Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 6 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 6 Gosta :: 2 Provajderi

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» DW - svetska scena i region Balkana
Juče u 8:37 pm od Brave Heart

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 8:25 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 7:34 pm od Brave Heart

» Sav taj blues
Juče u 12:05 am od Davidova

» Milovan Brkić...
Uto Dec 11, 2018 11:58 pm od Davidova

» Starački dom
Uto Dec 11, 2018 11:39 pm od Davidova

» EKV bend za citavu vecnost
Uto Dec 11, 2018 11:18 pm od Davidova

» Lične fotografije
Uto Dec 11, 2018 11:07 pm od Davidova

» Usamljenost
Uto Dec 11, 2018 10:56 pm od Davidova

» Šta vas privlači kod žene?
Uto Dec 11, 2018 10:52 pm od Davidova

» Misli velikih
Uto Dec 11, 2018 10:37 pm od Davidova

» Q
Uto Dec 11, 2018 10:26 pm od Davidova

» Vesti iz sveta astronomije...
Uto Dec 11, 2018 6:52 pm od Brave Heart

https://2img.net/h/s1.postimg.cc/2jaw3c4r7j/logo-cir.png
https://2img.net/h/s28.postimg.cc/sbinr7rvx/bloggif_58f133ee2ca1e.png
https://2img.net/h/s10.postimg.cc/s8x6lw7bt/GF-_Logo12.png
https://2img.net/h/s17.postimg.cc/p630tcadr/vremenska_prognoza.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Vesti iz sveta umetnosti

Strana 13 od 13 Prethodni  1, 2, 3 ... 11, 12, 13

Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sre Nov 21, 2018 8:33 pm

Preminula Radmila Andrić



Dramska umetnica Radmila Andrić, prvakinja Jugoslovenskog dramskog pozorišta, preminula je 20. novembra u Beogradu u 85. godini.

Komemoracija povodom smrti Radmile Andrić biće održana 28. novembra u podne u JDP-u, u kojem je bila član ansambla od 1965. godine. Sahrana je istog dana u 14.30 sati u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, saopštilo je JDP.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević istakao je da je Radmila Andrić u zlatno doba posleratnog beogradskog teatra bila glumačka pojava najfinije izražajnosti, koja je iznosila složene i senzibilne ženske likove svetskog repertoara. Da je vrhunska i svestrana glumica potvrdila je antologijskom Lizom Dulitl u “Pigmalionu” Bernarda Šoa, čiji je raspon od nekultivisane devojke s periferije do mlade dame s perfektnim manirima izvodila sa suverenom lakoćom, naveo je Vukosavljević, izražavajući saučešće porodici, kolegama i poštovaocima umetnosti Radmile Andrić.

“Poslednje decenije provela je izvan scene, ali oni koji su je gledali pamtiće je trajno”, dodao je Vukosavljević, saopštilo je Ministarstvo kulture.

Rođena 17. jula 1934. godine u Beogradu, gde je diplomirala na Akademiji za pozorišnu umetnost, Radmila Andrić ostvarila je niz uloga u JDP-u, među kojima su najznačajnije Blanša u predstavi “Tramvaj zvani želja” (1973), Eliza Dulitl u “Pigmalionu” (1969), Džesika u “Prljavim rukama” (1966), Zoja u “Zojkinom stanu” (1982)...

Ostvarila je i niz uloga na scenama ostalih beogradskih pozorišta, u predstavama “Pogled s mosta” A. Milera, “Proces” F. Kafke, “Beton i svici” O. Daviča, “Andora” M. Friša, “Bogojavljenska noć” V. Šekspira, “Crnina priliči Elektri” J. O’Nila...

Stvaralaštvo Radmile Andrić posebno su obeležile uloge u duodramama “Gospođa Deli ima ljubavnika” (1969) Vilijama Henlija, u režiji Slavoljuba Stefanovića Ravasija, s Gojkom Šantićem, “Dogodine u isto vreme” (1978) Bernarda Slejda, u režiji Nikole Jevtića, s Miodragom Radovanovićem, “Noć i magla” (1988) Danila Kiša, u režiji Boška Dimitrijevića, sa Stojanom Dečermićem, kao i “Dragi moj lažljivče” (1961) Džeroma Kiltija, u režiji Milenka Maričića, s Mihajlom Viktorovićem - jednoj od najdugovačnijih predstava Ateljea 212 (odigrana je 210 puta, a poslednji put 1995).

Mnogobrojne uloge ostvarila je na radiju, kao i u televizijskim dramama “Dama s kamelijama” A. Dime, “Tanja” A. Arbuzova, “Meri Rouz” Dž. M. Barija, “Gospođa Deli ima ljubavnika” V. Henlija, “Jelena Gavanski” A. Tišme, “Na rubu pameti” M. Krleže...

U televizijskom filmu Bore Draškovića “Žene” tumačila je sve uloge – Rozu Luksemburg, Klaru Cetkin, Aleksandru Kolontaj, Nadeždu Mandeljštam, Lizu Turajevu, Mariju Kiri, Isidoru Sekulić, Simonu Vejl, Margaretu Jursenar i Anđelu Dejvis.

Za glumačka ostvarenja i celokupni doprinos pozorišnoj umetnosti, Radmila Andrić je dobila veliki broj nagrada, kao što su Oktobarska nagrada grada Beograda 1963. za ulogu Barbline u Andori Maksa Friša, Nagrada na festivalu Oktobarski dani u Sarajevu za ulogu Doris u predstavi Dogodine u isto vreme, Sedmojulska nagrada 1990, te posebno priznanje Vlade Srbije za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi (2008).

Zlatnu arenu na festivalu u Puli, Radmila Andrić osvojila je 1969, ulogom u filmu “Moja strana sveta” reditelja Vlatka Filipovića.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Čet Nov 22, 2018 4:16 pm

Smile 150 godina Narodnog pozorišta



Narodno pozorište u Beogradu, posle višenedeljne krize uprave, te promena na čelu te kuće kojima su prestali razlozi za najavljeni štrajk dramskih umetnika i saradnika, proslavlja 22. novembra 150 godina postojanja svečanom akademijom na kojoj će dodeliti nagrade, a za tu priliku podelilo je i veliki broj ulaznica vernoj publici.

Novoimenovana v.d. upravnika Ivana Vujić najavila je da će se najpre sveobuhvatno upoznati sa situacijom u Narodnom pozorištu, nakon odluke Vlade Srbije da razreši Dejana Savića – zvanično na njegov zahtev, a nakon višenedeljnog odbijanja da to učini na poziv dramskog sindikata Singlus, koji je za 22. novembar najavio bio štrajk.

Ivana Vujić rekla je za Kulturni dnevnik RTS-a da sledi raspisivanje konkursa za novog upravnika u zakonskom roku, te da ne zna da li bi se i sama prijavila za tu funkciju, jer mora najpre da se upozna sa situacijom u toj kući.

Prema njenim rečima, u Narodno pozorište potrebno je vratiti “ljubav, profesionalizam, dobrotu i nadu”.

Konkurs za novog upravnika, kako je najavio ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, raspisaće novi Upravni odbor koji će Vlada Srbije imenovati na novoj sednici.

"To je standardni postupak. Recimo da će od današnjeg dana, ja pretpostavljam, u roku od tri meseca, Narodno pozorište dobiti svog direktora na redovnom konkursu", rekao je Vukosavljević gostujući 21. novembra na TV Prva.

Nakon ostavke predsednika UO Aleksandra Gatalice, Vukosavljević je rekao da su se pojedini članovi UO pokazali kao veliko razočaranje, ali nije želeo da ih imenuje, jer nastupaju kao kolektiv.

Ministar je naglasio i da smenom na čelu Narodnog pozorišta nisu rešeni svi problemi te kuće koja, prema njegovom mišljenju, ima dovoljno novca, ali da mora da se vidi kako se tim sredstvima upravlja.

Narodno pozorište dobilo je za 2018. godinu više od milijardu dinara, od čega je oko 115 miliona bilo izdvojeno za programske aktivnosti Opere, Drame i Baleta.

“Mislim da je to dovoljno. Ima tu možda viška zaposlenih, ima tu različitih stvari. Obavljaju se građevinski radovi, trebalo je možda da budu prošle godine otpočeti i završeni. Nisu iz razloga koji su, opet, proceduralni – tenderi, javne nabavke... Tu je trebalo malo više čvrstine”, ocenio je Vukosavljević.

Povodom smene v.d. direktora Drame Željka Hubača, koja je inicirala zahteve za ostavku i smenu Savića, Vukosavljević je rekao da je Savić formalno gledano imao pravo da smeni Hubača, ali da Ministarstvo smatra da “možda nije bilo razloga za tu smenu”, s obzirom na uspehe koje je postizao.

Hubač nije želeo da se izjasni da li bi se sada vratio na čelo Drame, a istakao je kao posebno važno to što je Narodno pozorište sada u situaciji da realizuje sve međunarodne obaveze, budući da već 23. i 24. novembra sledi gostovanje Narodnog pozorišta iz Budimpešte, te učešće na festivalu u Klužu.

Predsednica dramskog sindikata Singlus Ivana Nenadović najavila je nastavak borbe za poboljšanje uslova rada, prava i obaveza zaposlenih i poslodavaca, napominjući da kadrovska promena i predlaganje kadrovskih rešenja nisu u domenu sindikata.

“Ono što sindikat nastavlja da radi jeste da se zalaže za spisak naših zahteva, iz kojih je proizašla smena kao krajnnji zahtev. Ovo jeste prvi korak ka rešavanju glavnih problema i ja se nadam da ćemo sa novom upravom moći konstruktivno da rešavamo probleme”, naglasila je ona i dodala da je važno da se motivišu kvalitetni ljudi koji bi se prijavili na konkurs za novog upravnika Narodnog pozorišta.

Na proslavi jubileja Narodnog pozorišta svečano će biti uručena i nagrada “Raša Plaović” za najbolje glumačko ostvarenje na svim beogradskim scenama u sezoni 2017/2018, koju je dobila Nela Mihailović za ulogu Danice Čvorović u predstavi “Balkanski špijun” prema tekstu Dušana Kovačevića, u režiji Tatjane Mandić Rigonat.

Ostavku Savića tražio je dramski sindikat Singlus, odnosno umetnici i saradnici Drame okupljeni oko inicijative “Nije umetnički ćutati” koja je pokrenuta nakon njegove odluke da sredinom oktobra smeni v.d. direktora Drame Željka Hubača.

Budući da je Savić više puta ponovio da nema nameru da podnese ostavku i poručio da može samo da ga smeni Vlada Srbije, koja ga je i imenovala, sindikat Singlus je najavio bio štrajk za 22. novembar, na dan kada Narodno pozorište obeležava 150 godina rada.

Inicijativa “Nije umetnički ćutati” pozdravila je odluku Vlade da razreši Savića, navodeći da je doživljava kao posledicu prepoznavanja važnosti stava da uspeh i rad moraju biti nagrađeni, a ne kažnjeni, te da repertoar Narodnog pozorišta uspostavljen u protekle četiri godine pod rukovodstvom Hubača predstavlja neospornu vrednost koja se ne sme omalovažiti, već naprotiv, podržati i ohrabriti u svom daljem toku.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Čet Nov 22, 2018 4:21 pm

Smile Kolateralna šteta humanitarnog rada



Odluka organizatora sedmog Festivala prvoizvedenih predstava u Aleksincu da iz takmičarskog programa isključe predstavu “Utopljena duša” Beogradskog dramskog pozorista, u kojoj igra Sergej Trifunović, izazvala je oštre reakcije stručne javnosti, a Udruženje dramskih umetnika Srbije (UDUS) ocenilo je da je taj poznati glumac “kolateralna šteta sopstvenog humanitarnog rada i sopstvene hrabrosti”.

Povlačenje predstave “Utopljena duša” Aleksandra Jugovića, u režiji Bobana Skerlića, organizatori aleksinačkog festivala obrazložili su sprečavanjem “eventualnog sukoba interesa”, budući da je Sergejev otac Toma Trifunović umetnički direktor te manifestacije. Negirajući da je reč o zabrani, organizatori su “Utopljenu dušu” zamenili drugom predstavom BDP-a - “Na tragu” Nikole Milojevića, u režiji Nenada Gvozdenovića.

UDUS je obrazloženje organizatora ocenilo kao “besmisleni izgovor”, navodeći da “jedini razlozi zbog kojih se sve ovo desilo, a što, nažalost, nije retko, jesu niski udvorički, politički, vanumetnički razlozi onih koji su ovakvu odluku doneli”.

“Kada se nešto zabranjuje, uglavnom je to od nekog koji tako dokazuje da verno i savesno služi vlasti”, naveo je UDUS u saopštenju, napominjući da veoma vodi računa kada se, kako i povodom čega oglašava, punim srcem i koliko god može, budući da zastupa sve svoje članove koji su različitih orijentacija. “No, u jednom su izvesno složni, a to je odbrana najviših umetničkih vrednosti i sloboda. Činjenica da je predstava ‘Utopljena duša’ Beogradskog dramskog pozorišta zamenjena predstavom ‘Na tragu’ istog pozorišta otvara vrlo, vrlo duboko pitanje oko koga nema nesuglasica”, navedeno je u saopštenju koje je potpisao predsednik UDUS-a Vojislav Brajović.



“Dakle, u predstavi 'Utopljena duša' maestralnu ulogu ostvario je Sergej Trfunović. I, znamo, nije mu to jedina. Naprotiv. On je, ispostavilo se, kolateralna šteta sopstvenog humanitarnog rada i sopstvene hrabrosti, koja se kod umetnika valjda podrazumeva, da javno iznese i brani sopstveno mišljenje. Koliko god se neko slagao ili ne sa njegovim mišljenjem, činjenica je da imamo sreću i zadovoljstvo da budemo savremenici umetnika takvog volumena i kalibra. Ne moramo da podsećamo koliko se takvi izuzetno retko rađaju i sreću. Imamo li pravo da iz ovih prepoznatljivih vanumetničkih razloga ne dozvolimo talentu da zablista, i više od toga, da nastojimo da ga što je moguće više skrajnemo? Udruženje smatra da je odgovor ne, nemamo pravo. Teorija, praksa i istorija pokazuju – ako nešto ostaje u istorijskim vetrometinama i prolaznosti koja je posve prirodna, onda je to umetnost i činjenice koje je tvore”, naveo je UDUS, ističući da je Sergej Trifunović, bez sumnje, vrhunski umetnik, te da ako neko, iz kojih god razloga, želi da svoju sredinu ostavi bez takve vrhunske vrednosti i lepote, onda je to njegova odgovornost.

Navodeći da zna da prave umetničke vrednosti jesu ono po čemu će nas budućnost pamtiti, UDUS je konstatovao i da će ostati upamćene i zabrane prema umetnosti i umetnicima.

Trifunović je već mesecima na udaru tabloida povodom aktivnosti humanitarne fondacije “Podrži život”, koja je i sama podvrgnuta inspekcijskim proverama poslovanja i meta neargumentovanih napada, a bavi se prikupljanjem pomoći za lečenje dece u inostranstvu.

Povodom izbacivanja predstave iz programa aleksinačkog festivala, Trifunović je objavio na Tviteru da mu je to smešno, iako je u suštini tužno, a zahvalio je i na promociji predstave “Utopljena duša”, koja je na repertoaru BDP-a četiri puta tokom decembra.


Meni je sve ovo smešno. Iako je u suštini tužno. Ali bih skrenuo pažnju na formulaciju:”...eventualni umetnički sukob interesa.”
Moram priznati da prilično nepismeni kadar SNS, širi granice.
Čega god.

1,253
3:59 PM - Nov 21, 2018


Još jednom hvala podguznim muvama: Osim što radite na ubrzanju svoga kraja, promovišete umetnost.
Predstava “Utopljena Duša” o poslednjim satima života Vladislava Petkovića Disa, na repertoaru je u BDP 2, 13, 14, 18 decembra. Izvol’te.

2,179
5:10 PM - Nov 21, 2018


U znak protesta zbog odluke aleksinačkog festivala, dramaturg Siniša Kovačević objavio je na Tviteru da vraća nagradu za životno delo koju je dobio pre nekoliko godina na toj manifestaciji. “Veliki je to festival za tako malo životno delo”, naveo je Kovačević.

*Foto: BDP

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pet Nov 23, 2018 6:39 pm

Smile Petrijin venac premijerno u Ateljeu 212



Predstava “Petrijin venac”, prema romanu Dragoslava Mihailovića, u dramatizaciji Mile Mašović Nikolić i režiji Bobana Skerlića, biće premijerno izvedena 24. novembra u Ateljeu 212, a na scenu će dovesti tri Petrije – mladu, gradsku i udovicu, koje predstavljaju tri lica jedne žene u različitim fazama života i na različitim mestima u društvu.

Autorka dramatizacije Mila Mašović Nikolić ističe da je priča o Petrijinoj sudbini “društveno angažovano pitanje koje je aktuelno i danas, kao i u vreme objavljivanja romana (1975) i u našem društvu, i šire na ovim prostorima”.

“Ova naša Petrija nije toliko vezana za period radnje iz romana (pre Drugog svetskog rata). Nismo to menjali, ali su nam u fokusu pitanja večnih kategorija kroz koje žene prolaze. Kroz tri lika svaki put imamo novu priču o tome kako žena biva marginalizovana u novom kontekstu”, izjavila je autorka 23. novembra na konferenciji za novinare.

Što se tiče forme komada, najavila je da je “drama smeštena u sećanje najstarije Petrije, gde ona živi kroz svoju prošlost i ponovo proživljava ceo svoj život”.

Petriju udovicu igra Milica Mihajlović. Petrija mlada je Marta Bjelica, a Petrija gradska Jovana Gavrilović.

Reditelj Boban Skerlić istakao je da mu je rad na ovoj predstavi značio veliku odgovornost u odnosu na literaturu koja ga je uvela u svet književnosti, ali i izazov da se njome bavi u drugom mediju.

Podsetivši da je roman pisan u prvom licu, primetio je da je taj ispovedni diskurs zgodan za monodramu, kojih je tokom vremena bilo nekoliko u različitim adaptacijama, a da je nova postavka uzbudljiva ansambl predstava.

“Naša predstava demonstrira borbu žene koju gnječi patrijarhalni sistem vrednosti, a ona mu se zapravo i ne suprotstavlja nego pokušava da ga preživi svojom beskonačnom, upornom, večnom vitalnošću. Šta god da joj se desi, gde god je sudbina baci u jarak ili je zatrpa nekim kamenjem, ona se iz toga izdigne i uporno ide dalje, ide dalje”, rekao je Skerlić, izrazivši nadu da će se publika suočiti sa pitanjima tog sistema vrednosti, poneti ih kući posle predstave i zamisliti se nad njima.

Marta Bjelica je rekla da joj je „najzanimljivije i najdraže na koji način je ta žena jednostavna“ i da je tu ključ.

“Na taj način se ona u teškim situacijama uzdiže, u kombinaciji sa intuicijom. Petrija je neko ko je srčan, pun ljubavi, pun raznih toplina u sebi i tako i učestvuje u svom životu - u punoći i snazi. To je paradoksalno s obzirom da je njen početak dosta tragičan, ali sve vreme doživljavamo da se ona nosi sa tim na plemenit način, što je uzdiže na mesto heroine koja uspeva da ispliva bez neke ideje o sopstvenoj veličini”, izjavila je Marta Bjelica.

Jovana Gavrilović je primetila da se od kako su počeli da rade predstavu ona pita, a pitaju i drugi, “nameće se potreba da se iskaže stav – zašto Petrija sada, ko je Petrija, šta je sve to...”

“Razmišljajući o tim pitanjima shvatila sam da je to besmislica pošto se u današnje vreme ljudi strašno grče i muče da zauzimaju neke stavove, a sve je to zapravo anemično i to više nikoga ne zanima. Onda ova priča o Petriji ispliva kao neka pesma o jednoj ženi, o slobodi, o jakim kostima i leđima i dobroj cirkulaciji i nekako odjednom poželiš da nešto doživiš, da nešto uradiš, da se zamisliš. Meni to nedostaje u današnjem svetu - u životu, a i u pozorištu i zato sam ushićena da smo dobile priliku da se bavimo takvim likom i da ga predstavimo publici”, rekla je Jovana Gavrilović.

Milica Mihajlović je ocenila da “živimo u svetu koji je dosta formiran besom, uvređenošću na život, zahtevima prema životu, dok Petrija ne polaže pravo ni na kakvu sreću”.

“Petrija ne polaže pravo na život, ali ga ni ne snosi sa preteranom skromnošću, ne ulazi u religijski, dogmatski aspekt da ona trpi jer je to tako dato. To je prosto život sam. Tako izgleda čovek koji može da preživi život, tako se preživljava život. Život je potpuno nesnosan ako ga trpiš bez vedrine, bez humora, bez samoironije, bez neke svesti o tome da ti ništa nije obećano, ali da je tvoje da živiš, da guraš dalje”, dodala je ona.

“To je ta poetska ravan koja nas uzbuđuje i koju nam je dala ova divna litetarura. U pozorišnom smislu uzbudljivo je što mi tu sudbinu živimo trojno, a u nekom jedinstvu. Reditelj to u šali zove Petrijarhat. Nije bilo lako dokopati se toga kao izraza, jer smo nas tri različite, ali smo svi uživali”, izjavila je Milica Mihajlović (ćerka pisca).

Prvog Petrijinog muža Dobrivoja igra Ivan Marković, gazda Ljubišu koji joj je takođe bio partner Tihomir Stanić, drugog muža Misu - Igor Đorđević. Svekrva Vela je Isidora Minić, a po više likova igraju Branislav Zeremski, Jelena Rakočević i Vladislav Mihailović.

Dramaturg predstave je Jelena Mijović, scenograf Goran Stojčetović, kostimografkinja Tatjana Radišić, kompozitor Mate Matišić.

Direktor Ateljea 212 Branimir Brstina istakao je da želi ponovnu dobrodošlicu Dragoslavu Mihailoviću u pozorište u kojem je pre tačno 40 godina izvedan prvi “Petrijin venac”, tada kao monodrama na maloj sceni.

U Ateljeu su prema njegovim tekstovima igrane i predstave “Putnik”, “Lilika” i “Protuve piju čaj”.

“Želeli smo da radimo ‘Petrijin venac’ i smatrali da imamo pravi ansambl za tu priču. Na naše zadovoljstvo saznali smo da se već radi dramatizacija, a uskoro i da ju je pisac odobrio”, rekao je Brstina.

Jelena Mijović je podsetila da je Mihailović za taj roman dobio Andrićevu nagradu 1975. godine, da je neverovatnom brzinom Petrija počela da živi u različitim verzijama na scenama širom Srbije, čak i u Subotici na mađarskom jeziku, a da je 1980. godine snimljen istomeni film u režiji Srđana Karanovića sa Mirjanom Karanović u naslovnoj ulozi.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pet Nov 23, 2018 7:07 pm

Smile 24. Festival autorskog filma



Festival autorskog filma (FAF) predstavlja od 23. do 30. novembra u Beogradu dosad najobimniji program - više od 90 filmova, uključujući deset u konkurenciji za Gran pri “Aleksandar Saša Petrović”, te retrospektive francuskog reditelja Žaka Riveta i domaćeg autora Želimira Žilnika, dobitnika nagrade za životno delo.

Među 26 ostvarenja u Glavnom programu 24. FAF-a je i Žilnikov novi film “Najlepša zemlja na svetu” koji će, prema njegovoj želji, biti prikazan van konkurencije. Uz taj film o migrantima, u austrijskoj produkciji, organizatori FAF-a priredili su i retrospektivu tog cenjenog autora i, kako je istakao koselektor FAF-a Greg de Kjur, heroja evropskog alternativnog i nezavisnog filma, koji konstantno traži prava za sve koji su obespravljeni u ovom svetu. Zato je njegova retrospektiva i nazvana Žilnikova internacionala.

Uz uručenje nagrade Žilniku, program 24. FAF-a počinje 23. novembra u Kombank dvorani ovogodišnjim dobitnikom Zlatne palme u Kanu, filmom japanskog reditelja Hirokazua Kore-ede “Kradljivci”, koji je van konkurencije.

Van konkurencije su i filmovi “Suton” Lasla Nemeša, koji je dobio Gran pri žirija u Veneciji, zatim “Svi znaju” Ašgara Farhadija, kao i filmovi drugih zvezda velikih svetskih festivala.

U takmičarskom programu su uglavnom debitantski ili drugi filmovi odabranih reditelja, uz dva izuzetka, a to su "Ajka" Sergeja Dvorcevoja, čiji je film ‘Tulpan’ dobio Gran pri FAF-a 2009. godine, i "Ne zanima me da li ćemo se upisati u istoriju kao varvari" rumunskog reditelja Radua Žudea. U konkurenciji su i tri filma u srpskoj produkciji ili koprodukciji – “Teret” Ognjena Glavonića, “Ti imaš noć” Ivana Salatića i “Granice, kiše” Vlastimira Sudara i Nikole Mijovića.

Glavonićev “Teret”, o kojem se u Srbiji govorilo i pre nego što ga je bilo ko video, a u međuvremenu je osvojio niz priznanja na svetskim festivalima, premijerno će biti prikazan 24. novembra u Kombank dvorani. Domaćoj premijeri prisustvovaće i glavni glumac Leon Lučev, koji igra Vladu, vozača kamiona u vreme NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine prevozi nepoznat tovar. Dok prolazi kroz razorenu zemlju, okružen posledicama rata, pokušavajući da pronađe put, Vlada ne zna i ne želi da sazna šta je to što prevozi.



Prema rečima umetničkog direktora FAF-a Srđana Vučinića, filmove u konkurenciji povezuju priče sagledane iz drugačije perspektive.

“Mi ne pravimo neki određeni koncept selekcije. Naš glavni koncept je da to bude autorski film. Ipak, ove godine pojavila se zajednička crta, a to je da su priče sagledane iz drugačije perspektive. Bilo da prikazuju svet visoko tehnologiziranog društva kao što je Japan ili neki svet prošlosti kao što je Austrougarska u ‘Sutonu’, ovi filmovi to čine iz drugačijeg ugla, koji će vas možda iznenaditi. To je bilo presudno da izaberemo neke od filmova za Glavni program”, istakao je Vučinić na nedavnoj konferenciji za novinare, napominjući da se u takvu koncepciju uklapa i nagrada za životno delo Žilniku.

Glavni takmičarski program ocenjivaće reditelj Filip Grandrije (Philippe Grandrieux), Manfred Šmit (Schmidt) koji je dugo vodio MDM fond u Nemačkoj, te mladi srpski reditelj Ivan Ikić.

U kreiranju programa aktivno su učestvovali, kao i ranijih godina, članovi Saveta FAF-a reditelji Srdan Golubović, Stefan Arsenijević i Vladimir Perišić, koji je najavio uzbudljiv prateći program Bande a part, koji otvara 24. novembra u Domu omladine novi film veterana francuske kinematografije Žan Lika Godara (88) “Slikovnica”, a posle projekcije sa publikom će razgovarati Nikol Brenez (Nicole), teoretičarka koja je radila na tom filmu sa slavnim rediteljem, jednim od pokretača francuskog novog talasa.

Prema rečima Perišića, koji je i član Saveta FAF-a, njegova ideja još od osnivanja te selekcije bila je da to budu ostvarenja “na raskrsnici formalne i političke invencije”. Reč “o ideji filma koja ne postavlja jasnu granicu između onoga što je igrani i dokumentarni film”.

“Ove godine sam rešio da uvedemo i kratke filmove, tako da su, uz pomenute odrednice, i trajanja neformatirana”, izjavio je Perišić, skrećući pažnju i na film filipinskog reditelja Lava Dijaza “Sezona đavola” koji traje čak 234 minuta, kao i na film dokumentariste Frederika Vajsmana “Monrovija, Indijana”, sniman u delu Amerike iz kojeg dolazi američki predsednik Donald Tramp, te predstavlja neku vrstu dijagnoze tog društva koje glasa za njega. Posebno je izdvojio i kratki film Žan Mari Stroba “Ljudi sa jezera”, kao i film bez dijaloga “Plavo” Apičatponga Verasetakula. Tu je i srednjemetražni “Bragiuno” Klementa Kogitrea, dobitnika nagrade “Marsel Dišan”, te film Abdelatifa Kešiša “Sudbina, moja ljubav”.



Direktor FAF-a Igor Stanković najavio je ukupno više od 30 gostiju, među kojima je i značajno ime rumunske i evropske kinematografije, reditelj Kristi Puju.

Uz Želimira Žilnika, te domaće reditelje Ognjena Glavonića (Teret), Vlastimira Sudara (Granice, kiše), Sonju Đekić (Speleonaut)… najavljeni su i Vladimir Blaževski iz Makedonije, Ivan Salatić i Dušan Kasalica iz Crne Gore, hrvatski producent Oliver Sertić, reditelj Tomislav Đurinac iz Hrvatske, slovenački reditelj Peter Cerovšek…

Budžet FAF-a je nešto više od pet miliona dinara. “To je malo, ali preživećemo. Podržali su nas strani kulturni centri, na prvom mestu Francuski institut, kao i Filmski centar Srbije i Ministarstvo kulture i informisanja”, rekao je Stanković.

Glavna lokacija 24. FAF-a je Kombank dvorana, a biće održan i u Domu omladine Beograda, Dvorani Kulturnog centra Beograda, bioskopima “Fontana” i “Vlada Divljan”, Domu kulture Studentski grad, Art bioskopu u Kolarčevoj zadužbini i u Jugoslovenskoj kinoteci.

Prošle godine Gran pri “Aleksandar Saša Petrović" 23. FAF-a dobio je film “Felisite” francuskog reditelјa Alena Gomeša, za režiju je nagrađena rumunsko-srpska koprodukcija “Vojnici. Priča iz Ferentarija” Ivane Mladenović, a najhrabrijim filmom na Balkanu proglašen je “Kratki izlet” Igora Bezinovića iz Hrvatske, pobednik Pulskog filmskog festivala.

FAF je osnovan 1994. godine sa ciljem da domaćoj publici predstavi najbolja savremena dela sedme umetnosti. Ostvarenja koja se prikazuju drugačija su od većine filmova sa redovnog bioskopskog reperotoara - ne teže pukoj zabavi, već traganju za dubljom, istinitijom i kompleksnijom slikom današnjeg sveta i čoveka.

Festivalski sajt je faf.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Uto Nov 27, 2018 6:49 pm

Smile Posveta Živojinu Pavloviću u BDP-u



Predstava “Raslo mi je badem drvo” prema noveli Živojina Pavlovića (1933-1998), u dramatizaciji i režiji njegove ćerke Milene Pavlović Čučilović, biće premijerno izvedena 29. novembra na Novoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta - na 20. godišnjicu smrti istaknutog reditelja i književnika, jednog od najznačajnijih autora crnog talasa.

Za razliku od tematike njegovih filmova i drugih proznih dela, radnja ove novele dešava se između dva svetska rata i predstavlja žal za mirnim, veselim, bezbrižnim vremenima i građanskom, intelektualnom klasom koja izumire.

“Naša predstava govori o nostalgiji”, izjavila je Milena Pavlović Čučilović 26. novembra na konferenciji za novinare, navodeći da je Beograd u međuratnom periodu bio šaren i imao pun, uzbudljiv život, dolazili su ljudi iz sveta, mladi su odlazili na studije u inostranstvo i vraćali se sa svojim specijalizacijama, tehnika je bila na visokom nivou, kao i umetnost, nauka, sport, igra se čarlston i otvara opera, dolaze prvi kućni aparati, prave se veliki spomenici…

Prema njenim rečima, “to čarobno doba koje Žika opisuje utkano je u ovu predstavu i vidi se u nekom bezbrižju, u jednostavnijim pitanjima koja ljudi sebi postavljaju, misleći da rata više nikad neće biti”.

“Ljudi u ovom komadu vode svoje živote, tragaju za svojim interesovanjima i napreduju na svojim ličnim planovima, ne opterećujući se istorijom ili politikom ili trenutnim stanjem u državi”, istakla je Milena Pavlović Čučilović.

Kako je najavila, likovi su utkani u komad na zanimljiv način i svi su povezani, mada su iz različitih slojeva. Svi su se našli u zgradi veleposednika i avanturiste Dimitrija, koga igra Aleksandar Alač.

Sa sela stiže mladi Blagoje (Stefan Radonjić), ostvaruje vezu sa služavkom, Mađaricom Šteficom (Tatjana Kecman), ali i razmaženom bogatom devojkom Rozalijom (Nada Macanković), a tu su i Pelagija (Maja Ranđić) i Doktor (Lako Nikolić).

“Prateći razvojni put Blagoja, postajemo svesni prolaznosti života. Putujemo vozom, zaustavljajući se na određenim stanicama koje čine glavne prekretnice njegovog životnog toka. Kao perpetuum mobile teme se, u istorijskom i sudbinskom smislu, ponavljaju iz generacije u generaciju. (Samo je pitanje ko je glavna ličnost.) Dolazak sa sela u grad: od otpora prema novoj sredini i neprihvatanja, zaljubljivanja, zatim opčinjenosti i potpunog stapanja sa gradskom vrevom; do metamorfoze ličnosti, mržnje prema sebi i dugima - odbacivanja prošlosti, da bi joj se pred smrt neumitno vratili”, zapisala je u programu predstave Milena Pavlović Čučilović.

Stalna članica glumačkog ansambla BDP-a Milena Pavlović Čučilović bavi se i pisanjem i režijom u matičnom, kao i u pozorištima širom zemlje.

Za predstavu “Raslo mi je badem drvo” scenografiju i kostime potpisuje Staša Jamušakov, kompozitor je Mateja Radisavljević, koreografkinja Maja Mitić, a autor vizuelnog dizajna Emil Petrov.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Ned Dec 02, 2018 7:29 pm

Smile Kritika na delu: 29. Memorijal Nadežde Petrović - 3/4

https://t.co/sddZVmtEH4
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Čet Dec 06, 2018 6:11 pm

Smile Krcko Oraščić - spektakl s porukom za decu



Scenski spektakl “Krcko Oraščić – ostvarenje sna” biće premijerno izveden 22. decembra u Kombank dvorani, a uz profesionalne glumce nastupiće više od stotinu dece iz Škole igre Ašhen Ataljanc, koja je i jedan od producenata te moderne verzije poznate bajke nemačkog pisca E.T.A. Hofmana.

Pozorišni reditelj Marko Manojlović, koji je dramatizovao bajku o Krcku Oraščiću, kaže da mu je u ovom projektu najuzbudljivije to što spaja igru, muziku, sport i glumu.

“Dobili smo predstavu jedinstvene forme. Nikada tako nešto nisam radio, a ni gledao. Mislim da smo uradili nešto dobro. Kada me je Ašhen pozvala privukao me je način na koji smo pristupili Krcku. Taj način i priča koju smo želeli da ispričamo bili su nešto iskreno, a kad je iskreno onda je uvek dobro”, izjavio je Manojlović 5. decembra na konferenciji za novinare.

Svetski priznata primabalerina i balet majstor Ašhen Ataljanc rekla je da svoj rad vidi kao prenošenje znanja i pomenula da danas u svetu sve više ima i drugačijih vrsta školovanja u odnosu na ono tradicionalno.

“Sve što radim jeste prenošenje znanja deci novog vremena. Sistem predstava koju izvode deca za decu, a da mogu da ih prate i roditelji, probamo već sedam godina. Sada smo se prvi put odlučili za nešto veće i uključili profesionalnog reditelja i glumce”, rekla je Ašhen Ataljanc, koja je kreirala koreografiju za predstavu, realizovanu u koprodukciji sa Centrom za savremeno stvaralaštvo Mistria, u saradnji sa Kombank dvoranom.



Pored glumaca i polaznika Škole igre Ašhen Ataljanc - od najmlađih do srednjoškolaca, u predstavi učestvuju i profesionalni baletski igrači i mladi članovi Karate kluba Diplomatik, a predstavu krase raskošna scenografija i specijalni efekti.

Što se tiče sadržaja, Ašhen Ataljanc je istakla da je to priča o isceljenju.

“Poruka predstave, pored novogodišnjeg sjaja i radosti na sceni, jeste da samo isceljeni i celoviti možemo da nađemo pravu ljubav i to ne samo onu prema partneru, nego i prema prijateljima, komšijama, roditeljima”, izjavila je Ašhen Ataljanc.

U modernoj verziji bajkovite avanture 12-godišnja Klara dobija od dede na poklon drvenog lutka Krcka, a nadala se novom modelu tableta. Razmažena i razočarana, baca drvenog vojnika. Deda odlučuje da je uvede u tajanstvene svetove dobra i zla u kojima će devojčica prolaziti kroz mnoga iskušenja u nastojanju da popravi polomljenog Krcka. Uz pomoć svemoćnog kristala, Krcko oživljava, zli miševi prave pometnju i prete velikim bitkama, a Klara kroz ljubav otkriva prave vrednosti.

U predstavi igraju glumci Zoran Cvijanović i Stevan Piale i balerina i glumica Anisja Gavrilović. Muziku je komponovao Marko Stojanović.

Kompoziciju "Znaj", završnu numeru predstave, peva Lena Stamenković, učesnica Dečje pesme Evrovizije 2015.

Stevan Piale, koji igra Krcka, izjavio je da je bilo “interesantno iskustvo raditi istovremeno sa Markom i Ašhen, jer svako od to dvoje izuzetnih umetnika ima svoj način rada”.

“Posebnost ovom radu dala su i deca donoseći svoju čistu energiju. Nama su probe značile radost, a siguran sam da će radost osetiti i deca u publici”, rekao je Stevan Piale.

Anisja Gavrilović (Klara) izrazila je zahvalnost za priliku da radi na sebi i kao igračici i kao osobi. “Probe protiču u lepoj atmosferi koja je postala na neki način porodična i svi se osećamo jako prirodno jedni sa drugima”, rekla je ona.

Zoran Cvijanović (Klarin deda) primetio je da u vezi sa ovom predstavom “vlada veliko uzbuđenje koje potiče od stotinak dece sa kojima Ašhen dugo radi i koja su sada u prilici da pokažu svoj talenat” i dodao da su “svoje uzbuđenje deca prenela na roditelje, oni na prijatelje i sad ceo grad priča o tome”.

Kako se u naslovu pominje ostvarenje sna, Cvijanović je uz osmeh rekao da se njemu ostvario davni san da bude plesač i to kroz posebnu koreografsku numeru koja bi se mogla zvati - pripreme za prelazak na onaj svet.

Predstavu su podržali Sekretarijat za kulturu Beograda i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

Za sada je najavljeno reprizno izvođenje 23. decembra u Kombank dvorani, a autori i producenti se nadaju da će, na osnovu prijema publike, predstava dobiti još termina.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sub Dec 08, 2018 7:15 pm

Smile Svetlani Bojković Sterijina nagrada za naročite zasluge



Dramska umetnica Svetlana Ceca Bojković dobitnica je Sterijine nagrade za naročite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti i kulture za 2019. godinu, odlučio je 7. decembra Upravni odbor Sterijinog pozorja.

Nagrada se sastoji od statuete Jovana Sterije Popovića, diplome i novčanog dela, a biće uručena Svetlani Bojković 3. juna 2019. godine na zatvaranju 64. Sterijinog pozorja.

Svetlana Bojković je na Sterijinom pozorju prisutna od 1969. godine, a od tada je na tom festivalu ostvarila osam uloga.

Svetlana Bojković diplomirala je 1970. godine glumu u klasi prof. Predraga Bajčetića. Stalni je član ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1968. do 1984. godine, kada odlazi u Narodno pozorište u Beogradu, gde ostaje do 1993. godine, a zatim prelazi u status istaknutog slobodnog umetnika. Od tada najviše igra u Ateljeu 212.

Među predstavama u kojima je ostvarila značajne uloge su Pučina (Jovanka), Heda Gabler (Heda Gabler), Tri sestre (Maša) i Šuma (Raisa Pavlovna Gurmišska) u JDP-u; Madam San-Žen (naslovna uloga), Učene žene (Beliza) i Agamemnon (Kasandra) u Narodnom pozorištu; Noć tribada (Siri fon Esen), Audijencija i Vernisaž (Vera), Kola mudrosti dvoja ludosti (Kleopatra Mamajeva), Filumena Marturano (Filumena), Marija Stjuart (Elizabeta od Engleske), Lagum (Milica Pavlović), Divlji med (Ana Pavlovna), Mala ljubav za mene ili šta plaši Vinsenta Prajsa (Džesika), Bračna igra (Džilijan), Sabrane priče (Rut Štajner), Bli (Vera), Matica (Milena Gavrović) i Moja ti (Dragica) u Ateljeu 212; Jegorov put (Alma) na festivalu Grad teatar u Budvi; Legija časti (Milunka Savić) u Modernoj garaži; Ivica i Marica (Vrača Vračević) u Pozorištancetu Puž; X+Y=0 (Gospođa X) u Beogradskom dramskom pozorištu…

Ostvarila je i niz uloga u domaćim filmovima, među kojima su Šejtanov ratnik, Zona Zamfirova, Ptice koje nikad ne polete, Halo taksi, Neka druga žena, Pas koji je voleo vozove, Bolji život… Odigrala je i više od 200 uloga u TV serijama i dramama, kao što su: M(j)ešoviti brak, Porodično blago, Srećni ljudi, Policajac sa Petlovog brda, Smrt Gospođe ministarke, Bolji život, Priče iz fabrike, X+Y=0, Svetozar Marković, Nikola Tesla, Povratak otpisanih, Otpisani, Dimitrije Tucović, Kuda idu divlje svinje, Čedomir Ilić…

Dobitnica je niza nagrada, uključujući Zlatnu arenu na Festivalu u Puli za ulogu u filmu “Pas koji je voleo vozove”, dve nagrade “Ćuran” na Danima komedije u Jagodini, Oktobarske nagrade grada Beograda, nagrade “Joakim Vujić” za doprinos pozorišnoj kulturi, nagrade “Žanka Stokić” i nagrade “Branislav Nušić” za životno delo u komediji, nagrade za životno delo “Dobričin prsten” 2005. godine.

Sterijina nagrada za naročite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti i kulture ustanovljena je 1965. godine povodom desetogodišnjice Pozorja i ne dodeljuje se svake godine. Među dobitnicima su, između ostalih, Josip Vidmar, Dušan Matić, Miroslav Krleža, Mata Milošević, Rahela Ferari, Mira Stupica, Marija Crnobori, Branko Pleša, Pero Kvrgić, Aleksandar Popović, Dejan Mijač, Dušan Jovanović, Mija Aleksić, Ljuba Tadić, Jovan Ćirilov, Jovan Hristić, Mira Banjac, Dušan Kovačević, Milena Zupančič, Goran Stefanovski, Egon Savin, Ljubomir Simović, Vida Ognjenović, Feliks Pašić, Mihailo Janketić, Petar Kralj, Buca Mirković, Vlastimir Đuza Stojiljković, Ljubiša Ristić, Renata Ulmanski, Predrag Ejdus…

*Foto: Atelje 212

(SEEcul.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 13 od 13 Prethodni  1, 2, 3 ... 11, 12, 13

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu