Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)

RRC IaaS – Oblak kao servis

RRC kao vodeći regionalni SEE distributer IT opreme postao je u oktobru 2015. godine sertifikovani Cisco Cloud provider, čime je još jednom pokazao posvećenost value‑added konceptu savremenog IT distributera. Ovim korakom RRC postao je jedan od pet distributera u Evropi (a jedini u istočnoj i jugoistočnoj Evropi) koji nudi na tržištu ne samo distribuciju IT opreme već i distribuciju cloud servisa. Svim svojim partnerima, RRC u saradnji s kompanijom Cisco omogućava korišćenje cloud resursa u vidu Infrastructure as a Service ‑ IaaS, kao i kompletnu podršku u prilagođavanju svojih rešenja u konkretne ponude koje se mogu koristiti kako bi se krajnji korisnici usluga brže i efikasnije prilagodili regionalnoj IT tranziciji, čiji smo i sami nezaobilazni i aktivni učesnici.



IaaS je samo prvi korak u ovom smeru, kao osnovni i polazni servis u skoro svakom cloud okruženju. Već u prvoj polovini ove godine RRC Service portfolio će se upotpuniti Backup as a Service uslugom, dok će u kasnijim fazama kroz RRC Service Catalog biti dostupni servisi i mnogih drugih cloud provajdera u regionu i šire.

Ovakav vid saradnje trebalo bi da omogući svim partnerima i korisnicima olakšano i ubrzano prihvatanje kako postojećih, tako i novih servisa, kao ključnih elemenata u okviru novog načina sklapanja sistemskih rešenja na IT tržištu. Takođe, cilj nam je i da drugim cloud provajderima olakšamo distribuciju njihovih IT servisa u regionu koji pokriva RRC.

RRC Cloud Infrastructure as a Service omogućava korišćenje kompletno virtuelizovane kako mrežne, serverske tako i storage platforme, koristeći primarno Cisco Cloud rešenja u saradnji sa ostalim vendorima koje RRC predstavlja na SEE tržistu. Ovakav način poslovanja omogućava korisnicima 24×7×365 IaaS infrastrukturu sa 99,99% dostupnosti servisa na godišnjem nivou i odgovarajućim security rešenjima baziranim na proizvodima renomiranih vendorskih platformi u ovom polju IT industrije.

Prilikom odlučivanja potencijalnog korisnika za migraciju svoje infrastrukture u cloud, izdvajaju se dva odlučujuća faktora: rapoloživost i dostupnost servisa (HA – High Availability) i sigurnost podataka.

Visoka raspoloživost i dostupnost (HA) IaaS servisa postignuta je kako na serverskom, mrežnom tako i na storage nivou infrastrukture, kombinovanjem enterprise tehnologija različitih platformi, bazirajući se na Cisco High‑Availability Data Centar dizajnu rešenja:

fizička redundantnost svih funkcionalnih komponenti u data centru: redundantni Internet Gateway, redundantni leaf/spine svičevi, redundantni Fabric Interconnect i redundantna serverska/storage insfrastruktura;
Layer 2 redundansa: vPC između Fabric Interconnect‑a i leaf svičeva
HSRP na N9k svičevima
Virtuelizacija mrežnih, serverskih i storage funkcionalnosti.
Sigurnost podatak tretirana je na dva nivoa: u kontekstu sprečavanja napada na sam data centar sa Interneta (napadi izvan data centra), kao i u kontekstu sprečavanja napada unutar data centra (East‑West napadi), ukoliko se napadi generišu sa VM jednog korisnika na VM drugih korisnika u okviru istog data centra. Kao dodatni nivo zaštite, postoji mogućnost per‑tenant virtuelizacije funkcionalosti Cisco ASA firewall‑a (vASA) kojom korisnik može da dodatno zaštiti jednu ili grupu svojih virtuelnih mašina.



Jedan od vidova virtuelizacije koji smo implementirali u okviru infrastrukturne arhitekture jeste i storage virtuelizacija. Virtuelizacijom storage rešenja omogućava se znatno jednostavniji, sigurniji i pouzdaniji rad različitih storage sistema grupisanih u jedinstvenu celinu. Ovakav vid rešenja omogućava nezavisni odabir storage vendora pa tako i sama upravljivost raznorodnih storage sistema postaje unificirana i centralizovana.

Storage virtuelizacijom znatno unapređujemo efikasnost i dostupnost resursa i aplikacija unutar celokupne IT infrastrukture, konsolidujemo storage infrastrukturu, umanjujemo troškove održavanja, a dobijamo maksimalnu iskorišćenost dosad neiskorišćenih resursa postojeće opreme. Korišćenjem tehnologija opisanih u ovom tekstu, kompletnim virtuelizovanjem IT infrastrukture, obezbeđujemo potpunu neprekidnost i dostupnost podataka za naše korisnike, čak i pri neplaniranim ispadima delova sistema. Ovakav vid virtuelizacije obezbeđuje nam High Avilability – HA na nivou servisa.

Korisnicima je omogućeno i da u zavisnosti od svojih poslovnih potreba i aplikacija koje bi koristile RRC infrastrukturu, izaberu odgovarajući tip diskova – SATA, SAS ili SSD diskove, kao i svakodnevnu zaštitu i backup produkcionih podataka, a takođe i Business Continuity and Disaster Recovery podataka u okviru RRC IaaS cloud servisa, kao nezaobilazne komponente svakog Enterprise Data Center Infrastructure rešenja.

Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi sa uslovima korišćenja RRC IaaS/BackupaaS servisa ili želite da besplatno testirate servis, pošaljite e‑mail na cisco@rrc.rs, biće nam zadovoljstvo da odgovorimo.

Počeo je CeBIT 2016

CeBIT 2016, globalni dogadjaj o digitalnom poslovanju, otvoren je 14. marta u Hanoveru, pod sloganom Digitalna transformacija.



Jedan od glavnih govornika na svečanom otvaranju bio je komesar EU, Günther Oettinger, koji je pozvao na brže i intenzivnije kreiranje digitalnog trzista sa ciljem razvijanja evropskih IT mogucnosti. Od Cebita se očekuje da bude ključna veza u tom procesu jer je CeBIT sajam koji je otvoren prema celom svetu”, izjavio je Oettinger.

Nemački ministar za ekonomska pitanja i energetiku, Sigmar Gabriel, je istakao vaznost evropske digitalne agende: “Evropa zahteva i zasluzuje najbolju digitalnu infrastrukturu na svetu. Edukacija je način da se to i postigne i ako Evropa zeli da ostane konkurentna, moraće da izvrši neophodne investicije u obrazovanje i na taj način dodje do stručnjaka neophodnih za digitalnu transformaciju.

Koliki znacaj ima CeBIT za Nemacku, pokazala je i Angela Merkel, nemačka kancelarka koja je 15. marta tradicionalno obisla CeBIT u drustvu Svajcarskog predsednika, Johann Schneider-Ammann-a.



Ekipa PC Press-a se nalazi na licu mesta i narednih dana ce izveštavati o zanimljivostima sa CeBIT-a.

Za više informacija posetite www.cebit.de

Upravljanje srpskim internet domenom

Višeaktersko upravljanje Internetom tema je brojnih debata na stručnim skupovima širom sveta, a u našoj državi to je praksa koja postoji već 10 godina, u srpskom internet registru RNIDS



Diskusija kako da se nadzor nad funkcijama koje trenutno obavlja ICANN (internet korporacija za dodeljene nazive i brojeve) prenese s Vlade SAD na globalnu internet zajednicu još uvek traje. Rezultat treba da bude višeakterski model upravljanja tim procesom nadzora (multistakeholder model), zasnovan na bottom‑up pristupu u organizaciji i samoregulaciji. Upravo na tim principima osnovana je Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“, skraćeno RNIDS, 2006. godine. Iskreno rečeno, za to postoje dva dobra razloga – tadašnja nezainteresovanost države da se bavi nacionalnim internet domenom (tada je bio aktuelan domen .YU), a s obzirom na to da je organizacija ponikla iz lokalne internet zajednice, fondacija je bila optimalna zakonska forma.

Na sličan način kao RNIDS funkcionišu i brojni nacionalni internet registri u Evropi i svetu, u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Kanadi, Holandiji, Češkoj, Izraelu… U većini država sveta model organizacije kojoj je povereno upravljanje nacionalnim internet domenima sličan je RNIDS‑u, jer se radi o pravnim subjektima koji nisu državni organi, već su to najčešće nedobitne organizacije.

Najmlađi nacionalni registar u Evropi

Kada su se 8. jula 2006, u potkrovlju Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, u Njegoševoj ulici u Beogradu, okupile 34 firme i organizacije na Osnivačkoj skupštini RNIDS‑a, nije se znalo čak ni kako će glasiti naziv novog nacionalnog internet domena. Sve primerene dvoslovne skraćenice za reč Srbija, koje bi mogle da zamene .YU kao nacionalni domen, odavno su već bile zauzete. Bilo je tu raznih egzotičnih predloga, kao .SX, pa ideja da od Surinama otkupimo .SR, a jedan političar ostao je zapamćen po sumanutom predlogu .SS. Srećom, izabran je .RS, kao i kod nekih drugih država koje u domenu imaju i oznaku društvenog uređenja.

ICANN, kao organizacija odgovorna za rukovođenje globalnom strukturom Interneta, na osnovu podrške Vlade Srbije i predstavnika srpske internet zajednice, odlučila je 11. septembra 2007. da RNIDS‑u poveri upravljanje postojećim .YU registrom, kao i da mu delegira novi .RS domen.

Ubrzo, već 25. septembra 2007, naš novi .RS domen postao je vidljiv na Internetu, ali predstojalo je još mnogo posla da bi počela i procedura registracije .RS domena. Razmena pisama i uspostavljanje zvaničnih odnosa između RNIDS‑a i ICANN‑a desila se 29. oktobra 2007. u Los Anđelesu. Registracija .RS domena počela je 10. marta 2008. u 12.00, i to istovremeno preko 27 firmi koje je RNIDS ovlastio. Već prvog dana registrovano je 7000 naziva najmlađeg nacionalnog domena u Evropi. Doduše, i bratski crnogorski .ME je vršnjak našeg domena, ali on više ima karakteristike generičkog nego nacionalnog domena.



Suosnivači Fondacije RNIDS su ugledne domaće kompanije i organizacije, zainteresovane da učestvuju u radu RNIDS‑a i utiču na upravljanje internet infrastrukturom u Srbiji. RNIDS‑ov najviši organ jeste Konferencija suosnivača, koju čine ovlašćeni predstavnici suosnivača; oni donose odluke i opšte akte koji regulišu rad RNIDS‑a, uključujući pravila za registraciju domena i rešavanje eventualnih sporova povodom registracije naziva domena. RNIDS trenutno ima 70 suosnivača, a Konferencijom suosnivača rukovode predsednik i njegov zamenik. Oni vode i sednice tog tela, koje se sastaje najmanje dva puta godišnje.

Konferencija suosnivača RNIDS‑a otvorena je za pristupanje novih suosnivača, tako da svaka firma, privredno društvo ili preduzetnik, kao i druge organizacije registrovane u Srbiji, mogu da postanu suosnivači RNIDS‑a i time ostvare direktan uticaj na njegov rad. Kako i zašto se postaje suosnivač opisano je na Web strani rnids.rs/pristupanje. Najšira javnost može da prati sednice Konferencije suosnivača, koje su javne i otvorene za sve zainteresovane, redovno se snimaju i potom se snimci postavljaju na Internet.

Upravni odbor od sedam članova, na osnovu javnog konkursa, bira Konferencija suosnivača, a kandidati moraju da ispunjavaju određene uslove. Pored znanja, sposobnosti, stručnosti i iskustva, visokih moralnih i etičkih standarda, kandidati za članove Upravnog odbora moraju da imaju barem 10 godina relevantnog radnog iskustva, odnosno fakultetsku diplomu i najmanje pet godina relevantnog radnog iskustva. Upravni odbor upravlja radom RNIDS‑a i imenuje direktora, takođe na osnovu javnog konkursa.

Direktor RNIDS‑a je izvršni organ i rukovodi Kancelarijom RNIDS‑a u kojoj trenutno radi 11 zaposlenih na svakodnevnim administrativno‑tehničkim poslovima. Nadzor nad radom direktora i Kancelarije obavljaju i interna i eksterna revizija. Statutarna komisija RNIDS‑a daje mišljenje na nacrt Statuta i drugih akata RNIDS‑a i njihovo tumačenje, kao i preporuke vezane za sukobe interesa, javnost rada i zaštitu privatnosti.

Registracija, edukacija i bezbednost

Osnovni zadatak RNIDS‑a jeste da obezbedi operativnu stabilnost i dostupnost nacionalnih .RS i .СРБ domena. To uključuje registraciju, tehničko održavanje i administraciju Centralnog registra nacionalnih internet domena i obezbeđenje DNS infrastrukture za stabilan rad Interneta u Srbiji i globalno, što sve registrovane .RS i .СРБ domene čini uvek dostupnim svim korisnicima Interneta.

RNIDS okuplja srpsku internet zajednicu, artikuliše i zastupa njene interese kako u Srbiji, tako i u Evropi i na globalnom nivou. Kao nacionalni registar internet domena, RNIDS je član CENTR‑a (Udruženja evropskih registara nacionalnih internet domena) i član ccNSO (Organizacije za podršku nacionalnim internet registrima) pri ICANN‑u. Predstavnici RNIDS‑a redovno učestvuju na međunarodnim internet skupovima, a neki od njih su izabrani i u tela međunarodnih organizacija.

Redovna saradnja s domaćom internet zajednicom odvija se kroz stručne skupove i projekte koje RNIDS organizuje radi ostvarenja opštekorisnih ciljeva, povećanja kvalitetnog domaćeg internet sadržaja i edukacije o svim aspektima upotrebe Interneta i bezbednosti korisnika. Redovne godišnje aktivnosti jesu Konferencija DIDS (dids.rs), podrška Grupi mrežnih operatora Srbije (RSNOG – rsnog.rs), Mesec internet bezbednosti u oktobru, tematske panel‑diskusije i edukativni programi kao što je onaj na adresi pitajte.rs. Tu je i edukativno‑promotivni sajt Dom domaćih domena – domen.rs.

RNIDS danas ima četrdeset ovlašćenih registara širom Srbije (kompletan spisak je objavljen na domen.rs/registri), oko 3.000 registrovanih naziva .СРБ domena i oko 90.000 registrovanih naziva .RS domena. Alat za proveru dostupnosti nacionalnih domena za registraciju nalazi se na adresi domen.rs/whois.

Novi Upravni odbor RNIDS‑a



Novi sastav Upravnog odbora RNIDS‑a izabran je 20. februara 2016, a članovi su: Goran Milanković, Vojislav Rodić, Biljana Romić Punoš, Dragan Jeremić, Vladimir Aleksić, Mirko Mirković i Miloje Sekulić.

Lazar Bošković

Hakerska konferencija Hackaday u Beogradu

Jeste li bili na nekoj hakerskoj konferenciji? Ako nikada niste bili na jednoj hakerskoj konferenciji, znajte da će uskoro jedna takva biti održana u Beogradu, a organizator je američki hakerski časopis-blog Hackaday (http://hackaday.com/). Početak ove jednodnevne konferencije zakazan je za 9. april u 10 sati pre podne u Domu Omladine, a program je tako bogat da se završetak očekuje tek oko 2 sata posle ponoći.



U skladu sa dobrim hakerskim običajem, umesto ulaznice će svaki posetilac dobiti atraktivan interaktivni bedž, o kome postoje detaljne informacije na http://hackaday.com/2016/02/17/its-alive-badge-for-hackaday-belgrade/. Specijalno za ovu konferenciju, bedž je projektovao Voja Antonić.

Paralelno sa konferencijom teći će nekoliko radionica, u kojima će posetioci praviti hardverske projekte (koji će posle konferencije ostati u njihovom vlasništvu) ili će pisati sofvter kojim će hakovati konferencijski bedž. Najuspešnije ideje biće nagrađene vrednim poklonima.

Pored konferencije i radionice, paralelno će teći i specijalni koncert za posetioce. Cena ulaznice (koja je istovremeno i interaktivni bedž) iznosi 2200 dinara, a rezervacije su na http://www.eventim.rs/rs/ulaznice/hackaday-belgrade-beograd-dom-omladine-beograda-869049/performance.html. Već je prodato više od 90% karata, pa će se verovatno uskoro tražiti i karta više.



asopis Hackaday svake godine organizuje nagradni konkurs za najbolji projekat svojih članova. Upravo su na http://hackaday.com/2016/03/14/engineer-humanitys-future-the-2016-hackaday-prize/ najavljene propozicije takmičenja za ovu godinu, na kome će se podeliti 105 nagrada u ukupnoj vrednosti od preko 300 000 američkih dolara. Polovina ove sume je odvojena samo za prvu nagradu, pa ako imate dobrih ideja – ne oklevajte!

Na aprilskoj konferenciji će govoriti:
Mike Szczys, Mike Harrison, Sophi Kravitz, Chris Gammell, Phoenix Perry, Kristina Kapanova, Navid Gornall, Tsvetan Usunov, Peter Isza, Paulina greta Stefanovic, Anastasios Stamou, Radomir Dopliearski, Dejan Ristanović i Voja Antonić.

Proglašena najbolja fotografija iz Srbije na Sony World Photography Awards 2016

Đani Bardoti iz Rume je dobitnik Nacionalne nagrade za Srbiju u okviru najvećeg svetskog takmičenja u oblasti fotografije, Sony World Photography Awards 2016. Bardotijeva pobednička fotografija, „Put za Klenak“, izabrana je za najbolju fotografiju u konkurenciji svih pristiglih prijava iz Srbije u 10 otvorenih kategorija, dok su drugo i treće mesto osvojili Milan Ljubisavljević i Dejan Kovačević.



„Prijatno sam iznenađen i veoma srećan“, izjavio je Bardoti, mašinovođa po zanimanju i član Šabačke fotografske zadruge i Udruženja fotografa Srbije. Njegova fotografija „Put za Klenak“ je dirljivi prikaz dečaka koji putuje vozom kako bi posetio svoju baku na selu.

Uz prestižno priznanje, Bardoti je nagrađen i Sony ILCE-7M2K fotoaparatom, dok će njegova fotografija biti izložena u galeriji Somerset House u Londonu od 22. aprila do 8. maja, ali i objavljena u godišnjoj publikaciji takmičenja. U okviru pomenute izložbe, naći će se i fotografije finalista i pobednika u profesionalnoj, otvorenoj i kategoriji za mlade fotografe, uporedo sa postavkom prve velike evropske izložbe uspešnog dvojca umetničkih fotografa RongRong & inri (Kina/Japan), dobitnika Nagrade za izuzetan doprinos fotografiji.







Program Nacionalne nagrade za najbolju fotografiju otvoren je za prijave lokalnih fotografa svih nivoa iskustva i veština u 60 zemalja sveta, od Argentine do Australije. Fotografije ovogodišnjih pobednika možete pogledati na sajtu www.worldphoto.org

Nove promene na Instagram-u



Softverski inženjeri koji stoje iza Instagram-a konstantno unapređuju aplikaciju. Unapređivanje performansi aplikacije možda ne deluje toliko bitno, ali može navesti korisnike da što više koriste aplikaciju, što je primarni Instagram-ov cilj.

To se nedavno i dogodilo jer su inženjeri odlučili da dosadašnji prikaz komentara ispod svake fotografije bude izmenjen pa se tako više neće prikazivati maksimalnih 20 komentara već samo tri. Ovo su učinili iz razloga što su na ovoj društvenoj mreži važne fotografije, a ne komentari ispod njih.

S novim pristupom slaće se manje podataka, uređaji će koristiti manje memorije, a performanse će biti stabilnije.

Nove promjene takođe pozitivno utiču i na infrastrukturu Facebook data centra o kojem zvisi i sam Instagram.

Takođe, Instagram sada prikazuje tačan datum objave sadržaja.

Here mape ukidaju podršku za Windows Phone i Windows 10



Konzorcij koji pod kontrolom drži Here Mape danas je objavio kako prekida s podrškom za Windows 10 platformu, te da će ograničiti podršku za Windows Phone 8 uređaje. Prestanak podrške stupa na snagu 29. ožujka, no Here mape će na Windows 10 smartfonima prestati raditi 30 lipnja. Na uređajima koji vrte Windows Phone 8.1 nastavi će raditi, ali uz vrlo ograničenu podršku. Ukoliko svoje Windows Phone 8 uređaje nadogradite na Windows 10, zadesit će ih ista sudbina, dakle prestat će raditi – 30. Lipnja, objavljeno je na službenom Here blogu.

Nokijine Here mape poznajemo kao jedan od boljih servisa za mapiranje i navigaciju, posebice na Windows Phone uređajima. Here mape su vremenom izašle iz okvira Windows telefona i proširile se na iOS i Android. Prilikom kupnje Nokijinog Devices & Services odjela, Microsoft ih nije uspio utrpati u istu vreću i nad njima zadržati kontrolu, pa ih je Nokia kasnije prodala njemačkom konzorciju proizvođača automobila, koji objedinjuju Daimler, Audi i BMW.

Ovo je sada još jedan težak udarac za Microsoftovu Windows (Phone) 10 platformu, nakon što su mnoge druge kompanije za nju prestale razvijati svoje aplikacije. Osim što je Google praktički u samom startu odustao od ponude svojih servisa na Windows telefonima, to su učinile mnoge važne kompanije kao npr. American Airlines, Chase Bank, Bank of America, American Airlines, NBC i Pinterest.

Računar pobedio šampiona u igri GO

Lee Se-dol, jedan od najviše rangiranih profesionalnih igrača Go-a, izgubio je meč protiv programa AlphaGo u vlasništvu kompanije Googe. Rezultat meča je bio ubedljiv – 4:1 za računar.



S pravom smatrana komplikovanijom za računar od šaha, s obzirom na ogroman broj mogućih pozicija i značaj strategije u igri. Međutim, programeri firme Deepmind, koju je 2014. godine kupio Google, su se uspešno izborili s izazovima sledeći pre svega način razmišljanja ljudi u ovoj igri, dakle odbacujući većinu neperspektivnih poteza da bi se koncentrisali na dublju analizu strategije koja vodi ka prednosti. Direktor Deepmind-a Demis Hassabis kaže da njihov program uvodi u oblast veštačke inteligencije nešto što je do skora karakterisalo samo ljude – intuitivno razmišljanje. “Ostao sam bez teksta posle poslednje partije, kada mi je izgledalo da je AlphaGo u početku napravio ozbiljnu grešku, ali se na kraju pokazalo da je ta ‘greška’ zapravo uvod u spektakularnu kombinaciju”, dodao je Hassabis.

Program AlphaGo je dominirao tokom čitavog meča, dobivši prvu, drugu, treću i poslednju partiju; Lee Seedol je uspeo da dobije samo četvrtu partiju. Posle poraza u finalnoj partiji ostao je da sedi za stolom, držeći glavu u rukama. “Počeo sam meč smatrajući da sam u ozbiljnoj prednosti, a činjenica da sam poražen pokazuje pre svega nedostatke u mojoj igri, rekao je Lee reporterima.

Pobedom u ovom meču AlphaGo je osvojio i nagradu od milion dolara, koja će biti donirana u dobrotvorne svrhe. Lee Dedol je dobio 170000 dolara, od čega 150000 predstavlja garantovani bonus za učešće, a 20000 dolara vredi njegova pobeda u četvrtoj partiji.

UniDocs i Business Box čekaju u oblaku

Glavna promena cloud sistema je u tome što korisnik prelazi s koncepta nabavke trajnih licenci softvera i kupovine sopstvene serverske infrastrukture sa svom pratećom opremom i potrebnim uslugama i radovima na njihovom održavanju na koncept iznajmljivanja kapaciteta na tuđoj serverskoj platformi (data centru) i iznajmljivanja softverskih licenci na ograničen, željeni vremenski period (Software as a Service ‑SaaS). Za korisnika je najjednostavnije da softver i kapacitete iznajmi u paketu, jednim ugovorom, od jednog davaoca usluge i tako izbegne bilo kakvu brigu o podeljenim odgovornostima i većem broju ugovora.



Zašto se cloud širi?
Objektivni pokazatelji govore da je dosadašnja zastupljenost cloud koncepta u delu takozvanih profesionalnih primena, gde se pre svega misli na upravljanje poslovanjem (ERP, CRM, upravljanje proizvodnjom itd.) bila simbolična. Osnovni problemi koji su uslovili ovakvo stanje jesu bezbednost informacija, organizacija implementacije rešenja u dnevno poslovanje preduzeća, obezbeđivanje podrške i konsultantskih usluga korisnicima sistema. Pri prelasku na ovaj koncept odmaže i zakonska regulativa, pre svega kada se radi o korišćenju usluga van granica zemlje korisnika.

Poslovanje u oblaku ima i niz prednosti zbog kojih vredi razmišljati o njemu i naći načine da se navedeni problemi razreše. Velika prednost jeste u tome što ogroman deo, a u nekim slučajevima i svi troškovi softvera i serverske infrastrukture nestaju iz investicionih i prelaze u operativne budžete i troškove. Prestaje potreba za veoma skupim i malobrojnim stručnjacima za administriranje opreme, računarske mreže i softvera. Nema više postupaka vezanih za IT bezbednost, kao što je upravljanje sigurnosnim kopijama podataka, njihovih provera i sličnih poslova koji se sele u nadležnost i obavezu pružalaca usluge.

Izbor ponuđača
Znajući sve ovo, korisnik mora biti siguran da je davalac usluge spreman, sposoban i organizovan da preuzme sve navedene odgovornosti. Preduslovi su svakako da on bude nosilac sertifikata ISO 9001 (kvalitet), ISO 27001 (bezbednost) i ISO 20000 (kontinuitet pružanja usluga), te da raspolaže potrebnim serverskim i komunikacionim resursima koje korisnik zahteva.

Drugi važan preduslov jeste i da proizvođač softvera koji se iznajmljuje za upravljanje poslovanjem ili njegovim delovima ima iste kvalifikacije i sertifikate, kao i da ima dovoljan kapacitet za davanje podrške i konsultantskih usluga u delu implementacije i korišćenja sistema. Ove usluge podjednako su potrebne kao i kada se softver kupuje i implementira na sopstvenoj serverskoj infrastrukturi i od njihovog kvaliteta odlučujuće zavisi uspeh uvođenja i uspešne eksploatacije sistema.

OSA Računarski inženjering poslednjih godina veoma je pažljivo pripremala svoje proizvode UniDocs i UniDocs Business Box, kao i interne procese potrebne za uspešno pružanje usluge iznajmljivanja programskih rešenja u oblaku. Osim toga, konsultantski tim je pripremljen da podrži oba načina korišćenja softvera, a preduzeće je sertifikovano za sva tri ranije pomenuta ISO sertifikata. OSA je uspešno izvela implementacije rešenja ovog tipa, zasnovane na UniDocs familiji proizvoda, među kojima vredi spomenuti Centralni registar planskih akata Srbije, kao i elektronsko izdavanje Seizmičkih uslova.

www.unidocs.rs

OSA Računarski inženjering poslednjih godina veoma je pažljivo pripremala proizvode UniDocs i UniDocs Business Box, kao i interne procese potrebne za uspešno pružanje usluge iznajmljivanja programskih rešenja u oblaku

Proverite da li vaš procesor ima „Skylake bug“

Intel je potvrdio da neki od procesora Skylake imaju grešku koja dovodi do “zamrzavanja sistema” pod “velikim opterećenjima u složenim radnim uslovima” i da uskoro sledi “zakrpa”. Ali, dok zakrpa ne stigne…



Greška je najpre primećena na procesoru Core i7-6700K sa uključenim Hyper-Threading-om, ali po svemu sudeći imaju je još neki procesori šeste generacije serije Core. Pojavljuje se pri velikim radnim opterećenjima kao što je rad u programu Prime95. Intel je uspeo da napravi zakrpu i sada sa proizvođačima matičnih ploča radi na njenom ugrađivanju u BIOS-e, odnosno nadogradnje BIOS-a.

Program Prime95 je popularan u zajednicama overklokera, jer opterećuje sistem do maksimuma, pa služi za proveru stabilnosti sistema posle raznih intervencija. Međutim, ponašanje “sumnjivih” procesora je nepredvidivo: nekad se sistem “zaglavi” posle nekoliko minuta, nekad radi satima, a nekad se bug uopšte ne pojavi.

Kako da obavite testiranje a da ono bude pouzdano? Preuzmite Prime95, verziju 28.7, sa sajta Mersenne95 i dekomprimujte je u folder koji ste prethodno pripremili. Zatim treba da pripremite tekst koji će programu “reći” da koristi datoteku AVX (a podrazumevana je AVX2, pod kojom se greška ne ispoljava). To uradite pomoću Notepad-a (New Text Document) i nazovite je local.txt, a zatim upišite liniju CpuSupportsFMA3=0 i snimite je u isti folder. Pokrenite Prime95, preskočite početni dijalog i izaberite Just Stress Testing; u sledećem dijalogu izaberite Run, pa Torture Test. Zatim izaberite opciju Custom i podesite Min FFT size i Max FFT size na 768, pa onda pokrenite Run FFs i podesite run time na 120 minuta ili duže. OK će konačno pokrenuti test – a onda možete samo da sedite i čekate i nadate se da se problem neće pojaviti.

Upozorenje: imajte na umu da će test zaista pokrenuti sistem “pod punim gasom”. Ako nemate propisno rešeno pitanje hlađenja u računaru ili ste procesor overklokovali, lako može da se dodgodi da sistem padne i ako vaš procesor nema ovu grešku. Zato, pre testa uđite u BIOS i postavite podrazumevane vrednosti parametara – i obezbedite dobro hlađenje.

Telenor fondacija edukovala 4.000 osnovaca o kulturi internet ponašanja

Telenor fondacija organizovala je događaj pod nazivom „Sajber bukvar“ za 4000 učenika osnovnih škola u cilju edukacije o bezbednom ponašanju na internetu. Muzičko scenski događaj organizovan je u partnerstvu sa kompanijom Huawei i uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva unutrašnjih poslova i UNICEF-a.



Veliki broj zvezda iz sveta muzike, televizije i sporta, među kojima i Ajs Nigrutin i mlade YouTube zvezde „Yasserstain“ kroz muziku i skečeve upoznali su učenike petog i šestog razreda osnovnih škola iz Beograda na koji način da budu sigurni onlajn. Misli pre nego što postuješ, ne veruj svemu što je napisano, bila je glavna parola i pesma događaja koji su vodili pevačica Sara Jovanović i glumac Bojan Ivković. Oni su, zajedno sa drugim učesnicima, deci pričali o „lajkovanju“, „emotikonima“ i drugim pojmovima iz Sajber bukvara namenjenog najmlađim korisnicima društvenih mreža.

„Kao telekomunikaciona kompanija milionima ljudi omogućavamo da budu povezani i osećamo se obaveznima da naše usluge učinimo bezbednim, pogotovo kada su u pitanju najmlađi. Imajući u vidu da je naše društvo duboko u procesu digitalizacije, verujemo da je pitanje zaštita dece na internetu važna društvena tema koja zahteva angažovanost i sistemski pristup. Zato i organizujemo ovakav edukativni program kao predstavlja još jedan u nizu načina da doprinesemo sigurnom onlajn okruženju“, kaže Ingeborg Øfsthus, generalna direktorka Telenora Srbije.



„Sajber bukvar“ nastavak je velikog projekta Fondacije „Zaustavimo digitalno nasilje“ koji se od 2012. sprovodi širom Srbije u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog obrazovanja i UNICEF-om. Telenor Fondacija je sa partnerima kreirala Fejsbuk stranicu „Biraj reči, hejt spreči“, sa ciljem da se putem aktiviranja na društvenim mrežama deca ohrabre da promovišu i šire pozitivne poruke i kvalitetne sadržaje na internetu i, ujedno, dignu glas protiv nasilja. To takođe mogu uraditi i putem SOS Facebook aplikacije.

DIDS 2016 o Internetu i savremenom svetu

Više od 370 posetilaca i 1300 gledalaca internet prenosa moglo je da prati 50 domaćih i stranih govornika na sedmoj godišnjoj konferenciji o Internetu DIDS 2016. Ovogodišnji Dan internet domena Srbije održan je 15. i 16. marta u Beogradu, pod sloganom „Živimo Internet… Globalno – Bezbedno – Lokalno“, a organizator je bila Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS). DIDS je održan uz podršku ICANN-a, a prateći program drugog dana je bio Regionalni internet forum – RIF 2016.



Vojislav Rodić, predsednik UO RNIDS-a, otvorio je DIDS 2016 objašnjenjem da je uloga RNIDS-a “upravljanje nacionalnim domenima najvišeg nivoa, ali suština tog procesa je zapravo omogućavanje ostvarivanja ličnog i nacionalnog identiteta na Internetu”. Na ovogodišnjem DIDS-u se govorilo i o budućnosti Interneta na globalnom nivou, s obzirom na odluku američkih vlasti da odustanu od nadzora nad IANA funkcijama, ali i o bezbednosti informaciono-komunikacionih sistema u Srbiji i njenom okruženju.

“Vi, vlade industrijskog sveta, vi istrošeni džinovi od mesa i čelika, ja dolazim iz sajber-prostora, novog doma uma. U ime budućnosti, tražim od vas iz prošlosti da nas ostavite na miru. Niste dobrodošli među nas. Nemate suverenitet tamo gde se mi okupljamo”. Čitanjem ovih poetičnih reči iz uvoda u “Deklaraciju nezavisnosti sajber-prostora” staru 20 godina, započet je prvi blok Dana internet domena Srbije 2016 (DIDS2016) pod nazivom “Globalno”.

Nezaobilazna tema u prvoj panel diskusiji, koju je vodio Vladimir Radunović iz Diplo fondacije, bila je vest da je američka Vlada posle dvogodišnjih pregovora sa predstavnicima internet zajednice i regulativnih tela postigla dogovor da nadzor nad IANA funkcijama prenese na globalnu internet zajednicu, odnosno na ICANN (Internet korporaciju za dodeljene nazive i brojeve).

ICANN, kao i naš RNIDS, funkcionišu po takozvanom višeakterskom modelu organizacije, koji podrazumeva neku vrstu samoregulacije u upravljanju Internetom, odnosno učešće kompanija, udruženja i organizacija civilnog društva u donošenju bitnih odluka i nadzoru nad njihovim sprovođenjem, ali i uz uzimanje u obzir stavova nadležnih državnih institucija.



Gabrijela Šitek, menadžerka za odnose sa zainteresovanim stranama za Centralnu i Istočnu Evropu (CIE) u ICANN-u, rekla je tim povodom da, pre nego što proslavimo ovaj dogovor, ipak treba sačekati 90 dana da Sjedinjene Američke Države razmotre sve aspekte dogovora i zvanično ih potvrde, kada će “Internet zaista postati nezavisan”. Ona je takođe pozvala sve zainteresovane da se uključe u rad ICANN-a, jer ova organizacija podržava demokratizaciju upravljanja Internetom, i rado bi prihvatila sveže ideje i stručnost, kako iz civilnog društva tako i iz poslovnog sveta. “Kompanijama možda to izgleda kao trošenje vremena, ali ako malo bolje razmislite – zašto biste dopustili da neko drugi donosi odluke o funkcionisanju Interneta koji koristite svaki dan, ako i vi sami možete uzeti učešće u tome”, upitala je Šitek okupljene u Kristalnoj dvorani Hotela „Hajat Ridžensi Beograd“.

Majk Silber, član Upravnog odbora ICANN-a, se nadovezao na ovu temu konstatacijom da su sa prenosom nadzornih funkcija na ICANN saglasne i one države koje su se osećale “istisnuto” u oblasti regulacije sajber-prostora, i da je verovatno najbolje rešenje ovog problema prenos pomenute fukncije na globalnu višeaktersku internet zajednicu, na model koji se kroz rad ICANN-a dokazao kao uspešan.

Volf Ludvig, predsedavajući European Regional At-Large Organization (EURALO), istakao je da svi koji žele treba da se uključe u regulaciju Interneta, i da bi bilo dobro da se u regulaciju uključi i više ljudi iz CIE regiona. Ne treba se u ovom pogledu oslanjati na predstavnike zakonodavne vlasti ili pravosuđe, jer oni, osim retkih izuzetaka, ne barataju dobro znanjem o ovoj oblasti, poručio je on. “Upravljanje Internetom treba da ide odozdo na gore, od naroda ka vlasti, a ne obrnuto. Svi moramo da doprinesemo dijalogu o ključnim elementima funkcionisanja Interneta, moramo savetovati ali i kritikovati donosioce odluka, kako bismo se izborili za unapređenje funkcionisanja mreže”, rekao je Ludvig podsećajući da se u Švajcarskoj ova pitanja ponekad rešavaju i referendumom.

Marilia Masiel, koordinator Centra za tehnologije i društvo pri Getulio Vargas Fondaciji, obratila se publici DIDS-a putem Skajpa iz Brazila, napomenuvši da je neutralnost Interneta veoma važna tema u njenoj zemlji i da joj se čini da vlasti širom sveta napokon počinju da shvataju nužnost saradnje sa civilnim sektorom u oblasti upravljanja Internetom.

O trendovima bezbednosti na Internetu govorilo se na drugom panelu, pod nazivom „Bezbedno“, koji je moderirao Slobodan Marković, savetnik za IKT politike i odnose sa internet zajednicom u RNIDS-u. Naime, početkom ove godine u Srbiji je usvojen Zakon o informacionoj bezbednosti koji uređuje mere zaštite od bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima, odgovornost pravnih lica prilikom upravljanja i korišćenja istih, ali i određuje nadležne organe za sprovođenje mera zaštite, koordinaciju između činilaca zaštite i praćenje pravilne primene propisanih mera zaštite. Time je dat zakonski okvir za buduće funkcionisanje CERT-ova, tela koja bi trebalo da se bave prevencijom bezbednosnih incidenata, njihovim otklanjanjem i edukacijom, odnosno podizanjem svesti kod građana, privrede i javnih službi o značaju IKT bezbednosti.



Nebojša Jokić, načelnik MUP-CERT-a, iz našeg Ministarstva unutrašnjih poslova, rekao je na konferenciji kako ovaj CERT postoji mnogo kraće nego oni iz okolnih zemalja, ali da je za ovih 20-tak meseci rada uspostavljena organizacija koja će moći da odgovori budućim izazovima i da se u tom cilju radi na informacionoj edukaciji svih zaposlenih u policiji.

Njegov kolega iz Slovenije, Gorazd Božič, direktor SI-CERT, ARNES, podelio je iskustva ovog tela koje je prošle godine napunilo 20 godina, naglasivši da je sajber kriminal za to vreme veoma napredovao i da stručnjaci koji rade u CERT-ovima moraju pratiti tehnološki napredak istom brzinom kao i prekršioci zakona. Jedna od bitnih promena je pojava zlonamernog softvera koji se kreira da bi se iznajmljivao drugima (CaaS – Crime as a Service) za potrebe napada na različite lokacije na Internetu, što je praktično postao novi internet biznis model. Božič je istakao da su najčešća meta hakerskih napada u Sloveniji banke, sa ciljem pristupanja podacima koji se mogu zloupotrebiti za sticanje lične koristi onih koji upadaju u njihove sisteme. No, po njegovim rečima, i banke, ali i mnoge druge institucije, postale su svesne potrebe da se obezbede od hakerskih ili bilo kojih drugih napada preko mreže.

Filip Vlašić, specijalista za računarsku bezbednost, HR-CERT, CARnet, je rekao da u Hrvatskoj CERT zvanično postoji od 2008. ali zapravo posluje od 2010, od kada se u bezbednosnom poslu promenilo mnogo toga – pre pet godina niti je bilo toliko raznovrsnih uređaja za pristup Internetu, niti je bilo rašireno korišćenje pametnih telefona sa više vrsta i verzija operativnih sistema. Zbog navedenog je sve teže raditi informacionu forenziku, ali je zato i važno da postoje tela poput CERT-ova, zaključio je on.

Dušan Stojičević, član Izvršnog odbora SEEDIG-a, i bivši predsednik UO RNIDS-a, dodao je da i sam RNIDS planira stvaranje svog CERT-a koji će pokrivati domaći domenski prostor, odnosno domene .RS i .СРБ. On je kritikovao pomenuti zakon jer njime nije definisana kritična infrastruktura, i naglasio da mora da postoji konstantna saradnja između privatnog sektora, u čijem je vlasništvu veći deo infrastrukture, i nadzornih organa.



Sava Savić, pomoćnik ministra za informaciono društvo iz našeg Ministarstva trgovine turizma i telekomunikacija, govorio je, osim o Zakonu o informacionoj bezbednosti, i o svakodnevnim dilemama sa kojima se korisnici Interneta suočavaju, ali je i odgovarao na pitanja poput – da li treba pravo na privatnost podrediti bezbednosti. “Postoji institucija koja štiti pravo građana na privatnost i sa njom drugi državni organi često prave kompromise, ali kada se radi o podacima kojima se nekome može spasiti život – kao na primer u slučaju otmice deteta čiji signal mobilnog telefona je moguće pratiti – onda je svakako važnije spasavanje osobe i ništa se ovom cilju ne može podrediti”, rekao je on i dodao da to ipak ne znači da će bilo ko iz bezbednosnih struktura nekažnjeno zloupotrebljavati mogućnost pristupa podacima građana.

Treći blok DIDS-a, ovoga puta nazvan „Lokalno“, koji je vodio Radomir Lale Marković iz „TAG Media“, prikazao je pregled uglednih lokacija na nacionalnim internet domenima .RS i .СРБ. Predstavnici 12 domaćih internet sajtova, portala i online projekata govorili su o svojim iskustvima i razvojnom putu.

Kompletne informaciji o programu i učesnicima DIDS 2016 dostupne su na sajtu na adresama dids.rs i дидс.срб, a na Tviteru je korišćen hešteg #dids2016.

Drugog dana DIDS-a održan je Regionalni internet forum – RIF 2016, koji je okupio pedesetak predstavnika nacionalnih internet registara iz jugoistočne Evrope, predstavnike državnih organa, lokalnih internet zajednica i globalnih internet organizacija, kao i pravne eksperte iz regiona sa akademskim i praktičnim iskustvom. Među temama ovog stručnog skupa bili su projekti u oblasti e-Uprave, problematika IDN domena, autorska prava i drugi pravni aspekti vezani za Internet, kao i bezbednost na Internetu sa gledišta obrazovanja, podizanja svesti i pravne usklađenosti. Detaljne informacije o učesnicima i programu RIF 2016 nalaze se na sajtu na adresi rif.rs i риф.срб.

Izvor: RNIDS

Endava o digitalnoj transformaciji

IT kompanija Endava organizovala je svoj prvi Tech Meetup u Beogradu na kojem se govorilo o poslednjim inovacijama u digitalnom svetu. Stručno predstavljanje „digitalne transformacije“ povereno je Džastinu Markućiju (Justin Marcucci), direktoru digitalnog sektora kompanije Endava.



IT profesionalci učestvovali su u razgovoru sa svetski poznatim ekspertom iz Endava rukovodstva i imali priliku da čuju kako posluje kompanija Endava koja za svoje klijente osmišljava, dizajnira i primenjuje nove digitalne platforme koje imaju za cilj da olakšaju poslovanje i klijentu i korisnicima.

“Cilj digitalne transformacije jeste da pruži tehnologiju koja će svim korisnicima olakšati svakodnevne aktivnosti, ali i omogućiti da poslovanje napreduje i koristi sve prednosti novog, unapređenog okruženja. U pitanju je izazov, odvojiti se od svih ukorenjenih konvencija i poslovnih odluka koje su se sprovodile poslednjih dvadest godina i menjati ih pre nego što se tržište promeni. Digitalna transformacija je uspešna jedino ukoliko su potrebe obe strane podjednako zadovoljene, ako su korisnici zadovoljni a kompanija je ispunila svoja poslovna očekivanja. U ovom brzorastućem digitalnom dobu, u toku poslovne interakcije moraju se negovati vrednosti obe strane kako bi se izgradilo poverenje. Ovaj zlatni balans, koji može da omogući tehnologija, obeležiće promene u poslovanju u narednih deset godina,“ poručio je Džastin Markući.

Da bi digitalna transformacija bila uspešna, potrebno je ponuditi rešenje za svakodnevne probleme sa kojima se korisnici suočavaju, a ne samo osmsliti zanimljivu alatku. U ovoj industriji, jedan od najvećih izazova je komunikacija među ljudima. U Endavi se počelo sa digitalnom transformacijom menjajući način na koji ljudi komuniciraju, koristeći grupnu komunikaciju za timove (Slack), kreirajući digitalne grupe za eksperte koji uče i učestvuju u debati na temu tehnologije, bez da se ikada sretnu uživo (Yammer) i uvodeći potpuno novu alatku koja omogućava inovatorima iz jednog tima da automatski nađu druge zainteresovane članove. Krajnji cilj digitalne transformacije nije da se navedu ljudi da koriste sadržaj koji se kreira, već da im se omogućimi da uspešno i brzo završe aktivnosti.

Kroz ovo, ali i buduća okupljanja stručnjaka iz IT sveta kompanija Endava ima za cilj da podstakne konverzaciju, razmenu ideja, definisanje najboljih praksi i stvaranje mogućnosti za edukaciju svih učesnika.

Microsoft više ne prihvata Bitcoin na Windows store-u



Od sada će svi oni koji kupuju aplikacije preko Microsoft Store-a morati sve kupljeno da plate konvencionalnim novcem. Naime, kompanija je promenila neke stavke u svojoj sekciji sa čestim pitanjima i odgovorima, u kojoj sada stoji da više neće prihvatati Bitcoin digitalnu valutu na svojoj online prodavnici.

Oni koji na svom računu još uvek imaju određenu sumu u Bitcoinima, mogu je iskoristiti za kupovinu aplikacija, ali neće više moći da se snadbevaju sa Bitcoin-ima, niti dobiti povrat novca.

Iako iz Microsoft-a još uvek nisu objasnili svoju odluku, neki smatraju da je kompanija donela zato što možda ne postoji dovoljan broj ljudi koji kupuju Bitcoin valutom da bi to opravdalo postojanje i održavanje neophodnog koda.

DOPUNA: Microsoft je objavio da je informacija da se na Windows online prodavnici više ne prihvata Bitcoin greškom objavljena. Kompanija se izvinjava korisnicima, a poruku da se Bitcoin više ne može koristiti na Microsoft Store-u je već obrisala. Još uvek nije jasno kako je došlo do ovakvog nesporazuma unutar firme.

Mozilla priprema potpuno novi browser



Mozilla će u junu predstaviti alpha verziju svog potpuno novog internet pregledača pod imenom Servo. Novi pregledač bi u konačnoj verziji trebao da bude brži i stabilniji od Firefox-a.

Servo je napravljen od nule u Mozillinom sopstvenom programskom jeziku Rust te stavlja naglasak na modularnost što znači da korisnici mogu instalirati željene elemente po potrebi što će ga učiniti lakšim i sigurnijim.

Procesi kao što su rendovanje i HTML parsiranje smatraju se odvojenim zadacima, što bi prema Mozillinim developerima trebalo omogućiti veću stabilnost browsera.

Servo je projekt u vrlo ranoj fazi razvoja što naglašavaju i sami developeri koji ga razvijaju pa još duže neće dostići razinu upotrebljivosti Firefox-a i drugih poznatih browsera. Planirana je podrška za Windows OS, 64-bitne Linux distribucije, Mac OS X, Android i Firefox OS (u obliku za IoT platforme).

Двомилионити захтев пристигао на Национални портал е-управа



Заказивање термина за личну карту и возачку дозволу, поручивање извода из матичне књиге рођених и уверења о држављанству, регистрација возила и замена возачке дозволе, тренутно су најпопуларније од укупно 300 различитих електронских услуга.

- Овај јубилеј доказ је да грађани препознају и користе бројне предности Националног портала – већи комфор, уштеде у времену и новцу. Тим који стоји иза еУправе непрекидно ради на њеном унапређењу. Почели смо да радимо на увођењу online плаћања и развоју нових електронских услуга. Грађани и представници привреде препознају наш труд, што се види кроз број активних корисника који непрестано расте – истиче Душан Стојановић, директор Дирекције за електронску управу.

Национални портал еУправа јавности је доступан од јуна 2010. године и налази се на адреси www.euprava.gov.rs. Тренутно, на њему са активна 104 органа државне управе која објављују 300 услуга. У прошлој години путем еУправе обављено је милионито продужење регистрације возила.

RIF 2016 – Skoro sve o upravljanuju i regulisanju Interneta

RIF 2016 bio je prateći program sedme godišnje konferencije o razvoju Interneta u svetu i na .RS i .СРБ domenskim prostorima Srbije – DIDS 2016, u organizaciji Fondacije „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS). Na drugom po redu Regionalnom internet forumu, održanom 16. marta, u hotelu Hyatt Regency, okupilo se pedesetak predstavnika nacionalnih internet registara iz jugoistočne Evrope, predstavnika državnih organa, lokalnih internet zajednica i globalnih internet organizacija, kao i pravnih eksperata iz regiona. Teme na RIF 2016 bile su primeri iz prakse i stavovi regionalnih stručnjaka o višeakterskom modelu upravljanja Internetom, razvoju elektronske uprave u Srbiji i regionu, internet neutralnosti, pravnoj regulativi u ovoj oblasti, ali i bezbednosti na Internetu



U prvom bloku predavanja pod nazivom “Šta se sprema u regionu?” bilo je reči i o praktičnom upravljanju Internetom, ali i o uspešnim modulima poslovanja u domenskoj oblasti u regionu. Gabrijela Šitek, menadžer za odnose sa zainteresovanim stranama za Centralnu i Istočnu Evropu u ICANN-u, pojasnila je da je višeakterski model organizacije, po kojem funkcioniše i ova korporacija, način da se sva zainteresovana lica, organizacije i kompanije uključe u proces upravljanja internetom, jer će u julu, kada se očekuje da će se američka vlada odreći nadzora nad IANA funkcijama, one dobiti i veću odgovnornost za obezbeđivanje normalnog funkcionisanja mreže. Tom prilikom, ona je pozvala i zainteresovane studente da se prijave na program NextGen@ICANN, konkurs za podršku budućim korisnicima Interneta za koji će apliciranje biti otvoreno do 18. aprila.

Dok je govorio o praktičnom upravljanju Internetom, Ilija Bazljankov, predsednik Izvršnog komiteta švajcarske Asocijacije registara CORE, istakao je potrebu za širenjem znanja iz ove oblasti, posebno u našem regionu, i najavio intenziviranje saradnje sa organizacijama koje se bave upravljanjem internetom, kao što je na primer domaća Diplo fondacija.

Posle pomenutih uvodnih predavanja, na RIF-u se moglo čuti koliko je napredovao razvoj elektronske uprave u Srbiji i Hrvatskoj, i to od Marije Kujačić, načelnice Odeljenja za elektronsku upravu i podršku u Direkciji za elektronsku upravu pri Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave u Srbiji, i od Tomislava Vračića, šefa Sektora za infrastrukturu u hrvatskom Ministarstvu uprave. Kujačić je prisutnima predstavila koristi od “Otvorenih podataka u domaćoj upravi” – javnih digitalnih podataka besplatno dostupnih na internetu, koje je moguće računarski obrađivati i analizirati – a to su transparentnost, dodata vrednost, ali i mogućnost otvaranja novih radnih mesta. Opravdanja za neprihvatanje ovog koncepta su i dalje prisutna u našem društvu i kreću se od tvrdnji da je kvalitet domaćih javnih podataka nizak, pa sve do mišljenja da se time upravi smanjuju prihodi. No, uprkos svemu navedenom, kao i nedostatku analitičkih stručnjaka, naša država se polako kreće ka otvaranju podataka prema javnosti, zaključak je izlaganja Marije Kujačić. Njen kolega po zalaganju za Otvorene podatke, Tomislav Vračić, predstavio je uslugu e-Građani u Hrvatskoj, koja je za manje od dve godine funkcionisanja došla do broja od 13.000 logovanja dnevno. Pre četiri godine, kada je počeo razvoj ovog projekta, u Hrvatskoj se, kao i danas u Srbiji, za završavanje većine birokratskih poslova čekalo u dugačkim redovima. Međutim, od 2014. godine stanovnici ove zemlje posle registracije i dobijanja svog korisničkog imena i elektronskog ključa, preko usluge e-Građani mogu online putem da prijavljuju porez, rođenje deteta, dobijaju obaveštenja o porodiljskim naknadama, lekarskim pregledima ili isteku ličnih dokumenata, a mogu čak i pomoću e-Dnevnika proveriti ocene i izostanke svoje dece u oko 450 škola. Tako je, po rečima Vračića, nervoza pred roditeljske sastanke prešla sa staratelja na decu, čije ocene i izostanci se danas lako mogu ispratiti pomoću nekoliko klikova.



Davor Šoštarič, direktor Instituta informatičkih nauka (IZUM) u Mariboru, autor je prvih zajedničkih programa za katalogizaciju i vođa tima za sistemsku analizu i programiranje bibliografskih aplikacija iz kojih je nastao COBISS (Kooperativni online bibliografski sistemi i servisi), model sistema koji predstavlja platformu za nacionalne bibliografske informatičke sisteme u Sloveniji i još šest zemalja Jugoistočne Evrope. Da bi ovaj sistem funkcionisao, biblioteke moraju biti spremne na razmenu podataka, a dok se one bave unosom tih podataka, sistem se ubrzano razvija, te danas svako može preko mobilnih aplikacija za Android i iOS proveriti koja bibiloteka ima koju knjigu i da li je ona dostupna, kao i mnoge druge informacije.

Drugi panel u ovom bloku otvorio je Domen Savič, internet aktivista iz Slovenije koji se zalaže za besplatni internet, efikasne masovne medije i ostale otvorene kanale komunikacije. Pre nego što su se aktivisti zainteresovali za neutralnost interneta, ova tema nije bila mnogo vidljiva, kaže Savič, jer javnost nije znala o njoj, te nije vršila ni pritisak na vlast. Zbog svega navedenog ni vlasti nisu imale potrebu da obaveštavaju medije o neutralnosti, a usled nezainteresovanosti medija za ovu temu ona nije dopirala do šireg auditorijuma. Ovaj krug nezainteresovanosti prekinuli su aktivisti. Savič je objasnio kako je tekla borba za internet neutralnost u Sloveniji, počev od upoznavanja javnosti sa važnošću ove teme, preko razgovora sa političarima o uticaju telekomunikacionih kompanija i uopšte biznis sektora na Internet, pa sve do jasnog i smislenog poziva na akciju. U potonjoj fazi borbe, javnost je aktivno vršila pritisak na predstavnike nacionalnih vlasti, ali i slovenačkih predstavnika u Evropskom parlamentu. Slično se dešavalo i širom kontinenta, tako da je Evropski parlament konačno prošle godine izglasao ukidanje rominga i neutralnost interneta u celoj EU, bez podilaženja telekomunikacionim kompanijama koje su želele da nastave da blokiraju ili usporavaju određene sadržaje. Savič je svoje izlaganje zaključio porukom da regulatori, ako već u svom radu ne mogu uvek biti objektivni, onda bar moraju probati da ne rade u korist industrije a na štetu građana, jer industrija je ta koja ima mnogo načina da opstane i profitira. Za građane je to već diskutabilno.

Nataša Đukanović, direktor marketinga u Registru .ME, objasnila je kako je Crna Gora pronašla nove načine za plasiranje domena – javne aukcije od kojih je zaradila 2,7 miliona dolara, i Premium programe kod kojih su prilikom prodaje domena u fokusu i određene društvene vrednosti, a od kojih je inkasirala 1.800.000 dolara. Prva aukcija domena održana je 2008. u Njujorku kada je prodat date.me za 70.000 dolara. Crna Gora inače ima specifičnu situaciju da je samo 0,97% njenih domena iz matične zemlje, dok su njihovi najčešći kupci iz Sjedinjenih Amerčkih Država i Kine, a veliku zaslugu za to duguje mogućnosti internet ekstenzije s obzirom na značenje reči “me” na engleskom jeziku.

Makedonska iskustva u uspostavljanju domena.MKD okupljenima je prenela Sanja Simonova iz MARnet-a, koja je prepričala kako je ova zemlja, posle javne diskusije i glasanja uspela da registruje svoj ćirilički domen. Mnogo duži postupak registracije domena imala je Bugarska, podsetio je Danijel Kalčev iz kompanije Digital Systems koji je osnovao bugarski registar ccTLD 1991. Bugarska stručna javnost je godinama vršila pritisak prvo na svoje vlasti da se aktivnije uključe u borbu za domen.BG, a potom i na ICANN, koji nije hteo da joj odobri ovaj nastavak, bez mnogo objašnjenja. Tek pre dve godine konačno je dobila pravo na pomenuti domen, ali uz uslov da napravi dva registra – jedan koji bi kontrolisao ćirilički, a drugi koji bi regulisao latinički domen.

U bloku broj dva pod nazivom “Pravnička priča” govorilo se o propisima, naučnim pogledima, najboljim praksama i regionalnim zakonskim izazovima vezanim za internet. Dejvid Tejlor, partner u kompaniji Hogan Lovells koja zapošljava 2.500 pravnika i advokata, objasnio je kako se dilema iz materijalnog sveta prelila u virtuelni na primeru vinske industrije. Mnogima je i pre toga bilo jasno, rekao je Tejlor, da će industrija koja proizvodi 38,4 milijardi flaša godišnje želeti i posebno domensko ime. Posle rasprave o tome koji nastavak bi to trebalo da bude, kompanija Donuts je lansirala i .WINE i .VIN domene, i nije pogrešila – period rane registracije ovih domena se pokazao kao jedan od najsupešnijih u njenoj istoriji.

Georgi Dimitrov, rukovodilac i partner u Advokatskoj kancelariji „Dimitrov, Petrov & Co.“, sa prisutnima u Hajatu je podelio primere iz prakse bugarskih sudova, među kojima se izdvajaju odluke da se vrednost elektronskih dokumenata poistoveti sa vrednošću papirnih, što znači da se i e-mejlovi tretiraju kao legitimni dokumenti, a za početak njihovog važenja određen je momenat pristizanja poruke u elektronsko sanduče, a ne njeno čitanje.

Maja Bogataj Jančič iz slovenačkog Instituta za intelektualnu svojinu iznela je stavove o EU reformi ove pravne oblasti, pogotovu u kontekstu razvoja interneta, koji joj je najveći izazov. Kako bi modernizovala regulatorni okvir u ovoj oblasti koji datira još iz vremena kada širokopojasni Internet nije bio mnogo raširen, Evropska komisija je reformu autorskih prava postavila za jedan od svojih prioriteta. Nemačka evroposlanica iz Piratske partije Džulija Reda dobila je zadatak da napiše Izveštaj o autorskim pravima, koji je uzrokovao burnu raspravu u EP i više od 550 amandmana za samo mesec i po dana. Njime je propisana obaveza da se radi na zaštiti autorskih prava, da se ujednači evropska regulativa u svim državama, da se balansiraju interesi svih zainteresovanih strana, ali on sadrži i neke odredbe o kojima se mnogo raspravljalo, kao što je zahtev da javna dela pripadaju svima.

Na priču o reformi autorskih prava u EU nadovezao se i Dušan Popović, vanredni profesor na predmetima Pravo intelektualne svojine i Pravo konkurencije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Na pitanje da li treba u čitavoj EU uvesti pravo izdavača na naknadu za korišćenje odlomaka vesti, iz njegovog predavanja mogao bi se izvući odgovor – ne, jer suštinski nije u pitanju korišćenje celog dela, te ni “otimanje” publike.

Neda Zdraveva sa Pravnog fakulteta „Justinijan Prvi“ Univerziteta „Sv. Ćirilo i Metodije“ u Makedoniji, istakla je da nacionalne vlade treba da sarađuju tokom rada na unapređenju zaštite potrošača, a Albina Dlačić, hrvatska advokatica iz advokatske kancelarije “Dlačić”, obrazložila je u kojim slučajevima postoji odgovornost internet provajdera koji je ujedno i jedini provajder, a u kojim slučajevima su sudovi u Evropi“progledali kroz prste” po pitanju pružanja usluga onima koji krše autorska prava, bilo da je u pitanju Piratebay ili Youtube.

Završni blok predavanja bavio se bezbednošću i na njemu su predstavljeni primeri zaštite dece i odraslih od prevara i zloupotreba na internetu, kao i načini za podizanje svesti o sajber bezbednosti, o kojima je govorio Gorazd Božič, vođa slovenačkog Tima za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima (SI-CERT). Osim Božiča, na ovom panelu učestvovao je i Domen Savič koji je predstavio Cryptoparty u Sloveniji, posvećen širenju svesti o važnosti privatnosti komunikacije, pogotovu u vremenu u kojem nas očekuje brži razvoj tehnologije koji sa sobom donosi nove opasnosti (kao što je na primer Internet of Things).



Na kraju ovog bogatog radnog dana najavljena su i dva predstojeća događaja iz ove oblasti – SEEDIG (South Eastern European Dialogue on Internet Governance ) koji će biti održan u aprilu u Beogradu, i EuroDIG (European dialogue on Internet governance) koji će u Briselu trajati od 9. do 10. juna 2016.

Detaljne informacije o učesnicima i programu RIF 2016 nalaze se na sajtu na adresama rif.rs i риф.срб.

Prvi uređaj s Helio X20 procesorom stiže sljedećeg mjeseca, MediaTek lansira i Helio X25



MediaTek je krajem prošle godine objavio detalje o njihovom novom 10-jezgrenom Helio X20 procesoru kojim namjerava konkurirati Qualcommu i ostalim poznatim proizvođačima čipseta u najvišem rangu. Prvi uređaj (Vernee Apollo) s ovim proceosrom bi svjetlo dana trebao ugledati sljedećeg mjeseca, a od delicija će imati još 6 GB RAM-a, force-touch zaslon i 128 GB interne memorije.

Uskoro bi trebala stići i pojačana verzija ovog procesora pod nazivom Helio X25, u kojem će Cortex-A72 jezgre biti pojačane, odnosno radit će na većem taktu, što vrijedi i za grafički koprocesor, javlja Engadget. Ovi 10-jezgreni procesori zbog svoje tri-cluster konfiguracije imaju tu prednost da troše do 30% manje energije od trenutno aktualnih.



Prema riječima MediaTekovih menadžera, Helio X20 i X25 će biti izravni rivali Qualcommovom Snapdragonu 820, a time i Samsungovom Exynosu 8890, te Huaweijevom Kirinu 950. Dakle, ovo visoko društvo je sada dobilo još jednog člana, koji je iz nižeg i srednjeg cjenovnog razreda velikom brzinom napredovao u najvišu klasu.

I Facebook ukida podršku za BB10 platformu, BlackBerry labuđim pjevom poziva korisnike na negodovanje



Nije Windows Phone Mobile jedina umiruća platforma. Na samrti se već neko vrijeme nalazi i BlackBerry, za kojeg možemo reći da živi na aparatima. Ova kompanija je nedavno lansirala novi model BlackBerry Priv, koji za operativni sustav koristi – Android, što je zapravo najbolji dokaz što misli o vlastitom OS-u. Naime, BlackBerry 10 je lansiran prije tri godine, ali se nije uspio probiti do šireg kruga kupaca, a kamoli konkurirati vladajućem dvojcu – iOS-u i Androidu.

Nedavno je WhatsApp, najpopularniji chat servis, objavio kako do kraja godine namjerava prestati pružati podršku za BlackBerry OS, što je šokiralo i ono malo korisnika ove platforme. Sada je stigao i novi hladan tuš i to iz Facebooka, koji prestaje s podrškom za BlackBerry OS već 31.03.

Facebook API od tada više neće biti dostupan, što znači da će aplikacija za BlackBerry OS tada prestati s radom, a ukoliko ju nadogradite, preusmjerit će vas na Facebookov mobilni web. Dakle, Facebook će se moći i dalje koristiti, ali samo preko sučelja web preglednika.

Uprava BlackBerryja je na ove najave Facebooka i kćerinskog mu WhatsAppa reagirala izrazivši razočarenje i žaljenje. Budući da Zuckerberga i ekipu nisu mogli nagovoriti da promjene mišljenje, pozvali su svoje korisnike da na društvenim mrežama kažu što misle i kako se osjećaju.

Znači, ako ste jedan od razočaranih korisnika, putem hashtaga #ILoveBB10Apps možete izraziti svoje negodovanje, odnosno flejmati i hejtati Facebook, dakle lajati na mjesec. Da su se u BlackBerryju ranije potrudili zadržati korisnike, do ovoga sasvim sigurno ne bi došlo.

Nekada slavni BlackBerry, nepoznatiji po svojim smartfonima s fizičkom tipkovnicom, te izvrsnim servisima namijenjenim poslovnim korisnicima, upao je u zamku pokušaja izravnog konkuriranja Appleu, a kasnije i Googleu, što ga je dovelo na rub propasti. Umjesto da su ulagali u poslovni sektor, gdje su do tada bili neprikosnoveni vladari, fokusirali su se na široko tržište koje ih je na kraju progutalo.

Deo iCloud-a se seli na Google Cloud Platform



Kako prenosi Engadget, nakon što su nedavno sklopili dogovor sa muzičkim servisom Spotify, kompanija iz Mountain View-a je sada našla još jednog velikog klijenta za svoj Google Cloud Platform, a u pitanju je niko drugi nego - Apple.

Apple i Google su tako nedavno sklopili multimilionski dogovor o pomeranju dela iCloud servisa na Google Cloud Platform, a iako nijedna od navedenih kompanija nije potvrdila ove vesti, izvori bliski Apple-u navode kako je dogovor vredan između 400 i 600 miliona američkih dolara.

Do prelaska na Google Cloud Platform, Apple će za iCloud nastaviti koristiti kombinaciju Amazon Web Services i Microsoft Azure platformi, koje su potpomognute i njihovim sopstvenim data-centrima.

Pretpostavlja se kako će prebacivanje dela iCloud platforme na Google Cloud Platform trajati čak godinu dana, i kako će Apple već u skorijoj budućnosti napustiti Google-ovu cloud platformu, s obzirom da već neko vreme planiraju da prošire i izgrade nove data-centre, koji bi jednog dana mogli poslužiti i kao osnova njihovih cloud servisa.

Krenule isporuke Nokijine kamere Ozo VR



Nokia je počela s isporukama svoje kamere za virtuelnu stvarnost Ozo VR, čija cena je 60.000 dolara, a počela je i prodaja putem nezavisnih prodavnica koje omogućavaju i iznajmljivanje na nedeljnoj ili mesečnoj bazi.

Procenjuje se kako bi mogućnost iznajmljivanja mogla da bude ključna za uspeh kamere s obzirom da je malo kompanija koje mogu riskirati 60.000 dolara za nešto što još uvek mora pokazati komercijalnu isplativost.

Ozo VR ima osam sinhroniziranih senzora i mikrofona koji omogućuju stereoskopsko trodimenzionalno snimanje video zapisa.

PlayStation VR stiže u oktobru po ceni od 399 evra



Sony je napokon spreman da konkretnije priča o svojim planovima za virtuelnu stvarnost, a prvi korak jeste potvrda datuma izlaska PlayStation VR-a. Sony-jev VR headset na tržište će stići u oktobru ove godine, a prema očekivanjima biće znatno jeftiniji od konkurencije - koštaće 399 evra (399 USD, odnosno 349 GBP).

Vest je potvrdio Sony-jev Andrew House dodavši da na VR sadržajima za PlayStation VR već sada radi više od 230 izdavača i developera, te da će korisnici njegovog uređaja na raspolaganje dobiti niz sadržaja svih žanrova. Službene informacije kažu da seza PlayStation VR već priprema više od 160 igara, a do kraja godine trebali bismo dobiti najmanje 50 igara.

"Već po predstavljanju PlayStation VR-a na GDC-u 2014. godine dobili smo pozitivne povratne informacije od igrača i developera." - napisao je House u službenom saopštenju - "Kako bismo bili sigurni da možemo pripremiti i dostaviti dovoljno hardverskih jedinica svojim kupcima odlučili smo uređaj u slobodnu prodaju pustiti u oktobru ove godine. Želimo vam se zahvaliti na strpljenju i neprestanoj podršci koju nam pružate. Više smo nego uzbuđeni što ćemo vam ponuditi izvrsno VR iskustvo.“

Sony će u nadolazećim mesecima krenuti u agresivnu promotivnu kampanju u sklopu koje će pokazati većinu igara koje ćemo na PlayStation VR-u moći zaigrati ove godine.

Uptime kao jedino merilo kvaliteta

Kompanija Mainstream je specijalizovana za pružanje managed hosting usluga velikim i zahtevnim klijentima koji imaju visoka očekivanja. Zato Mainstream u potpunosti preuzima odgovornost za implementaciju i održavanje hostovanih aplikacija, Web sajtova, kao i za disaster recovery i cloud rešenja. Na tržištu Web hosting usluga izborili su se za mesto lidera u domenu hostinga velikih Web sajtova



Za pružanje napredne i pouzdane cloud hosting platforme u Srbiji, Mainstream koristi tri data centra u Beogradu koja ispunjavaju visoke Tier 3 zahteve. Hardver je baziran na Cisco mrežnoj opremi, Fujitsu i HP serverima, NetApp te HP 3PAR storage rešenjima, što obezbeđuje najjaču infrastrukturu u regionu, namenjenu isključivo pružanju Premium hosting usluga. Čitav sistem konstantno nadziru inženjeri podrške i prosečno vreme reakcije na bilo kakav poremećaj je ispod pet minuta.

Managed hosting
Usluga po kojoj se Mainstream prepoznaje i koja ga fundamentalno odvaja od drugih hosting provajdera je Managed hosting koji je zasniva na takozvanom fully managed konceptu, što podrazumeva punu odgovornost za održavanje celokupnog sistema, administraciju svih servisa, konsalting na poslovima optimizacije i povećanja sigurnosti, kao i monitoring i tehničku podršku u 24×7 režimu.

Ovakvu uslugu najčešće koriste veliki, zahtevni i posećeni sajtovi, kao i klijenti kojima je od krucijalnog značaja visoka dostupnost aplikacija i kompletna tehnička briga o njima. Kod ovakve usluge, klijent brine o samom sadržaju, a Mainstream o svim tehničkim aspektima i dostupnosti sajta ili aplikacije. To znači da se ne gleda samo dostupnost komponenti, nego servis u celini, što uključuje i kontinuiranu analizu koda i ponašanja infrastrukturnih servisa, njihovo precizno podešavanje tokom produkcije i slično. Sistem se podešava u režimu visoke dostupnosti i distribuiranosti, čime mogu da garantuju visok SLA za dostupnost kompletnog servisa. Podrška je proaktivna i uključuje neograničeno vreme za održavanja sistema, sistemsku podršku, administraciju servisa i konsalting, tokom trajanja ugovora.

Public Cloud



Najveći svetski hiperskejleri kao što su Amazon, Azure, Digital Ocean i drugi, dobili su konkurenciju zvanu mCloud. Platforma je razvijena od strane domaćih stručnjaka, na visoko dostupnoj infrastrukturi, a bazirana je na SSD tehnologiji i u potpunosti automatizovana.

mCloud platforma donosi revolucionarne novine za tržište hosting usluga u Srbiji, pa i šire. Cloud Hosting dosadašnje shared hosting usluge šalje u istoriju. Iako korisnik ima komfor poznatog okruženja i niske troškove koje treba da izdvoji za hosting usluge, dobija zaseban VPS sa SSD diskom, fiksnom IP adresom, garantovanim resursima i kontrolnim panelom. Zahvaljujući tome, Web sajtovi konačno dobijaju na brzini i kvalitetu u isto vreme. Nema ograničenja u broju sajtova, baza, e‑mail naloga, a drugi korisnici ne mogu da utiču na rad sajta kao sto je to slučaj kod shared hostinga.

Usluga Cloud Server korisnicima daje mogućnost instant kreiranja servera i fleksibilnost da sami podese sve željene parametre shodno svojim potrebama, čime štede resurse, opremu, vreme i novac. Brzi SSD virtuelni serveri nude izbor Windows ili Linux operativnog sistema, a garantovani resursi se u svakom trenutku samostalno mogu modifikovati prema potrebi.

Korišćenjem Cloud Data Centar servisa kompanije mogu angažovati onoliko opreme i licenci koliko im je u određenom trenutku potrebno, sami kreirati virtuelne servere, preraspoređivati resurse, i sve to na mnogo jednostavniji, brži i jeftiniji način nego što je to bio slučaj do sada. Odličan izbor za optimalno Disaster Recovery rešenje.

www.mainstream.rs

www.mcloud.rs

Uskoro stižu prve ekstenzije za Microsoft-ov Edge browser



Kao što je i bilo najavljeno, najnoviji web browser ekipe iz Redmonda, Microsoft Edge, će uskoro dobiti svoje prve ekstenzije.

Kako prenosi The Next Web, korisnici Windows-a 10 koji su uključeni u Windows Insider program će prve ekstenzije za Edge moći da isprobaju već nakon instalacije najnovije preview verzije operativnog sistema, a u pitanju su ukupno tri ekstenzije.

Prva od njih je Microsoft Translator i brine se za automatsko prevođenje web stranica sa jednog na drugi jezik (trenutno podržava 50 jezika), druga je Reddit Enhancement Suite, a korisnicima nudi dodatne opcije prilikom posjeta Redditu, dok treća ekstenzija služi za prepoznavanje različitih gestura koje će korisnicima omogućiti da se npr. prebace iz jednog otvorenog taba u drugi.

Osim navedenih, Microsoft je potvrdio kako će Edge u skorijoj budućnosti dobiti još ekstenzija, poput Adblock Plus-a, Evernote-a i LastPass-a.

Messenger ima skrivenu košarkašku igru



Ukoliko koristite Facebook Messenger aplikaciju, onda morate da znate da, ako skinete njegovu najnoviju verziju, možete sa prijateljem zaigrati skrivenu košarkašku igru.

Dovoljno je da, kako smo već rekli, skinete najnoviju verziju Messenger-a, a zatim jednostavno pošaljete prijatelju emoji košarkaške lopte. Nakon što je lopta poslata, dodirnite je i igra može da počne! Cilj je da kroz igranje utvrdite koliko puta uzastopno vi i vaš prijatelj možete poslati loptu u koš, a kada to uradite uzastopno 10 puta, košarkaška tabla će početi da se kreće sama od sebe da bi vam dodatno otežala igranje. Nakon 20 pogodaka, tabla će se početi kretati još brže.

Facebook je ovo iznenađenje skrio unutar Messenger aplikacije u čast proslave fakultetskog košarkaškog March Madness turnira.