Vesti iz sveta astronomije...

Orbitni avion 'Buran' (6)

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/12475-orbitni-avion-buran-6

https://t.co/a8ZIc0lbjG

A P O D...

Indija planira let kosmonauta 2022.

http://www.astronomija.org.rs/dogaaji/12477-indija-planira-let-kosmonauta-2022

https://t.co/qMCgJkbeUm

A P O D...

Orbitni avion 'Buran' (7)

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/12484-orbitni-avion-buran-7

Izveštaj sa Marsa: Oluja se smiruje, 'Opportunity spava, a tim priprema oporavak

http://www.astronomija.org.rs/misije/12480-izvestaj-sa-marsa-oluja-se-smiruje-opportunity-spava-a-tim-priprema-oporavak

Kad će sledeća misija na Pluton?

http://www.astronomija.org.rs/misije/12481-kad-ce-sledeca-misija-na-pluton

https://t.co/B0NIEQqao1

A P O D...

Indija će 2019. lansirati 22 misije; 50 u 3 godine!

http://www.astronomija.org.rs/misije/12482-indija-ce-2019-lansirati-22-misije-50-u-3-godine

Voda na Mesecu

U najmračnijim i najhladnijim delovima polarnih područja direktno su posmatrani definitivni dokazi o postojanju vodenog leda na površini Meseca. Ova nalazišta leda su razdvojena i moguće je da su drevna. Na južnom polu većina leda je koncentrisana u kraterima dok je led severnog pola razuđen.



Distribucija površinskog leda na južnom polu Meseca (levo) i severnom polu (desno) je otkrivena pomoću NASA-nog Moon Mineralogy Mapper(M3) instrumenta. Plava boja predstavlja lokacije leda a siva odgovara površinskoj temperaturi (tamnija predstavlja hladnije površine a svetlije nijanse ukazuju na toplije zone). Led je koncentrisan na najtamnijim i najhladnijim lokacijama, u senkama kratera.

Tim naučnika, na čelu sa Shuai Li sa Univerziteta na Havajima i Univerziteta Brown, uključujući i Richarda Elphica iz NASA-inog istraživačkog centra Ames u Silikonskoj dolini, koristio je podatke M3 za identifikaciju tri specifična potpisa koji definitivno dokazuju da na površini Meseca postoji vodeni led.

M3, na brodu Chandraiaan-1, koji je 2008. lansirala Indijska organizacija za istraživanje svemira prikupljao je podatke koji nisu samo pokupili reflektivne osobine leda, već je direktno izmeren način kako molekuli apsorbuju infracrveno svetlo, tako da se može razlikovati tečna voda, para i čvrsti led.

Većina vodenog leda leži u senkama kratera blizu polova, gde najviše temperature nikad ne dosegnu iznad minus 121°C. Zbog vrlo male nagnutosti ose rotacije Meseca, sunčeva svetlost nikada ne doseže ove regije.

Sa dovoljnom količinom leda u prvih nekoliko milimetara ispod površine voda bi bila pristupačnija kao resurs za buduće ekspedicije, pa čak i nastanjive ljudi na Mesecu nego što je voda otkrivena ispod površine Meseca.

Nalazi su objavljeni u Zborniku Nacionalne akademije nauka 20. avgusta 2018. godine.

https://www.jpl.nasa.gov/news/news.php?feature=7218

Autor: Miša Bracić

https://t.co/H3JeMvv3Ti

A P O D...

Pad vojnog satelita Kanopus-ST

http://www.astronomija.org.rs/misije/12486-pad-vojnog-satelita-kanopus-st

Tri načina da ljudi stignu na Mars do 2037.

http://www.astronomija.org.rs/misije/12491-tri-nacina-da-ljudi-stignu-na-mars-do-2037

Orbitni avion 'Buran' (8)

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/12489-orbitni-avion-buran-8

https://t.co/7XqKomDNjv

A P O D...

https://t.co/Uyr4ua4Ai8

A P O D...

Aurora Saturna

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/planete-43591/saturn-41754/12494-aurora-saturna

https://t.co/E23vZnAn9w

A P O D...

'OSIRIS-REx' i 'New Horizons' prvi put ugledali svoj ciljeve

http://www.astronomija.org.rs/misije/12498-osiris-rex-i-new-horizons-prvi-put-ugledali-svoj-ciljeve

https://t.co/yAXJ5pOZEZ

A P O D...

Širenje svemira - šta se širi

Da, da, svemir se širi i to već odavno nije vest. Sama ideja se pojavila kasnih dvadesetih godina prošlog veka u radovima Žorža Lemetra, Aleksandra Fridmana itd. - niko im nije verovao. Ali koju godinu kasnije Edvin Habl, slavni američki astronom i najveći astronomski osmatrač dvadesetog veka, to širenje je i praktično dokazao uočivši da crveni pomaci rastu sa daljinom galaksije (što ćemo objasniti u prvom delu priče o širenju). Prošlo je još neko vreme dok se teorija i praksa nisu uskladile a od tada se u školama uči da se naš svemir širi. Ali šta se zapravo širi i kako, to ponekad nije baš jasno.



Svakog sata jato galaksija Virgo se udalji od nas za pet miliona kilometara. Pet miliona kilometara je 13 rastojanja Zemlja - Mesec, ali to je zapravo skromno povećanje razdaljine u poređenju sa 20 miliona kilometara koliko se za isto vreme od nas udalji super-jato galaksija Perseus-Pisces. Jato Virgo je daleko 54 miliona svetlosnih godina, a super-jato Perseus-Pisces 250 miliona svetlosnih godina*. Što je rastojanje između galaksija veće to se one brže udaljavaju od nas, ali i jedna od druge. (*Vasiona u ponoć, K. Krosvel, str. 14)

Međutim, postoje izuzeci od ovog kosmičkog pravila. Velika galaksija u Andromedi, poznata i pod oznakom M31, ne samo da se ne udaljava od nas, nego nam juri u susret brzinom od 400 hiljada kilometara na sat. I ona nije jedina koja nam se približava. Otkud sad takvo ponašanje nekih galaksija?

Odgovor je jednostavan. Širenju prostora, koji kao talasi mora nose sve što se na njima nalazi, opire se gravitacija. Gravitacija je privlačna sila između materijalnih objekata i što je masa objekta veća, gravitacija je jača. Gravitacija je moćna sila jer deluje do beskraja daleko, ali njena snaga sa daljinom opada i zato ona na velikim rastojanjima gubi bitku sa prostorom i on se sve više širi. Ali u okviru nečeg što je tako sitno kao što su galaksije, pa čak i jata galaksija gravitacija pobeđuje. Bar za sad. Zato se galaksije okupljene u jatima drže zajedno. M31 i Mlečni put pripadaju galaktičkom jatu sa pedesetak članova koje zovemo Lokalno jato. Iz našeg ugla gledano, sve ostale galaksije, izvan jata, ubrzano se udaljavaju od nas. Za 150 milijardi godina sve one izvan jata će se raspršiti i neki budući astronomi na nebu će videti samo nešto malo preostalih galaksija. Sve ostale preći će horizont vidljivog svemira i nebo će biti siromašno.

Možda sve ovo zbunjujuće deluje, jer se opire nekim činjenicama koje smo još u školi uvrteli u glavu, pa se pitate kako je sve to moguće. I uostalom, šta znači to horizont vidljivog svemira? Ako odgovor niste znali spremite se da čujete neverovatnu stvar.

Prostor se širi i u svojim udaljenim predelima (posmatrano iz naše pozicije) toliko brzo nosi sa sobom galaksije da svetlo sa njih ne uspeva da dopre do nas, jer se udaljavaju brzinom koja nadmašuje brzinu svetlosti! Brzina raste sa udaljenošću, i to važi za sve tačke u svemiru. Gde god da se nađete videćete da se od vas galaksije udaljavaju utoliko brže što su od vas dalje.

Vidite kako je ovo interesantno. Svemir se širi 68 kilometara u sekundi po jednom megaparseku (1 megaparsek= 3,26 miliona svetlosnih godina). To znači sledeće: ako posmatrate galaksiju koja je udaljena jedan megaparsek videćete da se ona udaljava od vas brzinom od 68 kilometara u sekundi. Ako gledate galaksiju koja je udaljena dva megaparseka onda ćete izmeriti da se ona udaljava brzinom od 136 kilometara u sekundi. Pa onda tako dalje, galaksija na tri megaparseka ide brzinom od 204 km/s itd. sve dok ne dođete do galaksije koja se nalazi toliko daleko da od vas juri brzinom većom od brzine svetlosti. Naravno da tu galaksiju ne možete videti jer toliko brzo odlazi da njena svetlost ne može da dospe do vas.

Ali, kako je to moguće? Kako je moguće da se daleke galaksije od nas i od svega ostalog, udaljavaju brzinom većom od brzine svetlosti? Pa, u pitanju je sjajan trik prirode: galaksije se udaljavaju neverovatnom brzinom, šta više, nemogućem brzinom iako zapravo stoje u mestu i ne kreću se. Stvar je u ovome: ništa materijalno, ništa što ima masu ne može da se kreće brzinom svetlosti i to je zakon, i to zakon koji je nemoguće prekršiti. Ali taj zakon se odnosi samo na materiju, a ne na prostor. Taj zakon ne sprečava prostor da se širi proizvoljnom brzinom. Dakle, galaksije stoje u mestu, (ne kreću sekroz prostor), ali prostor između njih se širi.



Kako se prostor širi rastojanja između galaksija (i njihovih jata) se povećava.

Običaj je da se u priči o širenju svemira na ovom mestu pomene balon, pa da ne bismo izneverili tradiciju: Balon! Nalepite na balon flekice na primer od papira. Dovoljno je nekoliko njih da bi se lepo shvatila poenta priče. Zatim naduvajte balon. Kako se balon širi flekice se udaljavaju jedna od druge jer se povećava prostor između njih. Primetite i da se one same ne šire (uostalom, one su u našem primeru od papira). I što je prostora između flekica više to se one brže udaljavaju jedna od druge.

Ako stvar posmatrate iz naše flekice koju zovemo Mlečni put, vidite da se sve ostale galaksije-flekice udaljavaju od nas. Ali i jedna od druge. U kojoj god da ste galaksiji vidite da sve ostale beže od vas. I što su dalje, to brže beže.

I na kraju zapamtite: nema većih magija od onih koje nam priroda pruža.

(Prema knjizi Vasiona u ponoć, Ken Krosvel; How Can the Universe Expand Faster Than the Speed of Light?)

https://t.co/f6ap1mshsk

A P O D...

Vreme je za Merkur

http://www.astronomija.org.rs/posmatranja/12509-vreme-je-za-merkur

https://t.co/Gk9qu2y7KK

A P O D...

https://t.co/Mun5beGwJ2

A P O D...