Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 5 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 5 Gosta :: 2 Provajderi

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» DW - svetska scena i region Balkana
Juče u 7:31 pm od Brave Heart

» This day in rock history and other news...
Juče u 6:59 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta astronomije...
Juče u 6:54 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 6:33 pm od Brave Heart

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 5:54 pm od Brave Heart

» Filmske novosti...
Ned Nov 18, 2018 6:25 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta umetnosti
Ned Nov 18, 2018 6:22 pm od Brave Heart

» Proza članova Ideja foruma
Čet Nov 15, 2018 1:48 pm od ttooma

» Misli nas "malih"
Pon Nov 12, 2018 8:31 pm od Sky

» Akvarel
Pon Nov 12, 2018 3:57 pm od Poli

» Crtež
Pon Nov 12, 2018 3:52 pm od Poli

» Vesti - književnost...
Sub Nov 10, 2018 6:42 pm od Brave Heart

» Vesti iz oblasti klasične muzike...
Čet Nov 08, 2018 7:23 pm od Brave Heart

https://2img.net/h/s1.postimg.cc/2jaw3c4r7j/logo-cir.png
https://2img.net/h/s28.postimg.cc/sbinr7rvx/bloggif_58f133ee2ca1e.png
https://2img.net/h/s10.postimg.cc/s8x6lw7bt/GF-_Logo12.png
https://2img.net/h/s17.postimg.cc/p630tcadr/vremenska_prognoza.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Vesti - književnost...

Strana 23 od 23 Prethodni  1 ... 13 ... 21, 22, 23

Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre Maj 16, 2018 7:08 pm

Smile Jugoslavija u istorijskoj perspektivi, BG

Vrsta dogadjaja:
Tribina
CZKD, Beograd
Datum:
Monday, May 21, 2018 - 19:00
Link:
http://www.czkd.org
JUGOSLAVIJA U ISTORIJSKOJ PERSPEKTIVI - tribina o knjizi

izdavač: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2017

govore: Milivoj Bešlin (IFDT), Ivana Pantelić (Institut za noviju istoriju Srbije, Cejus), Vladimir Unkovski-Korica (Univerzitet u Glazgovu), Sonja Biserko (Helsinški odbor)

moderatorka: Stanislava Barać (Institut za književnost i umetnost, Cejus)

organizacija: Centar za jugoslovenske studije (Cejus)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sub Maj 19, 2018 5:41 pm

Smile Katarini Trajković Nagrada „Branko Jelić“ za prevod godine sa francuskog

Beograd, 16. maja 2018. – Katarina Trajković dobitnica je Nagrade „Branko Jelić“ za najbolji književni prevod sa francuskog jezika u 2017. godini za prevod romana francuske književnice Nine Jargekov Dvojno državljanstvo. Roman Dvojno državljanstvo objavljen je na srpskom jeziku u izdanju Arhipelaga u novembru prošle godine.
Odluku o nagradi doneo je žiri koji je radio u sastavu Miloš Konstantinović, Svetlana Stojanović i Aleksandra Tadić.
Nagrada „Branko Jelić“ dodeljena je i u kategorijama „Ideje“ (dobitnik je Sonja Ivanović, za prevod dela autora Žaka Voklera i Kotaro Suzukija O mitovima u psihologiji u izdanju Akademske knjige) i „Otkrića“ (dobitnik je Olgica Stefanović, za prevod dela Mišela Pasturoa Istorija jedne boje – crvena u izdanju Službenog glasnika).
Cilj Nagrade „Branko Jelić“ je da se istakne svesrdno zalaganje književnih prevodilaca u Srbiji, zahvaljujući kojima veliki broj čitalaca ima pristup frankofonoj književnosti i misli, ali i zalaganje izdavača koji se odvažuju da objavljuju prevode. Oni doprinose promociji kulturne i jezičke raznolikosti na radost čitalaca svih životnih dobi i svih književnih ukusa.
Nagradu „Branko Jelić“ dodeljuju Francuski institut u Srbiji i Udruženje književnih prevodilaca Srbije.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre Jun 06, 2018 7:21 pm

Smile Decenija okrutnog optimizma i noviteti Krokodila



Jubilarni, deseti festival KROKODIL okupiće 15. i 16. juna u Beogradu neke od najznačajnijih imena regionalne književne scene, a obeležiće ga retrospektivni karakter, ali i noviteti u programu, koji će poslednji put biti održan u dosadašnjem formatu.

Neka od najznačajnijih imena regionalne književnosti, koja su obeležila proteklu deceniju i oblikovala sam KROKODIL (Književno regionalno okupljanje koje otklanja dosadu i letargiju), proslaviće u amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije jubilej tog festivala, koji će svečano biti otvoren izložbom i projekcijom dokumentarnog filma “Okrutni optimizam: Naših prvih 10 godina”.

Prema rečima Vladimira Arsenijevića iz Udruženja Krokodil, naziv filma i izložbe “Okrutni optimizam”, kojim se obeležava jubilej festivala, predstavlja doživljaj atmosfere u kojoj se odvijao u prethodnih deset godina.

“Imamo osećaj da stvari koje smo radili i koje radimo nisu dale očekivani rezultat. Očekivali smo da će doći do boljeg povezivanja u regionu, makar kultura. Danas je, međutim, književna komunikacija gora nego što je bila pre deset godina”, rekao je Arsenijević 5. juna na konferenciji za novinare u Medija centru, ističući da, uprkos takvoj atmosferi, organizacija jubilarnog izdanja KROKODIL-a protiče u optimističnom duhu i da su postojeće okolnosti podsticaj za nastavak predanog rada.

Kroz čitanja, sofa-intervjue i performanse predstaviće se Mira Furlan, Slavenka Drakulić, Dubravka Ugrešić, Vedrana Rudan, Marko Vidojković, Abdulah Sidran, Marko Tomaš, Rumena Bužarovska, Marko Šelić Marčelo, Dejan Atanacković, Boris Dežulović, Njuz.net sa Zoranom Kesićem i News Bar. Biće prikazan i animirani film “Neputovanja” (Untravel) Ane Nedeljković i Nikole Majdaka mlađeg. Večernje programe vodiće Kruno Lokotar, Ivan Velisavljević i Ivana Dragičević, a obe festivalske večeri zatvoriće koncerti Kralja Čačka i Bojane Vunturišević.

Osim sofa-intervjua, izložbe, nastupa, čitanja te muzičkih performansa, KROKODIL je najavio i tribinski program od 16. do 18. juna u Centru za kulturnu dekontaminaciju, u okviru kojeg će se baviti aktuelnim društveno-političkim temama iz perspektive kulture.

Prvi deo debatnog programa nosi naziv „Ko j*** knjigu?” i realizuje se u partnerstvu sa evropskom platformom za razvijanje pesništva Versopolis. Namera razgovora koji će moderirati Svetlana Slapšak, a učestvovaće Marko Tomaš i Marko Šelić, jeste da problematizuje i u pitanje dovede medij knjige kao vrhunskog formata u koji se "pakuju" književna dela. Druga debatna celina je motivisana knjigom Ranka Bugarskog “Govorite li zajednički?” koja je plod Deklaracije o zajedničkom jeziku. Razgovor s Rajkom Glušicom, Jerkom Bakotinom i Idom Prester moderiraće Igor Štiks. Treća celina debatnog programa ujedno je i omaž nedavno preminulom Predragu Luciću, i nosi naziv “Filter Jugoslavija”, a razgovor s Borisom Dežulovićem vodiće Kruno Lokotar.

Nakon projekta “Jezici i nacionalizmi”, koji se bavio kompleksnim pitanjem realnosti postojanja četiri politička jezika u regionu, te Deklaracije o zajedničkom jeziku, na kojoj je radilo 30 lingvista i drugih eksperta i koju je podržalo potpisima oko 10.000 ljudi, Udruženje Krokodil započelo je novi projekat “Ko je prvi počeo? – Istoričari protiv revizionizma”, koji će otvoriti konferencija u CZKD-u 17. i 18. juna.

Taj trogodišnji projekat nastao je kao “pobuna” dela istoričara iz regiona, a glavni cilj je stvaranje prostora za istorijski i interkulturalni dijalog kroz kreiranje mreže istoričara, pisaca, novinara, studenata i šire publike koja će doprineti rešavanju konflikta, uzajamno poštovanim istorijskim narativima (ako već zajednički nije moguć) i inkluzivnijoj kulturi sećanja.

Prema rečima istoričarke Dubravke Stojanović, koja je predstavila taj projekat, jugoslovenski ratovi preselili su se u oblast istorije.

“Ako pogledate krize koje su se javljale između naših zemalja i koje su sve intenzivnije poslednjih godina, primetićete da se one, isključivo, dešavaju kad dođe do obeležavanja nekog događaja ili datuma. Bilo da je reč o Jasenovcu, Srebrenici, Oluji ili procesima rehabilitacije Draže Mihajlovića i Milana Nedića. To su oni trenuci koji naše države, ali i naša društva iznutra, neprestano drže u konfliktu”, ocenila je Dubravka Stojanović.

“Mi ovim branimo našu disciplinu, koja je teško zloupotrebljena. Rat 90-ih napravljen je na reviziji istorije. Dakle, prvo je promenjena istorija kako bi se stvorila psihološka mogućnost da od bratstva i jedinstva pređemo na neprijatelje”, navela je Dubravka Stojanović povodom tog projekta, koji bi trebalo da preraste u održivu platformu koja će omogućiti uzajmno prihvatljive interpretacije događaja iz bliže i dalje prošlosti korišćenjem metoda multi-perspektivnog istorijskog narativa.

Beogradska konferencija okupiće vodeće istoričare ekperte iz Srbije i regiona, među kojima su najavljeni, uz Dubravku Stojanović, i Božo Repe, Husnija Kamberović, Milivoj Bešlin, Tvrtko Jakovina, Peter Mikša, Hrvoje Klasić, Adnan Prekić… Taj projekat finansira Evropska unija, a biće realizovan u saradnji s forumZFD Srbija.

Organizacija KROKODIL-a od sledeće godine, kako je najavljeno, izgledaće drugačije - u želji organizatora da dovedu najuspešnije i najpoznatije pisci na svetu.

“Festival će biti značajno promenjen. Te promene podrazumevaju i nove produkcijske prakse. Festival se održava zahvaljujući našoj ušteđevini, stoga je veoma teško organizovati jedan ovakav događaj. Novina od sledeće godine je uvođenje karata po simboličnim cenama, ali ćemo nastojati da to nadomestimo dovođenjem ozbiljnih imena, koja nikad ranije nisu dolazila u Srbiju”, istakla je Milena Berić.

KROKODIL se drugu godinu zaredom dešava u okviru projekta “Leto u Muzeju” koji je Muzej Jugoslavije, u partnerstvu sa opštinom Savski Venac, pokrenuo sa idejom da se afirmiše kao mesto za druženje i zabavu. Glavni cilj je da se oživi plato ispred Muzeja Jugoslavije i dopuni letnja ponuda u gradu, a samim tim i da se privuče konkretna ciljna grupa publike koja u najmanjoj meri posećuje Muzej, a to je mlada lokalna publika.

Udruženje Krokodil obeležava jubilej svog festivala i otvaranjem Centra za savremenu književnost 15. jula u Savamali (Male stepenice 1a – bivše Gnezdo), gde će ubuduće realizovati aktivnosti. Krokodil samofinansira taj prostor, a prema rečima Milene Berić, očekuje i da će omogućiti samoodrživost.

KROKODIL treću godinu zaredom ima humanitarni karakter, a prijatelj jubilarnog izdanja je Hemofarm fondacija sa kojom Udruženje Krokodil od 2016. godine ujedinjuje snage u projektu “Najvažniji poziv u životu” u cilju podizanja svesti javnosti o važnosti doniranja i transplantacije organa.

“U Srbiji je u prethodne tri godine utrostručen broj donora, ali je i dalje neophodno donošenje novog zakona o transplantaciji koji je spas za hiljade ljudi koji godinama čekaju na novu jetru, bubreg, srce”, rekla je Milena Berić iz Krokodila.

Ulaz na sve programe jubilarnog KROKODIL-a je besplatan i otvoren za sve.

Deseti KROKODIL podržali su: Hemofarm fondacija, književna mreža Traduki, S. Fisćer Stiftung, forumZFD, Heineken, Gete institut u Beogradu, Austrijski kulturni forum, Laguna, Zepter, Opština Savski venac, Prostoria i Muzej Jugoslavije.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Uto Jun 19, 2018 5:54 pm

Smile Otkazana promocija knjige o slučaju Pertej, solidarnost s Malićijem

http://seecult.org/vest/otkazana-promocija-knjige-o-slucaju-pertej-solidarnost-s-malicijem
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Ned Jun 24, 2018 9:57 pm

Smile 7. Beogradski festival evropske književnosti



Beogradski festival evropske književnosti (BFEK) nudi od 26. do 29. juna u Domu omladine Beograda uzbudljiv književno-filmski program, u organizaciji izdavačke kuće Arhipelag, koja u goste dovodi velikog španskog pisca Havijera Serkasa, britansku pesnikinju Fionu Sampson, nemačku književnicu turskog porekla Hatidže Akin, britanskog proznog pisca Petera Salmona, makedonskog pisca Venka Andonovskog i jednu od najčitanijih srpskih autorki Jelenu Lengold.

Program sedmog BFEK-a, objedinjen motom “Najbolje od svega. Najbolje za sve”, obuhvata četiri celovečernja multimedijalna književna programa, odnosno sedam čitanja poznatih pisaca, četiri projekcije filmova u okviru retrospektive Književnost na filmu, te panel o kulturi u tranziciji, kao i izložbu crteža i fotografija 12 autora različitih generacija i poetika “Iz neposredne nestvarnosti”, posvećenu prozi “rumunskog Kafke” Maksa Blehera.

Izložba obuhvata radove Marka Jobsta, Marije Ćalić, Mirona Mutaovića, Hane Rajković, Magdalene Miočinović Andrić, Natalije Mijatović, Davida Pužadoa, Milice Lapčević, Ileane Kac, Tijane Fišić i Dunje Ožegović.

Otvaranjem te izložbe i počinje sedmi BFEK, čija je glavna književna zvezda Havijer Serkas, autor knjiga “Salaminski vojnici”, “Anatomija jedne pobune” i “Hohštapler”, koje su doživele više svetskih izdanja.

U okviru programa Književnost na filmu, BFEK je najavio španski film “Mlada” Paula Ortisa, nastao prema drami Federika Garsije Lorke “Krvava svadba”, nemački film Buketa Alakusa “Jednog Hansa sa toplim sosom”, prema istoimenom romanu Hatidže Akin, francuski film Dominika Kabrere “Isceliti žive”, prema istoimenom romanu Majlis de Kerangal, kao i italijanski film Enrika Paua “Anđeo milosti”, zasnovan na romanu Mikele Murđije.

Tradicionalno posvecen i aktuelnim pitanjima kulturne politike, BFEK je za 27. jun najavio panel Kultura u tranziciji o promenama koje su zahvatile kulturu tokom društvene i ekonomske tranzicije, ali i tokom medijske i tehnološke tranzicije modernog doba. O tim pitanjima govoriće teoretičarka kulture i medija prof. dr Milena Dragićević Šešić, strip umetnik Saša Rakezić i filmski reditelj Stevan Filipović.

Na 7. BFEK-u gostuje, kao i do sada, i Književni kafe Goethe-Instituta Beograd.

BFEK je zamišljen kao otvoreni i multimedijalni događaj u kojem se književnost predstavlja kroz različite forme: od knjige i javnih čitanja, preko razgovora pisaca s publikom, do izložbi, retrospektiva savremenih igranih ili dokumentarnih filmova poteklih iz književnosti, kao i video prezentacija i drugih događaja. Reč je o jednom od najposećenijih književnih događaja u Srbiji, koji okuplja generacijski raznovrsnu publiku, jer je ciljna grupa mnogo šira od uobičajene.

Festival je proteklih godina privukao veliku pažnju javnosti, a njegovi gosti bili su, između ostalog, David Grosman, Peter Esterhazi, Klaudio Magris, Florans Noavil, Goce Smilevski, Aris Fioretos, Terezija Mora, Drago Jančar, Rej Robertson, Barbi Marković, Tomas Majneke, Branko Čegec i Amir Or.

Festivalski program biće održavan u Velikoj sali DOB-a svakog dana u 19 i u 20 časova, kada su čitanja domaćih i stranih pisaca, a od 21 čas je besplatna projekcija filma iz festivalskog programa Književnost na filmu.

Sajt Arhipelaga je arhipelag.rs, a program sedmog BFEK-a nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre Jun 27, 2018 6:34 pm

Smile Počeo 7. Beogradski festival evropske književnosti

Beograd, 27. juna 2018. – Otvaranjem izložbe fotografija i crteža Iz neposredne nestvarnosti i razgovor sa velikim španskim i evropskim piscem Havijerom Serkasom sinoć je u Domu omladine počeo 7. Beogradski festival evropske književnosti koji organizuje Arhipelag.
Veliki broj posetilaca uživao je u crtežima i fotografijama čiji su autori 12 umetnika različitih poetika i generacija i iz nekoliko zemalja. U osnovi njihovih radova stoji dijalog sa romanom rumunskog Kafke Maksa Blehera Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti. Bleher je pisao tridesetih godina XX veka, potom je sve donedavno bio zaboravljen i potisnut, da bi u proteklih petnaestak godina bio otkriven, a njegova dela doživela svetsku slavu.
Izložba Iz neposredne nestvarnosti je veliki omaž ovom piscu.
– Književnosti je potreban javni prostor i do njega se ne može doći na stare načine koji više nisu put u komunikaciji. Književni festival stvaraju javni profil književnost i jesu najuticajniji događaji posvećeni knjigama. Književni festivali postaju sve značajnije platforme za promociju savremene književnosti. Pogotovu kada su dobro osmišljeni i kada ne izbegavaju nove medije kao svoje saveznike. Književnost nije ni anahrona, ni prevaziđena, ona govori važne stvari i postavlja važna pitanja, uz pomoć književnosti bolje možemo da razumemo svoju svakodnevicu. U tom pogledu književnost ne može da zameni nijedan drugi medij – rekao je Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga, na otvaranju 7. Beogradskog festivala evropske književnosti.
Prvi gost na sceni 7. Beogradskog festivala evropske književnosti bio je Havijer Serkas, s kojim su razgovori Gojko Božović i prevodilac Biljana Isailović. Serkas je plenio zanimljivim i duhovitim odgovorima, pažljivim analizama i lucidnim opaskama. Brojna publika je toplo pozdravila ovog pisca, označavajući kako je početak ovog Festivala u znaku dobre energije, živog interesovanja i zanimljivih susreta i razgovora.
Na kraju prvog festivalskog dana publika je mogla da vidi film Paula Otisa Mlada nastao po Lorkinoj drami Krvava svadba.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre Avg 15, 2018 5:48 pm

Smile Konkurs za dodelu književne nagrade Milica Stojadinović Srpkinja za 2018.



Wednesday, August 15, 2018 - 12:45 to Saturday, September 15, 2018 - 23:45

Zavod za kulturu Vojvodine raspisao je konkurs za dodelu književne nagrade “Milica Stojadinović Srpkinja” za 2018. godinu.

Nagrada je ustanovljena kao javno priznanje pesnikinji, za knjigu poezije objavljenu na srpskom jeziku između dve pesničke manifestacije “Milici u pohode”, odnosno od 15. septembra 2017. do 15. septembra 2018. godine.

Konkurs je otvoren od 15. avgusta do 15. septembra 2018. godine.

Autorke ili predlagači dostavljaju:
- tri primerka knjige
- Prijavni list za konkurs za dodelu književne nagrade “Milica Stojadinović Srpkinja”, koji se može preuzeti sa sajta Zavoda za kultura Vojvodine,, odnosno OVDE

Primerke knjige i ispunjeni Prijavni list treba poslati na adresu: Zavod za kulturu Vojvodine, Vojvode Putnika 2, 21000 Novi Sad, sa naznakom:. “Za književnu nagradu Milica Stojadinović Srpkinja”.

Primerci dostavljenih knjiga ne vraćaju se autorkama, odnosno predlagačima.

Odluku o nagrađenoj zbirci i laureatkinji donosi tročlana komisija književne nagrade “Milica Stojadinović Srpkinja”.

Nagrada se sastoji od novčanog dela, diplome i promocije u Zavodu za kulturu Vojvodine u okviru pesničke manifestacije “Milici u pohode” u tekućoj godini, kao i od objavljivanja nove zbirke nagrađene autorke u izdanju Zavoda za kulturu Vojvodine u ediciji “Dobitnica književne nagrade Milica Stojadinović Srpkinja” za narednu istoimenu manifestaciju.

Kontakt za dodatne informacije: + 381 21 4754 128, 4754 148 i pr@zkv.rs

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pon Sep 17, 2018 6:53 pm

Smile Još ove nedelje akcija: Minimalno oštećene knjige, maksimalno smanjene cene

Beograd, 17. septembra 2018. – Akcija Minimalno oštećene knjige, maksimalno smanjene cene traje do kraja ove nedelje. U toku ove akcije čitaoci mogu da po maksimalno smanjenim cenama kupe minimalno oštećene knjige.
Akcija je izazvala veliko interesovanje čitalaca, zbog čega je u međuvremenu je dosta promenjena lista knjiga koje su uključene u ovu akciju koju smo pripremili na predlog više članova Kluba čitalaca Arhipelag. Nekih knjiga više nemamo na stanju, ali su tu i dalje neka vrlo lepa iznenađenja.
Dobre knjige, naravno, nemaju cenu. Ali dobre knjige ponekad imaju oštećenja.
Oštećenja su blaga, količine ograničene, popusti neograničeni, trenutak je pravi i traje do 21. septembra. Osim ako pre toga ne budu iscrpljene količine blago oštećenih knjiga.
A knjige? Knjige su, naravno, neodoljive.
Spisak knjiga se nalazi u nastavku:
Arhipelag Blago ostecene knjige_septembar-2018_2
Popust možete ostvariti u:

Klubu čitalaca Arhipelag (Terazije 29/II), svakog radnog dana od 9 do 17 časova
ili pouzećem bilo gde u Srbiji gde ste Vi ili oni koje volite (posredstvom sajta www.arhipelag.rs ili posredstvom e-maila: redakcija@arhipelag.rs)
Klub čitalaca Arhipelag
Terazije 29/II, 11000 Beograd
tel: 011 33 44 536
011 33 44 427
e-mail: redakcija@arhipelag.rs
www.arhipelag.rs
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Ned Okt 21, 2018 12:20 am

Smile 63. Međunarodni beogradski sajam knjiga



Beogradski međunarodni sajam knjiga, čiji je počasni gost ove godine Maroko, predstavlja od 21. do 28. oktobra oko 500 izlagača, uz intenzivan program susreta sa piscima, promocije novih izdanja i tematske razgovore, a sloganom “Radost čitanja”, kako su istakli organizatori, podseća na univerzalnu vrednost literature i značaj književnog stvaralaštva za formiranje estetskih vrednosti kakvima čovečanstvo teži.

Posetioci 63. Sajma knjiga, koji će svečano otvoriti pisac i akademik Matija Bećković, imaće priliku da nabave knjige uz tradicionalne popuste, ali i da prisustvuju brojnim diskusijama i predavanjima o književnosti, prevodilaštvu, bibliotekarstvu, izdavaštvu, značaju knjige danas i obeležavanju značajnih jubileja.

Maroko će na štandu površine sto kvadratnih metara, izgrađenom u izvornom marokanskom stilu, predstaviti najznačajnije nacionalne izdavače, javne institucije i više od hiljadu naslova, a u ime te zemlje, kako je najavljeno, predstaviće se pisac i umetnik Tahar Ben Želun (Tahar Ben Jelloun), dobitnik Gonkurove nagrade, istoričar i generalni sekretar Saveta marokanske zajednice u inostranstvu Abdulah Busuf (Abdellah Boussouf), koji će i pozdraviti publiku na svečanom otvaranju, te spisateljica i prevodilac Sane Čairi (Sanae Chairi) i pesnikinja Safae Sižilmasi Idrisi (Safae Sijilmassi Idrissi). Kao poseban gost najavljen je i Farid Ganam (Ghannam), koji će u pratećem programu održati 22. oktobra koncert u Domu omladine.

Ambasador Maroka u Beogradu izjavio je 18. oktobra na konferenciji za novinare da knjige imaju važnu ulogu u životu Marokanaca svih uzrasta i da sajmovi poput beogradskog predstavljaju odličnu priliku da podsete na to koliko je čitanje ključno za sopstveni razvoj i neprocenjiva prilika za razumevanje sveta otvaranjem prema drugim kulturama i ljudima.

Kraljevina Maroko prva je arapska zemlja koja ima status počasnog gosta Sajma knjiga u Beogradu, a među stranim učesnicima su i izdavači iz Belorusije, Bosne i Hercegovine, Egipta, Irana, Japana, Kine, Mađarske, Rumunije, Rusije, Slovenije, SAD, Ukrajine, Velike Britanije, Hrvatske, Crne Gore i Švajcarske.

Među gostima iz inostranstva - piscima, teoretičarima, prevodiocima i izdavačima, najavljeni su Santjago Ronkaljolo (Peru), Valter Ugo Mai (Portugalija), Robert Simonišek (Slovenija), Nikola Malović (Crna Gora), Piter V. Bret (SAD), Jelena Sagalovič (Rusija), Mirjana Vitman (Nemačka)...

Gost 63. Sajma knjiga biće i ruski ministar kulture Vladimir Medinski, koji će se pridružiti kolegama Vladanu Vukosavljeviću iz Srbije i Mohamedu el Aražu iz Maroka na svečanom otvaranju, a potom će predstaviti svoju knjigu “Rat - mitovi SSSR-a 1939-1945”, u izdanju “Službenog glasnika”.

Novoimenovani gradski sekretar za kulturu Ivan Karl, koji je na tom mestu zamenio Ivonu Jevtić, istakao je da je Sajam knjiga “kulturni brend Beograda i Srbije i najdugovečnija i najposećenija manifestacija kulture”, čija je kulturna i edukativna misija “neprocenjiva, jer pruža mogućnost za upoznavanje sa novim tokovima u domaćoj, evropskoj i svetskoj književnosti”.

Sajamski program obuhvata više celina, pa će u segmentu “Pišem, dakle postojim” biti portretisani eminentni domaći pisci u razgovoru sa kritičarima koji prate njihovo stvaralaštvo - Ljubica Arsić i Vasa Pavković, Goran Petrović i Jana Aleksić, Vladan Matijević i Tamara Krstić, Milosav Tešić i Aleksandar Jovanović, Zlata Kocić i Jasmina Ahmetagić, Milena Marković i Muharem Bazdulj... Programska celina “Misliti o knjizi” otvoriće pitanja statusa teorijske literature, popularizacije istorije, potrebe alternativnog književnog kanona, vezi politike sa književnošću u Jugoslaviji, tabu temama u srpskoj književnosti... Programska celina “Vreme pamćenja” obuhvata tribine o rečnicima u srpskoj kulturi, povodom 200 godina od izlaska Vukovog Rječnika, o uticaju klasika na savremeno stvaralaštvo, povodom 200 godina od rođenja Ivana Sergejeviča Turgenjeva, 125 godina od rođenja Miloša Crnjanskog i 120 godina od rođenja Desanke Maksimović, te o naučnicima koji su nas zadužili, povodom 150 godina od rođenja Mihaila Petrovića Alasa, kao i o odnosu književnosti i politike, povodom stogodišnjice rođenja Aleksandra Solženjicina, te o ratu kao večnoj književnoj temi, povodom sto godina od završetka Prvog svetskog rata. U programu “Knjiga će spasiti svet” učestvovaće prevodioci, bibliotekari, ilustratori i grafički dizajneri, celina “Knjiga u javnosti” posvećna je medijskom tretmanu knjige, a “Slušanje/gledanje knjiga” odnosu knjige i drugih savremenih medija, obradama književnih dela za radio, televiziju i film, te digitalizaciji književnog i kulturnog nasleđa.

Poseban program posvećen je književnosti za decu (Bajka o Kratkovečnoj), koja će imati priliku da upoznaje neke od omiljenih autora - Ljubivoja Ršumovića, Vladimira Andrića, Vladislavu Vojnović, Jasminku Petrović, Uroša Petrovića, Dejana Aleksića, Uglješu Šajtinca, Branka Stevanovića... U programu “Upoznaj svog pisca” najavljeni su i razgovori o tome kako najmlađe zainteresovati za čitanje, kako odabrati lektiru, kakvi su bili heroji u dečjoj književnosti nekada, a kakvi su danas, šta je novo u domaćoj književnosti za decu, kako doći do dobre antologije dečje književnosti...

Intenzivan prateći program najavili su i sami izlagači, kojih je oko 500 direktnih i isto toliko onih koji će se predstaviti indirektno, odnosno na štandovima drugih izdavača.

Izložbeni program obuhvata postavke “Obećala si da ćeš biti večna”, povodom 120 godina od rođenja Desanke Maksimović, “Miloš Crnjanski – život i komentari” povodom 125 godina od rođenja tog pisca, “Na temeljima Srpske čitaonice”, “Nepoznati Mihailo Petrović Alas“, povodom 150 godina od rođenja i 75 godina od njegove smrti, “Biti drugi”, povodom 60 godina Radio Beograda 2, “100 slovenskih romana”, u saradnji sa Forumom slovenskih kultura, “Bibiana” – “Najlepše knjige Slovačke” i “Nagrađeni slovački ilustratori”, te “Deca su ukras sveta” (stara dečja srpska knjiga od kraja 19. veka do 1944 i izložba prvih i retkih izdanja pesnikinje Desanke Maksimović, u saradnji sa Srpskim bibliofilskim društvom), “Stripovjetke Petra Kočića”, prikaz pripovetke Petra Kočića u formi stripa, te putujuća izložba ćirilice i međunarodna izložba kaligrafije

Najavljen je i nastavak predstavljanja dela umetnika mlađih od 30 godina iz oblasti dramskog, likovnog, muzičkog i filmskog stvaralaštva, koji za inspiraciju imaju knjigu.

Tradicionalno, na 63. Sajmu knjiga biće ocenjena godišnja izdavačka produkcija i dodeljene nagrade za izdavača godine, izdavački poduhvat godine, dečju knjigu godine, nagrada za izdavača iz dijaspore na srpskom jeziku, specijalna priznanja za doprinos u oblasti nauke i za izdavača, knjigu ili strip, nagrada “Bogdan Kršić” za najlepšu knjigu, nagrada za najlepšu dečju knjigu, specijalno priznanje za mladog dizajnera… Biće uručena i nagrada “Dositej Obradović” stranom izdavaču za kontinuirani doprinos u objavljivanju i promociji srpske književnosti.

Školski dan, kada se tradicionalno očekuje najveća gužva, biće 25. oktobra, kada će izdavači predstaviti poseban program namenjen starijim i mlađim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima.

Za 22. i 23. oktobar najavljeni su “porodični dani”, što znači da će cela porodica moći da uđe sa jednom kupljenom porodičnom ulaznicom.

Pojedinačne ulaznice za 63. Sajam knjiga, organizovan na površini od 30.000 kvadratnih metara, koštaju 250 dinara, a grupne 150 dinara.

Uporedo sa 63. Sajmom knjiga biće održan i 49. Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava i Sajam informisanja, komunikacija i marketinga “Media market”.

Program na štandovima
http://www.seecult.org/sites/default/files/attachments/63-sajam-knjiga-program-na-standovima.pdf

Program po salama
http://www.seecult.org/sites/default/files/attachments/63-sajam-knjiga-program-po-salama.pdf

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Ned Okt 21, 2018 6:20 pm

avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Ned Okt 21, 2018 6:22 pm

Smile Mali sajam knjiga u Beopolisu



Knjižara Beopolis organizuje “Mali sajam knjiga” od 22. do 31. oktobra u holu Doma omladine, na kojem će se tradicionalno predstaviti pre svega izdavači koji ne učestvuju na 63. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.

Uz sajamske cene, na “Malom sajmu knjiga” u Beopolisu gostovaće autori iz regiona, a biće moguće pronaći i dela nekih od izdavača koji učestvuju i na “velikom“, 63. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.

Među učesnicima su: Booka, Klub Plus, Fabrika knjiga, Književna radionica Rašić, MostArt, Multimedijalni institut Mama & portal Booksa.hr, Nojzac, Partizanska knjiga, Plato izdavaštvo, Radni sto, Sandorf, Sumatra, Najbolja knjiga, Zavet, Biblioteka XX vek, Buybook, Clio, Geopoetika, FMK, LOM, Logos, Paideia, Psihopolis, VBZ…

Početak “Malog sajma knjiga” u Beopolisu poklapa se sa nastupom marokanskog muzičara Farida Ganama, koji će u pratećem programu 63. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, čiji je počasni gost Maroko, održati koncert u Domu omladine.

Takođe, gotovo uporedo sa “Malim sajmom knjiga” u Beopolisu, u Domu omladine će od 25. do 29. oktobra biti održan 34. Beogradski džez festival.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Ned Okt 21, 2018 6:27 pm

Smile XI sajam Biblioteke XX vek



Međunarodni sajam Biblioteke XX vek biće održan 25. oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, a predstaviće više od 120 izdanja, među kojima su i dve interaktivne knjige Ivana Čolovića i Slobodana Đorđevića Tapija, koje je dizajnirao Škart.

Biće izložene i nove knjige Ranka Bugarskog “Govorite li zajednički”, Kšištofa Čiževskog “Mali centar sveta”, u prevodu Jelene Jović sa poljskog, Alaide Asman “Oblici zaborava”, u prevodu Aleksandre Bajazetov sa nemačkog i Svetlane Slapšak “Muške ikone antičkog sveta”, kao i još više od 120 drugih izdanja Biblioteke XX vek.

Prvi put će biti predstavljena dva izdanja izvan osnovne serije Biblioteke XX vek - interaktivne knjige Ivana Čolovića “Slike i prilike. Redom kojim su se ukazale” i Slobodana Đorđevića Tapija “Ljubavna teorema. Pesme”.

Prva knjiga ima ilustracije koje su posebno odštampane, kao nalepnice, a druga na isti način odštampane QR kodove koji upućuju na internet adrese sa muzičkim obradama 14 pesama te zbirke.

XI Međunarodni sajam Biblioteke XX vek svečano će otvoriti osnivač i glavni urednik Licaulice Milosav Marinović Saki, a brojeve tradicionalne sajamske tombole izvlačiće kolporteteri tog magazina Darko Čkonjević i Daniela Radović.

Očekuje se prisustvo većeg broja autora i drugih saradnika Biblioteke XX vek, koja tradicionalno organizuje svoj sajam u vreme Međunarodnog beogradskog sajma knjiga.

Biblioteka XX vek, koju je 1971. go­di­ne osnovao Ivan Čo­lo­vić, objavljuje naučna i esejiitička dela domaćih i stranih pisaca o širokom krugu antropoloških tema. Njen cilj je da zainteresovanoj publici predstavi najvažnije autore, ideje, discipline i tendencije u području interdisiplinarnog istraživanja čoveka, društva i kulture. Biblioteka XX vek objavljuje dela potvrđene vrednosti i ona čiji se autori bave aktuelenim i novim temama i nude ključeve za razumevanje sveta u kojem živimo.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pon Okt 29, 2018 5:41 pm

Smile Nagrade ULUPUDS-a na 63. Sajmu knjiga



Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) dodelilo je tradicionalne nagrade na 63. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, proglasivši najboljim izdavačkim poduhvatom knjigu grupe autora “Nemanjići, svetorodna dinastija”, u izdanju Vulkana.

"Desetak stručnih i likovnih saradnika zajedno je stvorilo ovu obimnu publikaciju čiji je tekst obogaćen geografskim mapama, reprodukcijama i ilustracijama. Pisani izvori uključuju dvadesetak značajnih naslova, dok primarna građa potiče iz desetak arhiva i biblioteka. Korišćena fotografija potiče iz arhiva specijalizovanih fotografa. Time ova obimna i reprezentativna knjiga i slikom i tekstom baca svetlost na značajan period istorije Srbije", naveo je žiri ULUPUDS-a, koji su činili David Vartabedijan (predsednik), član Slikarsko grafičke sekcije, dr Zoja Bojić, članica Sekcije za teoriju, kritiku i istoriju primenjene umetnosti, i Danijela Paracki, član Dizajn sekcije.

Nagrada za najbolju knjigu iz istorije umetnosti dodeljena je Slobodanu Maldiniju za “Istoriju srpske umetnosti XVIII-XXI vek” (Knjiga komerc, Beograd, 2018), uz obrazloženje da ta obimna publikacija, koja sadrži oko 3.000 reprodukcija, predstavlja izuzetan poduhvat. Prvenstveno arhitekta po struci, Maldini je uključio u knjigu i arhitektonske spomenike, slikarstvo, skulpturu i dela primenjenih umetnosti u njihovom istorijskom sledu. “Autorov izbor, iako svakako i subjektivan, oko 2.000 umetnika kao istaknutih predstavnika svog vremena očigledno se zasniva na vrednostima njihovog rada iz perspektive istorijske distance, odnosno, prilikom izbora umetnika 21. veka i njihovih dela, na njihovoj prepoznatljivosti u našem i širem okruženju. Time je Maldini stvorio određenu vrstu enciklopedije istorije likovnih umetnosti u Srbiji tokom protekla dva veka”, naveo je žiri, ištičući da to izdanje ima i verziju na engleskom jeziku, čime se bogat sadržaj srpske likovne umetnosti približava čitaocima van srpskog govornog područja.

Nagrada za klasičnu ilustraciju dodeljena je slikaru i ilustratoru Nebojši Đuranoviću za knjigu “Srpski vitezovi u doba Nemanjića” (Evrobook, Beograd, 2018), čiji je i autor. Literatura koju je koristio obuhvata tridesetak naslova o istoriji srpske srednjovekovne države i njenom vojnom ustrojstvu. Đuranović je, kako je navedeno u obrazloženju, pedantno rekonstruisao tokove bitaka i raspored i izgled vojskovođa, vitezova, vojne opreme i oružja u doba Nemanjića. Njegova likovna inspiracija takođe potiče iz bogatog likovnog i istorijsko umetničkog materijala baštine.

Nagrada za likovnu opremu pripala je grupi autora za “Pančevački almanah” koji je priredio Zoran Penevski (Zeleni lav, Pančevo, 2018). U sastavljanju te umetničke monografije o gradu Pančevu učetvovalo je više od 20 likovnih umetnika, pesnika i pisaca, dok deo građe potiče iz Biblioteke grada Pančeva.

Nagrada za fotomonografiju dodeljena je Draganu Bosniću za knjigu “Kraj beogradske kaldrme” (Službeni glasnik, Beograd, 2018), uz obrazloženje da je “sastavio rečima i slikom portret” Beograda i portret jednog života. “Lirski a mangupski, beogradski a ne samo urbani, ovaj portret se obraća različitim generacijama. Tekst i fotografija u ovoj knjizi čine nerazdvojivu celinu iako ta fotografija nije uvek dokumentaristički povezana sa periodom ili sa dešavanjima koja se opisuju”, istakao je žiri, navodeći da autorova kreativnost u načinu na koji spaja tekst i odgovarajuću fotografiju daje poseban kvalitet toj izuzetnoj, a nepretencioznoj knjizi.

Nagrada za dečju ilustraciju dodeljena je Aleksandru Zolotiću za knjigu Patriše Anđelković “Mila, kraljica nereda” (Kreativni centar, Beograd, 2018) i knjige Uroša Petrovića “Neko se uselio u onu staru vilu” (Laguna, Beograd, 2018), dok je najbolje oblikovanom dečjom knjigom proglašena “Prijatelji iz savane” Nikolete Novak, koju je ilustrovao Aleksa Jovanović (Pčelica, Čačak, 2018). “I pisac i ilustrator svojim likovima su udahnuli osećanja, izraze i ponašanje koje veoma mladi čitaoci ove knjige mogu lako da prepoznaju i da poučne pričice primene u sopstvenom iskustvu”, naveo je žiri, ističući likovnu vrednost tog izdanja, posebno zato što se slikane table rasprostiru i na levoj i na desnoj strani, čineći celinu koja takođe može da se posmatra i kao pojedinačne strane.

Nagrada za grafičku novelu dodeljena je Vladimiru Veljaševiću, autoru scenarija, crteža i dizajna korica knjige “Slobodan pad” (Besna kobila, Zemun, Fakultet likovnih umetnosti Beograd, 2017), neobične piktoralne monografiju o životu i radu jednog od pokretača časopisa Zenit Ljubomiru Miciću. Koristeći relevantnu primarnu i sekundarnu literaturu, Veljašević je sastavio neromansirani scenario istinski veoma romantičnog života svog glavnog junaka, istakao je žiri.

Nagrada za klasično strip ostvarenje dodeljena je za Rajku Miloševiću Geri za “Proklete” (Sistem komiks, Beograd), uz obrazloženje da je veštom rukom u tradiciji klasične evropske strip škole i kadriranjem na američki način maestralno proveo gledaoca kroz ni malo laku priču scenariste Džejsona Arona o vremenu pre biblijskog potopa koje na momente neodoljivo podseća i na sadašnje vreme. “Ovo ekskluzivno za naše tržište crno belo strip izdanje predstavlja strip onakav kakav i treba da bude: grafički savršeno narativan sa pričom koja ostaje u sećanju za sva vremena”, istakao je žiri.

*Foto: Anamarija Vartabedijan

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet Nov 01, 2018 8:18 pm

Smile Nagrada Srpskog PEN centra za prevod Sokolovu



Nagrada Srpskog PEN centra za najboljeg prevodioca srpske književnosti dodeljena je Vasiliju Sokolovu, koji je od kraja 90-ih preveo na ruski jezik dela 41 srpskog pisca iz nekoliko generacija i poetičkih epoha iz moderne istorije srpske književnosti, najviše iz njenog savremenog perioda.

Prevodilački rad Sokolova odlikuju tri ključne osobine: posvećenost, odlično poznavanje savremene srpske književnosti i pažljiv odabir knjiga koje prevodi i preporučuje ruskim čitaocima, saopštio je Srpski PEN centar.

Sokolovu je nagradu svečano uručila u Srpskom PEN centru predsednica Vida Ognjenović, a o njegovom prevodilačkom radu govorio je potpredsednik Srpskog PEN centra Gojko Božović. Sokolov je u besedi govorio o svojoj prevodilačkoj karijeri, o tome kako se - umesto za karijeru pesnika, opredelio za prevodilački rad, te kako bira knjige za prevod i kako sarađuje sa piscima i izdavačima.

Kod vodećih ruskih izdavača u Moskvi i Sankt Peterburgu objavljena je 31 knjiga srpskih pisaca u prevodu Sokolova, dok su dela ostalih prevedenih autora objavljena u zbornicima, antologijama i književnim listovima i časopisima.

Među piscima čija je dela Sokolov preveo na ruski jezik su Petar II Petrović Njegoš, Jovan Dučić, Aleksandar Tišma, Svetlana Velmar-Janković, Dragoslav Mihailović, Bora Ćosić, David Albahari, Milica Mićić-Dimovska, Radovan Beli Marković, Slobodan Zubanović, Vladislav Bajac, Jelena Lengold, Dragan Velikić, Vladimir Pištalo, Vladimir Tasić, Srđan Valjarević, Vladan Matijević, Laslo Blašković, Uglješa Šajtinac i drugi.

Sokolov je diplomirao srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost na Lenjingradskom univerzitetu. Promenio je više zanimanja do 1999. godine, kada je postao profesionalni prevodilac srpske književnosti na ruski jezik.

Nagrada Srpskog PEN centra za najboljeg prevodioca srpske književnosti dodeljuje se od 1965. godine, a njeni dobitnici su najznačajniji prevodioci srpske književnosti u proteklih više od pola veka.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pon Nov 05, 2018 7:17 pm

Smile Audio knjiga Svet oko nas

Arhipelag i Fondacija Fibi objavili su antologiju Svet oko nas (Evropski gradovi u novoj srpskoj pripoveci), koju je priredio Gojko Božović, u obliku audio knjige. To je drugo izdanje ove antologije. Prvo, štampano izdanje objavio je Arhipelag 2009. godine. Audio izdanje knjige objavljeno je uz podršku biblioteke Saveza slepih Vojvodine „mr Omer Marinkov“.
U antologiji novih srpskih priča o evropskim gradovima, pisanih u proteklih tridest godina, nalaze se priče Vide Ognjenović, Mirjane Pavlović, Milisava Savića, Jovice Aćina, Davida Albaharija, Vladislava Bajca, Milana Đorđevića, Mihajla Pantića, Jelena Lengold, Milete Prodanovića, Vladimira Tasića i Lasla Blaškovića.
– Na mapi pripovedanja ove tematske antologije ukazuju se suštinski različiti gradovi. Neki su istinske metropole (Pariz ili Beč), drugi su važne simboličke tačke u savremenosti ili u kulturnom pamćenju evropskog čoveka (Venecija ili Prag, Firenca ili Trst), neki su veliki evropski gradovi sa složenom i bogatom istorijom (Minhen, na primer), neki su gradovi u kojima priča raskriva slojeve modernosti i tradicije (Bukurešt ili Rejkjavik, Oksford ili Oslo). Neki od ovih gradova odavno su tema srpske književnosti (Venecija i Prag, Beč i Trst, Pariz i Firenca), neki se prvi put obistinjuju u pripovednoj mašti srpske književnosti (Rejkjavik). Ali razlike i postoje da bi mogli da imamo i pričamo svoje priče – kaže Gojko Božović, priređivač antologije Svet oko nas.
Priče vodećih savremenih srpskih pisaca posvećene evropskim gradovima u ovoj audio knjizi čitali su novi glasovi srpskog pozorišta. Reč je o talentovanim i posvećenim glumcima koji su tek stupili na scenu srpskog glumišta i koji su završili Akademiju umetnosti u Novom Sadu. Priče nastale iz pera vrhunskih autora naše savremene književnosti čitali su: Ana Rudakijević, Danica Grubački, Miloš Lazić, Dušan Vukašinović, Dejan Maksimović, Nikolina Vujević, Mladen Vuković, Nevena Nerandžić, Milica Šećerov, Stefan Cile Beronja, Ivan Ninčić i Ana Keserović, kao i njihov profesor glumac Boris Isaković. Prateće tekstove u knjizi čita spikerka Radiotelevizije Vojvodine Laura Vujković.
– U nastanku ove knjige učestvovalo je mnogo ljudi: od pisaca do glumaca, od izdavača do saradnika u produkciji, prijatelja i dobrih glasova koji su u različitim fazama produkcije bila važna i dragocena podrška. Premda postoji štampano izdanje ove knjige, verujemo da njenim objavljivanjem u audio formi proširujemo mogućnost izbora čitalaca vrhunske književnosti i da, u isto vreme, izlazimo u susret onima kojima je audio knjiga lakši, jednostavniji, prirodniji ili pak samo tehnički prihvatljiviji izbor. Nekima je i jedini izbor: na njih smo najviše mislili pripremajući ovu knjigu koja započinje put do čitalaca i slušalaca ­– kaže izdavač ove audio knjige.
Audio izdanje antologije Svet oko nas ima 140 strana i podeljeno je na 18 govornih zapisa u trajanju od 4 sata i 40 minuta.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre Nov 07, 2018 7:11 pm

Smile Jeleni Lengold Nagrada čitalaca EU



Književnica Jelena Lengold dobitnica je Nagrade čitalaca Evropske unije za najbolju evropsku priču, a to priznanje uručeno joj je 6. novembra na svečanosti povodom desetogodišnjice Evropske nagrade za književnost (EUPL) u dvorcu Belvedere u Beču.

Jelena Lengold nagrađena je za priču “Jasmin i smrt” koju je na engleski jezik preveo dr Zoran Paunović, saopštio je Arhipelag, njen beogradski izdavač.

Nagrada stručnog žirija konzorcijuma EUPL, sastavljenog od stručnjaka u oblasti književnosti, dodeljena je rumunskoj autorki Ioani Pârvulescu za kratku priču “A Voice”.

Jelena Lengold bila je u užem izboru i za nagradu stručnog žirija, uz kolege iz Velike Britanije, Estonije, Belgije i Crne Gore (Andrej Nikolaidis).

Stručni žiri dodelio je i specijalno priznanje za kulturno nasleđe, a dobitnica je makedonska autorka Lidija Dimkovska, nagrađena za priču “When I left Karl Kniebknecht”.



Foto: EUPL

Nagrade su uručili austrijski ministar za EU, umetnost, kulturu i medije Gernot Blumel i komesar EU za obrazovanje, kulturu, mlade i sport Tibor Navračič.

Književni konkurs za najbolju evropsku priču raspisao je konzorcijum EUPL, koji čine Evropski savet pisaca, Evropska federacija izdavača i Evropska i međunarodna federacija knjižara i distributera, uz podršku Evropske komisije za književnost.

Konkurs za najbolju evropsku priču raspisan je povodom deset godina od osnivanja Evropske nagrade za književnost, a pravo učešća imali su njeni dosadašnji dobitnici, koji su pozvani da napišu kratku priču na savremene evropske teme.

Na konkursu je učestvovalo 36 pisaca iz 26 evropskih zemalja.

Jelena Lengold je Evropsku nagradu za književnost dobila 2011. godine za knjigu priča “Evropski mađioničar”, koja je u međuvremenu prevedena na desetak evropskih jezika.

Jelena Lengold dobila je 2017. godine Andrićevu nagradu za knjigu priča “Raščarani svet”, dok je ove godine veliku pažnju čitalaca i kritike privukao njen novi roman “Odustajanje”, čije drugo izdanje za nekoliko dana izlazi iz štampe.

Jelena Lengold imaće 7. novembra susret sa čitaocima na Sajmu knjiga u Beču, gde će učestvovati i na panelu organizovanom povodom deset godina postojanja EUPL.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sub Nov 10, 2018 6:42 pm

Smile Izabrane pesme Rastka Petrovića



Izdavačka kuća Arhipelag objavila je izabrane pesme Rastka Petrovića, jednog od najvećih srpskih pesnika XX veka, povodom sto godina od završetka Prvog svetskog rata i 120 godina od njegovog rođenja.

Okosnicu te knjige predstavljaju poema “Veliki drug” i njena kasnije napisana istoimena verzija. Njima su pridružene Petrovićeve pesme nastale u prvoj polovini 20-ih godina, kao i pesme nastale 30-ih, u kojima preovlađuje tema pokrenuta u “Velikom drugu”.

“Veliki drug” je, kako sam pesnik kaže, nastao u spomen na 30.000 njegovih “vršnjaka koji pomreše u Albaniji” tokom povlačenja srpske vojske u Prvom svetskom ratu.

“Proistekla iz najdubljeg iskustva, poema ‘Veliki drug’ svodi veliki plan istorije na snažno konkretizovano i posredovano iskustvo. Čovek je doveden pod ‘strašnu mećavu noći’, na poslednju granicu egzistencijalnog iskustva, pred samo lice smrti. Pesnik se zadovoljava da u podnaslovu navede uzrok poeme i to da je ona pomen. Sve potom jeste drama čovečnosti i drama telesnosti, drama opstanka i drama drugarstva u podrazumevanom istorijskom kontekstu. Ali mi ne možemo čitati Velikog druga izvan istorijske svesti o povodu za ovu poemu, za to što je iskustvo Prvog svetskog rata i prelaska Albanije značilo za pesnikovu generaciju, kao i svesti da je Rastko Petrović u tom času, dok je prelazio Albaniju, imao sedamnaest godina. Albansko iskustvo Petrovićeve generacije istovremeno je slika kataklizmičnih iskustava koja je u egzistenciji modernog čoveka svom snagom otvorio Prvi svetski rat”, naveo je u pogovoru Gojko Božović, priređivač knjige “Veliki drug” i glavni urednik Arhipelaga.

Petrović se u više svojih pesama i žanrova u različitim perioda života vraćao temi “Velikog druga”, a prema rečima Božovića, najbolje svedočanstvo toga je sačinjeni izbor pesama.

“Albansko iskustvo Petrovićeve generacije istovremeno je slika kataklizmičnih iskustava koja je u egzistenciji modernog čoveka svom snagom otvorio Prvi svetski rat”, dodao je Božović.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 18800
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 23 od 23 Prethodni  1 ... 13 ... 21, 22, 23

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu