Detinjstvo

Vukota ::Svako detinjstvo je nesretno na svoj nacin...

Kaže Vukota i ja se složih. Kada malo bolje razmislimo to i jeste istina iako neki, pa i ja, tvrde iz ličnog iskustva da je detinjstvo najbezbrižniji deo života odnosno da bi trebalo biti. Moje jeste ali, koliko su naše male nevine i naivne glave često znale patiti zbog naizgled malih stvari. Deca su ranjiva pa ih i najmanja sitnica može rastužiti isto kao odraslog problem koji ne može ili će ga teško rešiti.

Djeca su "cista" pa kroz odrastanje polako polako upoznaju svijet koji nije bas predivan uvijek,,a to onda zna da lomi male duse koje postaju dio odraslog prljavog svijeta,,,

„Kad udarite dete, nastojte da to bude u besu, cak i po cenu da ga osakatite. Hladnokrvni udarac niti se moze, niti bi se smeo oprostiti.” — Bernad Šo

Pravoslavna filozofija kaže potpuno drugačije i ja bih se s tim složila: Nikada ne grdite dete iz besa već iz ljubavi.

Bernard Šo je hladnokrvni monstrum. Ubija se hladnokrvno, bez ijedne pozitivne (tople) emocije.

Deca se tuku kada zgreše. Sada zamislimo da se tuku tako (krvički) kako preporučuje B. Šo, pitala bih svakoga ko se sa izrekom slaže ili tako radi, šta treba uraditi odraslom čoveku kada zgreši?

PROTIVNIK SAM BATINA!

Avramova ::Deca se tuku kada zgreše. Sada zamislimo da se tuku tako (krvički) kako preporučuje B. Šo, pitala bih svakoga ko se sa izrekom slaže ili tako radi, šta treba uraditi odraslom čoveku kada zgreši?

PROTIVNIK SAM BATINA!

Pozdravljam i podržavam,iz iskustva znam da je tako.Čvrst stav da,da se zna ko je ko ali batine ne.
Deca od nas očekuju reč,pažnju,razumevanje za greške,ako toga nema džaba kaiš,prut,džaba kažnjavanje.

Duško Radović o deci: Tucite ih čim počnu da liče na vas

http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.306.html:586688-Dusko-Radovic-o-deci-Tucite-ih-cim-pocnu-da-lice-na-vas

Mene otac nikad nije udario. Par puta u životu sam čuo dedu kad je rekao da deca slušaju očima a ne ušima.

Sve češće deca koja provode vreme u školi suočavaju se sa pojedinim okolnostima i situacijama sa kojima nisu u mogućnosti sami da se izbore, već im je potreban neko ko je stručan i voljan da im pruži stručnu pomoć i prihvate njihove godine i vreme koje im je potrebno da steknu znanje sa kojim bi mogli dalje da stiču znanja. Ono što je jako bitno a to je da uvide značaj zdravlja i svega onoga što su naučili tokom školovanja. Takođe, po završetku školovanja potrebno je deca da nauče da primene svoja znanja i svoje želje za učenjem i prihvatanjem zdravog života. Kada govorimo o zdravom životu dečjeg uzrasta obično milsimo na širenje znanja o nekim štetnim uticajima koji će na neki način da ugroze naše zdravlje, a tu pre svega spadju pojedini oblici ponašanja koji su neprihvatljivi u našem društvu i veoma kritikovani od strane onih koji ih uče i pomažu u sticanju znanja i stvaranju ličnosti koji će formirati u toku školovanja. Jedan od veoma važnih pitanja na koje treba da se obrati više vremena jeste upotreba alkohola koji veoma mnogo utiče na formiranje ličnosti, navike i stvaranju svesti i slike o društvu koje na direktan ili indirektan način prihvata u periodu njihovog odrastanja što je od presudnog značaja za njihov psihofizički razvoj. Kako treba da se izbore sa ovom štetnom navikom? Takođe, za pravilan psihofizički razvoj i stvaranje uspeha kod dece jeste i pravilna ishrana, obezbeđivanje osnovnih uslova za sticanje znanja, koji su jedni od važnih segmenata naših života i od koje zavisi mnogi faktori a pogotovu nastanak pojedinih oboljenja koji će na pojedine načine delovati i uticati na naš organizam.
Želim ovom prilikom da pozdravim decu školskog uzrasta, i odrasle, a pogotovu onu decu koja su u nižim razredima osnovne škole koji predstavljaju njihove godine bazu ili fundament na kojem će se izgrađivati i formirati ostala svojstva ličnosti.
Važno je i napomenuti značaj znanja za decu starijih školskih uzrasta kojima je znanje isto tako jako bitno i uviđanje na značaj i vrednost društvenog sistema.



UVODNI DEO



Ovu smo temu odabrali za pisanje i proučavanje iz prostog razloga što se deca sve više i više suočavaju sa svakodnevnim društvenim problemima koji veoma mnogo utiču na formiranje, oblikovanje ličnosti i prilađogavanju pojedinim oblicima ponašanja. Možemo svakodnevno da zapažamo decu, vremenom i adolescente koji svakodnevno provode vreme u školi , učeći, gradeći svoj identitet i osposobljavajući se za svoj poziv i svoju profesiju. Veoma često možemo da zapazimo prekid toka razvoja ličnosti mladih ljudi u periodu kada prestaje njihovo obrazovanje. Ovde se ne misli na celokupni prekid razvoja psihofizičkih sposobnosti, već se odnosi na to da deca koja završavaju školu, vremenom stiču zanja manjim intezitetom ili potpunim prestankom učenja i sticanja pojedinih saznanja. Da li će ta deca na pravilan i podjednaki način nastavljati da razvijaju svoje intelektualne sposobnosti? Da li će se uključiti u društveni sistem obavljanja pojedinih delatnosti? Da li će upoznati nove drugove? Da li će se izmeniti njihov stav i odnos prema porodici, školi itd. videćemo u ovoj knjizi.
U “Emilu” 1762 godine Žan Žak Ruso ističe potrebu da se dete prouči pre nego što se počne vaspitavati. Umesto da se potčinjava stezi, dete treba voditi prirodnim putevima. U psihofizičkom razvitku postoji prirodan proces razvitka svakog pojedinca koji svako prolazi do određenohg perioda. Mnogi roditelji i deca bi želela da ubrzaju određeno fiziološki prirodni proces što onemogućava prirodan tok razvoja i uspostavljanje psihobiološke ravnoteže koja je veoma neophodna za pravilan rast i razvoj i pravilno funkcionisanje čitavog organizma. Oni u detetu ponekad i u nekim pojedinim situacijama traže čoveka ne misleći o tome šta dete predstavlja pre nego što postane čovek. Ruso ukazuje da mu je jasno da se dete razlikuje od odraslih i upućuje na značaj prirodnih sklonosti deteta i potrebu potpomaganju tih sklonosti u cilju razvijanja njegovog psihičkog sazrevanja.
Treba reći da je dete psihofiziološka jedinka sa svim svojim diferenciranim karakteristikama koje sačinjavaju jednu ličnost koja raste i koja se razvija. Ona se razvija kako na fiziološkom tako i na psihološkom planu. Uzajamno i veoma tesno isprepleteno i čvrsto međusobno zavisno. Na nama je da vodimo računa kako bi ove mogućnosti , koje nam životne situacije nameću i pojedine okolnosti koristili i usmeravali u cilju što potpunijeg razvitka jedinki. Nekadašnja shvatanja su bila da je dete čovek u malom a sadašnja shvatanja ističu da dete nije čovek u malom ali isto tako se naglašava da ono nije neko posebno biće, već je biće koje zahteva pojedine potrebe kao i odrastao kao što su: potrebe za hranom, potrebe za toplotom, potrebe za ljubavlju, bliskošću, ostvarivanje socijalnih kontakata itd. Ali treba reći da je ono izrazito različito od sutrašnjeg mladića ili od od odraslog čoveka. Najbolje ga je posmatrati kao biće koje nastaje , odnosno, treba ga shvatiti kao jedinku u razvoju i ne uzimati u obzir trenutak njegovog psihičkog razvoja, već se usmeravati i zadržavati se na njegove etape,odnosno njegove faze rasta i razvoja u toku detinjstva.
Od samog rođenja dete ima sve iste organe koje su u početnoj fazi razvoja i koje treba vremenom da dostignu potpunu zrelost. Pa tako ako posmatramo malo dete možemo uočiti sa spoljašnjeg stanovišta da dete ima potpuno iste organe spoljašnje kao i odrastao i koje će se razvijati u toku period detinjstva. Svaka individua je sastavljena od anatomskih struktura koja imaju opšta zajedničke svojstva ili imaju iste zajedničke osobine koje su karakteristične za ljudsku populaciju. U momentu rađanja, odnosno, u momentu dolaska na svet ono sa sobom nosi izvesne individualne karakteristike i individualna svojstva koje čine potencijal na kojima će se razvijati budući psihički i fizički život i najzad formiranja kompletne ličnosti. Odnosno, dete na svet donosi pojedine karakteristična svojstva koja će iskoristiti skoro do maksimuma ukoliko u toku svog odrastanja bude se usredsredilo na razvjanju baš tih karakteristika koje su dominantene u periodu u rađanja.
Veoma je bitno naglasiti da nam znanje koje se stiče pre svega učenjem omogućava da upoznamo zakonitosti razvoja deteta, od samog začeća pa sve do mladalačkog uzrasta.
Od samog začeća pa do pomenutog uzrasta dete se razvija kako mentalno tako i fizički koji mu omogućavaju sklop celokupnog razvoja. Nauka i znanje nam takođe otkrivaju koje su mogućnosti deteta za usvajanja znanja u određenom životnom periodu. Sasvim je sigurno da dete od 3- 4 godina neće moći da usvaja onu količinu zanja kao dete školskog uzrasta, ali je veoma bitno znati kakve su mogućnosti deteta. Dete se u toku svog razvoja formira i kao socijalno biće.








Periodi u razvitku pojedinca


Kada govorimo o razvitku, odnosno o psihofizičkom razvoju veoma je bitno naglasiti da taj period prolazi kroz nekoliko faza, odnosno, nekoliko stupnjeva. U svakodnevnom životu obično možemo da zapazimo da period ili faze u razvitku pojedinca obično grupišu na period detinjstva i odrasle osobe. Možemo reći da je ta podela veoma uopštena i da je determinisana na dva stupnja.
Neki uslovi u u razvoju psihičkog i fizičkog života svih ljudi su uznatnoj meri slični. Slični su tako neki biološki uslovi kao i neki od socijalnih uslova. Dakle, ovde se misli pre svega na to da većine deca odrastaju u manje ili više sličnim uslovima koji su im potrebni za pravilan rast i razvoj. U koliko deca zadovoljavaju biološke potrebe kao što su potrebe za hranom , za druženjem sa svojim drugovima ,toplinom, pažnjom, ljubavlju od starane svojih roditelja sasvim je sigurno da će se takvo dete razviti i socijalno društveno prihvatljivo biće koje se se vrlo lako adaptirtati u periodu svog odrastanja. U koliko dete raste i ima sve potrebne uslove kao što su hrana, toplota, druženje sa ostalim ljudima ono će moći vrlo lako da neguje i da razvija svoju duševnu i telesnu strukturu.
Određene biološke procese kao što su procesi sazrevanja i starenja koji se odvijaju određenim redom imamo kao opštu zakonitost koja važi za sve pojedince.
Postoji određeni period, ovde se misli pre svega na period detinjstva, odnosno kada se dete rodi pa sve dok traje celokupan period detinjstva dete nije dostiglo celokupnu psihofizičku zrelost, već je potrebno da prođe određeni vremenski period da bi dete dostiglo celokupnu zrelost i tretiralo se kao zrela ličnost. Kada dete pređe iz detinjstva u zrlo doba, odnosno, kada organizam prestane da raste i da se razvija onda govoriomo o odrastanju i ličnosti koja je dostigla period sazrevanja.
S druge strane treba reći da je razvoj pojedinca , tj. njegov psihofizički razvoj balansiran i koncepiran u veoma složenoj formi , pa tako da period u razvitku pijedinca obuhvata 4 glavna perioda a to su:
• Detinjstvo;
• Mladalačko doba;
• Zrelo doba;
• Staračko doba;


Detinjstvo




Prvo razdoblje obuhvata doba detinjstva koje traje od rođenja pa sve do perioda adolescencije, odnosno do perioda sazrevanja ili perioda puberteta. U okviru ovog perioda treba pomenuti i još neke faze detinjstva koje su veoma značajne a to su:

-Prvo detinjstvo koje traje od rođenja pa sve do kraja druge godine,
-Rano detinjstvo koje traje od druge godine pa sve do šeste godine,
-Srednje detinjstvo koje traje od šeste do devete godine i,
-Kasnog ili tzv. poznog detinjstva koje traje sve do kraja dvanaeste godine,
Prvo detinjstvo koje traje od rođenja pa sve do kraja druge godine

Dete kada se rodi se naziva novorođenče. Kada nastupa na svet ono počinje da plače jer se u tom mementu iz utrobe nalazi u spoljašnju sredinu. Dakle, u tom momentu za njega nova sredina predstavlja nešto posebno. Tada se prilagođava uzimanju vazduha iz spoljašnje srdine, uticaja svetlosti, temperature itd.
U vreme porođaja funkcije centralnog nervnog sistema nisu razvijene. Mozak novorođenčeta u momentu rađanja je relativno mali i relativno je težak, a težina iznosi od 350- 400 grama Ili 13%- 14% celokupne telesne težine novorođenčeta. Ono što je karakteristično i što treba reći jeste da je celokupan organizam u momentu rađanja nezreo. Dakle, u tom mementu nije zrelo ni psihički, odnosno mentalno ni fizički. Vrlo je karakteristična nezrelost čitavog organizma a pogotovu centralnog nervnog sistema. Vremenom, tj. kroz određeni vremenski period, dodovdi se do razvoja i koordinacije psihičkih funkcija kao što su: mišljenje, govor, pamćenje, vigilitet, tanacitet, rezonovanje, percepcija itd. Zatim vremenom i do somatskih funkcija kao što su: puzanje, hodanje, trčanje, skakanje, složenijih filogenetskih oblika kretanja. Kod njega su u momentu rađanja razvjeni pojedini refleksi kao što su:
reflks babinskog, moorov refleks, i bulbalni reflekse, refleks masetera ili mandibularni reflkeks, odnosno refleks u predelu vilice,refleks, fleksora prstiju, patelarni itd. koje ne inhibiše ili delemično inhibiše još nerazvijeni mozak.
Moorov reflex postoji do kraja četvrtog meseca. Treba reći da ga izaziva svaka iznenadna draž kao što su: jak zvuk, tapšanje po abdomenu ili trbuhu, udarac po postelji pored deteta, zatim maglo spuštanje glave na postelju.
Refleks Babinskog (J. Bbabinski 1896) zazuzima veoma značajno mesto u grupi refleksa. Refleks babinskog sastoji se od istezanja nožnog palca na gore i lepezastom širenju ostalih nožnih prstiju kada se nekim delom draži taban noge.
Bulbalni reflex ispituje se pokreti očnih jabučica. Refleks masetera odnosi se na reflekse mandibule ili reflekse vilice. Reflekse fleksore prstiju i hofmanov znak. Kod novorođenčeta se javljau i ostali važni refleksi kao što su: refleks sisanja,gutanja. Ako se novorođenčetu dodiruju usne , stavlja prst u usta ili dojka ono počinje odmah refleksno da sisa. Ovaj refleks se javlja odmah posle rođenja i prisustvuje prvih meseci. Kada govorimo o refleksu gutanja prisutan je kod novorođenčeta. Izaziva se tako kada se detetu stavi prst ili cucla u usta tada dete u tim trenucima počinje da guta.

Treba reći da na nadražaje dete reaguje celim ekstremitetom ili samo prstima ruku i nogu, celim telom ili samo samo jednim njegovim delom. Pokreti gornjih ekstremiteta novorođenčeta odvijaju se pretežno u ramenima. Tek kasnije se javljaju pokreti u ostalim delovima ruke kao što su lakatnom i ručnom zglobu.
Treba reći da novorođenče od samog početka rađanja pokazuje od prvog dana neke elemnetarne refleksne radnje. Ono sisa, guta, kašlje, zeva, cokće, plače kad je gladno bolesno ili kada je mokro ili kada mu je neudobno. Ono što je bitno a to je da novorođenče primećuje jako svetlo na koje reaguje treptanjem. Njegove zenice reaguju na svetlost ali tromo. Kada dete plače pojačava se tonus svih mišića. Treba reći da za ispravan rast i razvoj deteta i formiranje njegove celokupne ličnosti su od izuzetne važnosti roditelji.
Veoma je važan uticaj postojanja, odnosno, prisutnosti toplih emotivnh odnosa između majke i deteta. Ali isto tako i kada dete odraste i postane svesno postojanjem oba roditelja veoma je važnost i prisutnost oca, jer će dete u tim trenucima osećati hrabrost i odvaženost što pored sebe ima oba roditelja.
Ukoliko je dete u toku odrastanja okupirano roditeljima ono će se osećati sigurno i imaće sigurnost. Treba reći da se dete pre svega formira po modelu svojih roditelja i njihovih postupaka. Roditelji će biti prvi, ali ne i jedini uzor po kome će se deca ponašati i prihvatati određene modele ponašanja koje će primejivati bilo u školi, porodici ili sa grupom vršnjaka ili u socijalnoj sredini. Kada govorimo o novorođenčetu veoma je važno da dete od samog rođenja pa nadelje razvja svoju celokupnu ličnost. Polazi se od fizičkog ili motornog razvoja, preko psihočkog razvoja, koordinacije, govora, i svih ostalih mentalnih funkcija koje uglavnom idu zajedno sa motornim razvojem. Pa tako kada dete odrasta mi možemo da zapazimo motorni razvoj, pa zatim određena čula, odnosno razvoj pojedinih perceptivnih radnji kao što su: čulo sluha, dodira, ukusa, vida itd.
Kod novorođenčeta mišići su veoma slabi koji vremenom počinju da jačaju i mogućavaju kretanju dečjih ekstremiteta. U prvim nedeljama novorođenče dobija naziv odojče. U tom periodu dete može da zadrži pogled na izvorima svetlosti. Dete vrlo dobro uočava svetlost i reaguje na svetlost treperenjem. Pred kraj drugog meseca dete počinje da prati lica koja se kreću. U koliko neko od članova porodice prolazi pored deteta ono će reagovati na njihove pokrete gledanjem u njih.
Novorođenče treba reći da reaguje na jake i nagle šumove. Dakle, u tom periodu vrlo ranog detinjstvakod deteta je izražena auditivna percepcija i razvijeno čulo sluha pa će dete reagovati još u tom periodu na pojedine zvukove. Dete u četvroj nedelji može da zapazi „tzv. akustičke fiksacije“ tj. dete se umiri kada čuje neki zvuk. Kada govorimo o psihološkom razvoju deteta treba reći da je u tom periodu psihološki razvoj veoma nizak i da dete započinje psihološki razvoj.
U toku prvog meseca rođenja deteta , odnosno, novorođenče je gotovo bez mimike. U toku drugog meseca javlja se smešak.
U trećem mesecu dete slobodno flektira i pokreće glavu i ruke. Ako mu se u tom periodu stavi neki predmet koji može da obuhvati rukom, držaće ga čvrsto. U tom periodu dete leži potrbuške, odupire se rukama i savija noge. Od rođenja pa do četvrtog, petog meseca dete počinu da se razvijaju psihičke funkcije. Pa tako da dete u tom periodu ima i dalje potrebe za igračkama i da se igra ali tada u tom periodu dete skreće svoja interesovanja sa predmete na ljude koji ga okružuju. Onda zapažamo da dete sve više i više ima interesovanja ka ljudima koji ga okružuju. U tom periodu počinje spontano da se smeje i da gura predmete ili pojedine osobe koje mu se nalze u blizini.
U toku petog i šestog meseca sve više i više se interesuje za stvari koje ga okružuju. U tom periodu prste često stavlja u usta.
Dete postoji svesno svoga tela. Treba reći da se motorne ili somatske funkcije u tom periodu naglo razvijaju. Odnosno, dete u tom periodu počinje da raste malo brže nego u prethodnom periodu. Dete postaje aktivnije, čvršće poseduje veću spretnost i bolju koordinaciju pokreta. Dete sve više u tom uzrastu interesuju redmeti koji ga okružuju i njima teži da priđe, pri čemu vrši napore da se uspravi. S leđa se brzo okreće na stomak i ispravlja ramena.
Pred kraj šestog meseca može da pebaci igračku iz jedne ruke u drugu. U tom periodu ukoiko damo detetu neki predmet ono će ga držati celom šakom. Ovaj period je karakterističan kada su u pitanju čula dete može da prati predmete koji padaju. Ukoliko mu bacimo neki predmet i ono čuje zvuk pri padu na pod ono će reagovati pogledom i usredsrediće se na predmet koji je pao na pod. Na kraju šestog meseca prvo fiksira predmet pa zatim teži da ga uhvati. Treba reći da dete do tog perioda gotovo najviše vremena provodi sa majkom pa tako da do tog perioda upoznaje se na njenim izgledom i njenim glasom. Pa tako da u tom periodu prepoznaje majčin glas.
U tom periodu dete u zavisnosti od raspoloženja može biti namršteno ili nasmejano. U tom periodu dete vrlo dobro razlikuje strana lica od svojih ukućana. Formira brojne zvuke. U toku sedmeg meseca približava se predmetu, ukoliko mu se oduzme predmet ono ga traži nazad ili ukoliko je provodilo vreme sa nekom osobom i to je najčešće majka ono će tražiti majku ukoliko napusti prostoriju u kojoj se dete nalazi.
U tom period dolazi do razvijanja muskulature trupa. Dete tada započinje jedan novi oblik kretanja koji se naziva puzanja. Dakle, dete u tom periodu počinje da puže. Dete se kreće na kolenima. Obično pužanje se manifestuje od majke ili oca do nekog određenom predmeta , pa zatim kako vreme prolazi kako muskulatira deteta biva sve čvršćija dete se kreće ka većoj udaljenosto od jednog mesta do drugog. O tom periodu koristi palac i kažiprst. U toku tog meseca psihički život deteta biva raznovsniji i javlja se izrazitija težnja ka društvenosti. Dete želi da bude u društvu odraslih.
Vrlo često izražava manifestacije ljutnje i negodovanja i odguruje predmete ili nepoznate osobe. U toku devetog i desetog meseca dete se slobodnije kreće. Dete u tom periodu sedi, leži i puže vrlo spretnije i duže za razliku od prethodnih meseci. Treba reći da krajem desetog meseca dete ustaje i hoda pridržavajući se. Hvata sitnije predmete palcem i kažiprstom. U toku prve godine dete samostalnije hoda pridržavajući se za jednu ruku. Kada vidi u blizini kašiku uzima je rukom ali još uvek u tom uzrastu dete ne zna da se služi kašikom. Kada govorimo o psihičkom razvoju treba naglasiti da je dete vrlo samostalnije u tom periodu, odnosno neke radnje koje je savladalo samostalnije i uspešnije savlađuje. Kada je naučilo pojedine oblike kretanja detetu je tada u tom periodu interesantnije da se dete kreće nego da bude u mjčinom krilu. U tom periodu javlja se i gukanje.
Dete pre nego što nauči da izgovara po koju reč obično je to reč “mama” ili “tata” ili neku koju čuje od ostalih članova u kući ono izgovara slogove i neke nerazumljive reči i glasove koje vremenom možemo preformulisati njihova značenja. Kada dete ovladava funkcijom govora ono tada u tom periodu izgovara najprostije reči i to najmanje četiri reči. Oseća sve veću privrženost među roditeljima. Posle prve godine kada deteu ojača koštani i mišićni sistem dete uspeva da samostalnije i i sa većom ravnotežom da hoda. Dete u tom periodu uspeva da izvrši pojedine jednostavije pokrete. Dete sa 15 meseci izgovara od četiri do šest reči. U pojedinim situacijama treba reći da dete prkosi odraslima.
Ono što je veoma karakteristično za dete u tom uzrastu jeste započinjanje sa govorom u toku prve i druge godine a kod neke i kasnije. Dakle, razvijanje govora kod dece jeste individualni proces. Neka deca će početi da izgovaraju slogove pa zatim naučiti govoriti malo ranije a kod neke dece će taj proces nastati malo kasnije. Kada govorimo o govoru treba reći da je govor veoma složen proces i da je povezan sa centralnim nervnim sistemom, mišićima, i ostalim organima koji su zaduženi za govor i proizvodnju glasova.
Govor je tesno povezan sa ostalim čulima kao što su čulo sluha, čulo vida. Veoma je važno i neophodno da dete poseduje nromalno razvijeno čulo sluha. Postavlja se pitanje kako dete započinje sa govorom?
Pre svega tako što uz pomoć čula sluha čuje glasove i reči koje će zatim i ono samo počinje da govori i da formira i oblikuje reči i rečenice. Ukoliko dete razume tuđ govor ono će kroz to razumevanje uspoljiti i usavršiti svoj i govor onoga koga čuje. Motorni centar govora upravlja govornim organima i preko njega se ostvaruje mehanizam govora. Treba reći da mogućnost primanja u okolini izazvanih zvukova ili izgovorenih reči nazivamo recepcijom. Sposobnost izražavanja koji zavisi od volje i očuvanosti organa potrebnih za govor nazivamo ekspresija.
Govor dete započinje pre svega u okviru svoje porodice pre svega sa roditeljem. Koji vremenom razvija i obogaćuje svoj fond reči. Kako dete odrasta ono uči sve više i više reči od svojih roditelja. Kasnije ono širi svoj fond reči uz pomoć ljudi koji se nalaze u njegovoj socijalnoj sredini, zatim od svojih vršanjaka, čitanjem raznih knjiga itd. Govor se razvija postepeno, tj. etapno u zavisnosti od razvoja i sazrevanja centralnog nervnog sistema. Polazak u školu i pohađanjem nastave doprinosi novom obogaćenju govora, jer u školi dete treba da se nauči što potpunijem i što raznovrsnijem izražavanju.
U školi dete dete pre svega sluša pravilan govor a sa svojim vršnjacima koji dolaze iz raznih socijlanih sredina i roditelja različitog nivoa obrazovanja i tada dete čitanjem i sa svojim učiteljima i nastavnicima oplemenjuje i razvija pravilan govor.


Trajno stanje lake napetosti mišića koji se drugim imenom naziva tonus omogućava održavanje mišića u određenom položaju i pruža mogućnost za brze odgovore na određene nervne impulse koji odlaze od centralnog nervnog sistema preko svijih neurona do pojedinih organa, kontrakcijom i dekontrakcijom pojedinih vlakana ili grupa mišićnog sistema. Kada govorimo o odmoru organizma i snu veoma je bitno naglasiti da novorođenče provodi dosta vremena u spavanju. Dakle, provodi dosta više vremena nego odrastao čovek.
Novorođenče provodi po nekoliko sati više vremena spavanja nego odrastao. Dete u toku prvih nedelja života ostaje budno do tri časa neprekidno. Dužina spavanja koja kod novorođenčeta iznosi 18- 19 časova, u toku prve godine smanjuje se postepeno na 12- 13 časova. San nastaje zbog inaktivacije retikularne supstance. Centar za san ne postoji, a san prema nekim istraživanjima nastaje isključenjem nespecifičnog retikularnog sistema.
Isključenje može nastati na dva načina:
• Od strane kore
• Od strane periferije
Svi periferni impulsi dospevaju u retikularni sitem odakle bivaju upućeni u koru.
Ako sa periferije ne dospevaju draži u retikularni sistem, retikularna supstancija ostaje bez stimulišućih draži i zatim se isključuje i prestaje sa emisijom impulsa na koru i nastupa san.






Urođeni faktori i uticaj spoljašnje sredine na razvoj novorođenčeta




Novorođenče kada nastupui na svet, odnosno kada se rodi, na njegov psihički i fizički razvoj veliki uticaj imaju genetske predispozicije i uticaj socijalne sredine na njegov dalji psihički i fizički razvoj.
Dete na svet prenosi neka svoja obeležja od svojih roditelja, ali isto tako i pojedine predispozicije koje imaju njihovi roditelji koji će umnogome zavisiti od detetovog rada i detetovog truda u ostvarivanju svih onih potencjala koje su imali njihovi roditelji ili jedan od njihovih roditelja.
Najraniji psihički razvoj zavisi, s jedne strane, od urođenih sklonosti odnosno od svega onoga što su nasledili od njihovih roditelja, tj. od urođenih bioloških potencijala iz kojih proizilaze mnoge čovekove mogućnosti, a sa druge strane od faktora spoljašnje socijalne sredine koja utiče na ove urođene sklonosti i dovodi u toku razvoja do njihovog modifikovanja, prilagođavanja, odnosno adaptacije i na kraju formiranja kompletne ličnosti. Dakle, to znači ukoliko pojedinac ima pojedine predispozicije prema , na primer nekom sportu, nekoj vrsti umetnosti kao što je muzika, slikarstvo, vokalne sposobnosti, jeste u tome da je veoma bitno odnosno od presudnog je značaja i samostalni rad pojedinca, odnosno veoma je bitan u težnja ka ostvarivanju tih urođenih predispozicija. Jer ukoliko pojedinac ima urođene predizpozicije prema nečemu a on ne teži ni na koji naćin da ih ostvari, on će, nažalost ostati na nivou urođene predispozicije i neće imati prilike i mogućnosti da razvije te potencijale koje je donelo na svet od jednog ili oba roditelja. Te urođene predispozicije dete neće moći iskoristiti i neće imati nikakvih koristi od njih. Sa drugog aspekta u koliko ne postoje urođene sklonosti, tj. ako dete rađenjem nije donelo na svet dovoljno bioloških potencijala i najbolja sredina neće uspeti vaspitanjem da nadoknadi ovaj biološki nedostatak, ali nepotpuna i nesređena sredina će svakako uticati nedovoljno na oblikovanje urođenih sklonosti deteta. Odnosno ukoliko dete ne donese na svet pojedine sklonosti prema nekim vrstama umetnosti ili bavljenju neke vrste sporta, ono neće bez obzira što će imati izuztne veoma velike sredinske činioce koje će izuzetno uticati na njegovo ostvarivanje.
Neki naučnici smatraju da se mnoge nasledne osobine ne moraju izraziti ako se ličnost razvija pod optimalno povoljnim psihološkim i socijalnim uslovima. Što implicira na izuzetnu bitnost i veoma veliku značajnost uloge socijalne sredine u nastajanju mnogih mentalnih poremećaja. Veoma je važno reći da emocionalni problemi koje majka preživljava u toku graviditeta ili u toku perioda trudnoće.







Rano detinjstvo od druge od šeste godine.




Od druge godine emocije dolaze sve više i više do izražaja. Dete u pojedinim situacijama izražava svoje emocije kao što je ljutnja, bes, radost itd. Ono u pojedinim situacijama koje utiču na njegove emocije izražava pojedine vrste emocije kao što su naklonost, oduševljenje, zadovoljstvo. Deca poseduju urođene nagonske potrebe da budu voljena i prihvaćena.
Od samog rođenja pa nadalje do neke sveje četvrte pete godine kada dete postaje svesno svog postojanja i svojih roditelja ono će na direktan ili indirektan način da izražava svoje emocije prema njima. U toku prve dve godine života pokazuju naklonost prema osobama iz svoje najbliže okoline. U tom periodu intezivno guču, smeju se, izvode pojedine pokrete rukama i nogama. U ovom periodu sredina igra ,takođe, veoma značajnu ulogu u razvijanju njihovih osećanja. Kada im sredina počne uzvraćati ljubav onda i deca počinju da stiču osećanje sigurnosti. Dakle, deca će se osećati sigurnom i razvijaće sigurnost u onoj meri koliko oseti ljubavi i pažnje od svoje okoline. U tom periodu veoma je značajna interakcija roditelja prema deci. Nežan majčin odnos prema detetu stimuliše ga na učenje i razvijanje ostalih sposobnosti. Ukoliko dete odrasta sa majkom koja je puna pažnje, razumevanja, bliskosti i topline prema detetu, ono će osećati sigurnost, stica će pojedina znanja, razvijaće ostale pozitivne osobine koje će i ono vremenom usmeravati prema drugima. U drugoj godini života deteta se razvijaju ljubav prema braći i sestrama i ostaloj deci. Kako dete odrasta ono postaje svesno postojanja još jednog ili dvoje članova ukoliko ima braće ili setre ono će vremnom kako odrasta razvijati osećanja ljubavi, bliskosti prema njima. Jer će u period odrastanja oni pružiti detetu bliskost, posvećenost vremena, toplinu, nežnost koju će dete osećati dok odrasta i samim tim će dete prema njima razvijati pozitivne emocije.


Srednje detinjstvo koje traje od šeste do devete godine




Ovo je izuzetno značajan period za psihofizički razvoj dece. Jer se u ovom periodu odvijaju veoma važni procesi koji su od izuzetnog značaja za njegov psihofizički razvoj. U ovom periodu do sada je dete sticalo pojedina znanja, razvijalo emocije u okviru porodice i sa svojom okolinom pa tako da u tom perodu dete započinje vaspitno obrazovni proces u kome će razvjati svoje socijalne kontakte u kojima će razvijati svoja osećanja, dakle, svoje emocije, zatim sticaće znanja na jedan profesionalniji način nego do perioda u kome je dete učilo prvenstveno u okviru porodice od strane svojih roditelja ili braće lil sestara. Dakle, porodica je baza ili osnova u kojoj će dete izgrađivati svoj identitet i svoje psihičke funkcije, motorni razvoj koji će primenjivati sa ostalom decom koja spadaju u vršnjačku grupu.
U ovom period dete zna vrlo dobro da diferencira svoje emocije u skladu sa pojedinim situacijama jer je , pre svega takve emocije imalo u porodici. U ovom period motoričke funkcije su kod deteta veoma dobro razvijene. Dete u ovm periodu je sposobno da izvodi pojedine složenije pokrete tela kao što su trčanje, puzanje, provlačenje, skakanje itd.
Dete u ovom periodu započinje intezivni razvoj mišljenja što spada u grupu intelektualnih sposobnosti. Dete shvata uzročno- posledične veze kao što su na primer:
Zbog čega pada kiša, sneg? Zatim, karakteristika vremena koje je specifično za pojedina godišnja doba isl. Ovo je veoma značajna period u kome dete ostvaruje svoje interpersonalne odnose. Dete razvija svoje socijalne kompetencije i počinje da se druži sa ostalom decom, prvenstveno polaskom u predškolsku ustanovu a zatim u školu.
Polaskom u predškolsku ustanovu dete počinje da stiče socijalizaciju . U tom period intezivno razvija pamćenje, uči o nečemu što sigurno nije učilo od svojih roditelja. Zatim, dete uči kako da uvažava i poštuje svoje drugove sa kojima provodi vreme svakodnevno. Veoma je važno da dete koje je odrastalo u porodicii da je imalo je savoje igračke sa kojima se igralo a sada je vreme ili period kada dete deli svoje igračke sa drugom decom i tada , odnosno na taj način razvija društvenost, ravnopravan odnos sa ostalom decom, uvažavanje potrebe drugih tako kako ih i ono samo ima.


Kasno ili tzv. pozno detinjstva koje traje sve do kraja dvanaeste godine






Ovaj period je veoma karakterističan za pojedince iz pojedinih razloga koji se manifestuju u njihovom burnom psihofizičkom razvitku i brzim reakcijama koje se manifestuju u tom periodu. U tom periodu dolazi do naglog telesnog razvitka, i tada organizam počinje nago da se razvija. Taj brzi period rasta se naziva period akceleracije li period u kome organizam počinje veoma velikom brzinom da raste i da se razvija. Treba naglasiti da taj period započinje sa jedanaestom godinom i završava se negde oko šesnaete, sedamnaeste godine u zavisnosti od pojedinih individualnih karakteristika.
Treba naglasiti da kod pojedine dece pojedine karakteristike se manifestuju nešto u ranijem periodu dok kod druge dece pojedine karakteristike se manifestuju u nešto kasnijem periodu. Pojedine izrazite karakteristike koje se zapažaju u tom period su: dolazi do porasta visine i težine, sazrevanje seksualnih organa, jajvljanje sekundarnih polnih karakteristika kao što su promene u glasu i u karakterističnim telesnim oblicima za muškarce i žene.
Visina i težina u ovom periodu je veoma izražena sa porastom. Veoma često može se zapaziti da dete u prethodnim godinama nije imalo vidljivih učinka u visini i težini dok u u ovom periodu dolazi do naglog porasta dece i njihov učinak na težini.
U tom periodu organi počinju da rastu i da se razvijaju a pogotovu u periodu ukoliko dete ima dovoljne količine fizičkih aktivnosti koje će dodatno uticati na njihov porast i razvoj.
Rast i ravoj je tesno povezan sa psihološkim razvitkom i celokupnim endokrinim, endogenim i egzogenim lučenjem žlezdi. Pubertet je doba polnog sazrevanja. Dečaci su u pubertetu od 13- 16 godine a devojčice od 12-14 godina. U razvojnom smislu to je doba genitalnog sazrevanja, odnosno, faza seksualnog sazrevanja kada polno organi preuzimaju ulogu zbog određenih hormonskih zbivanja. Dolazi do njihovbog naglog razvoja u najvećem delu u zavisnosti od njega, odvija se proces fizičkog, mentalnog i socijalnog oblikovanja ličnosti. U tom periodu dolazi do sazrevanja sekundarnih seksualnih organa. Polni organi počinju da sazrevaju u ovom periodu pripremajući se za preproduktivnu funkciju. Do izražaja dolaze polne žlezde koje luče seksualne hormone, koje pored toga što unose nemir, napetost, silno podstiču još neformalne, nejasne, i neusmerene nagone, težnje uslovljavaju razvoj sekundarnih i tercijalnoih polnih odlika, telesni preobražaj koji smo napomenuli.
U tom periodu dečaci počinju naglo da se interesuju za suprotan pol i za pojedine seksualne funkcije. Javlja se maljavost na predilima ispod pazuha i na predelu prepona , odnosno u predelu polnih organa.
Takođe, javljaju se sekundarne polne karakteristike kao što su promene u glasu i javljanje pojedinih karaktereistika telesnim oblicima. Dečaci sve više imaju mogućnost da imaju više mišićne mase a devojčice počinju da rastu grudi i širenje karličnog dela. Treba reći da u ovom periodu dolazi do izrazitih promena u glasu i kod dečaka i kod devojčica. Iz dečijeg piskavog glasa i u kasnijoj fazi promuklosti prelazi se postepeno u boju glasa koja će imati u daljim periodima života. Promena boje glasa se naziva drugim imenom i mutacija glasa. Ona je karakteristična za ovaj period.
Ovaj period je karakterističan zbog veoma važnih promena u socijalnom razvitku. U tom periodu javljaju se pojedina interesovanja , pre svega o sebi i drugima, njihovim potrebama itd. U tom period javljaju se stavovi.
Radost i žalost su veoma često pomešani , kao i mržnja i ljubav, želje i strah ili se suprotna osećanja brzo smenjuju.
Treba reći da već u ranom detinjstvu , pored bioloških faktora odlučujuću ulogu imaju i faktori socijalne sredine, odnosno njegovo mesto odrastanja i dostizanja mladalačkog doba, tj. perioda puberteta. Između socijalnih faktora značajnih za razvitak deteta , naglašava se postupci roditelja, odnos roditelja prema deci i to pre svega odnos majke prema detetu, pri ishrani deteta, pri navikavanju na čistoću i disciplinu koja se zahteva od deteta. Postupci i interakcija roditelja prema deci u tom periodu su od izuzetnog značaja,odnosno, imaju veoma veliki značaj za dalji njihov psihofizički razvoj. Dok je dete malo i dok odrasta njemu je potrebna majka svakodnevno da bi dostiglo svoju psihofizičku zrelost. Dete dok je malo vema mu je potreban neko ko će mu pomoći u ishrani i zadovoljavanju ostalih bioloških motiva. Takođe, dete se uz pomoć roditelja, a pogotovu uz pomoć majke navikava na čistoću i na disciplinu koja je takođe bitna za taj određeni period. Ali naročito važnu ulogu imaju veličina pažnje i ljubavi koja se poklanja detetu. Zapravo detetu je potrebna svakdnevna pažnja i razumevanje, ljubavi da bi shvatilo njen značaj i imalo veoma značajnu vaspitnu funkciju u psihosomatskom razvoju.
Najbolji uslov za razvitak zrele i zdrave ličnosti je odnos srdačnosti i topline koja se iskazuje prema detetu ali isto tako i pojedine strogosti koje suzbijaju neželjene reakcje i pojedinih oblika ponašanja koje se sreću kod dece usled nedostatka ovog oblika korigovanja takvog načina ponašanja. U tom periodu pa nadalje individua počinje da sazreva i postepeno prelazi u odraslu osobu koja ima izdefirencirane pojedine karakteristike i pojedina obeležja.

Kako dete funkcioniše u grupi svojih vršnjaka:

Između 9 i 12 god. interesovanje dece za grupe prerasta u preokupaciju. Teme grupnih razgovora je najčešće suprotan pol. Grupe u ovoj dobi i vremenu adolescencije karakteriše jaki pritisak da bi se prilagodili. Pritisak koji često predstavlja prilagođavanje grupi vršnjaka i prihvatanje onih vrednosti koje su značajne za tu grupu. Jedna od važnih stavki koju trebamo pomenuti koja je jako bitna za emocionalni I psihički razvoj pojedinca jeste
Izbacivanje ili izbegavanje iz grupe
Biti izolovan iz grupe vršnjaka može da bude jedno od najboilnijih iskustava u životu. Uopšte postoje dva tipa dece koji doživljavaju teškoće u priključivanju grupi:
Ona koja su trenutno odbačena , ali koje grupa prima posle godinu dana i ona koja bivaju odbačena zbog primećene „ karakterne razlike“ i doživljavaju produženo odbacivanje na godinu dana ili više. Deca koja bivaju odbačena u određenim situacijama obično se gledaju kao „autsajderi“ zato što su se preselila iz drugačije škole ili komšiluka ili su privremeno odbačena kao rezultat fizičkih i kulturnih razlika. Obično talkva deca upadaju u drugu krajnost , a to je da postanu poreviše zatvorena ili otvorena ili su jako povučena i „bolno stidna“ ili su sgresivna, svadljiva,preterano , takmičarsko raspoložena , odlučna i dominantna. Iz pojedinih razloga deca koja bivaju odbačena iz pojedine grupe može se veoma nepovoljno odraziti po celokunu ličnost deteta.

Mladalačko doba



Naročito su važna ta dva momenta u tom dobu a to su fiziološki ili telesni razvitak, socijalni ili društveni razvitak. Ovaj period je karakterističan za sazrevanje deteta i postepeni prelazak iz detinjstva u period adolescencije.
Da bi organizam pravilno funkcionisao i prešao sve faze koje su neophodne do razvitka ličnosti i ostvarivanja psihičke strukture, telesne, ostvarilo svoje socijalne kontakte i na kraju formiralo u celokupnu ličnost, veoma je važno održavanje i pospešivanje funkcionisanja organizma.
Da bi organizam pravilno funkcionisao zahteva da se ispoštuje određene norme koje su neophodne za svakodnevni život. Pa tako da jako važnu ulogu našeg organizma ima i edokrini sistem, odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem.
Dakle, pojedine situacjije i okolnosti pozitivno ili negativno deluju na naš organizam i na osnovu toga pojedini organi u čovečjem telu luče pojedine žlezde koje su veoma značajne za organizam. Žlezde sa unutrašnjim lučenjem zovemo drugom imenom endokrini sistem. Najvažnije žlezde u čovečjem ogranizmu su:

• Hipofiza ili glavna žlezda koja kontroliše rad i funkcionisanje mnogih drugih žlezdi u organizmu i ćelija koje luče pojedini hormone. Hipofiza je žlezda koja se nalazi u koštanom udubljenju koje se naziva “tursko sedlo”. Veličina hipofize iznosi oko 1 cm.
Hipofiza se sastoji iz dva dela: prednjeg ( adenohipofizu) i zadnjeg režnja(neurohipofizu) između kojih se nalazi zakržljalo područje i koje predstavlja srednji deo koji se nalazi pod kontrolom dela mozga poznatog kao hipotalamus.
Prednji deo hipofize luči hormone rasta, prolaktin. Srednji režanj luči melanocit, dok zadnji deo luči oksitocin i antidiuretski hormone vazopresin.
Hrmon koji luči prednji deo hipofize koji je zadužen za rast naziva se somatotropin. Geni za hormone rasta nalaze se u hromozomu 17.
Prema Denverskoj konferenciji iz 1960 godine svrstan je u E grupu. Izgrađen je od 92 miliona parova baza DNK što predstavlja od 2,5-3 % ukupne količine DNK u ćelijama.
Treba reći da lučenje hormona rasta utiče po gotovu u period detinjstva na rast deteta. Pa će dete u koliko ima preterano lučenje hormona rasta dovesti do preteranog rasta koji nazivamo gigantizam ili djinovski rast, a u koliko lučenje bude manje nego što je potrebno tada će osoba u toku svog rasta imati patuljasti rast Pigmeja i Levi Laron patuljak. Treba reći da ovaj hormone podstiče i porast i zapremine ćelija kao što su mišićne i koštane. On dovodi i do povećane sinteze proteina u svim ćelijama organizma. On stimuliše transport aminokiselina kroz ćelijsku membranu u ćelije pa tako da se u njima povećava koncentracija aminokiselina, kao supstrata za proizvodnju proteina.



• Epifiza(pinealna žlezda)- Pinealna žlezda se nalazi u mozgu između moždanih hemisfera. Veličine je zrna graška a ima oblik borove šišarke. Epifiza luči melatonin koji vrši regulaciju budnosti i spavanja. Glavne ćelije u epifizi koje luče hormon se zovu pinealociti.
• Nadbubrežna žlezda je želzda sa unutrašnjim lučenjem koja se nalazi u gornjem delu bubrega i koja se sastoji iz dva dela. Kora( spoljašnji sloj) nalazi se pod kontrolom hipofize i luči nekoliko kortikosteroidnih hormona od kojih najvažmniji utiču na metabolizam i krvni pritisak. Treba reći da kora luči i veoma male količine muških polnih hormona koji se nazivaju androgeni.
Srž ili medula veoma utiče na autonomni nervni sitem tako što oslobađa hormone epinefrin i norepinefrin koji se nazivaju adrenalin i noradrenalin koji funkciju ubrzavanja
rada srca i protok krvi kao i dogovore na uzbuđenje i stres. Dakle adrenalin je jedan od hormona stresa.
U sled pojedinih stresnih situacija dolazi do lučenja adrenalina iz nadbubrežne žlezde. Najveći deo adrenalina se sintetiše i oslobađa iz srži nadbubrežne žlezde. Noradrenalin je , takođe, hormon stresa, jer usled pojedinih stresnih situacija dolazi do lučenja noredrenalina i do aktivacije simpatičkog sistema i lučenja noradrenalina. Uticaj noredralina se odražava na srčani sistem , sistem pažnje, regulaciju sna, raspoloženja itd.
• Pankreas( gušterača) predstavlja jednu veoma važnu žlezdu u endokrinom sistemu. Nalazi se ispod želudca. Pljosnatog je i duguljastog oblika. Njena dužina iznosi oko petnaest centimetara, a težina u zavisnosti od konstitucije iznosi od 50- 150 grama Sastoji se iz glave, srednjeg dela ili tela i od dugačkog suženog dela ili repa. Veoma važan hormon koji gušterača luči u organizam naziva se insulin koji reguliše novu glukoze ili nivo šećera u krvi. Treba pomenuti i hormon somatostatin koji je veoma bitan za regulisanje lučenja insulina. Treba reći da gušterača takođe luči i pojedine enzime koji su veoma značajni za organizam.
• Štitna žlezda( tireoidna ) je najveća endokrina žlezda u čovečjem organizmu. Ima oblik slova H, ili nalik sličan štitu ili obliku leptira. Njena težina je od 20- 30 grama. Satoji se iz levod i desnog režnja. Nalazi u vratnom predelu i luči hormone koji se nazivaju tiroksin i tironin koji su veoma bitni za regulisanje metabolizma ostalih tkiva. Treba reći da ćelije štitaste žlezde luče i hormon koji se naziva kalcitonin koja ima ulogu regulacije nivoa kalcijuma u organizmu. Za stvaranje ova dva hormona veoma je potreban jod koji se najčešće unosi hranom u organizam.
• Polne žlezde (gonade) luče polne hormone i u njima se stvaraju i sazrevaju polne ćelije. Postoje dve vrste ovih žlezdi, a to su:
- ženske polne žlezde koje se nazivaju jajnici ili ovarijumi,
- muške polne žlezde koje se nazivaju testisi ili semenici.
Jajnici su parni organi koji luče pojedine hormone koji su veoma značajni za organizam. Ovalnog su oblika. Njihova dužina iznosi od 3- 5 centimetara i širine od 1,5- 3 centimetara. Njihova osnovna uloga je, pre svega, proizvodnja jajnih ćelija i lučenje polnih hormona.
Smešteni su na krajevima jajovoda ili falopijan tuba. Njihov zadatak je da tokom celog života kod žena da proizvode dva veoma specifična i značajna hormona za organizam a to su tzv. steroidni hormoni koje se nazivaju estrogen i progesteron.
Estrogeni je primarni ženski polni organi koji spadaju u grupu steroida. Mada treba reći da se ovaj hormon nalazi i kod muškaraca ali u znatno manjim količinama. Treba pomenuti tri vrste estrogena koji se nalazi u organizmu žene a to su: estron, estradiol, i estriol. Oni se u telu proizvode od androgena uz pomoć enzima.
Progesteron je steroidni polni ženski hormon koji je ima vema važnu funkciju u ženskom organizmu a ta funkcija se pre svega bazira na učestvovanju u menstrualnom ciklusu, trudnoći itd. Kako je progesteron otkriven?
Iz nezvaničnih saznanja se došlo da ga otkrili istraživači Vilard Miron Alen ( 1904- 1933) i njegov profesor anatomije Djodj Vašington Korner( 1889-1981) u medicinskoj školi univerziteta u Ročesteru 1933 godine. Vilard Miron A. je bio američki ginekolog. Rođen je u Farmingtonu u Ročestoru u Njojorku. Studirao je i organsku hemiju i bavio se naučno istraživačkim radovima iz oblasti medicine i anatomije. Djordj Vašington Korner je bio američki anatom i embriolog. Na medicinskom fakultetu u Kaliforniji je 1915 godine radio kao asistent anatomije i bavio anatomijom i fiziologijom ženskog reproduktivnom sistemu kod glodara.




Vilard Miron Alen Djordj Vašington Korner


Testisi ( semenici) su muške polne žlezde. Osnovna funkcija testisa je da proizvodi hormone i spermatogeneza ili drugim rečimka stvaranje spermatozoida. Testisi luče nekoliko muških polnih hormona koji se zajedno nazivaju androgenima. To su: testeseron, dihidrotesteseron i androstendion. Testosteron je hormon testisa koji se stvara u intersticijalnim Lejdigovim ćelijama.

Lajdigove ćelije




Doba zrelosti




Doba zrelosti je karakteristično za doba koje dostiže granice do šezdesete godine. Još između 20- 30 godina kod većina pojedinaca dolazi do rešavanja pojedinih veoma važnih životnih problema a to su: ( nalaženje trajnog zanimanja, formiranje porodice itd). Treba naglasiti da je period zrelosti najduži period u kojem čovek proživi. U tom periodu dolazi do maksimalnog izražavanja telesne snage i najvećom produktivnošću u toku života.
U prvom užem razdobje fizička snaga u tom period dostiže vrhunac, ali treba reći da ona posle tridesete godine neznatno opada a od pedesetih godina dosta brže. Odnosno u tom periodu vrlo brzo dolazi do opadanja vitalnih funkcija i telesna snaga je dosta manja za razliku od perioda zrelog doba na početku odnosno na početnoj fazi. U to doba vrlo često počinju da slabe pojedine senzorne, perceptivne sposobnosti kao što su: čulne sposobnosti, slabije se čuju visoki tonovi, javljaju se pojedine disfunkcije pojedinih unutrašnjih organa. Osobe u tom periodu a pogotovu u završnoj fazi tog perioda vrlo često dolazi do oslabljenja vida, sluha itd. Počinju pojedine smetnje u percepiranju pojedinih predmeta ili auditivnih zvukova koji se emituju.



Doba starosti



Poslednje razdoblje ili poslednji period u životu čoveka jeste takozvano staračko doba. Kao što je rečeno već od pedesetih godina počinje veoma osetno smanjivanje i gubljenje vitalnosti pojedinih unutrašnjih organa kao što su: kardio vaskularni sistemi, vazokonstruktori, arterioskleroze, tj. otežana cirkulacija , odnosno otežani krvotok, probava, mišići , endokrini sistem, tj. žlezde sa unutrašnjim lučenjem, mišići, čula itd. U ovom periodu treba naglasiti da su mentalne sposobnosti vrlo oslabljenje ali treba napomenuti da su manje smanjenje nego fizičke. Dakle, čovek u tom periodu veoma često biva telesni oslabljen i u nemogućnosti da obavlja sve potrebne fizičke aktivnosti. U tom periodu dolazi do diferencijacije individualnih razlika. U zavisnosti od godina koje je pojedinac proveo, uslovima u kojima živi, radi i provodi vreme direktno se odražavaju na psihofizičko zdravlje pojedinca. Ukoliko su provodili više vremena radeći i bazirajući se na pojedine organske funkcije kao što su: vid, prejak zvuk ili teške fizičke poslove, najverovatnije da će vremenom ili kroz godine doći do otežavajućih funkcija tih organa koje su bile pod opterećenjem prethodnoh godina.
U zavisnosti telesne konstitucije stariji ljudi od šezdesete godine imaju dobru produktivnost u industrijskom radu. Treba reći da je najteža prateća pojava u starosti jeste alijenacija , odnosno, otuđenost i polavačenje u sebe. Otuđivanje od ostalih, osećanja suvišnosti i slabljenja interesovanja za pojavu u najbližoj okolini. Veoma je važno da se ljudi u tom periodu veoma često bore protiv tendencija povlačenja u sebe, da nastoje da ostanu u što življem dodiru sa svojom okolinom, da budu zainteresovani za ono što se događa oko njih u njihovom okruženju i ono što je veoma dobro za njih a to je adekvatno funkcionisanje organizma i svega onoga što će doprineti raspoloženju, povećavanju interpersonalnih, društvenih kontakata, razvijanje pozitivnih osećanja i bliskosti oko svega onoga što se nalazi i što je omogućeno. Ali je isto tako još veoma važno da postoji pravilan odnos društva prema starosti i tako organizovanog društvenog života koje će omogućiti što duže aktivno učenje u društvenom životu.