Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)

Apple vam štedi mobilni internet

Video fajlovi mogu da zauzimaju mnogo prostora, a naročito ako je veća rezolucija u pitanju, pa dok takav kvalitet poboljšava iskustvo gledanja sadržaja, istovremeno utiče i na potrošnju podataka, a posebno kada je u pitanju mobilni internet. Kompanija Apple želi da pronađe rešenje za ovaj problem, te korisnicima omogući najkvalitetnije sadržaje, a za najmanje potrošenih podataka.



U izveštaju na portalu CNET stoji da se Apple nedavno pridružio Alijansi za otvorene medije, koja radi na tehnologiji AV1 koja služi za kompresovanje online video sadržaja pre nego što se emituju. Cilj je da se smanji količina potrošenih podataka, te prostora potrebnog za skladištenje, a koji zauzimaju online video sadržaji. I dok je tehnologija još uvek u fazi razvoja, Mozilla – koja podržava ranu verziju – tvrdi da AV1 može da smanji veličinu nekog fajla za 25-35%, što je više nego kada su u pitanju tehnologije kao što su HEVC i VP9. Ova alijansa nije novost, pa su joj se drugi tehnološki giganti – Google, Microsoft, Amazon, čak i Facebook, pridružili pre nego što se Apple odlučio na taj korak.

Očekuje se da će Apple dodatno ubrzati razvoj tehnologije, a iz kompanije se još uvek nisu oglasili kada je ova tema u pitanju.

Izvor: Ubergizmo

Platforma za omni channel prodaju

U vreme kad kupci žele da budu usluženi tamo gde to njima odgovara, SAP ima pravo rešenje za online prodaju.



Kompanije koje razmišljaju o prodaji putem Interneta imaju pred sobom velik izazov da odaberu pravu platformu. Raspon mogućnosti je velik, a svoj adut na ovom polju ima i kompanija SAP. Rešenje nazvano SAP Hybris Commerce Cloud je omni‑channel platforma koja omogućava kompanijama da svoje proizvode i usluge ponude putem Interneta, bez obzira na to da li ih prodaju pojedincima ili drugim kompanijama. U oba slučaja, SAP‑ovo rešenje omogućava kreiranje online prodavnice koja radi brzo, izgleda odlično, a kupcima pruža konzistentan ugođaj, bez obzira na to da li pristupaju putem računara, tableta, smartfona, chat programa… Kojim god kanalom kupci žele da komuniciraju, SAP Hybris omogućava pružanje vrhunskog korisničkog iskustva.

Hybris Commerce Cloud omogućava da se proizvodi predstave bogatim sadržajima, da jezički cela prodavnica bude prilagođena lokalnim navikama, kao i da se svim narudžbinama, kojim god putem da su poslate, upravlja s jednog mesta. Posebnu snagu predstavlja mašinsko učenje, koje sadržaj prodavnice prilagođava svakom pojedinačnom kupcu na osnovu njihovih navika.

Rešenje za B2B prodaju sve to diže na novi nivo, funkcionalnostima koje omogućavaju da se s jednog mesta upravlja odnosima s dobavljačima, distributerima i partnerima. Omogućeno je i detaljno prilagođavanje različitim uslovima saradnje, načinima naručivanja i plaćanja, kao i primanje narudžbina putem različitih kanala. S druge strane, B2B kupci mogu da upravljaju svojim nalozima, da dodeljuju različit nivo pristupa zaposlenima, definišu limite i budžete za naručivanje itd.

SAP Hybris Commerce Cloud omogućava sveobuhvatnu kontrolu nad prikazom proizvoda u svim kanalima putem kojih je online prodavnica dostupna. Klasifikacija i kategorizacija proizvoda u katalogu izuzetno je detaljna, uz mogućnost čuvanja više verzija kataloga i integraciju kataloga dobavljača proizvoda. Pored lakog ubacivanja novih proizvoda, zahvaljujući koordiniranom procesu kreiranja i odobravanja sadržaja, moguće je jednostavno sastaviti kompleksne ponude, pakete i druge specijalne ponude. Pregled zaliha obavlja se s jednog mesta, a kupci u realnom vremenu vide da li određenog proizvoda ima u ponudi, svejedno kojim putem komuniciraju s prodavnicom.



Omni‑channel pristup omogućava da prodavac komunicira s kupcima na onom mestu gde to kupac želi. Scenario u kojem kupac naručuje preko mobilne aplikacije, preuzima proizvod u fizičkoj radnji, a eventualno traži da je vrati kurirskom službom, sasvim je realan i u potpunosti izvodljiv pomoću SAP‑ove platforme. Ukoliko ste ozbiljni u tome da svoje proizvode ponudite online ‑ SAP Hybris Commerce Cloud nameće se kao rešenje koje morate razmotriti.

Charly the Chatbot

Charly je chatbot za Facebook Messenger nastao u Hybris Labs‑u. Njegove funkcionalnosti omogućavaju da pronađe proizvode u online prodavnici, preporuči nove artikle, podseti korisnika na određeni proizvod u određeno vreme… Pored toga, omogućava da se napravi šoping lista ili da se proizvod ubaci u korpu, kao i da se kroz njega izvrši plaćanje. Zahvaljujući tehnologijama kao što su AI, mašinsko učenje, dvosmerna komunikacija i druge, Charly tokom vremena razvija svoje mogućnosti. Integracija chatbot‑a vlasnicima online prodavnica na Hybris platformi daje jedan potpuno nov, moderan i inovativan način da budu u kontaktu s kupcima.

Priznanja za kvalitet

Da SAP Hybris Commerce Cloud predstavlja kvalitet govore i priznanja kompanija Gartner i Forrester. Gartner‑ov magični kvadrant u domenu digitalne trgovine za 2017. godinu, SAP‑ovo rešenje svrstava u lidere. S druge strane, Forrester je u prvom kvartalu 2017. godine objavio rezultate istraživanja 13 B2C i 11 B2B commerce rešenja i u oba slučaja Hybris je proglašen liderom. U Forrester‑ovom istraživanju ističe se da je SAP Hybris odlično rešenje za kompanije koje traže snažnu, pouzdanu platformu sa svim potrebnim funkcionalnostima, a koja već ima primenu u više industrijskih vertikala.

www.hybris.com

Amazon Alexa stiže na Windows 10 računare

Digitalni asistent iz kompanije Amazon – Alexa – osvaja sve više tehnološkog prostora, pa sada stiže i na Windows 10 računare, kao konkurencija Microsoft-ovoj Cortana-i. Tako HP, Lenovo, Asus i Acer planiraju da integrišu Alexa-u u Windows 10 laptop i desktop uređaje koji će biti predstavljeni tokom 2018. godine.



Integracija zahteva specijalnu Alexa aplikaciju za Windows, a koja će biti dostupna na proleće, te većina proizvođača planira da uključi Alexa-u u svoje uređaje, budući da vodi na polju tehnologije za prepoznavanje glasa. HP tako planira da uključi ovog asistenta u Pavillion Wave PC – elegantni desktop uređaj, koji više liči na zvučnik nego na računar, a Lenovo će isto učiniti kada su laptop uređaji u pitanju.



Ova integracija se razlikuje od partnerstva koje su Microsoft i Amazon najavili prošle godine, a čiji je cilj bio da integrišu oba asistenta (Alexa i Cortana) do kraja 2017. godine, što se do sada nije dogodilo. Amazon sada radi na odvojenoj aplikaciji, koja uključuje osnovne načine za pristupanje informacijama koje mogu da se nađu u okviru Alexa web interfejsa ili mobilnih aplikacija. Amazon planira da partnerstvo sa proizvođačima računara objavi na CES-u 2018, a budući da će i Google imati niz značajnih najava, čini se da će 2018. biti takmičarska godina i za Google Assistant i Amazon Alexa-u, dok će Cortana će sa ovim asistentom svoje snage izmeriti na Windows megdanu.

Izvor: The Verge

Steam ima više od 18 miliona istovremenih korisnika

Prošla godina bila je prilično uspešna za PC gejming, te se tako i broj korisnika Steam platforme uvećao. Da se taj trend nastavlja i u 2018. godini pokazuje podatak da je 6. januara Steam prevazišao cifru od 18 miliona istovremenih korisnika, od kojih je oko sedam miliona igralo neku video-igru.



Ako se ovaj podatak uporedi sa onima iz istog perioda prošle godine, dolazi se do zaključka da se broj istovremenih korisnika uvećao za 30%, budući da je broj simultanih igrača u isto vreme prošle godine iznosio oko 14 miliona. Porast u broju igrača zabeležen je krajem 2017. godine, kada su igre poput Player Unknown’s Battleground postigle veliku popularnost. Tako broj istovremenih igrača ove video-igre dostiže i do tri miliona, otkrivajući koliko je samo ona doprinela uvećanju broja korisnika tokom prošle godine.

Stručnjaci očekuju da će broj istovremenih korisnika ove platforme prevazići cifru od 20 miliona do kraja drugog kvartala 2018. godine, što ne bi trebalo da bude komplikovano ako se nastavi sa ovakvim trendom uvećanja broja korisnika.

Izvor: Overclock3d
https://pcpress.rs/PCout/?url=https://overclock3d.net/news/software/the_number_of_concurrent_steam_users_has_surpassed_18_million/1

Google i Amazon u borbi za internet pretraživače budućnosti

Kompanija Google učinila je nove korake kako bi povratila poziciju u borbi za uređaje koji se aktiviraju uz pomoć glasa, a tako što je ažurirala svoje pametne asistente da mogu da upravljaju i video ekranima.



Tehnološki gigant je sada najavio i partnerstvo sa nekoliko velikih kompanija, uključujući Sony i LG, a kako bi zajedno radili na pametnim zvučnicima koji imaju ekrane osetljive na dodir. Na taj način Google pokušava da stigne Amazon, čiji Echo pametni zvučnici dominiraju tržištem. Uspeh Amazon-ovog glasovnog asistenta, koji se koristi za slušanje muzike, te odgovaranje na pitanja, predstavlja pretnju za Google, budući da će sve više korisnika u budućnosti internet pretraživati upravo uz pomoć ovakvih asistenata.

Amazon je lansirao Echo Show – verziju zvučnika sa ekranom – 2017. godine, a Google se sada oslanja na partnerske proizvođače, te nudi svoj glasovni softver besplatno, kako bi obezbedio mesto u ovoj trci. Navodi se da su kompanije Sony, LG, Lenovo i JBL već pristale da učestvuju u proizvodnji pametnih zvučnika koji bi se koristili za pretraživanje servisa poput Google Maps, te za aktivnosti poput video razgovora, te pronalaženja kuvarskih recepata. Na desetine kompanija već proizvodi pametne zvučnike bez ekrana koji uključuju Google asistenta, a koji se ugrađuju u TV prijemnike i kontrolne table.



Analitičari procenjuju da su se Amazon zvučnici prošle godine bolje prodavali od onih iz kompanije Google, a u odnosu 3:1, te iz Google-a kažu da se prodaja njihovih zvučnika bitno poboljšala pošto su lansirali Home Mini koji mogu da se kupe po povoljnijoj ceni.

Pametni zvučnici će biti i jedna od glavnih tema i na CES-u 2018, budući da se prodaja pametnih zvučnika bitno uvećala tokom prošle godine, te se ove godine očekuje dodatno uvećanje od 60%, pa je sve ozbiljnije rivalstvo između kompanija poput Amazon-a i Google-a neizbežno, a na polju pametnih asistenata koji prestavljaju internet pretraživače budućnosti.

Izvor: The Telegraph

Domaći a najsigurniji

Prilikom korišćenja servisa e‑trgovine ili e‑bankarstva najbitnije je poverenje koje korisnici imaju u pružaoce tih online usluga, a ono se gradi i tako što se verodostojnost pružalaca lako proverava.



Da li je pametno poverovati nekoj online prodavnici sa sajtom na domenu nekog egzotičnog ostrva usred Tihog okeana? I da li je situacija sa .COM domenom mnogo bolja? Poznato je da .COM domen može da registruje bilo ko i bez ikakve stvarne identifikacije, pa čak i s potpuno lažnim podacima. Mogu li kupci da veruju online prodavnici s kojom mogu da kontaktiraju samo putem e‑pošte s adresom na nekom od besplatnih globalnih servisa (Gmail, Yahoo…), koju takođe može da ima bilo ko? Sve te pružaoce online usluga na „egzotičnim“ domenima najčešće je teško proveriti…

Za razliku od pomenutih, registranti nacionalnih .RS domena moraju prilikom registracije domena da daju tačne, potpune i važeće podatke koji se, s vremena na vreme, i proveravaju. Nacionalne internet domene ne mogu da registruju neidentifikovane firme ili pojedinci, a to pruža veći stepen pouzdanosti i bezbednosti za posetioce sajtova i korisnike usluga.

Prednosti za registrante

Prva prednost za registrante .RS domena jeste veće poverenje koje posetioci imaju u sajtove na nacionalnim domenima zasnovano na lakoj proveri registranta domena. Na adresi rnids.rs/whois nalazi se servis koji omogućava da se sazna ko je registrant nekog nacionalnog domena, a verodostojnost postojanja domaće firme koja je registrovala taj domen, podaci o njenom vlasniku i adresi poslovanja, kao i finansijski izveštaji, mogu da se provere na sajtu Agencije za privredne registre (apr.gov.rs), što korisniku pruža određeni nivo sigurnosti.

Druga je dostupnost domena. Poenta svakog servisa e‑trgovine ili e‑bankarstva je njegova dostupnost 24/7, 365 dana u godini, što zahteva i neprekidnu dostupnost domena na kome se taj servis nalazi. .RS domen je, od kad se pojavio na Internetu, dostupan 100% vremena, što nije slučaj sa mnogim drugim nacionalnim i generičkim domenima.

Treća je lokalna podrška – i nacionalni registar (RNIDS) i ovlašćeni registri, kod kojih registranti registruju domene, domaće su firme, što posebno dobija na značaju kad se desi nešto nepredviđeno.

Četvrta je jasna prednost u lokalnim pretragama, o čemu otvoreno govori i Google. Adresu svakog internet sajta definiše naziv internet domena, a to je i prvo parče koda koje Google‑ov algoritam vidi u svojim pretragama, koje su dobrim delom bazirane na geolociranju, tako da Google u lokalnim pretragama favorizuje sajtove na nacionalnim domenima, kao što je .RS. Više o tome imate na izuglagugla.rs.

Peta, ali možda i najvažnija, jeste bezbednost. Sve češće nailazimo na vesti koje govore o „kidnapovanju“ ili krađi naziva domena, što može da ima ozbiljan uticaj na internet prisustvo i poslovanje kompanija. Rezultat takvih napada, kada napadač preuzme kontrolu ili menja podatke o registrovanom domenu, jeste nedostupnost internet servisa ili preusmeravanje korisnika ka servisima koje kontroliše napadač. Osim po korisnike, posledice ovakvih napada mogu da budu veoma ozbiljne i po vlasnike tih servisa: gubitak reputacije i poverenja korisnika ili gubitak poverljivih i važnih poslovnih podataka, a to sve rezultuje i finansijskim gubicima. Nazive .RS domena moguće je zaštititi na čak tri različita (međusobno kompatibilna) načina, što sprečava sajberkriminalce da u bazi RNIDS‑a izmene podatke i preuzmu kontrolu nad registrovanim domenom i realizuju navedene zloupotrebe.

Siguran režim

RNIDS je zato implementirao mogućnost prebacivanja naziva domena u Siguran režim koji za svaku promenu kritičnog podatka o domenu (promena DNS servera, uključivanje punog prikaza podataka u WHOIS‑u, izmena podataka o administrativnom kontaku…) zahteva potvrdu administrativnog kontakta za domen.

Kada se inicira neka od zaštićenih promena za domen za koji je aktiviran Siguran režim, na adresu e‑pošte administrativnog kontakta za taj domen šalje se elektronska poruka koja sadrži zahtevane promene, kao i link s vremenski ograničenim kodom za verifikaciju promena. Zahtevana promena biće realizovana u sistemu RNIDS‑a tek nakon potvrde u predviđenom roku, na osnovu koje će verifikacioni kod biti prosleđen sistemu za registraciju naziva domena.

Iako ni Siguran režim ne garantuje stoprocentnu zaštitu, zbog mogućnosti da nalog e‑pošte administrativnog kontakta bude kompromitovan, ipak znatno otežava uspešnu realizaciju napada i čini ga skoro nemogućim ukoliko su ispoštovana pravila za zaštitu naloga e‑pošte.

Zaključavanje na strani klijenta

Client Side Lock je poznat i kao zaključavanje na strani ovlašćenog registra (Registrar Lock) i podrazumeva zabranu svih izmena nad domenom koji se nalazi u ovom statusu, osim produženja registracije.

Ovaj vid zaštite domena obezbeđuje visok stepen bezbednosti, ali zavisi i od načina implementacije na strani ovlašćenog registra. Ukoliko ovlašćeni registar omogućava korisniku otključavanje ovako zaštićenih domena kroz svoj portal, bez dodatnih mera zaštite (upotreba „jake“ lozinke, dvostepenu autentikaciju i SSL enkripciju), nalog korisnika može lako biti kompromitovan, a samim tim omogućeno i otključavanje domena.

Zaključavanje na strani Registra

Imajući u vidu najbolju praksu registara internet domena najvišeg nivoa, RNIDS je implementirao i najviši bezbednosni nivo – zaključavanje naziva domena na nivou Registra (Registry Lock). Ovaj vid zaštite domena uvodi dodatni nivo provere za otključavanje ovako zaštićenih domena i vršenje izmena nad njima. To praktično znači da svaki zahtev za izmenom nad domenima za koje je aktivirano zaključavanje na nivou Registra podrazumeva ručnu proveru autentičnosti zahteva, što praktično eliminiše mogućnost zloupotrebe i „krađe“ domena.

Zahtevi za aktiviranje i isključivanje usluge zaključavanja na strani Registra podnose se posredstvom ovlašćenog registra, a sadrže sledeće obavezne elemente:

Naziv domena za koji se aktivira usluga;
Naziv odnosno ime i prezime korisnika (registranta) naziva domena;
Podatke tri kontakt osobe koje su ovlašćene za davanje odobrenja u slučaju podnošenja zahteva za privremenu ili trajnu deaktivaciju usluge. Podaci moraju da sadrže ime i prezime osobe, adresu e‑pošte i broj telefona.
Deaktiviranje usluge podrazumeva manuelnu proveru RNIDS‑a i obavlja se isključivo na osnovu pisanog zahteva registranta naziva domena, koji se podnosi posredstvom ovlašćenog registra i sadrži:

Nazive domena za koje je potrebno deaktivirati uslugu;
Vrstu deaktivacije koja se zahteva (privremena ili trajna);
Naziv ili ime i prezime i svojeručni ili elektronski potpis ovlašćenog lica ili registranta.
Procedura deaktiviranja sastoji se od dva nivoa provere podnetog zahteva:

Nakon podnošenja zahteva za „otključavanje“ domena, na adrese e‑pošte kontakata navedenih prilikom aktiviranja usluge šalju se poruke sa zahtevom za potvrdu zahteva. Potrebno je da najmanje dva od tri delegirana kontakta daju saglasnost za „otključavanje“ domena.
RNIDS, nakon uspešno dobijenih saglasnosti iz prethodne faze, telefonskim putem kontaktira osobe koje su dale saglasnost, radi dodatne potvrde. Tek nakon dobijene telefonske potvrde tih kontakata, usluga biva deaktivirana.

Bezbednosti nikad dosta

Svi ovi bezbednosni režimi registrantima i korisnicima servisa obezbeđuju visok stepen sigurnosti u radu i komunikaciji, čime doprinose uspostavljanju punog nivoa poverenja koji je neophodan u korišćenju e trgovine i e bankarstva. Ovakav nivo zaštite je prvenstveno potreban finansijskim institucijama (bankama, osiguravajućim društvima…), kompanijama koje pružaju usluge razmene podataka (mobilnim i telekom operatorima, državnim ustanovama…), internacionalnim i velikim domaćim brendovima, ali i svim ostalim kompanijama koje ne žele da rizikuju svoje poslovanje i svoju reputaciju „prepuštajući sudbini“ domen na kome baziraju svoje prisustvo na Internetu.

www.rnids.rs

Oreo u siječnju zauzeo 0,7% udjela u ukupnom broju Androida



Novi mjesec, nove suze statistike Android platforme. Google je objavio najnovije podatke koji govore da je Oreo u siječnju uspio zapasati svega 0,7% ukupnog udjela na tržištu. Android 7.0 Nougat zauzeo je 21,1%, a 7.1 verzija 5,2% udjela, dok se Marshmallow zadržao na visokih 28,6%.

Neloše stoji sada već stari Lollipop s 19,4% u 5.1 i 5,7% u 5.0 verziji. KitKat još uvijek drži 12,8%, a pretpotopni Jelly Bean drži 5,6%, a još starije verzije Androida zanemariv udio.

Izrael ne priznaje bitcoin kao stvarnu valutu

Centralna banka Izraela saopštila je da neće priznavati virtuelne valute, poput bitkoina, kao stvarne valute već kao finansijske aktive, kao i ​​da je teško napraviti propise za praćenje rizika takve aktivnosti za banke u zemlji i njihove klijente.



Viceguverner Nadin Baudot-Trajtenberg rekla je da je bilo žalbi javnosti. Izraelske banke su nekim korisnicima otežavale transfer novca sa svojih računa kako bi kupile bitkoin. “Stav Banke Izraela je da bi virtuelne valute trebalo tretirati kao finansijske aktive”, izjavila je Baudot-Trajtenberg i dodala da vlada nema nikakvu odgovornost prema za investitore koji trguju bitkoinom, prenosi agencija Reuters.

Centralna banka, kako dodaje, razmatra pitanja virtuelnih valuta, ali se “puno toga ne može naučiti iz situacije u ostatku sveta, budući da nigde, nijedan regulator nije dao smernice bankarskom sektoru kako da deluje u vezi sa aktivnostima svojih klijenata prilikom trgovanja virtuelnim valutama“. Ostaje nam da vidimo kako će Izrael dalje tretirati ovo pitanje i da li će se skorašnja vest o stvaranju nacionalne virtuelne valute obistiniti.

Izvor: Reuters

Koliko se IT standardi poštuju u Srbiji?

Balkanska opuštenost tako nam prija, navikli smo na nju, čak se pomalo i ponosimo tom šarmantnom ležernošću. Smemo li sebi da dozvolimo da se tako odnosimo i prema stvarima koje to ne trpe? Kod primene standarda potrebne su doslednost i ozbiljnost, a to ne ide pod ruku s ležernošću.



Imamo li standarde?

Primena krovnih standarda kakav je SRPS IEC/ISO 27001 bez primene standarda na tehničkom nivou nalik je gradnji kuće od krova prema temelju. Ako u gradnji sa implementacijom standarda zastanete pre vremena, imaćete čardak ni na nebu ni na zemlji.

Naravno, i to domaće. Pa dobro, nisu baš domaći, već svetski i evropski IEC, EN i ISO, prihvaćeni kod nas i proglašeni za naše u potpunosti. Dakle, ipak naši i valja ih se pridržavati.

Nepridržavanje standarda loša je navika koja ide zajedno s pomenutom ležernošću, a konkretnih razloga ima više. Često je razlog što i ne znamo da postoje standardi u pojedinim oblastima. Ako nas zakon ne primorava, najradije ne bismo trošili vreme (i novac), na upoznavanje s novim standardima ili novim verzijama starih. Naročito poslednjih godina, kada je mnogo standarda penzionisano, a na njihovo mesto su došli, i još dolaze, novi standardi.

Ako znamo za standard koji nije obavezan, ponekad merimo da li je vredno truda upoznati se s njim: ko će još na to da troši vreme. Treba čitati i čitati, i iz standarda izvući ono što mora ili treba da se primeni. Zamoran posao, a zatim se kod menadžmenta valja boriti za implementaciju i neophodna sredstva, vreme i druge resurse. Ćuti, ne čačkaj.

Zbog toga se često dešava da se u tenderima pojavljuju zahtevi koji nisu usaglašeni s važećim normama ili se pozivaju na davno ugašene standarde. Krivicu podjednako dele korisnici koji nemaju vremena da prate propise i projektanti koji bi to morali, ali i njima je lakše da kopiraju i preštampavaju stare tehničke opise i predmere i predračune.

Ima i jedan praktičan, svakodnevni problem: standardi su skupi. Pojedinačno i nisu, ali kada se skupi sve ono što nam treba da bismo se bavili određenom granom aktivnosti, bude toga dosta. Pa inovirane verzije, pa zamenski dokumenti, pa novi koji se stalno pojavljuju… Kome se to isplati.

Torta s mnogo kora

Ako se bavite fizičkom IT infrastrukturom, takozvani IT standardi samo su prvi sloj, prva kora na torti. Svi znaju za SRPS ISP/IEC 27001, i svi se trude da dobiju sertifikaciju prema tom standardu. Fizička infrastruktura tu se pominje u par šturih rečenica o obavezama zaštite s tog stanovišta: fizička zaštita prostora, kontrola pristupa, zaštita od oštećenja izazvanih požarom, vodom, zemljotresom, eksplozijom, građanskim nemirima i od drugih katastrofa koje su posledica delovanja prirode ili čoveka. Stop. Kraj. Nema daljih detalja.

Očigledno je da morate ići dalje, jer mora da se obezbedi zaštita od navedenih rizika i katastrofa. Nažalost, tu otprilike u najvećem broju slučajeva prestaje priča s praćenjem odgovarajućih, primenljivih i važećih standarda. Do sada je bilo deklarativno, sada je konkretno. I traži znanje drugih standarda, praktično znanje, koje košta.

Mnogobrojni su standardi koji regulišu ovaj sledeći nivo mera i aktivnosti. Jedan od najvažnijih je SRPS EN 10472 (Jedinice za sigurno čuvanje — Klasifikacija i metode ispitivanja otpornosti na vatru — Deo 2: Prostorije i kontejneri za čuvanje podataka), koji detaljno i veoma oštro opisuje uslove za testiranje zaštitnih prostorija za data centre i parametre koje one moraju da zadovolje.

U igri je i stari dobri TIA 942 koji daje obilje smernica i uslova za planiranje, projektovanje i izgradnju data centara. Iako nema obaveznu primenu u Srbiji, često se uzima za osnovu kao takozvani referentni dizajn. Takozvana Tier klasifikacija ima uporište u odredbama ovog standarda, ali je mnogi ne implementiraju baš onako kako standard traži.

Čitav niz standarda naslanja se na evropske direktive, koje kod nas imaju obaveznu primenu: niskonaponska direktiva i EMC direktiva daju samo okvir i osnovne smernice, a na njih se nadovezuju drugi, tehnički standardi (SRPS EN 61439, SRPS EN 60204 itd.) koji regulišu zahteve za karakteristike i ispitivanje konkretne opreme.

Dajte mi 100 grama od buta: SRPS EN 1047‑2 NE PRIZNAJE parcijalno testiranje

Standardi nam govore kako mora da se radi ili barem kako bi trebalo. Pošto je to značajno teži i duži put koji zahteva znanje, predanost, disciplinu u primeni, troškove i opsežne resurse, implementacija kod nas često krene prečicama.

Muka sa standardima je što su oni određeni do detalja. Pomenuti SRPS EN 1047‑2 je primer za to: uslovi za testiranje su rigorozni i jasno definisani. Samo proizvodi koji su dorasli zahtevima standarda prolaze testiranje i dobijaju ECBS atest. Proizvođači koji bi da malo uštede pronalaze razne „sam svoj majstor“ definicije kako bi kod korisnika stvorili pogrešan utisak da njihov standard zadovoljava zahteve SRPS EN 1047‑2. Svakodnevno se susrećemo s novim definicijama takvog zaobilaženja standarda. Najčešća je tvrdnja da su zaštitni zidovi testirani u skladu sa (SRPS) EN 1047‑2 i onda se dalje tvrdi da proizvod zadovoljava uslove standarda. Takva tvrdnja pokazuje nekoliko stvari. Najpre, potpuno nepoznavanje standarda, koji ne priznaje samostalna testiranja. Jedina akreditovana institucija za sertifikaciju u skladu sa ovim standardom jeste ECB (European Certification Board). Bilo kakva testiranja kod drugih tela koja nisu odobrena od ECB nisu validna. Jedini sertifikat koji važi jeste ECBS sertifikat koji izdaje pomenuta akreditovana kuća.

Drugi problem je s parcijalnim testovima. Standard zahteva pojedinačna testiranja svih elemenata zaštitne prostorije u skladu s definisanim tehničkim uslovima. Dakle, ako ste testirali zidove, ali ne i sve ostale elemente, standard nije primenjen.

Standard propisuje minimalnu opremu prostorije koja se mora testirati: ne samo zidovi već i spojni elementi, vrata, odušni otvori, prolazi za instalacije… Proizvođač ne može sam da odredi šta će testirati, a šta neće.

Najvažnije, pored pojedinačnog testiranja svih elemenata, obavezan je sistemski test svih elemenata u stvarnom radu: pravi se ispitni model prostorije definisanih minimalnih dimenzija i na njemu se sprovode svi testovi po standardu. Dakle, proverava se zajedničko funkcionisanje i ponašanje svih elemenata u realnom okruženju.

Drugi tehnički standardi i ostale glavobolje

Ima li još ovakvih stranputica? Da vas obradujemo, ima.

Napajanje, na primer, razvod električne energije i ostale stvari koje kolokvijalno zovemo „struja“, potpadaju pod brojne jasno definisane standarde sa obaveznom primenom. Klimatizacija takođe, a o protivpožarnoj zaštiti da ne govorimo. Izaberite „jeftinije“ rešenje i eto vam zanimacije za duži niz godina.

Ako se pitate šta da radite: angažujte profesionalce, ali ih dobro proverite. Naročito papire kojima često mašu iako sami znaju da su bezvredni.

www.vesimpex.rs

AOC se udružio sa G2 Esports organizacijom

Kompanija AOC, čija su specijalnost monitori, udružila se s G2 Esports organizacijom. AOC će opremati G2 objekte za treniranje sa gejming monitorima AG251FZ koji ima visoku stopu osvežavanja od 240 Hertz-a i 1 ms ulaznog kašnjenja. “Oči treniranih pilota mogu percipirati slike brzinom od približno 200 sličica u sekundi, a nedavne studije pokazale su da esport stručnjaci mogu postići iste vrednosti tokom intenzivnih utakmica. Kao rezultat toga, omogućujemo G2 Esports organizaciji samo najbrže panele koje tržište nudi osnažujući ih tako da ostvare svoj puni potencijal “, rekao je Stefan Sommer, direktor marketinga i direktor poslovanja AOC-a.



G2 osnivač i CEO, Carlos ‘ocelote’ Rodriguez je povodom novog partnerstva s AOC-om izjavio: “Svako u G2 Esports-u je izuzetno uzbuđen zbog novog partnerstva s AOC-om. Uključenost profesionalnih igrača u razvoj najboljih gejming monitora je bitna, a mi smo više nego srećni što naše svetske zvezde sada imaju priliku da pomognu AOC-u da postigne savršenstvo u dizajniranju monitora. Sigurni smo da će naši novi AG251FZ monitori AGON serije s munjevitom brzinom osvežavanja biti ključni deo našeg optimalnog okruženja za trening. Znamo bolje nego iko da je talent bez napornog rada i prakse beskoristan. Nema sumnje da će nas to verovanje i odlučnost da budemo najbolji dovesti do novih pobeda u 2018. godini. Naši timovi su gladniji no ikada, a mi smo srećni što imamo partnere koji veruju u našu ambiciju i uvek su spremni da nam pomognu da krenemo napred. ”



“Izuzetno smo ponosni na naše novo partnerstvo s G2 Esports organizacijom. Saradnja sa vrhunskim esports timovima inspiriše nas tako da još više razmišljamo o dizajnu proizvoda i pomaže nam da prepoznamo koje bi karkteristike najviše odgovarale određenom žanru ili naslovu. G2 pruža vrhunske objekte za treniranje i izvrsne uslove za svoje igrače, a mi se radujemo ispunjenju tih standarda sa našom vrhunskom AGON gejming serijom” , ističe Stefan Sommer.



G2 Esports je esport organizacija koja je osnovana 2013. godine od strane poznatog profesionalnog igrača Carlosa “ocelote” Rodrigueza. Ova esport organizacija se od tada brzo etablirala u evropskim krugovima i na različitim međunarodnim esport događanjima dobrim rezultatima i sa trenutno 79 osvojenih titula. Tokom 2017. godine G2-ova League of Legends momci zauzeli su prvo mesto na Evropskom prvenstvu (EU LCS) u proleće i leto, a drugo mesto na Mid-Season Invitational turniru (MSI). U februaru, G2 Esports formirao je CS:GO sastav koji se već spominje kao “legendarni francuski super tim”. Uzeli su takmičarske trofeje na DreamHack Masters 2017 i ESL Pro Series 5, uprkos tome što je 2017. godina bila njihova debitantska godina.

Facebook bug otkriva telefonske brojeve korisnika

Bezbednosni stručnjaci su nedavno otkrili da bi greška u okviru marketinškog softvera kompanije Facebook mogla da omogući curenje podataka o korisnicima, a najpre adresa, te brojeva telefona.



Ova društvena platforma traži od korisnika da unesu broj telefona kao dodatnu sigurnosnu meru, a uz obećanje da ta informacija neće biti javno dostupna, ali su oni koji se bave bezbednošću na internetu sproveli eksperiment u okviru kojeg su uspeli da dođu do brojeva telefona nekih Facebook korisnika, te ih povežu sa mejl adresama, a sve zahvaljujući ranjivosti koja je nastala zbog načina na koje Facebook šalje informacije oglašivačima. Kako piše Wired, Facebook je ispravio ovu grešku, ali ne pre nego što su bezbednosni stručnjaci sa Univerziteta u Bostonu uspeli da dođu do brojeva, te mejl adresa 19 korisnika. U izveštaju stoji da bi cyber napadač mogao da dođe do telefonskog broja korisnika ako prethodno zna njegovu mejl adresu, i obrnuto, a istraživači su to uspeli zahvaljujući propustu u okviru marketinškog servisa – Custom Audiences, koji velikim brendovima omogućava da na platformu otpremaju velike količine anonimnih podataka o klijentima.



Sa druge strane veliki oglašivači imaju mogućnost da na ovoj platformi dođu do podataka o tome kako publika reaguje na njihove sadržaje, te koliko je ljudi videlo neki post, pa su istraživači uspeli da zloupotrebe i tu uslugu, a tako što su kreirali program koji po istom principu može da poveže telefonske brojeve korisnika sa odgovarajućim mejl adresama.

Facebook je istraživačima koji su otkrili ove ranjivosti, te došli do zaključka da njihovom zloupotrebom može da dođe do napada, a bez direktnog kontakta sa žrtvom, isplatio nagradu od 5.000 dolara kao deo programa za otkrivanje ranjivosti, te je tom prilikom naglašeno da nema dokaza da je neko do tog trenutka zloupotrebio pomenute bezbednosne propuste.

Izvor: The Telegraph

Dve nove digitalne valute – KodakCoin i TON

Sve je veći spisak kompanija koje se interesuju za blokchain i kriptovalute, i s obzirom na njihovu sve veću popularnost, ima smisla. Najnovija kompanija koja je uskočila u ovaj trend je, neočekivano, Kodak, koji je upravo pokrenuo sopstveni KodakCoin, kriptovalutu za fotografe. Čim su investitori čuli ovu vest, interesovanje za akcije kompanije Kodak je naglo skočilo, što je rezultiralo da se cena akcije ove kompanije preko noći utrostruči.



KodakCoin će raditi unutar nove blockchain KodakOne digitalne platforme za upravljanje autorskim pravima za fotografije. Na njoj se čuvaju radovi fotografa i na siguran način se mogu distribuirati i licencirati, a autori na njima mogu odmah da počnu da zarađuju zahvaljujući sistemu praćenja intelektualnog vlasništva fotografija registriranih na ovoj platformi. Inicijalna ponuda (Initial coin offering) je najavljen za 31. januar. Korišćenjem nove platforme i novog novčić, a fotografi će moći da učestvuju u “novoj ekonomiji” vezanoj uz fotografiju, te će lakše dolaziti do zarade – poručuju iz Kodaka.

https://twitter.com/Kodak/status/950839651471798272/photo/1
@Kodak
Kodak CEO @jeffreyjclarke and @wenndigital CEO @jan_denecke announced the @KodakOne Platform that helps photographers protect their images today at #CES2018 #KodakCES2018 #KodakCoin https://www.kodak.com/kodakone/default.htm …
10:20 PM - Jan 9, 2018

Još jedna kompanija je odlučila da napravi svoju kriptovalutu, ruski servis Telegram. Lansiranje kriptovalute TON (Telegram Open Network) najavljeno je za mart ove godine i trebalo bi da bude obavljeno kroz proces Initial coin offering (ICO) vrednog i do 500 miliona dolara. Ukoliko se pokaže ova finansijska procena tačnom, biće to najveća inicijalna ponuda novčića do sada. Najmanji ulog, navodno, biće postavljen na čak 20 miliona – što znači da ovaj ICO neće biti za “obične smrtnike” već za investicijske fondove i velike igrače.



Službenih informacija iz kompanije ili od njenog osnivača Pavela Durova za sada nema, međutim TechCrunch piše da bi kriptovaluta TON trebalo nakon ICO-a da služi za digitalna plaćanja, prvenstveno unutar Telegramove aplikacije za dopisivanje. Njen potpuno novi sistem decentralizovanog i naprednog blockchaina “treće generacije” trebalo bi da bude efikasniji od bitkoina i etereuma, a korisnicima bi nudio još sigurnija plaćanja. Protokol bi trebalo da bude otporan na usporavanje transakcija nakon pridobijanja većeg broja korisnika, a na istoj bi se mreži držali i podaci o wallet-ima. TON neće biti moguće rudariti već će novčiće u opticaj puštati Telegram, a plan je da trgovanje istim bude dostupno i na popularnim svetskim berzama kriptovaluta.

Izvor: The Verge, TechCrunch

CES 2018 zbog velikih kiša na dva sata ostao bez struje

Niko ne očekuje nestanak struje na najvećem tehnološkom sajmu, ali se 10. januara upravo to dogodilo, te su učesnici i posetioci CES 2018 bili svedoci kada je skup tehnoloških giganata ostao bez električne energije, i kada je deo zakazanih dešavanja utonuo u tamu.



Tako je glavna hala zdanja u Las Vegasu, u kojem se sajam održava, ostala bez električne energije u 11:20 časova po lokalnom vremenu, te je prošlo dva sata dok su organizatori objavili da je problem regulisan. Za pomračenje su okrivili pljusak koji se dogodio nešto pre toga, a posetioci su evakuisani iz zgrade, te im je povratak omogućen tek kada se tehnološki sajam iz srednjeg ponovo vratio u novi vek.

U prostoru koji je bio pogođen nestankom struje svoje proizvode, pored drugih, izlažu i kompanije LG, Samsung i Sony, a reporteri su tokom nestanka struje izveštavali da je obezbeđenje tokom trajanja evakuacije sprečavalo posetioce da uđu u severnu halu, u kojoj izlažu Toyota, Nissan i Ford. Consumer Technology Association, koja organizuje događaj, zatražila je izvinjenje od učesnika i posetilaca, ali su mnogi, i pored toga, otvoreno izražavali svoje negodovanje, te su odbili da prisustvuju ugovorenim sastancima.



Nestanku struje prethodile su velike kiše 9. januara, a zbog kojih je Google zatvorio jedan od svojih izložbenih prostora. To je ujedno bio i prvi kišni dan u Las Vegasu u prethodnih 116 dana, te je obeležio najvlažniji januarski dan od kada se beleže meteorološke prilike u ovom gradu. Jedan od zaposlenih na sajmu CES 2018, a koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da su kiše oštetile kablove kojima se isporučuje električna energija do centralne hale, te da je to dovele do nestanka struje.


@NJDavidD
Unbelievably, the power has failed in the central hall for #CES2018 All the attendees are being asked to go out into the hallway. @CES

8:21 PM - Jan 10, 2018

Izvor: BBC

Jednostavnije, brže i sigurnije

Razmislite o tome kako koristite Internet i pokušajte da identifikujete najzamorniji deo tog procesa. Siguran sam da ćete reći – pamćenje lozinki. Istraživanje koje je za Mastercard sprovela agencija Norstat to i dokazuje. Na uzorku od 10.000 ljudi, 53 odsto online kupaca zaboravlja svoje šifre češće od jednom nedeljno, i u proseku gube oko deset minuta na resetovanje svojih naloga.



Više od trećine ljudi zbog toga odustaje od online kupovine, dok 60 odsto kaže da je zbog zaboravljenih šifri propustilo vremenski ograničene ponude, kao što su karte za koncerte. Više od 50 odsto odustajanja od transakcije desi se pre nego što kupac dođe do stranice za plaćanje. Odustajanje može da se poveže s raznim razlozima, a jedan od njih je nepraktičnost. Kupci ne mogu da se sete šifre, a kada je se sete, sesija na stranici već je istekla i moraju ponovo da se konektuju, što na kraju dovodi do toga da i trgovci gube ogroman procenat potencijalnih klijenata. Ukoliko uspemo da rešimo ovaj problem, moći ćemo istinski da unapredimo digitalno tržište i učinimo kupovinu na Internetu pravim uživanjem.

Rešenje leži u izgradnji intuitivnog korisničkog iskustva. Želimo da kreiramo iskustvo, gde će korisnici biti identifikovani na osnovu onoga što jesu, a ne na osnovu onoga što pamte. Takvo iskustvo je jednostavnije, brže i sigurnije kako za kupca, tako i za finansijsku instituciju.

Sa sigurnošću možemo reći da su potrošači širom sveta napredni u tom pogledu, jer već otključavaju telefone otiskom prsta. Sada finansijska industrija želi da dostigne taj stepen razvoja, tako da na nekim tržištima već postoji mogućnost plaćanja korišćenjem otiska prsta ili skeniranjem dužice oka (iris scan) i lica, kao PIN koda, odnosno, metode za verifikaciju. Međutim, još smo daleko od toga da ovakvo plaćanje postane industrijski standard.

Moglo je i da se očekuje da su SAD i UK među tim naprednim tržištima, međutim, da li ste znali da je i Bugarska među njima? Mastercard i UniCreditBulbank banka sprovele su testiranje biometrijske kartice, koja kombinuje čip tehnologiju sa otiskom prsta, za praktičnu i sigurnu verifikaciju identiteta korisnika kartice prilikom kupovine u radnji. Bugarska je prvo evropsko tržište gde je napredna biometrijska tehnologija testirana i na kraju pilot‑projekta, ispitanici su dali svoj sud o tehnologiji i jednostavnosti njenog korišćenja:

93 odsto učesnika reklo je da je biometrijska kartica praktičnija za korišćenje od unošenja PIN koda tokom plaćanja;
95 odsto njih smatra da je biometrijska kartica sigurnija od standardne čip kartice;
više od 90 odsto učesnika sigurno bi (ili vrlo verovatno) prešlo na korišćenje biometrijskih kartica.
Spremnost korisnika je podsticaj za banke da uvedu biometrijska plaćanja u realnu primenu. U 2017. obavili smo studiju sa Katedrom za računarstvo Univerziteta u Oksfordu, u pogledu spremnosti za biometrijska plaćanja i saznali smo da, iako čak 92 odsto banaka želi da primeni biometrijsku tehnologiju, samo 36 odsto njih smatra da su spremni da isporuče adekvatna rešenja. Da bi se prevazišla ova razlika, banke treba da se fokusiraju na učinak, mogućnost za korišćenje, interoperabilnost, sigurnost i privatnost svojih biometrijskih rešenja, takozvanu mrežu pet faktora.

Napredni program za autentifikaciju

Kao provajder platnih tehnologija, možemo da pomognemo bankama, izdavaocima kartica, da pređu iz teorije u praksu u ovom segmentu. Razvili smo inovativno biometrijsko rešenje – Mastercard IdentityCheckMobile, napredni program za autentifikaciju, koji ima za cilj da iskustvo online plaćanja učini jednostavnijim, intuitivnijim i sigurnijim za korisnike kartica, i da izdavaocima pomogne da maksimalno iskoriste svoj poslovni potencijal.

Ovaj novi set pravila i standarda omogućava glatko iskustvo autentifikacije na osnovu procene rizika, koje sa sobom donosi neprevaziđeno korisničko iskustvo, naročito kada je u pitanju autentifikacija preko mobilnih uređaja i in‑app plaćanje. Uz Mastercard IdentityCheck, banke izdavaoci mogu da zadovolje potrebu potrošača za sigurnom i jednostavnom alternativom statičkim šiframa, dok istovremeno smanjuju prevare, povećavaju stopu odobrenja transakcija i ostvaruju kompetitivnu prednost u odnosu na konkurenciju. Ovo rešenje može da napravi veliku razliku u stopi odobrenja digitalnih plaćanja, koja trenutno iznosi 86%, u odnosu na 97%, kolika je stopa odobrenja fizičkih transakcija.

Dvofaktorska autentifikacija

Konačno, moramo da uzmemo u obzir i poslovanje u okviru zakonodavne mreže koja se menja. EU je revidirala Direktivu za platne usluge (PSD2), fokusirajući se na odredbe koje se tiču prenosa sredstava s računa na račun, i mere za smanjenje prevara i bolju zaštitu korisnika platnih usluga, zbog čega PSD2 ima potencijal da fundamentalno izmeni korisničko iskustvo.



Prvo treba obratiti pažnju na dvofaktorsku autentifikaciju, u kojoj korisnici moraju da dokažu svoj identitet na dva od tri načina (nečim što jesu, nečim što imaju ili nečim što znaju). To je veoma efikasan način da se smanje prevare, a da potrošači, trgovci i banke ostvare različite pogodnosti. Izazov leži u načinu implementacije dvofaktorske autentifikacije kako bi se osigurao visok stepen prihvata kod korisnika. Moderni potrošači navikli su na glatko korišćenje i neometane transakcije – primer za to je Amazon one‑click usluga.

Ukoliko jaka autentifikacija korisnika (SCA), predviđena PSD2 regulativom, dovede do smetnji ili ometanja procesa korišćenja, usporiće se prihvatanje digitalnih plaćanja i posledično, trgovci će gubiti posao.

Koje je rešenje?

Rešenje je da se omogući dovoljno slobode da se realizuju implementacije koje će se dopasti korisnicima, povećati njihovu bezbednost i omogućiti im da se transakcije obavljaju onako kako odgovara njihovoj svakodnevici.

Takav pristup bi, takođe, osigurao konzistentnost primene u različitim zemljama, za različite tržišne igrače i putem različitih platnih mehanizama. Potrošači ne bi trebalo da prolaze kroz komplikovaniji proces autentifikacije kartičnih plaćanja nego u slučaju prenosa sredstava s računa na račun, naročito kada se uzme u obzir činjenica da već postoji mnogo više mehanizama za zaštitu potrošača prilikom kartičnih plaćanja, nego što je slučaj s plaćanjima s računa.

Svi igrači u platnoj industriji žele iskustvo koje je i sigurno i jednostavno, ne jedno ili drugo. Biometrijska rešenja, kako ona na nivou korisnika, tako i ona na nivou obradne mreže, mogu da ispune potrebu za boljim i sigurnijim iskustvom i doprineće konvergenciji između fizičkog i digitalnog sveta, baš kako to savremeni potrošači i očekuju.

Nikola Mehandžić, direktor poslovnog razvoja za tržišta Balkana u kompaniji Mastercard

MyANNA – sistem evidencije radnog vremena

Da li se u vašoj firmi dešava da zaposleni često ne dolaze na vreme ili predugo ostaju na pauzi i time demorališu one koji to ne rade? Zbog toga radnici koji su savesni mogu da steknu utisak da se njihovo pozitivno ponašanje ne ceni i s vremenom počnu da se ponašaju kao nesavesne kolege



Neke kompanije pokušavaju da reše taj problem tako što se zaposleni upisuju u razne sveske koje je neophodno listati i pretraživati da bi se dobile relevantne informacije, jer ne postoje automatski generistani izveštaji. Koje je najpraktičnije rešenje ovakvih situacija?

Da li bi vam značilo da postoji sistem pomoću koga biste mogli jednim klikom da dođete do relevantnih podataka? Takav sistem evidencije radnog vremena razvio je Cards Print Security. Pomoću sistema MyANNA uvid u evidenciju radnog vremena zaposlenih možete imati u realnom vremenu. Funkcioniše tako što zaposleni kada dolazi/odlazi s posla/pauze prislanja karticu na aparat koji ga fotografiše, što omogućuje da bezbednost i pouzdanost sistema budu na visokom nivou. Sve informacije skladište se u cloud‑u i menadžeri u svakom trenutku imaju relevantne informacije u realnom vremenu.



Danas se često susrećemo s tim da dosta vremena trošimo na analizu nepotrebnih podataka. Sistem MyANNA, pored automatskog crvenog i zelenog izveštaja, pruža sve neophodne izveštaje u skladu s vašim potrebama i nema gubljenja vremena na traženje potrebnih podataka.

Crveni izveštaj:

ko je prekoračio dozvoljeno vreme za pauzu
ko je kasnio na posao
Zeleni izveštaj:

ko je ostao duže na poslu
ko je došao ranije na posao
Smatramo da ljudi koji vode kompaniju treba da se bave njenim razvojem, a da odgovore na pitanja u vezi s ponašanjem zaposlenih mogu da dobiju na veoma brz i jednostavan način:

da li zaposleni dolaze na posao ranije, na vreme ili kasnije
koliko često zaposleni odlaze na pauze i koliko se na tim pauzama zadržavaju
da li pri odlasku s posla izlaze ranije, na vreme ili kasnije
koliko komercijalisti imaju službenih sastanaka izvan kompanije i da li taj broj opravdava očekivanja
koliko često izlaze s posla ranije zbog privatnih obaveza
Pozovite nas na 011/4120510 da bismo vam pružili više informacija o tome kako možemo zajedno da dođemo do najboljeg rešenja za vašu kompaniju.

www.kontrolaradnika.com

Virtuelna realnost – budućnost e-trgovine

https://pcpress.rs/virtuelna-realnost-buducnost-e-trgovine/

Barselona prelazi na Linux



Svojevremeno smo preneli vest kako su se vlasti u nemačkom gradu Münchenu nakon niza godina na Linux-u odlučile da se vrate na operativni sistem Windows. Vlasti u Barseloni odlučile su se pak na suprotni put, preći sa Windows-a na Linux distribuciju.

U prvoj fazi izvešće prelaz sa vlasničkog softvera na softver otvorenog koda te na kraju prelazak s operativnog sistema Windows na Linux. Tokom 2018. godine 70% gradskog budžeta za softver biće uloženo u proces prelaska na softver otvorenog koda.

Da postignu zadate ciljeve i na kraju i potpun prelazak na softver otvorenog koda i operativni sistem Linux do proleća 2019. godine, u gradu će izvesti outsourcing svojih IT projekata lokalnim manjim i srednjim kompanijama te zaposliti 65 developera čiji će zadatak biti razviti softver prilagođen potrebama grada.

Što se tiče softvera za buduću Linux distribuciju, u Barseloni su odabrali Ubuntu (koji se već nalazi na 1.000 testnih računara), kao službeni internet browser Firefox, kao službeni paket kancelarijskih alata LibreOffice, a kao alternativu za Microsoft-ov Exchange Server odabrano je softversko rešenje Open-Xchange.

Prelaskom na rešenja otvorenog koda i Linux Barselona će se pridružiti inicijativi Fondacije za slobodan softver Evrope pod nazivom "Public Money, Public Code".

U 2017. godini osnovano skoro 2.000 programerskih firmi u Srbiji

Kompanija CUBE Team je sprovela istraživanje u kojem su analizirali statističke podatke vezane za poslovanje kompanija koje se bave programiranjem i ostalim blisko povezanim delatnostima.



Ukupan broj aktivnih privrednih subjekata koji se bave računarskim programiranjem je 8.634, što je oko dva odsto u ukupnom broju aktivnih preduzeća u srpskoj privedi. Od ukupnog broja registrovanih kompanija , 31 odsto kompanija ima minimum jedno povezano lice. U pitanju su povezana fizička ili pravna lica, što znači da postoji veza između kompanija putem vlasništva u kapitalu ili zastupništva. Ako se uzmu u obzir i povezane delatnosti kao što je izdavanje računarskih igara, konsultantske delatnosti u oblasti informacionih tehnologija ukupno ih je registrovano 14.621, a od toga ih je aktivno 10.851.

Što se tiče stranih vlasnika, najveći procenat dolazi redom iz Slovenije, Nemačke, Italije, SAD, Hrvatske, Švajcarske, Austrije, Mađarske, BiH i Ujedinjenog Kraljevstva. Kada je u pitanju struktura vlasništva po polu, za aktivne registrovane firme je 77 odsto u korist muškaraca. Preduzetnica je 15,24 odsto, a najviše žena svoje firme je registrovalo kao preduzetničku agenciju. Kada se posmatra zastupništvo, nešto je veće učešće žena kao zastupnika nego kao vlasnika.

Izvor: STARTIT
https://pcpress.rs/PCout/?url=https://startit.rs/u-prosloj-godini-u-srbiji-osnovano-skoro-2-000-programerskih-firmi/

Strožija kontrola sadržaja na YouTube-u



Google-ov YouTube uskoro uvodi puno strožiju politiku vezanu uz video sadržaj koji se pojavljuje na tom servisu. To je odgovor na negodovanja i određene kontraverze koje se u poslednje vreme vežu za taj servis.

Pritom se misli na prošlogodišnje skandale vezane za YouTube-re kao što su PewDiePie (šalio se s rasizmom i antisemitizmom) i Logana Paula (poslednjeg dana prošle godine objavio je video u kojem prikazuje telo osobe koja je počinila samoubistvo vešanjem u šumi Aokigahara u Japanu).

Nova pravila se prvenstveno tiču Google-ovog programa oglašavanja Preferred Program, koji je posebno stvoren za najveće oglašivače i omogućava im da se za određenu veću naknadu direktno oglašavaju na 5% najpopularnijih YouTube kanala. Zbog nastalih kontraverzi određeni broj oglašivača povukao se iz ovog programa, zbog čega su u Google-u bili prisiljeni da dodatno postrože pravila vezana za objavljivanje video sadržaja.

Stvoren je novi tim sastavljen od 10 hiljada zaposlenih čiji će zadatak biti pregledati svaki video iz Google Preferred Programa pre njegove objave na servisu. Takođe, stvara se i posebna bela lista samostalnih kreatora sadržaja i kompanija koje svoj video sadržaj postavljaju na servis, a pokazali su se pouzdanima, a to bi trebalo uveriti oglašivače što se tiče njihovih ulaganja u YouTube.

Skype priprema tajne razgovore sa end-to-end enkripcijom

Skype je poslednji servis za razmenjivanje poruka koji je omogućio takozvanu „end-to-end“ enkripciju, koja predstavlja sistem komunikacije u okviru koje samo oni koji razmenjuju poruke mogu i da ih pročitaju.



Servis koji je u vlasništvu Microsoft-a se udružio sa kompanijom Signal, a kako bi omogućio ovu funkciju, koju korisnik mora prethodno da izabere, budući da se ne podrazumeva za svaku komunikaciju. Funkcija je slična onoj koju koristi Facebook Messenger, te je dobila ime Private Conversations. Moguće ju je koristiti samo kod pojedinačnih komunikacija, ali ne i kod grupnih, a da bi se započelo sa privatnom komunikacijom potrebno je da se klikne na “+” ikonicu, da se izabere nova Private Conversation opcija, te potom kontakt sa kojim korisnik želi da komunicira. Odabrani kontakt će potom dobiti poziv da se priključi komunikaciji, a ovaj traje sedam dana, posle čega je potrebno da se ponovo pošalje. Kada se izabrani kontakt pridruži komunikaciji, šifrovani razgovori mogu da se vode samo na uređajima sa kojih je poslat, te prihvaćen poziv, a u slučaju da se pređe na drugi kompjuter ili telefon komunikacija više neće biti enkriptovana.



U okviru Private Conversation opcije, pored kontakta sa kojim se komunicira stoji ikonica u obliku katanca, a poruke se neće pojavljivati među ostalim porukama, te uređaj neće obaveštavati korisnika da je dobio ovakvu poruku. Nova opcija je trenutno dostupna samo Skype insajderima, te se očekuje da posle testiranja stigne i do ostalih korisnika.

Izvor: GSM Arena
https://pcpress.rs/PCout/?url=https://www.gsmarena.com/skype_adds_private_conversations_with_endtoend_encryption-news-29113.php

Evo kako sakriti da ste pročitali poruku na Messenger-u



Želite da pročitate nečiju poruku na Messenger-u, a da ta osoba ne vidi da ste videli šta je napisano? I postoji rešenje.

No seen je aplikacija koja vam je potrebna. Ipak, aplikacija je dostupna samo za korisnike iOS operativnog sistema, a potpuno je besplatna. Ova aplikacija vam omogućava da čitate primljenje poruke na Messenger-u, a da osoba ili grupa koja je poslala te poruke to ne zna.

Dovoljno je da samo instalirate aplikaciju, iomogućite blokiranje seen opcije. Aplikaciju možete preuzeti ovde.
https://itunes.apple.com/app/id1326868206

Goldman Sachs smatra da je Bitcoin novo zlato



Klijenti velike američke investicione banke Goldman Sachs dobili su izveštaj koji se, između ostalog, tiče i tržišta kriptovaluta. Analitičar Zach Pandl u njemu je napisao kako je iznenadna velika potražnja za bitcoinom u svetu generisala nezadovoljstvom ljudi postojećim monetarnim sistemima i bankarskom infrastrukturom. Iz toga on izvlači zaključak kako bi kriptovalute u skorijoj budućnosti trebale postati novi oblik imovine u kojem se čuva bogatstvo – poput zlata i drugih sigurnih i stabilnih oblika imovine.

Bitcoin će u budućnosti investitorima davati manje prinose na dugi rok, ali će svoju svrhu ostvarivati stabilnijom cenom koja će omogućiti čuvanje imovine od devaluacije na siguran način. Zato će se u bitcoin početi investirati na način sličan onome kako se sada investira u zlato.

U istom se izveštaju daje i negativna prognoza vezna uz cenu bitcoina te se izražava skeptična procena eksponencijalnog rasta ukupnog tržišta kriptovaluta. Ali, da bi virtuelne valute mogle da budu prirodni naslednik fiat novca, već je neko vreme stajalište i CEO-a Goldman Sachsa Lloyd-a Blankfein-a. Postupno prihvatanje kriptovaluta i činjenica da one funkcionišu nagnaće sve više ljudi da im se okrenu, rekao je Blankfin još prošle godine.

Skeneri otisaka prstiju su najčešća biometrijska tehnologija na telefonima



Prema novom istraživanju kompanije TrendForce, čini se kako su skeneri otisaka prstiju najzastupljenija biometrijska metoda otključavanja pametnih telefona.

Uprkos tome, zabeležen je i rast zastupljenosti tehnologije otključavanja uređaja putem prepoznavanja lica. Tokom 2017. godine tehnologija senzora otisaka prstiju nalazila se na oko 55% pametnih telefona, dok će do kraja ove godine doseći zastupljenost od 60% u odnosu na ostale biometrijske tehnologije.

Rast zastupljenosti tehnologije senzora otisaka prstiju tokom 2018. godine će biti ostvaren najviše zahvaljujući konačnoj implementaciji senzora ispod ekrana u novim pametnim telefonima proizvođača kao što su Samsung, LG, Huawei, Xiaomi, Oppo i Vivo.

Windows 10 dobija Do Not Disturb opciju

Oni koji su deo Insiders Fast Ring-a u mogućnosti su da na svoje uređaje otpreme Windows 10 Insider Preview Build 17074, u koji je uključena i nova opcija Quiet Hours, koja funkcioniše slično poput Mac-ove Do Not Disturb.



Tako će korisnici moći da podešavaju raspored za vremenski period tokom kojeg će obaveštenja dobijati samo od drugih korisnika i aplikacija koje su označili kao prioritet. Opcija će se uključivati i kada korisnici, na primer, igraju neku video-igru, te obavljaju bilo koji zadatak koji traži mir i tišinu.

Novi update uključuje i neke druge promene, a većina se tiče čitalačkog iskustva u okviru Windows-a 10. Tako će se među novim opcijama naći i nekoliko gramatičkih alatki, kako za EPUB books, tako i za Reading View na web-sajtovima. Microsoft Edge ima novi izgled kada je u pitanju iskustvo čitanja EPUB knjiga, PDF, te drugih dokumenata, pa sinhronizuje napredak u čitanju, te beleške koje korisnik pravi na različitim uređajima. Tu je i opcija da se nikada ne čuvaju lozinke u domenu, koju su Windows insajderi tražili već neko vreme, te promene u okviru aplikacije za kameru koja bi od sada trebalo da bude više personalizovana.

Izvor: Engadget

App Store forsira aplikacije sa pretplatom

Za one koji testiraju neku aplikaciju pre nego što je kupe, Apple je napravio novu sekciju u okviru App Store-a – “Try it for Free”, koja izdvaja one aplikacije koje nude besplatni probni period pre nego što se za njih plati.



Ova opcija je logičan potez, budući da Apple pokušava da promoviše aplikacije na koje bi se korisnici pretplaćivali, te želi da to postane novi poslovni model za sve one koji se bave kreiranjem te razvijanjem aplikacija. Do nove opcije se dolazi lako, a tako što se ode u Apple Store na iOS-u, te se klikne na Apps tab. Nova sekcija će se pojaviti kao druga na listi koja će izaći na ekranu.

Za sada se u ovoj sekciji nalazi tek nekoliko aplikacija, a među njima su 1Password koja obično košta nešto više od 35 dolara, pretplata na USA Today koja je oko tri dolara, pretplata na Panna: Video Recipes & Classes koja košta oko 72 dolara na godišnjem nivou, te pretplata na Lake: Coloring Books koja je oko tri dolara na nedeljnom nivou. Čini se da aplikacije za koje se plaća nedeljno, mesečno, te na godišnjem nivou nisu odvojene, te je neophodno da korisnici budu oprezni, a da ne bi za neku aplikaciju platili više nego što su planirali. Još jedna nevolja sa besplatnim probnim periodom je u tome što, ako korisnik ne otkaže kupovinu na vreme, počeće da plaća aplikaciju odmah po isteku probnog perioda.

Izvor: The Verge