Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)

Ultra u svakom pogledu

LG Signature OLED65G6P televizor može da se opiše s mnogo „ultra“ epiteta: ultratanak, ultraHD, sa OLED ekranom… pred nama je jedan od najboljih modela kompanije LG za 2016. godinu



Linija Signature spada u najviši segment ponude kompanije LG. Model koji vam predstavljamo poseduje Organic Light‑Emiting Diode (OLED) panel sposoban za HDR prikaz i 4K rezoluciju, a kao neočekivan dodatak, ugrađen je i soundbar. Iako njegova cena prati klasu u kojoj se nalazi – što znači da nije nimalo jeftin – utisak koji ostavlja opravdava svaku paru uloženu u njega.

Tanko, tanje, LG G6
Ekran dijagonale 65 inča i debljine tek 7 milimetara deluje impresivno – ovako mala debljina obezbeđena je potpuno novim načinom proizvodnje panela. LG je uspeo da OLED panel postavi direktno na zadnju stranu zaštitnog stakla, čime je ušteđeno na prostoru i stvoren je osnovni preduslov za ultratanak profil. Dostupna je i mogućnost 3D prikaza slike, naravno u LG‑jevoj pasivnoj realizaciji. Doduše, 3D odavno više nije u fokusu u TV industriji, na šta upućuje i činjenica da se uz ovaj model dobijaju samo dva para pasivnih 3D naočara, dok se pre samo nekoliko godina uz skuplje modele LG televizora isporučivala čitava kutija sa 3D naočarima.

U postolje televizora ugrađen je Harman Kardon soundbar snage 60 W, a u njemu su izvedeni i svi konektori pošto za njih nije bilo dovoljno prostora na poleđini ekrana. Pored priključka za antenu (komponenta koju polako zaboravljamo), tu su četiri HDMI ulaza, optički audio‑izlaz, RS232 konektor i tri USB porta. Ako vam slučajno zatreba još koji HDMI port, njihov broj može se lako povećati dodavanjem hub‑a.

Baza je integralni deo televizora i ne može se fizički odvojiti, što može da predstavlja problem ukoliko želite da TV okačite na zid, ali LG je mislio i na takvu situaciju. Ekran je pomeren unapred, tako da baza viri tek nekih pet centimetara ispred ekrana, dok je preostalih oko 25 cm postavljeno iza njega. Ako TV hoćete da okačite na zid, baza može da se postavi u vertikalan položaj, a važno je napomenuti da se takvim rešenjem ne remeti kvalitet zvuka, jer su zvučnici tako postavljeni da u oba slučaja po dva drajvera budu uperena unapred.

Unapređeni softver
Serija LG G6 televizora koristi WebOS 3.0 platfomu. Na prvi pogled nema mnogo razlike u odnosu na prethodnu verziju, jer interfejs i dostupne funkcije deluju jednako. Novi WebOS koristi iste „romboidne“ menije na dnu ekrana, kao i isti prikaz aplikacija, servisa, izvora video‑sadržaja i ostalih funkcija. Zgodno je što ima preinstalirane aplikacije za streaming 4K video‑materijala, pošto je to danas praktično jedini način da se iskoristi pun potencijal 4K ekrana.

Nova funkcija WebOS‑a 3.0 je My Content koji obezbeđuje čuvanje omiljenih video‑snimaka u meniju s leve strane ekrana kome se brzo pristupa. Svaki sadržaj koji se selektuje kao omiljeni pojaviće se u tom meniju, bez obzira na streaming servis odakle je odabran. Po istom principu osmišljen je i My Channel, koji predstavlja kolekciju omiljenih TV kanala.

Uz LG G6 isporučuju se dva daljinska upravljača. Veći je, kako u LG‑ju kažu, redizajnirana Signature‑specific verzija magičnog daljinskog upravljača, koji se dobijao uz prošlogodišnje modele televizora. To je 22 cm dugačak „štap“ s tasterima po ugledu na klasične daljince, naravno sa dodatkom navigacionog pad‑a i točkića. Kao i ostali Magic Remote daljinci, obezbeđuje air‑mouse funkciju, navigaciju putem kursora koji se prikazuje na ekranu WebOS interfejsa. Drugi daljinac je manji i jednostavniji. Po broju tastera više podseća na ranije LG‑jeve magične daljince, ali nema air‑mouse funkciju. Prvenstveno je namenjen za upravljanje online i multimedijalnim sadržajem koji nisu klasičan TV program, dakle kada se televizor koristi za pregled streaming sadržaja ili kao medija centar.

OLED kao maksimum
Što se tiče prikaza slike, OLED ekran je zaslužan za prikaz apsolutno crne boje, tj. OLED pikseli su potpuno ugašeni i ne emituju nikakvu svetlost. Zbog toga je kontrast kod LG G6 televizora praktično „beskonačan“, u smislu da ne može da se matematički izračuna. Kada se govori o kontrastu kod ekrana, proizvođači obično predstavljaju tzv. dinamički kontrast, koji iznosi nekoliko stotina hiljada prema jedan ili čak nekoliko miliona prema jedan. To je u većini slučajeva samo marketinški trik koji u praksi ne znači mnogo, ali kupcima dobro zvuči. Kod ovog modela govorimo o prirodnom kontrastu koji je uporediv s tim brojkama i koji obezbeđuje kvalitetan HDR užitak. Na ovom televizoru možemo da vidimo i najsitnije detalje u tamnim delovima scene, kao i prirodne boje u svetlim delovima.

Po svojoj prirodi, OLED tehnologija omogućava direktnu kontrolu svakog od skoro 8,3 miliona piksela, koji se nalaze na 4K panelu. Za razliku od LED televizora koji poseduju od nekoliko desetina do nekoliko stotina nezavisnih zona za pozadinsko osvetljenje, ovde ih ima tačno onoliko koliko ekran ima piksela. Preciznost boja koja se time dobija neuporedivo je veća nego kod LED ekrana sa ograničenim brojem diming zona.

Kvalitet boja kod LG G6 televizora je, najjednostavnije rečeno, fantastičan. OLED ekrani omogućavaju veliku raznolikost i glatke prelaze nivoa zasićenosti bojom, a na ovom modelu to je potvrdila UHD Alliance za njihov HDR standard. LG G6 je prvi OLED televizor koji omogućava prikaz 100% DCI‑P3 kolornog gamuta. Pre ovog modela, na tronu se nalazio Samsung KS9000, čiji HDR prikaz pokriva 93% DCI‑P3 boja. Za one koji ne znaju, DCI‑P3 je paleta boja koja se koristi u digitalnoj projekciji filmova i podržala ju je američka filmska industrija.

S obzirom na to da je trenutno na raspolaganju malo UHD video‑materijala, interesovalo nas je i kako se TV ponaša sa upscaling‑om standardne HD rezolucije. Iako upscaling ne može da „stvori“ nove detalje koji ne postoje na originalnom snimku, algoritam je odličan, pa su svi detalji na slici oštri i jasni. Na tako „obrađenom“ video‑snimku ne vide se artefakti niti zamućenja, što je još jedan dokaz odlično obavljenog posla.

Dobro zvuči
Kvalitet zvuka takođe je fantastičan. Kod drugih televizora, da biste dobili sličan kvalitet, neophodno je da dokupite zaseban soundbar ili neki drugi audio‑sistem, a ovde se sve to dobija u paketu. Osim što je sa dizajnerske strane ovo prirodnije rešenje, kvalitet zvuka drastično je bolji nego kod standardnih TV zvučnika. Da se razumemo, i dalje to nije zvuk u rangu velikih zvučnih sistema sa izdvojenim basom, ali za kućno gledanje filmova, pa čak i za slušanje muzike, ne treba vam ništa bolje od ovih zvučnika.

Pomenimo još i to da LG G6 postoji u dve varijante, 65“ i 77“, a osnovna razlika između ta dva modela, osim veličine ekrana, jeste u ugrađenim zvučnicima. Manji model ima soundbar ukupne snage 60 W (od čega je za ugrađeni niskotonac odvojeno 20 W), dok je soundbar kod većeg modela snage 80 W (sa sabvuferom od 40 W). Bilo koji od ovih modela bi svako poželeo u svojoj dnevnoj sobi. Postoji samo jedna prepreka da on tamo i stigne: količina novčanica koje treba izdvojiti za takav multimedijalni raj.



Model LG Signature OLED65G6P
Ekran 65″, Ultra HD (3,840×2,160), OLED HDR sa Dolby Vision sistemom
Zvuk Harman Kardon 4.2 Soundbar sistem,
60 W (20 W bas)
Portovi 4×HDMI, 3×USB, antenski ulaz, kompozitni i komponentni video-ulaz, optički audio-izlaz, Ethernet, RS-232
Bežična veza 802.11a/c, WiFi Direct, Simplink
3D FPR pasivni sistem, dva para 3D naočara
OS WebOS 3.0
Cena 7.999 dolara
Kontakt www.lg.com/rs

Branislav Bubanja

Uhvatite poslednji voz za besplatnu nadogradnju na Windows 10



Microsoft je odlučio da učini baš sve što je u njegovoj moći kako bi korisnike starijih Windows-a prebacio na Windows 10. Do sada smo više puta izveštavali o napornim notifikacijama koje su često izazivale nezadovoljstvo, a u međuvremenu su se i pojavila rešenja koja blokiraju napornu Get Windows 10 aplikaciju.

Sada, manje od mesec dana pre završetka promotivnog razdoblja besplatne nadogradnje na Windows 10, Microsoft je krenuo s poslednjom velikom akcijom. Korisnicima Windows-a 7 i 8.1 preko celog ekrana izbacuje obaveštenje o tome da im je preostalo još malo vremena da ugrabe besplatnu desetku. Oni kojima se ovo obaveštenje pojavi imaju izbor – nadograditi sistem odmah, odložiti obaveštenje za kasnije, tražiti još najviše tri slična obaveštenja, ili pak sve zajedno zanemariti.

Nakon 29. jula, kada završava razdoblje besplatne nadogradnje, Windows 10 bi trebao da košta 119 dolara.

Kina medijima zabranila prenošenje informacija sa društvenih mreža



Ni do sada Kina nije bila poznata kao zemlja u kojoj se ceni nezavisno novinarstvo i sloboda izražavanja, a ni od sada, čini se, neće biti ništa bolje. Njihova regulatorna agencija zadužena za kibernetički prostor nedavno je dobila novo vodstvo, koje je odmah krenulo u akciju. Prvi potez – uvesti red u internetske stranice koje objavljuju vesti.

Prema izdatim uputstvima, novinari više neće smeti svoje vesti da baziraju na informacijama prikupljenim s društvenih mreža i mikrobloging servisa, jer to utiče na istinitost vesti i njihovu nepristranost. Umesto toga, vesti bi uvek trebale da budu proverene i istinite, za šta se odgovornima smatraju izdavači.

Medijske kuće bi trebale da imaju stroge mehanizme kontrole koji bi sprečavali objavu lažnih vesti ili onih baziranih na "rekla-kazala" informacijama i tračevima. Naravno, prestupnike čekaju i kazne ako ih u objavi neproverenih informacija uhvati sve veća vojska kineskih internet cenzora.

Pakleni ransomware zaključava boot sektore diskova



U opticaju je novi ransomware koji se ističe svojom mogućnošću kriptovanja boot ili Master Boot Record (MBR) sektora na diskovima zbog čega je nemoguće učitati operativni sistem. Takođe, ističe se i po svojem imenu Satana.

Svoju inspiraciju vuče iz ransomwarea Pety/a koji se pojavio u martu ove godine i koji je takođe kao metu imao MBR sektor. Ali za razliku od Petyje, Satana ne kriptuje Master File Table (MFT) tablice u kojima su pohranjene informacije o datotekama unutar NTFS particija, nego samo zamjenjuje postojeći MBR sa svojom verzijom (originalni MBR biva kriptovan kako bi se vratio nakon plaćanja otkupnine).

Takođe, postoji i dodatan vid enkripcije, zaključavaju se i datoteke sa specifičnim ekstenzijama (ovaj postupak se izvodi pre kriptovanja originalnog MBR sektora).

Neposredno pre učitavanja operativnog sistema korisnicima se prikazuje poruka koja ih obaveštava da su sve njihove datoteke kriptovane te da moraju platiti otkupninu u iznosu od 0,5 bitcoina (oko 340 američkih dolara).

Za sada ne postoji način da se datoteke otključaju bez plaćanja, ali srećna vest je da je Satana još duboko u fazi razvoja jer sadrži mnoštvo bugova te za sada nije prisutna na većem broju računara.

Takođe, korisnici računara mogu sami popraviti MBR sektor uporabom Windows komandne linije i alata bootrec.exe (boot recovery).

HummingBad malware inficirao više od 10 miliona Android uređaja



Bezbednosna kompanija Check Point objavila je izveštaj u kojem stoji kako se na velikom broju Android uređaja nalazi malware HummingBad. Prema poznatim podacima radi o više od 10 miliona Android uređaja.

Ovaj malware nosi kineski potpis i na zaraženom uređaju pokušava dobiti root pristup pomoću rootkita. U slučaju da mu to ne pođe za "rukom" na ekranu uređaja će se pokazati lažna informacija o dostupnoj nadogradnji kako bi korisnik ručno potvrdio potrebne dozvole za nesmetani rad malwarea.

Ipak sreća u nesreći je da malware ne pokušava onesposobiti uređaj, već developerima generiše novčane prihode od reklama koji nisu mali. Check Point navodi kako autori ovog malwarea na mesečnoj bazi zarade do 300.000 USD.

Check Point tvrdi kako iza ovog malwearea stoji kineksa kompanija Yingmob koja se bavi – reklamnim analizama i čija se tržišna vrednost broji u milionima dolara.

Apple patentirao tehnologiju za onemogućavanje snimanja videa na koncertima



Apple-u je odobren patent za tehnologiju koja onemogućava snimanje videa tokom koncerta i drugih događanja.

Sistem je temeljen na infracrvenim signalima kojima se šalje poruka iPhone-u da onemogući ili prekine video snimanje.

Iako nema nikakvih informacija da li Apple namerava koristiti ovu tehnologiju u svojim proizvodima, brojni izvođači već su izrazili negodovanje zbog sve većeg broja obožavalaca koji na koncertima pokušavaju snimati njihova izvođenja i time ometaju druge u uživanju u događanju.

Pet pristupačnih VR uređaja u ponudi Everbuying web shopa



Zahvaljujući razvoju tehnologije, doživljaj virtualne stvarnosti je u zadnje vrijeme postao dostupan širokom spektru kupaca. Velike zasluge za to odnose prijenosni VR uređaji, koji u svoje kućište omogućuju umetanje postojećih smartfona.

Tako danas Everbuying web shop objavljuje posebnu ponudu pet prenosivih VR uređaja po vrlo pristupačnim cijenama, među kojima svatko može naći odgovarajući model za sebe. Primjerice, RITECH RIEM3 PLUS 3D podržava smartfone od 4,7 do 6 inča, a košta samo 13,36 dolara.

Xiaozhai BOBOVR Z4 podržava smartfone u rasponu od 3,5 do 6,0 inča, i ima kut vidljivosti od 120 stupnjeva. Njegova cijena u Everbuying web shopu iznosi razumnih 32,20 dolara.

U ponudi je i VR Park III VR uređaj s dodatnim funkcijama i daljinskim upravljačem za igre, a podržava i Bluetooth povezivanje. Podržava uređaje s dijagonalom zaslona između 4,0 i 6,0 inča, a košta samo 20,08 dolara.

Četvrti VR uređaj u ponudi Everbuying web shopa je FIIT 3D, koji također dolazi s kontrolerom, a podržava smartfone s dijagonalama zaslona od 4 do čak 6,5 inča. Njegova cijena iznosi 25,25 dolara.

Peti po redu je LEJI Mini VR 3D uređaj koji podržava smartfone od 4m7 do 6.0 inča u dijagonali, a posjeduje i daljinski upravljač za lakše upravljanje. Njegova cijena iznosi 16,75 dolara.

Jubilarna desetka!

Sutra fondacija Registar nacionalnog internet domena Srbije puni deset godina. O putu Srbije do Interneta možete pročitati u novom broju časopisa PC Press, a povodom desetogodišnjice RNIDS-a RTS će emitovati dokumentarnu emisiju pod nazivom „1 Internet, 3 domena, 4 države“, koja je nastala u saradnji Radio-televizije Srbije i fondacije RNIDS.



Premijerno emitovanje je 8. jula, u 13.30 na RTS2, a repriza 9. jula, u 10.30 na RTS2.

Kombinacijom arhivskog video i foto materijala, izjava svedoka vremena i naratorske priče, prikazan je pregled ključnih datuma i procesa koji su obeležili razvoj internet tehnologije, domaćih internet sadržaja, e-servisa i nacionalnih internet domena, kroz vezu sa društvenim promenama u Srbiji i svetskim tokovima. Priča počinje krajem osamdesetih godina prošlog veka, kada je SFR Jugoslavija dobila .YU internet domen i bila povezana na Evropsku akademsku i istraživačku mrežu. Prelomni datum je 27. februar 1996. kada je Računarski centar Univerziteta u Beogradu povezao Akademsku mrežu na Internet, nakon čega je usledila i pojava prvih komercijalnih internet provajdera i povećanje potrebe za registracijom naziva internet domena. Narednih 20 godina obeležila je aktivna uloga Interneta u društvenim procesima u Srbiji, unapređivanje internet infrastrukture, gašenje .YU domena, početak rada .RS i .SRB domena, razvoj domaćeg internet sadržaja, osnivanje RNIDS-a i njegova podrška srpskoj internet zajednici.

O prelomnim događajima u istoriji Interneta u Srbiji govore: Mirjana Tasić, Danko Jevtović, Vojislav Rodić, Dejan Ristanović, Zoran Jovanović, Milomir Gligorijević, Mirjana Rosić, Dušan Tatomirović, Radivoje Zonjić, Branislav Anđelić, Milan Mijić, Slobodan Marković, Ivan Minić, Nenad Krajnović,Vladimir Jelenković, Nikola Marković, Zoran Perović i Radovan Drobnjaković.

Scenarista je Lazar Bošković, reditelj Pavle Grujičić, stručni saradnici Mirjana Tasić i Slobodan Marković, a urednica emisije Olivera Kosić.

Tamo i nazad

http://pcpress.rs/tamo-i-nazad/

Modernizacija fiksne mreže

Povodom sklapanja ugovora o modernizaciji fiksnih mreža koji su potpisali potpredsednik kompanije Huawei Lu Jong i generalni direktor kompanije Telekom Srbija Predrag Ćulibrk, imali smo priliku da popričamo sa Filipom Bankovićem, izvršnim direktorom za tehniku Telekoma Srbija



PC: Potpisani ugovor za modernizaciju fiksne mreže između kompanija Huawei i Telekom Srbija veoma je bitan kako za Telekom, tako i za državu Srbiju, o čemu svedoče i visoki zvaničnici koji su prisustvovali potpisivanju. S kojim se sve izazovima Telekom Srbija susreo na polju modernizacije fiksne mreže?

FB: Poslednjih godina telekomunikacioni operatori širom sveta susreću se sa sve većim korisničkim očekivanjima, posebno na polju Interneta. Umesto nekadašnje potrebe domaćinstva za Internetom na jednom statičnom računaru, sada se u prosečnoj „ICT pismenoj“ porodici po deset i više prenosivih uređaja povezuje na globalnu mrežu, koristeći je za zahtevne sadržaje sa stanovišta protoka kao što su video i gaming.

Iskustvo poslednje decenije pokazuje da korisnička očekivanja u segmentu fiksnog broadband‑a imaju eksponencijalni trend – od prvobitnih paketa Interneta od najviše 1 Mb/s, preko 10‑20 Mb/s koji su karakterisali eru ADSL‑a, trenutno se kreću oko 100 Mb/s, što donekle možemo da zadovoljimo na bakarnom pristupu primenom varijanti VDSL2 tehnologije, s tendencijom ka 1 Gb/s. Upravo na prelazu između 100 Mb/s i 1 Gb/s dogodio se evolutivni korak, jasno izražen kod većine globalnih operatora, koji se ogleda u neophodnosti povećanja korisničke baze na optičkom pristupu (FTTH – Fibre to the Home). Trenutno se vodi tržišna bitka za „dnevnu sobu“ u kojoj se Internet provajderi kvalitetom usluge, protokom i cenama utrkuju za korisnike. Očekuje se da do 2019. godine video čini 80 odsto ukupnog Internet saobraćaja, da saobraćaj u peak‑u poraste preko 100 odsto. Usput, menjaju se i korisničke navike, pa tako danas više od 85 odsto korisnika dok prati TV sadržaje istovremeno koristi i druge uređaje kojima pristupa Internetu. Da bi se odgovorilo na izazove tržišta i išlo u susret sadašnjim i budućim projektovanim korisničkim potrebama i da bi tehnički preduslovi bili ispunjeni, neophodna su kontinuirana ulaganja i investicije većeg obima u fiksnu mrežu. Telekom Srbija i Huawei na ovom polju sarađuju već deset godina i ugovor koji je potpisan prilikom posete kineskog predsednika nastavak je te saradnje. Huawei je globalni lider među proizvođačima opreme na polju fiksnog Interneta i istovremeno najzastupljeniji i u fiksnoj mreži naše kompanije. Sarađujući direktno sa proizvođačima, Telekom Srbija obezbeđuje kvalitet mreže neophodan da svojim korisnicima pruži superiorno korisničko iskustvo, istovremeno štiteći sopstvene investicije. Činjenica da je ugovor potpisan u prisustvu najviših državnih zvaničnika dve zemlje, daje celom projektu na prioritetu i vidljivosti kako u Telekomu Srbija, tako i u kompaniji Huawei.

PC: Šta obuhvata projekat unapređenja fiksne mreže Telekoma Srbija koji je ugovoren s kompanijom Huawei?

FB: Telekom Srbija i Huawei potpisali su višegodišnji ugovor za isporuku opreme, materijala i izvođenje radova, procenjene vrednosti do 150 miliona evra. Telekom Srbija želi da dodatno učvrsti lidersku poziciju na polju Interneta i multimedije, i uspostavimo mrežu za XXI vek koja će odgovoriti svim sadašnjim i budućim korisničkim potrebama. Najmodernija tehnologija, kvalitetna optička mreža, primena FTTH/B/C (Fiber To The Home/Building/Curb) rešenja i globalna iskustva kompanije Huawei treba da nam pomognu u postizanju tog cilja. Naša kompanija već godinama implementira ova rešenja i korisnička baza Telekoma Srbija raste iz godine u godinu. Međutim, smatramo da je neophodno dodatno intenzivirati ulaganja u fiksnu mrežu i povećati efikasnost u implementaciji kako bi što većem broju korisnika što pre bio dostupan najkvalitetniji servis, jednak onom u najrazvijenijim evropskim zemljama. Ovo je veliki korak u razvoju naše infrastrukture i biće garant korisničkog zadovoljstva i budućih prihoda kompanije. Dodatnu vrednost celom projektu daje i činjenica da će biti angažovane i različite domaće kompanije, izvođači radova i proizvođači materijala, koji će imati priliku za povećan obim aktivnosti.

PC: Koje će prednosti imati krajnji korisnici modernizacijom fiksne mreže?

FB: Proces transformacije fiksne mreže pojačaće prisustvo Telekoma Srbija u oblastima s velikim poslovnim potencijalom, kao što su gradska područja sa zahtevnim korisnicima ili prigradska područja bez adekvatne infrastrukture. Mreža će biti spremna za dugoročne izazove u ponudi servisa Interneta, IPTV i fiksne telefonije, pružajući korisnicima priliku za gigabitnim protocima, u skladu sa njihovim očekivanjima u domenu ICT servisa. U sprezi sa intenzivnim širenjem mobilne LTE mreže (4G), korisnici Telekoma Srbija imaće brz pristup Internetu na svim svojim uređajima, bez obzira na to gde se nalaze. Velike investicije u fiksnu i mobilnu infrastrukturu dodatno nas etabliraju kao ultimativnog Internet provajdera u Srbiji.

PC: Da li to znači i da će modernizacija fiksne mreže Telekoma Srbija pozitivno uticati na druge grane privrede?

FB: Svakako. Projekat unapređenja fiksne mreže predstavlja novo poglavlje u razvoju telekomunikacionih usluga Telekoma Srbija, samim tim je i novo poglavlje u razvoju telekomunikacija u Srbiji. Dobro razvijena optička mreža katalizator je za dobro razvijeno poslovno okruženje i postoji direktna korelacija stepena razvijenosti telekomunikacionih mreža, s jedne strane, i rasta BDP‑a s druge strane. Pored rezidencijalnog segmenta, Telekom Srbija ovim projektom cilja i poslovni segment društva gde kvalitetna optička infrastruktura u sprezi sa managed servisima i cloud rešenjima koje Telekom Srbija ima u ponudi, pomažu poslovnom korisniku da sve svoje potrebe za komunikacijom završi na jednoj adresi i fokusira se na svoje osnovne delatnosti i uvećanje profita. Potpuno smo uvereni u svrsishodnost ovog projekta i sigurni da donosi dodatnu vrednost kako našoj kompaniji, tako i našim korisnicima.

Od kritičkog do kreativnog mišljenja

Konstruktorima u oblasti digitalne tehnike nije lako. Oni moraju da ovladaju postupkom kritičkog odlučivanja, što znači da poštuju strogu logiku, i da u isto vreme budu kreativni, što podrazumeva potpunu slobodu. To je kao da stojite sa obe noge čvrsto na zemlji i u isto vreme letite slobodno kao ptica…



Zamislite da se nalazite u ogromnom lavirintu. Krećete se beskrajnim hodnicima, a iza račvanja i raskrsnica nalaze se vrata, tako da ne znate kojim putem da krenete. Mnoga od tih vrata je teško otvoriti ili su čak zaključana, što vas usporava i dovodi u dilemu oko kojih vrata se vredi truditi, koja obijati ili razvaljivati. Iza nekih postoji samo zid, neka druga vas vode do prostorija u kojima je đubrište, neka kriju pravo blago, a iz nekih je nastavak hodnika. Kuda krenuti? Levo, desno ili pravo?

Verovatno vam je jasno da ovaj lavirint treba shvatiti kao metaforu za životni put. Svako od nas nosi u sebi dovoljno sećanja na dobre i na pogrešne odluke, ali svi imamo pred sobom još puno vrata koje tek treba da otvorimo. Čeka nas još puno pravih i pogrešnih odluka.

Ključ za svaka vrata

Zar ne biste voleli da imate neku zgodnu alatku, koja će vam pomoći da vidite šta se nalazi iza svakih vrata, pre nego što utrošite vreme i trud na njihovo otvaranje? Takva alatka postoji i ona se zove kritičko mišljenje. Neće vam baš pružiti konkretan odgovor na pitanje kuda krenuti i da li se isplati ulaganje truda, ali će vam pružiti dosta podataka tako da možete da donesete dobru odluku. To ponekad može da vam sačuva novac, zdravlje, pa i život. Ako ste konstruktor ili programer ili se bavite bilo kakvim kreativnim poslom, može da vam pomogne da dobijete dobre ideje i da ih uspešno realizujete.

Nije lako definisati kritičko mišljenje. Mada ga mnogi izjednačavaju sa kriticizmom, to nije negativan, a još manje nihilistički proces. Kritičko mišljenje vam sugeriše kako da mislite, a ne šta da mislite, tako da vas ostavlja otvorenim za nove ideje, a istovremeno vas štiti od štetnih ideoloških, političkih ili markentiških zabluda i obmana. Ali i od nečeg još pogubnijeg – od samoobmana.

U konstruktorskom i hakerskom radu, kritičko mišljenje može da bude od velike koristi u borbi protiv zabluda tokom rešavanja problema, kao i u otklanjanju zastoja u kreativnom radu. Ako se bavite projektovanjem u bilo kom domenu, morate da razmišljate kritički. To postaje još važnije ako se bavite naučnim istraživanjem, gde je taj način mišljenja dobio naziv naučni skepticizam, i gde se podrazumeva sistematska sumnja i preispitivanje na svakom koraku naučnog rada. Iz takvog pristupa je nastao naučni metod, koji nije jednostavna sumnja, nego skup precizno definisanih pravila u postupku istraživanja realnosti odnosno istine.



Koncept i posle njega

Evo primera kako kritičko mišljenje može ne samo da uštedi trud, nego i da dovede do kreativnog rešenja. Kad krenete u osmišljavanje novog hardverskog ili softverskog projekta, počinjete od osnovne ideje i verovatno je da već u startu prema toj ideji imate pozitivan odnos. To je dobro, jer vas motiviše da uložite trud, ali praksa pokazuje da prva ideja ne mora nužno da bude i najbolja, tako da bi pronalaženje nekog alternativnog rešenja moglo da dovede i do boljeg projekta. Ako ste dobro uvežbali proces kritičkog mišljenja, znaćete kako da napadnete svoj prvi koncept, pa ćete verovatno dobiti i bolju ideju. To ponekad znači da morate da poništite sve što ste do tada uradili, možda i više puta. Možda to izgleda kao gubljenje vremena, novca i truda, ali je zapravo suprotno – početni koncept je od ključne važnosti za uspeh projekta, a ako ga treba modifikovati, onda je bolje da to uradite što ranije.

Nemojte da očajavate čak ni ako ste već stigli do polovine celog posla, pa primetite da bi bolje bilo da izmenite početni koncept. Nije lako odreći se velikog truda i krenuti od početka, ali će to verovatno dovesti do boljih rezultata. Sticajem nesrećnih okolnosti, nekoliko puta sam se našao u toj nevolji da nepovratno izgubim višednevni trud i da započnem posao od starta. Naravno da je donosilo stres, ali sam na kraju svaki put, bez izuzetka, bio srećan što se to dogodilo, jer je polazak od početka dodavao novi kvalitet, koji projekat nije imao u prethodnoj varijanti.

U opisanom postupku napadanja i modifikacije početnog koncepta na neki način se simulira, a time i ubrzava normalna evolucija projekta. Uobičajeno je da proizvođač posle prve serije proizvoda uvidi svoje propuste i lansira novi model, koji je brži, sigurniji, lepši, lakši za upotrebu, ekonomičniji i u svakom pogledu bolji. Kritičko razmišljanje, koje bi rezultovalo brisanjem svega urađenog i ponovnim započinjanjem od starta, moglo bi da mu pomogne da preskoči skupe faze proizvodnje prvog modela i da uvek ima savremeniji i bolji proizvod.

Sve ovo može da se primeni ne samo na oblast tehničkih delatnosti, nego i mnogo šire. Pomislite, racimo, na to koliko je materijalnih dobara, ljudskih sudbina pa i života moglo da bude spaseno da su politički lideri u 20. veku na vreme uvideli svoje greške i odmah korigovali društveni sistem koji su nametnuli svome narodu. Tvrdoglavost, nedostatak kritičke procene postignutog i nesposobnost da se uoče i priznaju svoje greške bili su osnovni uzrok mnogih ljudskih nesreća.

Kreativno mišljenje

Kritičko mišljenje je veština koja se uči i koja se stiče navikom. Isto važi i za logičko mišljenje, ali o tome ovde neće biti reči, jer su ljudi koji se bave računarima već ovladali tehnikom logičkog mišljenja, budući da logiku svakodnevno primenjuju u radu. Dovoljno je reći da je logika neophodna komponenta u postupku kritičkog mišljenja.

Teško je zamisliti debagovanje, servisiranje ili bilo koju vrstu rešavanja problema bez kritičkog mišljenja, ali ako stvarate projekat od početka, treba da razmišljate ne samo kritički, nego i kreativno. Mada se ova dva procesa razlikuju, oni su ipak nerazdvojni i efikasno se dopunjuju. S jedne strane, kreativni postupak podrazumeva kritičku proveru ideja, ali s druge strane on može da bude i od pomoći u kritičkom pristupu, kad treba zamisliti sve mogućnosti u lociranju problema.

Kreativno mišljenje je u svojoj osnovi znatno inspirativnije, može da motiviše i donese više zadovoljstva, tim pre što ono ne zahteva mentalni napor i stalnu usredsređenost na problem. Moguće je praktikovati ga i kada ste opušteni, ili čak dok sanjarite i dok vam je osnovni problem u drugom planu. Ako vam ova tehnika nije strana, u takvim trenucima ćete i protiv svoje volje osetiti nešto što liči na iznenadnu bujicu kreativne energije koja se pojavila niotkuda, pa ćete verovatno iskusiti ono što se u psihologiji zove „Aha‑momenat“. To obično počinje kao naivna igra, a može da se završi kao riznica moćnih ideja.

Ako imate tu sreću da se družite sa umetnicima, možete da vidite da postoji mnnogo različitih načina da se svesno isprovocira kreativni postupak. Ono što je nama ovde zanimljivo, jeste da neki od tih postupaka mogu da se primene i na konstruktorski ili hakerski rad. Ako imate dovoljno slobodnog vremena, iskustva i fizičkih resursa, možete, recimo, da počnete od toga što ćete zamisliti samo oblik kućišta projekta. Stvorite najpre neku elegantnu formu, definišite njene dimenzije, boju, napravite 3D model – ostavite zasad po strani samu funkciju. Tek tada se zapitajte šta biste voleli da imate u tako lepom kućištu. Ovaj inverzni proces, istini za volju, ne mora uvek da donese dobar rezultat, ali ponekad može da dovede do malog remek‑dela.

Mnogi od umetnika i dizajnera uvek imaju pri ruci malu beležnicu (ne elektronsku, nego i dalje papirnu) u koju beleže ideje kad im padnu na pamet, tako da mogu kasnije da ih razmotre. Jedan od naših slikara je, recimo, održao izložbu na kojoj niste mogli da vidite slike, nego stotine takvih grubih skica na brzinu nacrtanih na papirićima od kojih je većina bila manja od dlana.



Dobar kritički mislilac

Da li za sebe mislite da ste dobri u kritičkom mišljenju? Zamislite, recimo, da treba da pomognete nekome da pronađe određeno mesto u gradu koji je vama poznat, ali ne i njemu. Vi ćete mu objasniti kako da dođe do tog mesta, ali ako to možete da uradite na elokventan način, tako da izdvojite samo korisne informacije koje će mu pomoći da ne luta nepotrebno, onda ste verovatno dobar kritički mislilac. Ta vaša sposobnost objašnjavanja se oslanja na veštinu „posmatranja“ vaših reči kroz svest nekog drugog, ko još uvek ne zna gde je mesto koje treba da pronađe, a isti taj mehanizam „paralelnog procesiranja“ se koristi i za kritičko mišljenje. Ako, uz sve to, umete da mu date objašnjenje koje neće da bude samo korisno, nego i duhovito odnosno zanimljivo, onda ste dobri ne samo u domenu kritičkog, nego i kreativnog mišljenja.

Još je lakše prepoznati lošeg kritičkog mislioca. To je po pravilu čovek koji svoje mišljenje smatra za jedino merodavno, pri čemo sve vidi u binarnoj formi: crno ili belo, lepo ili ružno, pametno ili glupo – umesto da dozvoli sve nijanse. To su ljudi koji nikada ne dolaze u nedoumicu, naročito kad procenjuju svoje tvorevine: „Moja ideja je savršena, jer ja sam genije“. Sa gledišta kritičkog mišljenja, to je najgori mogući pristup. Loša vest je da verovatno niko od nas nije genije, a dobra vest je da čak ni pravi genije skoro nikada nije siguran da je njegova ideja dobra. Biti genije ne znači dobijati ideje bez napornog rada, nego upravo suprotno. Zato, ako neko u startu obožava svaku svoju ideju i nikada ne sumnja u njih, on svakako nije genije, jer se naprosto ne uklapa u taj milje.

Postoji još jedno merilo koje bi moglo da nam pomogne u procenu nečije sposobnosti kritičkog mišljenja. Ako neko smatra da su astrologija, rašljarenje i slične tehnike zasnovane na činjenicama (pa čak i na nauci), on verovatno nije dobar kritički mislilac. U najmanju ruku, ne dovoljno dobar da sam osmisli svoj projekat i dovede ga do uspeha.

Kako postati kritički i kreativni mislilac

Za ovo, nažalost, nema jednostavnog recepta, ali postoje smernice koje mogu da pomognu nekome ko iskreno želi da radi na vlastitom usavršavanju. Za početak, dobro je svaku svoju ideju tretirati kao 50:50 dobru ili lošu, mada ima ljudi koji će vam reći da je to suviše optimistički, jer će praksa na kraju pokazati da je 90% ideja potpuno bezvredno. Zato je mudro podvrgnuti barem neke od tih ideja proveri. Konsultujte se s nekim ili je objavite na nekom stručnom blogu i pratite javne komentare publike. Naravno da će biti svakakvih komentara, možda i zlonamernih, ali će se verovatno naći i neki koji će vam otvoriti oči i navesti na to da unesete poboljšanja.

Kritičko mišljenje nije prirodno ugrađeno u naše instinkte, čak bi se moglo reći da je ono protivprirodan akt. Postupak evolucije je oblikovao čoveka tako da preživi u surovom svetu, a ne da se igra sa svojim projektima. Da stvar bude još gora, evoluirali smo u čoporu, što znači da intuitivno poštujemo autoritet vođe. Sve to nije dobra osnova za razvoj mehanizma kritičkog mišljenja, ali je srećna okolnost ta da smo razvili i kreativnost, tako da imamo osnova i za samopoštovanje. Pronalaženje prave doze poštovanja sebe jeste ključno u kreativnom radu. Premalo samopoštovanja će ugroziti motivaciju i kreativnost, a previše će loše uticati na sposobnost kritičke procene naših ideja, što će verovatno dovesti do trošenja vremena, novca i truda na bezvredne projekte.

Niko nije rođen kao dobar kritički mislilac, ali skoro svako to može da postane. Mislite o tome što je rekao Edvard de Bono: „Težnja da se uvek bude u pravu jeste najveća prepreka za nove ideje. Bolje je imati dovoljno ideja od kojih su neke pogrešne, nego uvek biti u pravu tako što nemate nikakve ideje“.



Tekst je nastao na osnovu članka istog autora objavljenoh u decembru 2015. na blogu Hackaday.com. Sledećeg meseca biće reči o postupku donošenja odluka, što je prirodan nastavak započete teme.

Voja Antonić

Sada je putem Skype-a moguće deliti datoteke do 300 MB



Korisnike koji su navikli na Skype te nemaju namjeru potražiti neko drugo rešenje za dopisivanje i obavljanje video i telefonskih poziva zanimaće vest kako je ovih dana Skype postao nešto napredniji. Naime, iz Microsoftove garaže proizišla je nova verzija aplikacije koja sada omogućava korisnicima slanje datoteka veličine do 300 MB. Podsetimo, krajem maja, veličina datoteke je dobila ograničenje od tek 100 MB.

Možda se veličina datoteka ne čini naročito velika (pogotovo naspram Telegram-ovih 1,5 GB), ali iz Microsoft-a poručuju kako su pomno testirati nekoliko limita te kako su došli do zaključka kako je limit od 300 MB optimalan. Naime, prema njihovoj proceni limit od 300 MB pokriva sve veličine datoteka koje korisnici inače međusobno dele putem Skype-a.

Korisnicima koji imaju potrebu da šalju veće datoteke od podržanih Microsoft savjetuje da koriste OneDrive. Druga novost koja stiže iz Microsoft-ove garaže je mogućnost preuzimanja iste datoteke na više različitih uređaja što do sada nije bilo moguće. Treća ujedno i zadnja novost koju donosi novi Skype je mogućnost slanja datoteka i kada je primalac offline.

Facebook predstavio open source bežičnu platformu



Facebook je predstavio svoj OpenCellular, open source bežičnu platformu kreiranu da obezbedi Internet pristup u udaljenim područijima širom sveta. Veličine otprilike kao kutija za cipele, OpenCellular može podržati do 1500 korisnika na udaljenosti do 10 kilometara, sa nizom opcija za povezivanje - Wi-Fi servisa, preko 2G do LTE podrške.

Facebook je već u testonoj fazi platforme unutar svog sedišta, a početna verzija OpenCellular platforme biće dostupna ovog leta. Platforma će biti open source, što će omogućiti istraživačima, telekom operaterima i ostalim zainteresovanima, da mogu razvijati druge stvari na osnovu ovog dizajna, a svakako će biti uključena podrška za čitavu aktivnu zajednicu oko OpenCellular-a.

Sa krajem 2015. godine, preko 4 milijarde ljudi širom sveta nisu imali pristup osnovnim Internet uslugama, a 700 miliona ljudi živi izvan dosega bilo kakvog mobilnog povezivanja.
IT vesti

Avast kupuje konkurentski AVG za 1,3 milijarde dolara



Avast Software je upravo objavio da kupuje svog rivala, antivirusnu kompaniju AVG, za 1,3 milijarde dolara u gotovini. To znači da će ove dve kompanije nakon spajanja imati bazu od ukupno 400 miliona korisnika, kao i 16 miliona mobilnih korisnika.

Tom prilikom, izvršni direktor Avast Software-a, Vince Stecklee, izjavio je da će ih ovo spajanje kompanija nastalih u Češkoj, dovesti u bolju poziciju kada je reč o iskorišćavanju novih mogućnosti koje ih čekaju u budućnosti, jer obe kompanije dele zajedničku kulturu i imaju istu misiju.

Iz AVG-a, tvrde da ova odluka o spajanju kompanija odgovara i njihovim deoničarima, jer omogućava obema kompanijama da zajedničkim snagama postanu lider na rastućem tržištu online bezbednosti.

Snapchat predstavio novu funkciju - Memories



Nova funkcija u Snapchat-u nazvana je Memories, a omogućava spremanje i deljenje snapova.

Dostupna je za Android i iOS, ali s obzirom na to da se uvodi postepeno moglo bi proći i do mesec dana pre nego što stigne do vašeg telefona.

Opcija Memories pospremaće vaše snapove u hronološki obrnutom redosledu. Ako želite sačuvati sadržaj koji ne želite da vidi neko drugi, postoji kategorija My eyes only, kojoj ćete moći pristupiti samo vi, uz upisivanje lozinke.

Svoje sadržaje ćete lako pronaći jer pretraživač prepoznaje objekte, pa upisivanjem neke reči (npr. pas ili more) možete izuzetno lako doći do vaše fotografije ili videa.

Na svom blogu, Snapchat je u detalje objasnio kako će funkcionisati ova opcija, a njihov tim napominje kako ćete primiti obaveštenje kada ova opcija bude dostupna za vas.

Vreme je za lepe štampače

Kada je reč o štampačima, njihov dizajn se tokom vremena nije puno promenio. Nije da smo od industrijskih i glomaznih aparata došli do sofisticiranih i moderno dizajniranih štampača, kao što je slučaj sa računarima na primer. Oni su manje-više uvek isto izgledali.



Ludwig Rensch, 27-godišnji dizajner iz Štutgarta, predviđa novu vrstu štampača koja preti da ugrozi prethodno postavljene standarde dizajna štampača. On je dizajnirao eksperimentalni štampač pod nazivom Papir, koji kopira, skenira, štampa i povrh toga izgleda lepo. I izgleda kao nešto što bismo poželeli da imamo u svojim domovima.

Ovo nije prvi put da je neko pokušao da napravi lep štampač. Postojalo je nekoliko ideja od kojih nijedna nije doživela značajniji uspeh. Pre otprilike tri godine, dizajniran je Mali štampač koje je po izgledu odskakao od standardnih štampača na koje smo navikli. Međutim, nije dugo zaživeo i više se ne može naći u prodaji. Samsung je takođe imao svoj pokušaj. Samsung-ovi dizajneri kreirali su Idealni štampač koji nikad nije ni stigao na tržište i do krajnih korisnika. Papir je za sada postoji samo kao koncept, dok ćemo za realizaciju ove ideje morati još da pričekamo!

Ima li AMD snage za ozbiljan preokret?

Već neko vreme na tržištu procesora nema ozbiljnih promena. Intel kao sat menja proizvodne procese, pa mikroarhitekturu, i svake godine isto. Naravno, svaka je bolja, svaka manje troši, skuplja je od prethodne i svaka zahteva da promenite matičnu ploču… Na žalost, bez prave konkurencije Intel nema potrebe da pravi tektonske promene, već se razlike iz generacije u generaciju procesora svode na unapređenja na polju grafike, koja je i na najjačem Core i7 i dalje preslaba za bilo kakvo igranje, malo optimizacije starih i uvođenje po koje nove tehnologije.



Za to vreme AMD već devet godina (od K10 mikroarhitekture) nije imao revolucionarni proizvod koji bi se suprotstavio Intel rešenjima. Da, APU-ovi su fantastični, ali samo na desktopu, i to je, pored činjenice da AMD nema čime da odgovori Core i7 modelima ozbiljan problem ove kompanije.

Na drugom frontu, AMD bije ljutu bitku sa kompanijom NVIDIA, koja, iako mnogo manja i dalje uspeva da pravi noćne more inženjerima AMD-a. Iako rastrzana između nekoliko strana, kompanija kao AMD ima ozbiljnu prednost, a to su solidni procesori i odlični grafički čipovi. AMD je u nekoliko navrata pokazao koliko su dobre njihove integrisane grafike, te da je ovo, za sad jedina kompanija koja može da predstavi all-round rešenje koje će imati dobre CPU i GPU performanse u jednom paketu. Intel dominira kada su CPU performanse u pitanju, i tu nema govora, ali GPU deo i dalje kaska nekoliko godina za onim što AMD nudi u nekoliko puta jeftinijim APU modelima.



Po rečima CEO-a kompanije AMD Zen arhitektura će doći prvo sa desktop modelima, praćena rešenjima za servere, prenosne računare i integrisanim rešenjima. APU-ovi, kao standardno najzanimljiviji deo Zen priče imaće Polaris GPU-ove, što znači GCN jezgra i veliki broj stream procesora, kako za desktop, tako i za prenosne računare.

Kada je tehnička strana u pitanju videli smo specifikacije interesantnog APU-a baziranog na Zen generaciji koji ima četiri Zen jezgra, sa po 512 KB keša i 8 MB deljene L3 keš memorije. Podrška za DDR4 se podrazumeva, sa nativnim brzinama do 3200 MHz. Možda interesantnija priča je vezana za GPU deo u koji je ugrađena nativna podrška za H.265 sa 10-bitnim enkoderom i dekoderom (viđeno na Polaris 10 Radeon RX480 i RX 470). Isti GPU će moći da dekodira VP9 (besplatni video format), a tu je i podrška za do četiri DisplayPort-a u verziji 1.3, HDMI 2.0 ili DisplayPort 1.4.

Sa strane potrošnje, AMD je najavio TDP od 45 do 65 W za desktop AM4 verzije APU-a, te 12 do 45 W za integrisane verzije. Nažalost, precizne informacije o prodaji sada nisu dostupne, osim da nove Zen APU modele možemo očekivati naredne godine.

Otkriven opasni malware Eleanor za Mac OS X računare



Odavno je srušen mit kako je Mac otporan na viruse te kako dotični napadaju samo računare sa Windows-om. Podsetnik na tu činjenicu je stigao ovih dana u vidu novog malwarea za Mac OS X.

Novi malware otkrio je BitDefender Labs i dodelio mu ime Backdoor.MAC.Eleanor. Iz samog naziva je već jasno šta je glavni zadatak ovog malwarea – omogućiti backdoor na zaraženim računarima.

Iz BitDeffender-a navode kako se malware predstavlja kao jednostavni drag-and-drop konverter datoteka (EasyDoc Converter). Da situacija po vlasnike Mac-a bude gora, malware je teško detektovati i nakon zaraze napadaču omogućava potpunu kontrolu nad računarom.

BitDefender vlasnicima Mac računara savetuje da isključivo instaliraju aplikacije iz pouzdanih izvora kao što je npr. Mac App Store. Detaljan izveštaj o ovom malwareu možete proučiti ovde.
https://labs.bitdefender.com/wp-content/uploads/2016/07/Backdoor-MAC-Eleanor_final.pdf

Samsung predstavio UFS, naslednika microSD kartica



Universal Flash Storage (UFS) standard za izradu memorijskih flash čipova već se nalazi u upotrebi neko vreme, ali sada je po prvi puta implementiran i za izradu izmenjive memorije – tačnije, memorijskih kartica. Samsung je predstavio prve memorijske kartice zasnovane na standardu JEDEC Universal Flash Storage (UFS) 1.0 Card Extension Standard.

Nove UFS kartice dolaze u verzijama od 32, 64, 128 i 256 GB, a brzinom zapisivanja podataka prilagođene su upotrebi prilikom snimanja 4K videa, te video zapisa za virtualnu stvarnost, te dostižu 170 MB/s. Ovaj se standard diči i čak pet puta većim brzinama čitanja podataka (sekvencijalno do 530 MB/s), što je uporedivo s postojećim SSD rešenjima, kažu iz Samsung-a.

UFS flash memorijske kartice veličinom i oblikom slične su poznatim nam microSD rešenjima, ali s njima nisu kompatibilne – to je vidljivo po rasporedu kontakata sa zadnje strane ali i činjenici da je UFS standard potpuno zasebno sertifikovan. Za sada nema informacije o tome kada bi se na tržištu mogli pojaviti prvi uređaji koji podržavaju UFS kartice.

Kindle, e-knjige i Srbija

Nova verzija najpopularnijeg čitača elektronskih knjiga ponovo nas podseća na izostanak trenda digitalizacije pisane reči u Srbiji. Nije lako poslovati na tržištu koje je za globalni biznis minorno



Nije lako kada vas ignoriše kompanija vredna stotinak milijardi dolara sa operativnim poslovanjem na svim kontinentima, uz to tvorac najveće komercijalne platforme za elektronske knjige na svetu. Na ovim prostorima smo već navikli na takve situacije, od osvita ere personalnih računara pa do vremena sadašnjeg. Mnogo toga se promenilo nabolje – danas možemo da koristimo lokalizovane verzije operativnih sistema za računare i mobilne telefone (pre svega Windows i Android) i popularne programe, na raspolaganju je mnogo fontova koji podržavaju našu ćirilicu i latinicu, a uz malo truda možemo da dobijemo ispravan ćirilični kurziv, hifenaciju i proveru pravopisa u Adobe programima. Čak i kada je reč o osnovnoj funkcionalnosti, tamo gde nemamo punu lokalizaciju, moguće je čitati i obrađivati tekst na srpskom jeziku (na primer, na Apple uređajima).

Kada je reč o elektronskim knjigama, stvari nisu tako jednostavne. Lako je kupiti čitač elektronskih knjiga – uostalom, svaki tablet, mobilni telefon ili PC/Mac može da posluži i za čitanje elektronskih knjiga. Pored toga Amazon omogućava da bezbolno poručite neki od Kindle čitača, čak će Amazon umesto vas završiti proceduru uvoza i carinjena, a uređaj će stići na kućnu adresu. Problem je „samo“ u tome što je ponuda elektronskih knjiga vodećih domaćih izdavača za najveće svetske digitalne platforme praktično nepostojeća. Zašto je to tako? Ima li leka i, ako nema, ima li alternative?

Knjige na struju

Svaki izdavač ili autor može na svom sajtu da ponudi elektronsku verziju knjige u PDF, ePUB ili MOBI formatu, pod uslovom da raspolaže odgovarajućim autorskim pravima. Da bi takav poduhvat imao smisla neophodno je obezbediti nekakvu zaštitu, odnosno DRM (digital rights management) mehanizam, mogućnost plaćanja karticama i „isporuke“ knjige odmah nakon plaćanja. Zvuči paradoksalno, ali za prodaju elektronskih knjiga preko sajta potrebna je složenija infrastruktura u poređenju sa prodajom papirnih knjiga. Za mnoge izdavače implementacija tih dodatnih tehnologija predstavlja prepreku koju ne mogu ili ne žele da savladaju, pre svega zato što u izdavanju elektronskih knjiga ne vide nikakvu preveliku dobit. To je začarani krug, jer se na elektronskim knjigama ne može zaraditi ako ih uopšte i nema u ponudi.

Nekakvo kompromisno rešenje je da se prodaja elektronskih knjiga ponudi specijalizovanom distributeru. To je recimo kod nas Novinarnica.net, koja uz specijalne aplikacije za Android i iOS omogućava prodaju knjiga u pseudo PDF formatu – izdavač dostavlja knjigu kao PDF, a aplikacija ga korisniku prikazuje u rasterizovanom obliku, za izabrano uvećanje teksta. Novinarnica nudi i veliki broj domaćih časopisa, među njima i naš. Ponuda knjiga i raznovrsnog izdavača je ipak prilično skromna. Takođe, izdavač može samostalno ili preko distributera nastupiti na iBooks/iTunes platformi, za koju se kao čitač najčešće koristi iPad. U obzir dolazi i Barnes and Noble i njihov Nook, ili možda Kobo ili Scribd.

Na Google Play Books nije podržan pristup korisnicima iz Srbije, čime su čitaoci i izdavači uskraćeni za ogromno tržište Android uređaja. Ipak, najznačajniji uzrok slaboj ponudi elektronskih knjiga na srpskom jeziku jeste izostanak podrške za Kindle. Iako je elektronska knjiga, po definiciji, samo tekst u elektronskom obliku, način prezentacije tog teksta je itekako važan, jer je razlog postojanja i pisanja knjiga da ih na kraju pročitaju ljudi, a ne da budu smeštene u fajl.

Planeta Kindle

Kindle je i uređaj i prodavnica i ekosistem. Paleta uređaja je velika, u prvom planu su čitači zasnovani na elektronskom mastilu, sa doživljajem i osećajem prilikom čitanja uporedivim sa pravim papirom i tradicionalnom štamparskom bojom – moguće je čitati po danu, pozadinsko osvetljenje se uključuje po potrebi, ne zamaraju se oči, baterija traje nedeljama ili čak mesecima u najnovijem Kindle Oasis‑u koji u širu prodaju ulazi u junu ove godine. Kindle čitači su elegantni, prijatno ih je držati u ruci i Amazon se tokom nekoliko godina postojanja ove platforme potrudio da u svim segmentima Kindle sistema istakne notu sofisticiranosti.

Glavna meta kritičara elektronskih knjiga bila je da su zbog praktičnosti žrtvovane mnoge temeljne postavke klasične i digitalne tipografije i da je sam izgled teksta na Kindle i drugim čitačima ispod standarda koji se očekuje od štampanih knjiga. Tokom prošle i ove godine Amazon je predstavio tri značajna noviteta – novu familiju fontova Bookerly specijalno projektovanu za Kindle, novi interni format KFX, kao i novi softver koji podržava hifenaciju, ligature i kerning. Sa ovakvim temeljnim prepravkama tipografskom motora, elektronske knjige na Kindle čitačima, pogotovo onih novije generacije sa rezolucijom ekrana 300 dpi (Paperwhite, Voyage, Oasis) izgledaju primetno bolje. nema više neprijatnih belina između reči, što je uobičajena boljka teksta bez hifenacije. Naravno, hifenacija radi za podržane jezike, o čemu ćemo nešto kasnije.

Bookerly je majstorski doteran font, sa mnoštvom oblih detalja koji dodatno „peglaju“ visokorezolucijski prikaz. Oni koji su navikli na stari ITC Officina font mogu ga izabrati kao podrazumevani, ali kada jednom probate Bookerly, shvatite da je on mnogo bolji izbor, savršeno prilagođenim fizičkim osobinama Kindle ekrana. Pored toga, korisnik može izabrati i publisher font, pa će se tekst prikazivati sa onim fontovima koji je izdavač ugradio u elektronsku knjigu. Ručnom promenom fonta utičete samo na osnovni tekst knjige, dok fontovi za naslove ili međunaslove ostaju oni koje je izdavač ugradio.

Kad god uvede neku tehnološku inovaciju, Amazon je retroaktivno primeni na kompletnu bazu knjiga. Za (skoro) sve knjige koje kupite u Kindle Store‑u uključene su opcije X‑Ray, Word Wise i Enhanced Typography. X‑Ray daje kratak predmet pojmova i ličnosti u knjizi, Kao nekakav „rendgenski snimak“, a opcija je pogotovo značajna za stručne publikacije i non‑fiction knjige, tj. činjeničnu prozu. Kada je uključena opcija Word Wise, dobijate objašnjenja za manje poznate reči i fraze, a količinu tih objašnjenja podešavate pomeranjem klizača i prilagođavate sopstvenom znanju engleskog jezika.

Integracija Kindle čitača u Amazon‑ov ekosistem je ključna stavka. Amazon je učinio sve da kupci i čitaoci knjiga budu zadovoljni, počev od smeštanja svih kupljenih knjiga u oblak sa neograničenim prostorom. U tom cloud‑u možete da čuvate i sopstvene dokumente koje prebacujete na Kindle, ali je Amazon ukinuo besplatni smeštajni prostor od 5 GB koji ste mogli koristiti po volji i za druge fajlove. Za svaku knjigu koju želite da kupite možete besplatno pregledati odlomak. Kupovina je na jedan klik od vas, ako ste Kindle nalog povezali s platnom karticom. Ako kliknete greškom, možete i da se predomislite. Ukoliko ste nabavili skuplji Kindle čitač sa 3G podrškom, ne morate razmišljati ni o vezi sa Internetom, jer je vaš Kindle praktično u celom svetu priključen na internet preko ugovora koji Amazon ima sa mobilnim operaterima. Preostaje vam samo da kupujete elektronske knjige i čitate ih.

Zašto nas nema?

Kindle prodavnica dozvoljava prodaju elektronskih knjiga na veoma usko određenom skupu podržanih jezika. U te jezike spadaju engleski, francuski, nemački, španski, portugalski, italijanski, holandski/flamanski, danski, finski, norveški (u tri varijante), švedski, islandski, irski, japanski. Spisku su dodati sledeći jezici: afrikans, alzaški (dijalekt pokrajine Alzas u Francuskoj), baskijski, bretonski, katalanski, kornijski, istočno frizijski, frizijski, severno frizijski, galicijski, korzikanski, luksemburški, manski (svega oko 100 ljudi na Ostrvu Men (Isle of Man) govori ovim jezikom), provansalski, velški, škotsko galski i romanš. Ova druga grupa jezika je veoma egzotična i Amazon ih je dodao samo zato što se govore u inače podržanim zapadnoevropskim zemljama.

Kindle ne podržava nijedan srednjoevropski ili istočnoevropski jezik, čak ni jezike koje govore desetine ili stotine miliona ljudi, poput poljskog ili ruskog. Kindle takođe ne podržava ni kineski, sa preko milijardu govornika. Kada vidite desetak hiljada ruskih knjiga na Kindle Store treba imati u vidu da su one prisutne preko američke posredničke izdavačke kuće, a da sam sistem KDP (Kindle Digital Platform) na spisku nema ruski jezik. Sa srpskim su stvari još gore – ne samo da nije podržan u KDP, nego se domaća izdanja ni na posredan način ne mogu pojaviti u Kindle prodavnici.

Kada smo prošle godine pisali o problematici Kindle izdavaštva na srpskom jeziku, pomenuli smo da je ipak moguće zaobilaznim putem objaviti knjige na srpskom jeziku i smestiti ih u Kindle prodavnicu. Šta se u međuvremenu promenilo? Pojedinih knjiga na srpskom jeziku u Kindle Store‑u i dalje ima, ali ih Amazon postepeno izbacuje. Sve te knjige su zapravo smeštene na policu za druge podržane jezike, najčešće engleski. Jedno vreme je to funkcionisalo na radost domaćih pionira u oblasti elektronskih knjiga, ali su se vremena promenila. Kao ključni razlog ograničene jezičke podrške Amazon navodi to što nije u stanju da obezbedi timove kontrolora za svaki jezik koji bi proverili ima li u objavljenim elektronskom knjigama nečeg nedozvoljenog. Hm, možda bi neko u knjizi na Amazon‑u nepoznatom jeziku provukao recept za opasno oružje? Ili opscene sadržaje? Teško je verovati da tako bogata kompanija kao što je Amazon ne može da obezbedi proveru knjiga ni za jedan istočnoevropski jezik – nekako se čini da je Poljska sa svojih 40 miliona stanovnika i razvijenim izdavaštvom lukrativnije tržište nego Island. Ili, ako već postoji strah od ubacivanja nedozvoljenih sadržaja, poduži spisak egzotičnih jezika sa šačicom govornika deluje kao bolje mesto da se nešto sakrije, nego recimo ruski jezik. Nije jasno da li se Amazon ovde rukovodi biznisom, politikom ili nečim trećim.

Kao tipična američka korporacija, Amazon ide svojim putem i ne obraća mnogo pažnje na to da li je svojim poslovnim potezima diskriminisao čitave nacije. Tek bi eventualno regulativa Evropske unije mogla da natera Amazon da se na tlu EU pridržava zakona EU. Ovakvih inicijativa ima, a neke od njih će hrvatski izdavači uskoro predstaviti u Evropskom parlamentu; videćemo da li će se Džef Bezos zbog toga zabrinuti. Ostaje utisak da kompanije koje imaju globalni doseg treba da imaju i nekakvu svest o tome da je knjiga, pa bila ona i elektronska, nekakvo opšte civilizacijsko dobro, koje ne bi trebalo ni na koji način diskriminisati u pogledu jezika ili nacije.



Na čekanju…

Pa dobro, šta da radimo dok Srbija ne stigne na Kindle? Preostaju alternativne platforme pomenute na početku teksta. Neki domaći izdavači nastupaju na Amazonu tako što prodaju aplikacije za Android, pri čemu su aplikacije zapravo elektronske knjige. Postoji i mogućnost da izdavač automatski prebaci elektronsku knjigu na nečiji Kindle, tako što datoteku pošalje na unikatnu e‑mail adresu dodeljenu svakom Kindle uređaju, bio to Kindle čitač, tablet ili telefon sa Kindle aplikacijom (potrebno bi bilo da vlasnik Kindle‑a pre toga dopusti primanje knjiga s izdavačeve adrese). Takve knjige, međutim, nemaju ni minimalnu zaštitu od neovlašćenog kopiranja.

Za razvoj elektronskih knjiga značajno je da se izdavači tehnološki pripreme i da budu u stanju da ponude knjige u EPUB formatu koji je de facto standard. Većina izdavača u Evropi, koji nastupaju van Kindle sistema, prodaje knjige u EPUB i PDF formatima, uz uključenu DRM zaštitu. Za ozbiljniji nastup na svetskom tržištu kao platforma izbora nameću se iBooks, Kobo, Scribd, a primetno je i prisustvo srpskih knjiga na Nook sistemu američke velike online knjižare Barnes and Noble.

Kao što su širenju globalnog računarstva doprinele najveći i masovno rasprostranjeni sistemi koji su osnovnu jezičku podršku pružili praktično svima na planeti Zemlji, tako sveobuhvatnoj dostupnosti elektronskih knjiga može suštinski doprineti samo najveća svetska platforma, a to je Kindle, čija je dominacija nesporna (preko 65% tržišnog udela), sa stabilnim izgledima da trenutnu poziciju zadrži u godinama koje dolaze. Moramo da ih sačekamo, uz nadu da čekanje neće biti predugo.

Bojan Stojanović

Vrhunske performanse uz Gigabyte X99 Ultra Gaming

U sred leta stižu nam vrele novosti za ljubitelje vrhunskog hardvera. Gigabyte X99 Ultra Gaming ploča predviđena je da udomi najnovije i najmoćnije procesore nove generacije.



Iako gaming nikako nije primarna upotreba za X99 platformu, Gigabyte sa X99 Ultra Gaming nudi korisniku sve mogućnosti, a na njemu ostaje da li će i kako ih koristiti. Sa ukupno osam memorijskih slotova Gigabyte X99 Ultra Gaming nudi mogućnost instalacije 128 GB memorije, upotrebom Kingston 16 GB modula koje smo imali na raspolaganju, što je jedna od najvećih prednosti prednosti DDR4 memorije i LGA2011 platforme.

Gigabyte GA X99 Ultra Gaming ima četiri PCI Express 3.0 slota za grafičke karte, a modovi koji se mogu koristiti zavise od procesora. Ukoliko CPU ima maksimalnih 40 PCI Express linija, mogu se koristiti čak četiri grafičke karte u PCI Express 3.0 x8 modu. Za „gaming“ dve karte su više nego dovoljno, ali ovde treba imati u vidu mogućnost upotrebe „profesionalnih“ grafičkih karti koji imaju napredne mogućnosti renderinga. Upravo ova mogućnosti čini primenu X99 Ultra Gaming ploče mnogo širom od one koje se implicira u nazivu. Za sve „high-end“ grafičke karte je hlađenje veoma bitno, a kada ih je četiri, još je značajniji raspored PCI Express slotova. Gigabyte se potrudio da na X99 Ultra Gaming obezbedi dovoljno prostora između PCI Express slotova, pa tako sve grafičke karte (koje sa svojim „cooling“ sistemima već zahtevaju dosta prostora) imaju mogućnost za dobro hlađenje. Još jedan koristan detalj vezan za PCI Express slotove je posebno metalno ojačanje, što daje dodatnu sigurnost za korisnika da moderne i ogromne grafičke karte svojom težinom neće oštetiti ploču.

U istom stilu, ispod procesorskog soketa (sa druge strane PCB-a) se nalazi još jedno metalno ojačanje, koje je opet tu zbog modernih (gabaritnih) CPU kulera. Kao bonus, tu je i priprema za sistem vodenog hlađenja, koja se mogu relativno lako instalirati na X99 Ultra Gaming, uz dodatne naponske konektore za ventilatore. Radi optimalnog iskorišćenja PCI Express linija, X99 Ultra Gaming ima devet RT9018B kontrolera i četiri NXP L04083B čipa koji množe broj PCI Express linija za razne dodatne potrebe koje nisu vezani za grafičke karte.

Ostatak opreme je na nivou koji se očekuje od jedne „high-end“ ploču kakva je X99 Ultra Gaming: dva M.2 slota, jedan U.2 port za Intel SSD750 diskove, ukupno 8 USB 3.0 i 4 USB 2.0 porta, čak je tu i USB 3.1 Type-C kontroler za jedan port. DSL6540 Thunderboolt kontroler obezbeđuje pomenutu USB 3.0 i 3.1 podršku, a preko dodatnog HUB-a obezbeđuje pomenuti broj priključaka. Na I/O panelu nalazi pomenuti USB portovi, sa USB 3.1 Type A i C konektorima, a dobro je prisustvo jednog PS/2 priključka zarad ljubitelja starih (dobrih) tastatura. Broj SerialATA priključak je deset, a svi su portovi su 6 Gbps, što znači da nema nikakvih ograničenja po ovom pitanju kao kod nekih ranijih verzija LGA2011 ploča. Što se LAN podrške tiče, X99 Ultra Gaming ima dva gigabitna LAN kontrolera, Intel l219-V i Killer E2400, što može biti korisno za neke „network bridge“ akcije. Oba ova kontrolera u realnosti nude iste performanse, ali Killer E2400 čip (koji se pojavio prošle godine) u idealnim uslovima može da omogući za nijansu manji „ping“, što će može biti značajno za „hardcore FPS gamere“. Kako je G1 Gaming serija ploča, kojoj pripada i X99 Ultra Gaming, usmerena ka igračima, ovo za neke od njih može biti značajan parametar.

Audio komponenta je Realtek ALC1050 sa ugrađenim malim pojačalom za dobar kvalitet zvuka, čemu doprinosi i „ograda“ na PCB-u i plastični oklop kao zaštita od interferencija. Sa ovim plastičnim dodacima preko audio dela, I/O panela i naponske jedinice, X99 Ultra Gaming izgleda veoma zanimljivo, a tome doprinosi i veliki broj LE dioda. Po želji, boja tih dioda se može menjati ili ugasiti, a tu čak i konektori za dodavanje još koje diode, za sve one kojima je „stajling u kućištu“ bitan. Ipak, interesantniji detalji se nalaze ispod oklopa, prvenstveno kada je naponska jedinica u pitanju. Gigabyte je kod X99 Ultra Gaming primenio neke komponente koji ima „server class“ sertifikaciju, što znači da se upotrebljavaju na serverskim matičnim pločama čiji zahtevi po pitanju stabilnosti i pouzdanosti su dosta veći. Tu su Bussman prigušnice i kondenzatori oko cele naponske jedinice, što garantuje dodatnu stabilnost, što može biti značajno kada treba overklokovati svih 10 jezgara 6950X procesora. Naravno, naponska jedinica ima digitalni PWM kontroler (IR 3580) u „8+1 phase“ konfiguraciji u saradnji sa IR3556M MOSFET drajverom. Iako 8-phase ne zvuči „mnogo“ kako nekada, kvalitet komponenti i konfiguracija čini ovu naponsku jedinicu veoma moćnom.

Kako X99 Ultra Gaming ima 8 memorijskih slotova za quad-chanell memorijski kontroler, logično je prisustvo posebne naponskog dela. IR3570A digitalni PWM kontroler je potpuno posvećen memoriji i nudi 4+1 i 3+1 phase konfiguracije, što je veoma značajno za stabilnost kada su popunjeni svi slotovi sa modulima maksimalnog DDR4 kapaciteta. Bonus dodatak kod memorijskih slotova je Memory Armor tehnologija, koja nudi izolaciju od eventualnih elektromagnetnih interferencija, što može samo da doprinese stabilnosti rada modula na velikim DDR4 brzinama, a tu je i čisto mehaničko ojačanje kojim se izbegava situacija kada se memorijski slotovi mogu deformisati.

Sve ove karakteristike oko procesora i memorije omogućavaju i lake overkloking zahvate. Zajedno sa odličnim UEFI BIOS-om, X99 Ultra Gaming nudi kamaru opcija sa kojima se može detaljno podešavati svaki deo sistema. Ipak, za korisnike je još značajnije da je overkloking i podešavanja na X99 Ultra Gaming veoma lako i da se ne morate baviti detaljima, sem ako niste „na tečnom azotu“. Tako je overkloking sa 6950X veoma laka operacija i do takta od 4 GHz nije problem stići, jer se veoma malo podešavanja zahteva od korisnika. Gigabyte UEFI BIOS nudi i „Easy“ mod, u kome je podešavanje osnovnih parametara maksimalno lako i sve se obavlja kroz pregledan grafički interfejs. Naravno, bolje overkloking rezultate je moguće ostvariti kroz bazično „ručno“ podešavanje, ali je veoma impresivno koliko se i kroz „Easy“ mod korisnik može približiti realnim limitima veze procesor-memorija. I na nominalnom taktu 6950X procesora, u pitanju je posebna kategorija performansi, a kada se sve to podigne na 4 GHz, performanse su stvarno frapantne. Povratak na rad na „stari LGA2011“ sistem sa quadcore (8HT) jezgara je veoma neprijatno iskustvo, koje pokazuje koliko X99 Ultra Gaming i Core i7 6950X znače i kako mnogo znače kada se „upregnu“ na pravi način. Razumljivo, cena ovakvog sistema nije mala, naročito zbog cene procesora, ali nije ni tako dramatična sa obzirom na ono što se dobija. Sama X99 Ultra Gaming je jeftinija nego što bi se pomislilo, a cena DDR4 memorije odavano je u normalnim okvirima. Bez obzira na izbor procesora, X99 Ultra Gaming ploča je partner za preporuku, koji po sasvim korektnoj ceni nudi sve mogućnosti koje mogu zatrebati ozbiljnom korisniku pri radu sa „high-end“ radnom stanicom.

Ograde za desktop

Softverska kompanija Stardock je poznata po uslužnim programima za prilagođavanje izgleda Windows okruženja, a u poslednje vreme i po igrama. Jedan od njihovih najpopularnijih alata je Fences, koji nudi zanimljiv koncept za bolju organizaciju ikona na radnoj površini. Fences omogućava da delove radne površine okružite ogradicama (okvirima) i tako organizujete i grupišete srodne ikone



Svaka grupa se može nezavisno pomerati po ekranu, podešavati dimenzije ili skrolovati prikaz ukoliko sve ikone ne mogu istovremeno da stanu u okvir. Zgodna osobina je što u slučaju promene rezolucije i pomeranja svih ikona, umesto potpunog gubitka uređenja ikona, Fences omogućava da se povrati prethodna organizacija.

Fences će po instalaciju sam ponuditi da organizuje postojeće ikone u nekoliko osnovnih okvira – za programe, foldere i dokumente. Mogu se podesiti pravila koja će ikone koje se dodaju na desktop automatski postaviti u odgovarajući okvir. Fences nudi korisnu opciju da brzo očisti radnu površinu u sakrije sve okvire i ikone, dvostrukim klikom na prazan deo desktop‑a, a još jedanim dvostrukim klikom one se vraćaju.

Nedavno je predstavljena nova generacija programa, Fences 3 koja podržava dodatne opcije za Windows 10 i omogućava da se pozadina iza okvira zamuti (blur) i tako olakša čitanje. U verziji 3 je takođe poboljšana podrška za velike rezolucije, što pomaže pri radu na 4K monitorima i uređajima nove generacije kao što su Microsoft Surface 4. Najkorisnije funkcionalno poboljšanje je mogućnost da se okviri „namotaju“ odnosno svedu na naslovni okvir, za šta je dovoljan dvostruki klik.

Davna prva verzija programa je bila besplatna, ali se Fences sada distribuira u vidu probne verzije koju možete da koristite 30 dana. Da bi se počelo korišćenje probne verzije potrebno je ostaviti e‑mail adresu na koju će biti poslat kod za aktiviranje. Problem sa ovim pristupom je što postoje velike šanse da poruku blokira filter za neželjenu poštu, pa aktivacioni kod treba potražiti u Junk folderu.

Fences instalacija ponudiće da uključi probnu verziju programa ObjectDock, još jednog proizvoda kompanije Stardock za „šminkanje“ Windows‑a. ObjectDock nije potreban za funkcionisanje Fences-a, pa se ovaj korak može isključiti pri instalaciji. Za dodatne informacije posetite www.stardock.com/products/fences/.

Znate li koliko puta dnevno dodirnete telefon?



Prema novom istraživanju koje je sprovela kompanija Dscount, najveći zavisnici o pametnim telefonima (oko 10% ispitanika) tapkaju i swipeaju svakog dana po ekranu u proseku oko 5427 puta. Prosečni korisnici iste radnje na svojim pametnim telefonima svakog dana čine 2617 puta.

Svakog dana ukupno vreme upaljenog ekrana kod prosečnih korisnika iznosi 2,42 sata, a kod najzavisnijih korisnika 3,75 sata.

Prosečni korisnici svoje telefona svakog dana koriste u ukupno 76 odvojenih pojedinačnih sesija, a najzavisniji korisnici u ukupno 132 sesije. U 52% pojedinačnih sesija korišćena je samo jedna jedina aplikacija (Facebook), a u 27% sesija korišćene su maksimalno dve aplikacije.

U istraživanju je učestvovalo 94 korisnika pametnih telefona baziranih na operativnom sistemu Android, čije su aktivnosti praćene 24 sata dnevno u razdoblju od pet dana.

Messenger dobija potpunu enkripciju



Facebook je ostao verovatno poslednji veliki servis za komunikaciju koji u svojoj aplikaciji ne nudi end-to-end enkripciju svih poruka. Ali, sada se i to počinje menjati. U kompaniji su odlučili da započnu s testiranjem potpune enkripcije kompletne komunikacije koja se odvija putem njihovog Messenger-a, pod opcijom "secret conversations" (tajni razgovori).

Uključivanjem ove opcije poruke razmenjene s određenim kontaktima biće u potpunosti kriptovane i moći će ih pročitati samo ona osoba kojoj su namenjene, i to na samo jednom uređaju, kažu iz Facebook-a. Takođe, Messenger će unutar ove opcije dobiti i mogućnost slanja nestajućih poruka, koja je proslavila Snapchat.

End-to-end enkripcija neće biti, kao primera radi kod WhatsApp-a, uključena svima, već će je trebati zasebno uključiti. Razgovori za koje je uključena moći će potom biti pročitani samo na onom uređaju na kojem je opcija uključena. Uvođenjem enkripcije korisnik će se tako morati odreći mogućnosti da istovremeno isti chat vidi i na računaru i na, primera radi, tabletu ili telefonu. Takođe, uključivanje tajnih razgovora onemogućiće korišćenje GIF animacija i videa u tom chatu.

Nove mogućnosti se testiraju i već su dostupne, ali tek ograničenom broju korisnika.

Tuže Snapchat zbog neprimerenog sadržaja



Prema pisanju američkih medija, jedan neimenovani 14-godišnji tinejdžer i njegova majka odlučili su podignuti sudsku tužbu protiv društvene mreže Snapchat, koja je popularna uglavnom kod mlađih korisnika.

Razlog za tužbu je što mladi korisnici koristeći Snapchat navodno bivaju izloženi raznom "seksualno eksplicitnom" sadržaju. Konkretno, meta tužbe je Snapchat-ova usluga Snapchat Discover koja donosi pregledavanje sadržaja s odabranih poznatih izvora.

U tužbi koja je pokrenuta pri Federalnom sudu u Los Angelesu ističe se kako Snapchat uređuje, stvara i mladim maloletnim korisnicima dostavlja neprimeren seksualan i duboko uvredljiv sadržaj. Time Snapchat krši važeći američki Zakon o primerenoj komunikaciji (Communications Decency Act) i od njega se traži novčana odšteta za sve ove propuste (u tužbi nije naveden tačan iznos koji se traži od Snapchat-a).

Inače, prema postojećim pravilima, Snapchat mogu upotrebljavati svi korisnici koji su navršili 12 godina.