedstva, ali imam pravo i da tražim odgovore. Nisam slučajno pitao da li je Gruevski dobrovoljno otišao ili je možda kidnapovan? Imam razloga za to pitanje.“

Poslanici opozicije „nezavisne ličnosti“

Zaev je, govoreći o postupku ustavnih izmena za koji mu treba podrška dela opozicije, negirao da postoji trgovina u kojoj se poslanici VMRO DPMNE pridobijaju zataškavanjem procesa protiv njih ili izbegavanjem pritvora.

„Ti poslanici su nezavisne ličnosti sa kojima sam razgovarao na osnovu argumenata da pomognu svojim glasom i da kažu šta im je važno kako bi se uključili u proces“, tvrdio je Zaev. „Oni su isporučili svoje uslove i ja sam ih prihvatio: dopuna amandmanima i formiranje tela za pomirenje. Kroz razgovore o političkom procesu, koji neće uticati na pravosudni proces niti pomeriti crvenu liniju odgovornosti, našli smo zajednički jezik koji vodi pomirenju.“

Zaev je uveren da bi, ako Sobranje usvoji ustavne izmene, zemlja sigurno ušla u NATO te da ne vidi da bi to članstvo neka od članica Alijanse blokirala. „Ne vidim okolnosti za takvu opstrukciju. Vidim potrebu da završimo obaveze kod kuće“, dodao je makedonski premijer za DW.

Rekavši da je u stalnom kontaktu sa grčkim kolegom Aleksisom Ciprasom, Zaev je dodao da je cilj Skoplja da se priključi regionalnoj inicijativi koju čine Grčka, Srbija, Bugarska i Rumunija. „Ima i jedna inicijativa o kojoj treba da razgovaramo prvom sledećom prilikom – železničko povezivanje luka u Solunu i Pireju, dakle od Grčke preko Makedonije i Srbije ka Zapadnoj Evropi.“

„Tu su mnogo važne teme budući da znamo šta se dešava sa takozvanim Putem svile, uticajem Kine i njenom potrebom da se plasira na ovo tržište. Autoputevi na Koridoru 10 su odlični, treba da dovršimo i Koridor 8, na tome intenzivno radimo“, rekao je Zaev. To sve, dodao je, treba da pokaže građanima Makedonije i Grčke praktične prednosti dogovora oko imena zemlje.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Dec 06, 2018 8:08 pm

Smile Odlučuj tiho i bez velike diskusije

Osamnaest godina je Angela Merkel bila na čelu CDU. Sada se povlači sa mesta predsednice stranke. Koliko je promenila demohrišćane? Da li će CDU ostati na kursu Angele Merkel ili će napraviti zaokret?



Hrišćansko-demokratska unija (CDU) početkom 2000. Bila je to stranka kojom su dominirali muškarci. Umereno konzervativna, narodna partija. Pomalo dosadna, ali sa jasnim principima. Na listi njenih prioriteta visoko se kotirala liberalna ekonomska politika. I „hrišćanska percepcija čoveka“. Tako je CDU opisao politikolog Oskar Nidermajer.

Samosvena CDU je, međutim, tada bila u krizi. Preživela je težak poraz od Socijaldemokrata (SPD) na izborima. Ubrzo posle toga, Helmut Kol uvodi u svoj kabinet mladu istočnu Nemicu – Angelu Merkel. Zvali su je „Kolova devojčica“. Ali ta „devojčica“ se veoma brzo emancipovala. I više od toga.


Helmut Kol i njegova „devojčica“ 2001.

U sred afere s donacijama za CDU, Merkelova se u otvorenom pismu distancirala do svog mentora. Samo nekoliko meseci kasnije, ona postaje šefica partije. Kao istočna Nemica, protestantkinja, razvedena naučnica – delovala je kao strano telo u Kolovoj CDU.

Skretanje ulevo

Jedan od onih koji je tada na njenu kandidaturu gledao kritički bio je Fridrih Merc – danas najizgledniji kandidat za njenog naslednika. On je bio jedan od čitavog niza njenih političkih rivala koji su smatrali da bi oni bili mnogo bolji šefovi partije. Među njima je bio i Volfgang Šojble. Ali Angela Merkel ih je sve gurnula na margine. Kada je 2005. postala kancelarka, za nju više niko nije predstavljao opasnost. Kada se radilo o pitanju moći, Merkelova je pokazala čvrstinu. Nastupala trezveno i uljudno.

Helmut Kol predvodio je CDU 25 godina, Angela Merkel više od 18. Nidermajer govori o „eri“ Angele Merkel. „Ne samo zbog dužine njenog predsedavanja, već i zbog toga što je snažno obeležila partiju, jer je i u privrednom i u društveno-političkom smislu skrenula ulevo.“

Sve promene Angele Merkel

Mnoge promene koje su se dogodile pod Angelom Merkel, u Kolovo vreme bi bile gotovo nezamislive. Pritom ona u početku nije delovala kao veliki igrač. Često joj se prigovaralo da predugo taktizira i odugovlači, umesto da donese odluku. Onda je postalo jasno da Merkelova upravo u važnim pitanjima odlučuje tiho, bez da partiji dozvoli da o tome diskutuje. Iznenadila je kod brojnih tema.

2010: Angela Merkel delovala je kao „štedljiva švapska domaćica“. Usred finansijske krize isključuje mogućnost finansijske pomoći za prezaduženu Grčku. Ali, uskoro glasa za prvi paket pomoći kojem su usledila još dva. Evro i održanje Evrope postaju jedna od njenih velikih tema.

2011: Angela Merkel – koja važi za nekog ko se zalaže za nuklearke – nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi preko noći menja mišljenje i vladajuća koalicija pod njenim rukovodstvom odlučuje da se odustane od nuklearne energije.

2013: izjašnjava se protiv dvostrukog državljanstva, što je uvela prethodna vlada Zelenih i SPD. A 2017. pak staje u odbranu „dva pasoša“, a protiv odluke sopstvene partije.


Jedni je slave, drugi kritikuju

2015: Angela Merkel je 2004. smatrala da je multikulturalno društvo „propalo“. Ali tokom izbegličke krize 2015. izgovara onu svoju čuvenu rečenicu: „Uspećemo!“ Otvorene granice za izbeglice – to mišljenje CDU deli i danas.

2017: Angela Merkel je dugo bila protiv istopolnog braka. Neposredno pred savezne izbore 2017. otvorila je put da se o tome glasa u Bundestagu – i to bez da je bilo pritiska poslaničkih grupa drugih stranaka. Takozvani „brak za sve“ je izglasan.

Nove teme, nove pozicije

Angela Merkel je kao šefica partije CDU gurnula ka političkom centru. Na taj način je i ubirala poene. Mnoge teme koje su tradicionalno bile nešto za šta se zalažu Socijaldemokrate i Zeleni, Merkel je neočekivano izreklamirala kao teme CDU. Na primer: porodična politika. Pod vlašću Angele Merkel, usvojeno je pravo na dečiji dodatak, kao i pravo na mesto u jaslicama. Tako je CDU na saveznim izborima 2013. dobila preko 40 odsto glasova – što je danas za tu stranku samo davni san. Angela Merkel uspevala je da uz pomoć društvenih tema i tema koje se tiču zaštite životne sredine ubere poene i kod konzervativnih birača.

Tek po pitanju migracija i azilantske politike došlo je do podele među Demohrišćanima. Dok su mnogi tražili da se uvede gornja granica po pitanju prihvata potražilaca azila i izbeglica iz ratom zahvaćenih područja, Merkelova je bila protiv. „Ona je tu zauzela stav i branila ga, bez obzira na sve neugodnosti i kritike“, ukazuje Oskar Nidermajer.

Zbog takvog stava, CDU je na poslednjim izborima 2017. izgubila mnogo glasova. Čak i to što je Merkelova odlučila da se više ne kandiduje za mesto predsedice CDU, svoje razloge ima u migracionoj politici – koje se, inače, svi kandidati za njenog naslednika danas odriču.


Ko će biti novi šef CDU: Fridrih Merc, Anegret Kramp Karenbauer ili Jens Špan?

„U krajnjoj liniji, bilo je to veoma uspešno vreme za CDU“, sumira politikolog Verner Pelc, koji je i sam član te stranke. No, „tamnu senu na sve baca to što je Merkelova na kraju bula tvrdoglava i nepomirljiva, i nije prepoznala veliku opasnost za CDU: uspon jedne partije zdesna“. On pri tom misli na Alternativu za Nemačku (AfD).

Nova partijska demokratija

Možda se promena CDU koja se dogodila za vreme Angele Merkel, najbolje ogleda u trci za njenog naslednika. Troje glavnih kandidata na regionalnim konferencijama takmiče se jedni protiv drugih. I još neki su se „izvukli ispod pokrivača“ i napadaju dosadašnju šeficu. To je novum kod Demohrišćana: Helmut Kol se za izbore 1998. sam proglasio za kandidata za kancelara.

CDU je danas otvorenija i raznovrsnija. Ona oslikava društvo koje je sve više heterogeno. Doduše, istina je da u redovima CDU postoji i čežnja za ponovnim uspostavljanjem jasnih, konzervativnih pozicija, ali „vreme se neće vratiti unazad, bez obzira ko bude bio njen naslednik“, smatra Oskar Nidermajer. Taj politikolog smatra da to „uopšte i nije moguće“. I dodaje: „To niko i ne želi“. Pitanje je samo „hoće li se u potpunosti nastaviti isto ili će se napraviti umerene korekture“. Jer, za vremenom kakvo je bilo pod „patrijarhom Kolom“, izgleda da većina u CDU – ne žali.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Dec 07, 2018 5:44 pm

Smile Gas za Srbiju „ako šuruju SAD i Bugarska“

Umesto Južnog toka i njegova četiri kraka tu je Turski tok sa dva kraka od kojih samo jedan može dalje na Balkan. Srbija se nada da će gas od kraja 2019. godine ući negde kod Dimitrovgrada. Da li je to račun bez krčmara?


Oživljavanje Južnog toka: "Biće začas!"

Južni tok je umro – bila je vest koja je trebalo da stavi čep na cev ruskog gasovoda kroz Srbiju. Nekoliko godina kasnije ideja oživljava, ali nije to onaj stari gasovod, menja ime i trasu, ali bi trebalo da ima istu namenu.

Ipak, da li je rano za otvaranje šampanjca?

Rusima još nije jasno kuda će poslati gas za Balkan i da li im se to isplati. Bugari čekaju amin Amerikanaca, Turci slave, Srbija je već uglavila gasovod u budžet, a SAD ovog puta, čini se, neće podmenuti nogu. Međutim, da li Srbija skače pred rudu? Ima li vremena i resursa da se prikači na taj voz? I koliko će koštati karta?

Ulaz kod Dimitrovgrada?

Otkako je Gazprom krajem prošlog meseca najavio da planira gasovod kroz Srbiju, kao da nema mesta pitanju da li je to moguće i bojazni da se i ovaj projekt ne ugasi. Otkud tolika sigurnost?

Ukrajini sledeće godine ističe aktuelni tranzitni ugovor sa Moskvom i pred pretnjom je da ostane bez gasa ili da bar protok bude značajno manji. Upravo za 2019. planiran je početak radaTurskog toga. Najavljeno je da će se početi tamo gde se stalo pre četiri godine – na osnovama Južnog.

Međutim, kako podseća Andrej Gurkov u svojoj analizi za Dojče vele, od četiri isprava planirana kraja izgrađena su samo dva kroz Crno more od kojih jedan kapaciteta 15,75 milijardi kubika ima definitivnog kupca – turski državni koncern Botas koji će tim gasom snabdevati evropski deo zemlje. Mnogo godina je taj region opskrbljivan dugim putem preko Ukrajine, Moldavije, Rumunije i Bugarske, a sada će ganc nove cevi dovoditi gas direktno od proizvođača. „Bez rizika i taksi za tranzit", piše Gurkov.

„Verujem da se ide na to da se nešto i ostavi Ukrajini, bar neki dinar, iako je cilj da se i ruta Severnog i Turskog toka premeste sa tog tržista, da ga zaobiđu, mora se naći neko rešenje", kaže nam predsednik Udruženja za gas Vojislav Vuletić.

Vuletić kaže da sama ruta kraka gasovoda na Balkanu nije presudna, već stav Bugarske da dozvoli da Turski tok ide preko njene teritorije ka Srbiji. SAD i Bugarska su zajedno minirale Južni tok, dodaje on, ali ne veruje da će i Turski tok biti sabotiran.



„Ruta Južnog toka trebalo je da uđe na teritoriju Srbije od Zaječara, sa vrha planine Balkan, jer je ta trasa odgovarala s obzirom na tadašnji plan projekta. Sada, kada gas dolazi odozdo, trebalo bi da prati rutu to jest ulaz kod Dimitrovgrada", kaže Vuletić.

Nejasna Bajatovićeva računica

Južnom toku se zameralo što nije bio u skladu sa pravilima evropskog energetskog tržišta, a imao je i uticajne protivnike, pre svega u SAD. Posao je propao, cevi su ostavljene da trunu, a ruski predsednik je sklopio pakt sa Redžepom Erdoganom. Danas zemlje koje žele da koriste plavi energent koji dolazi novim putem moraju same da se snađu. Od toga da prilagode zakone do pripreme priključaka.

„Gazprom je došao do granica EU, rekao: evo došli smo, vi dalje gradite kako želite i kako vam odgovara a mi ćemo pustiti gas", sažima to Vuletić.

Bugarska je počela da radi. Javno preduzeće Bulgartransgas počinje deonicu dužine od oko 500 kilometara. Projekat vredan 1,4 milijardi evra ove sedmice je odobrio je i parlament u Sofiji.

I srpski parlament je o tome raspravljao. Ministar finansija Siniša Mali, braneći budžet za narednu godinu, rekao je da je ta investicija važan projekat za energetsku nezavisnost Srbije. Menja se naziv „sistem za transport prirodnog gasa Južni tok" nazivom „magistralni gasovod granica Bugarske-granica Mađarske". Do sada je ipak sprovedena eksproprijacija tek na delu trase.

Dušan Bajatović, direktor mešovite rusko-srpske kompanije Gastrans, koja bi trebalo da gradi gasovod, rekao je da je predviđeno oko 1,8 milijardi evra za izgradnju trase gasovoda kroz Srbiju i proširenje skladišta u Banatskom Dvoru.

Predsednik srpskog Udruženja za gas Vuletić takođe se pita kako se došlo do te vrednosti investicije. „Procena je relativna, jer kaže se da će gasovod biti kapacita 15 milijardi kubnih metara, ali ne zna se koliki će biti radni pritisak gasa, a o toga zavisi veličina cevi, dimenzije i slično, što utiče na cenu."

Turski tok ima samo dva kraka od kojih jedan ostaje u evropskom delu Turske. Drugi, kapaciteta oko 15 milijardi kubika godišnje, svakako nije dovoljan da se, kako se pričalo kada se planirao Južni tok, opskrbljuju zemlje EU sve do Austrije i Italije. Ipak, Vuletić je uveren da Srbija može postati malo gasno čvorište. „Nema razloga da se ne odvede prema BiH i dalje prema Hrvatskoj, jer je tako trebalo da bude i sa Južnim tokom. Dakle, kako Amerika bude šurovala sa Bugarima, to je to“, dodaje Vuletić.

Ali ako je Srbija išta naučila iz epizode „Južni tok", onda da ni pompezna najava, potpis, a ni zavarena cev nisu garnacija da će radijatori na kraju biti topli.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Dec 07, 2018 5:47 pm

Smile „Rasplačem se kad pomislim na Siriju“

Jordan je primio više od 600.000 sirijskih izbeglica. Vlada u Amanu međutim pominje brojku od gotovo 1,3 miliona. Neki Sirijci su se proteklih meseci vratili u domovinu. Ali za mnoge to ne dolazi u obzir.



Raba kuva kafu i sipa je u fildžane. Kafa je ovde pravi mali luksuz koji ona sebi jedva da može da priušti. Ona živi u dvosobnom stanu na periferiji jordanskog glavnog grada Amana sa svoje četvoro male dece. Porodicu izdržava porodicu radeći povremene poslove i zahvaljujući podršci Organizacije za izbeglice. Život te 40-godišnje Sirijke je težak, ali uprkos tome, ona ne želi da se vrati u svoj rodni grad Homs. U svakom slučaju, ne sada.

„Bojim se da će moj sin biti prisiljen da ode u vojsku ili da će na neki drugi način da izgubi život u Siriji. Već je dovoljno strašno to što je njegov otac ubijen“.

Raba je nekada sa svojom porodicom živela u svojoj kući, u blizini njenih roditelja i sestara. Njen muž je radio kao stolar, a i Raba je ponešto zarađivala radeći u tkaonici vune. Pored toga, brinula se o deci. A onda je došao rat i porodica je pobegla u Jordan. Nakon što se njen muž iz Amana još jednom otišao u Siriju da donese potrebna dokumenta, više ne nije vratio. „Moj muž je ubijen dok je pio čaj u kući svog rođaka. Raketa je pogodila kuću.“

Raba u međuvremenu već pet godina živi u Jordanu. Fatima i Basma, dve najmlađe kćerke, i ne pamte oca. Njihova starija sestra imala je deset godina kada je otac stradao: „Ne želim nazad u Siriju, jer moj tata više nije živ. Tamo ne može da se živi“.


U Homsu gotovo više nema gde da se živi

Njihova porodična kuća u Homsu odavno više ne postoji, a rođaci su se raselili u svim pravcima: „Imam brata koji živi u Libanu, sestru koja se iselila u Nemačku i drugu sestru koja je iz Homsa prešla u Hamu. Moji roditelji žive u Turskoj“, kaže Raba.

U Jordanu je Raba stvorila svoju malu mrežu. Njena mlađa deca tu idu u školu, njena starija kćerk se tu udala. Raba se oseća sigurno u Amanu. Baš kao i Huda. Ta 58-godišnja Sirijka živi sa svojim mužem i kćerkom u malom stanu na istoku grada. „Ne možemo da se vratimo u Siriju, jer je naša kuća srušena. Nemam više smeštaj. Moj muž je bolestan i ne može više da radi i da zarađuje novac. Osim toga, strah nas je da u Siriji nije bezbedno“, kaže Huda.

I ona je iz Homsa. Četvrt u kojoj je živela, skoro u potpunosti je sravnjena sa zemljom. Kada ona priča o tome, na licu joj se vidi očaj. Ona gotovo uopšte više ne računa s tim da će još jednom videti svoju domovinu. Njen suprug ima problema sa diskus-hernijom, njoj bi trebalo da bude ugrađen pejsmejker. Zbog skupih medicinskih tretmana, porodica je veoma zadužena. Povratak u Siriju teško je zamisliv. Još manje nekakava ponovna izgradnja njihove kuće.

„Kada mislim na Siriju naviru mi sećanja i briznem u plač.“
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Dec 07, 2018 5:50 pm

Smile Britva pod grkljanom

Možda se vlasti čini da njena judikativa kroti opozicionu goropad, ali britva pravnog nasilja duboko zaseca već načeto tkivo crnogorskog društva. Koje će se još više razgoropaditi. Dakle, sloboda za Medojevića!



Kada uhapse poslanika skupštine, ma šta on rekao, bez prethodnog skidanja imuniteta u skupštinskoj proceduri, onda se ne radi o grešci, ekscesu, nepravilnosti, zabuni.

U svima poznatom crnogorskom slučaju radi se o nehotičnoj prezentaciji decenijski maskirane i lickane nedemokratske suštine sistema vladavine jednog čoveka. I to pred ukupnim zblenutim tuzemstvom i inozemstvom.

Bit savremene Crne Gore zablistala je zlokobno svojim čeličnim sjajem kao britva na suncu. Sečivo je probilo demokratske kulise i pokazalo mračnu unutrašnjost baš svima: Ovako mi to radimo.

Šta je imunitet?

„Slobodan od službe ili poreza“. To je osnovno značenje reči imun. Stoga je imunitet vrsta privilegije koja je za diplomate zebeležena još u indijskom spevu Mahabharati, pre otprilike dva milenijuma.

Ideja političkog imuniteta je nešto mlađa. U najboljim je godinama, tek joj je otprilike 150. Nastala je iz potrebe da se od izvršne vlasti koju je najčešće u tadašnjoj Evropi predstavljao monarh zaštiti zakonodavna vlast i njeni predstavnici. Tada su to bili mlađašni i poprilično nemoćni parlamenti.

Naime, samodršci su imale nezgodnu naviku da kao i svi njihovi kraljevski preci u zatvor trpaju ljude za koje znaju da će im se javno suprotstaviti ili da će se izjasniti protiv njihovih predloga. Na današnji jezik prevedeno, politički imunitet je čedo demokratskog razvoja Evrope. Njime su se štitili parlamentarci od krunisanih i nekrunisanih glava.

Politički imunitet je plod saznanja da se samo brižljivo razdvojene tri vlasti mogu skladno međusobno dopunjavati – oni koji donose zakone ne mogu biti oni koji imaju izvršnu vlast. A oni koji imaju izvršnu vlast ne mogu biti oni koji deleći pravdu brinu o primeni zakona. Izvršna, sudska i zakonodavna vlast dobijaju trku sa totalitarnim ideologijama samo ako svaka od njih ostane u svojoj stazi.

Egzekutor sa glumačkim darom

Osnovna karakteristika autoritarne vladavine jeste dominacija egzekutive. Sudska vlast postaje instrument vladavine egzekutora. A parlamentarna većina njegov smokvin list.

Naime, nema te svinjarije koju egzekutor izmisli, a da je egzekutorova većina neće legitimisati, njegove sudije neće pretočiti u sudske spise, a njegova policija neće sprovesti vrhom pendreka. Tako ćete prepoznati uspešnog autokratu. Između njegove volje i vrha policijskog pendreka nema proceduralnih prepreka.

E, pošto se neke gazde odavno služe mimikrijom, da bi u društvu zapadnih kolega rekli da je u njih kod kuće sve po zakonu i po volji naroda, oni između svoje volje i vrha policijskog pendreka postavljaju niz Potemkinovih sela koja se zovu „nezavisno sudstvo“, „nezavisni mediji“ „zakonitost“, „pravna država“ itd. Prosečno dobar tajnoslužbaški sufler zapadnim kolegama doduše prevodi to na jezik činjenica: bespravna država, zavisni mediji, zavisno sudstvo. Ali oni se iz zapadne učtivosti ili iz geopolitičkog interesa prave da ne čuju.

Ritualno ponavljanje ovih reči omogućava balkanskim državnim gazdama da ih zapadni moćnici trpe u svom društvu. I ti moćnici i balkanski Evropljani despotske naravi znaju da ponavljanje pojmova iz kojih je kao iz bundeve iščupano sve što valja, pa ostaje krug oko šupljine, nije isto što i stvarna primena principa o kojima se govori. Ali i jedni i drugi se za sada prave ludi.

Dubrovnik ili Dubai?

Nije odlučujuće šta je naljutilo glavnog podgoričkog kadiju ili velikog gazdu: Spominjanje gazdinog biznisa u jednoj arapskoj državici, insinuiranje o potkupljivosti tužilaca, ili pak podsećanje da su oko Dubrovnika činjena nepočinstva, a da je čovek istog imena i prezimena kao spomenuti kadija bio tu negde gde je mirisalo na palež, pljačku, krv i testosteron. I on mlad i oštar kao britva.


Dragoslav Dedović

Za to vreme su mirotvorci poput uhapšenika Medojeviću pevali pesme: „Sa Lovćena vila kliče, oprosti nam Dubrovniče!“

Odlučujuće je da su se ljudi iz nomenklature vratili svojoj vučijoj prirodi iz devedesetih. Njihov radikalizam ovaj put nema nikakav ideološki predznak, mada to rado ističu. Ovo je akt slabosti, a ne snage. Straha, a ne drčnosti.

To je jedna mogućnost.

Druga je da su u pomami osvete izgubili iz vida koliko će politički koštati ovakvo protivpravno nasilje.

„E sad ga prećeraše“

Folkloristička srpska epika delova opozicije više neće biti prepreka za poštenog građanina pomalo sklonog režimu kao navodno manjem zlu da kaže: „E sad ga prećeraše“.

Nikakav strah od Rusije i ruskopučistički narativi više neće u zapadnim demokratijama prolaziti kao alibi za nedemokratsku praksu kod kuće.

Ma koliko se akterima na vlasti činilo da ovakvim bahatim ponašanjem judikative krote goropad, oni je ovakvim faulovima hrane. Oni kao britvom seku ionako načeto tkivo crnogorskog društva. Možda je to u prirodi njihovog hipertrofiranog ega. Politički je to potpuna besmislica. Iskustvo pokazuje da sistemsko nasilje pre ili kasnije izaziva nasilnu reakciju.

To je zadnje što je potrebno Crnoj Gori.

Sloboda za Medojevića!

Žalosno je samo to što jedan čovek lošeg zdravstvenog stanja štrajkuje glađu, ne bi li za sebe izborio elementarna ljudska prava, dok njegova porodica strahuje. Zar je to slika jedne mediteranske evropske zemlje iz godine 2018?

Sa Nebojšom Medojevićem se ne moramo ni u čemu složiti. Ako se neko osetio uvređenim zbog njegovih nastupa mogao je da parniči. Ovako, njegovo utamničenje nam pokazuje da je jedino časno što svaki uvereni demokrata u ovom trenutku može da učini jeste – zahtevati slobodu za tog čoveka. I to odmah.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 5 od 6 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu