Vesti - književnost...

Preživeti do sutra, BG

Vrsta dogadjaja:
Ostalo
Kolarčeva zadužbina, Beograd
Datum:
Tuesday, November 28, 2017 - 19:30
Link:
http://www.kolarac.rs
Grozdana Olujić: PREŽIVETI DO SUTRA - književno veče

učestvuju: Milo Lompar, Zorana Opačić i Aleksandar Jovanović

Glava u torbi Borke Pavićević



Knjiga “Glava u torbi” sa kolumnama Borke Pavićević koje su objavlјivane u istoimenoj rubrici u vikend dodatku lista “Danas” od 2013. do 2016. godine, u izdanju Centra za kulturnu dekontaminaciju, biće predstavljena 23. novembra u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda, uz razgovor sa autorkom, Aleksejem Kišjuhasom, Sašom Ćirićem i Lazarom Bodrožom.

Dok novija kulturna istorija ovog podneblјa još uvek čeka da bude napisana i objavlјena, kao i neki drugi projekti od širokog društvenog značaja, Borka Pavićević neumorno i kontinuirano (tako netipično za ovu sredinu brojnih diskontinuiteta) iz nedelјe u nedelјu beleži i komentariše činjenice iz kulturnog i političkog života, ali i “obične” svakodnevice bez koje ni politike ni kulture nema. Uvek povezujući “jučerašnji svet” i sadašnjicu, autorka se, između ostalog, javno suprotstavlјa pogubnoj oficijelnoj politici zaborava, istovremeno demonstrirajući radost stvaranja i (kulturne) produkcije, čije je drugo ime često – solidarnost, naveo je CZKD povodom tog izdanja, objavljenog uz podršku ImagoLita iz Stokholma.

Prema navodima Saše Ćirića, knjiga “Glava u torbi” predstavlјa u isto vreme tri knjige: knjigu sećanja, knjigu podsećanja i hroniku kulturnog i socijalnog života Beograda i povremeno Srbije, postjugoslovenskih društava i određenog broja evropskih sredina, Švedske ili Berlina na primer. Takođe, to je i implicitna autobiografska knjiga Borke Pavićević.

Kao kolumnistkinja, Borka Pavićević je “autorka na putu, amalgam izveštača o događajima kojima prisustvuje, zapravo kojima hrli ili koji su cilјano razlog njenog putovanja, potom neke vrste sholasta koji predočava istorijat određenih festivala, izložbi itd, i koji sažeto podseća na biografije, izjave i postupke određenih javnih i manje javnih ličnosti, umetnika i političara i, na kraju, osobe koja evocira lična sećanja, koja su uvek dobrim delom i opšta. To su sećanja dramaturškinje, mirovne aktivistkinje i kultur-tregerkinje nezavisne kulturne scene u Beogradu od 1990-ih do danas, intelektualke koja je uvek i čitatelјka i gledatelјka. Razume se, ovoj nenamernoj trijadi ‘uloga’ koje, kao u kakvoj pozorišnoj trupi skromnih sredstava ili avangardnog koncepta, autorka ovih kolumni rado preuzima ne sebe, možemo lako pridružiti ulogu komentatorke tekućih zbivanja i pristojne, nemaliciozne polemičarke”, naveo je Ćirić u pogovoru.

Borka Pavićević je svojim radom obeležila pozorišnu i kulturnu praksu Jugoslavije, što i danas čini na tzv. prostjugoslovenskim prostorima: bila je dramaturškinja Atelјea 212, BITEF-a, pozorišta u Zenici, Splitu, Skoplјu, Ljublјani, Subotici, Prištini i Podgorici. Osnovala je teatar “Nova osećajnost” u Staroj beoradskoj pivari 1981. Bila je učesnica pokreta KPGT (Kazalište, pozorište, gledališče, teatar) u periodu 1986-1991. Sa mesta direktora Beogradskog dramskog pozorišta smenjena je 1993. zbog političkog i javnog delovanja. Učesnica je civilnog pokreta otpora (1991) i članica Beogradskog kruga nezavisnih intelektualaca.

CZKD u Beogradu osnovala je 1994. godine, koji vodi sa nevelikim, a izuzetnim timom, dokazujući bezmalo svakodvenim programima svrsishodnost “angažmana” u polјu kulture i umetnosti. Već decenijama kontinurano piše za različita javna glasila postjugoslovenskih i drugih evropskih država. Prvu zbirku kolumni “Moda” objavila je 1994. godine, a potom i drugu “Na ex-Postdejtonska moda” 1998.

Dobitnica je brojnih domaćih i regionalnih nagrada, kao i francuskog Ordena Legije časti 2002.

(SEEcult.org)

54. Niški sajam knjiga

Vrsta dogadjaja:
Izložba
Datum:
Wednesday, November 29, 2017 - 10:00
Link:
http://www.sajamknjiganis.rs
Hala Čair Niš

54. NIŠKI SAJAM KNJIGA: POHVALA KNJIZI (22-29.11.2017.)

Venac od trnja za Danila Kiša, BG

Vrsta dogadjaja:
Ostalo
Datum:
Thursday, November 23, 2017 - 19:00
Link:
http://www.slglasnik.com
Francuski institut, Knez Mihailova 31, Beograd

Milivoje Pavlović: VENAC OD TRNJA ZA DANILA KIŠA - promocija trećeg izdanja monografije

izdavac: Službeni glasnik

govore: akademik Ljubiša Rakić, pesnik i dugogodišnji direktor Srpskog kulturnog centra u Parizu Božidar Šujica, direktorka Službenog glasnika dr Jelena Trivan, i autor

Rekordan 23. FAF, u duhu ’67.

http://seecult.org/vest/rekordan-23-faf-u-duhu-67

15.12.2017. godine od 17-24.00 održava se Noć knjige. Organizator su Laguna i Delfi.

Popust na Lagunina izdanja je 40 posto, na ostala od 5-10 posto u zavisnosti od izdavačke kuće.

Akcija važi i za online porudžbine, ali se malo duže čeka isporuka.

Najprodavanije knјige svih vremena, BG

Vrsta dogadjaja:
Izložba
Dom kulture Studentski grad, Beograd
Datum:
Friday, December 1, 2017 - 10:00
Link:
http://www.dksg.rs
NAJPRODAVANIJE KNЈIGE SVIH VREMENA - izložba knјiga (1-15.12.2017.)

autor izložbe: Rastko Marković

Stanislav Binički, BG

Guarnerius, Beograd

Marijana Dujović: STANISLAV BINIČKI - predstavljanje knjige

izdavač: Clio

govore: dr Sonja Mariković, muzikolog, profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, dr Danilo Šarenac, istoričar, naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju, mr Pavle Medaković, dirigent u umetničkom ansamblu “Stanislav Binički” Ministarstva odbrane, Marijana Dujović, muzikolog

organizacija: Centar lepih umetnosti Gvarnerijus, Muzikološko društvo Srbije, Medija centar Odbrana i Izdavačka kuća Klio

http://clio.rs

Poezija uživo: Abdulah Sidran, BG

Vrsta dogadjaja:
Ostalo
Kolarčeva zadužbina, Beograd
Datum:
Saturday, December 23, 2017 - 19:00
Link:
http://www.kolarac.rs
POEZIJA UŽIVO! - direktni prenosi poetskih večeri na Radio Beogradu 2

VEČE ABDULAHA SIDRANA

Regionalni konkurs Trećeg trga za neobjavljene knjige


Wednesday, November 1, 2017 - 00:00 to Sunday, December 31, 2017 - 23:45

Treći Trg je, nakon uspešno realizovana dva nagradna poetska konkursa, raspisao godišnji regionalni nagradni konkurs za neobjavljene knjige poezije, kratke proze, romana i prevoda.

Na konkurs se mogu prijaviti autorke i autori stariji od 18 godina koji pišu poeziju, kratku prozu i roman na međusobno razumljivim jezicima (Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora) ili prevode ove žanrove na srpski jezik. Odabrani originalni rukopisi biće objavljeni u bibliotekama “12/19” i “pro/za”, a prevodi u odgovarajućim edicijama. Autori i knjige biće predstavljeni na Beogradskom međunarodnom festivalu poezije i knjige Trgni se! Poezija!, Beogradskom sajmu knjiga i na posebnim promocijama.

Prijave treba poslati na mejl konkurs.trecitrg@gmail.com

Obavezno treba naznačiti kategoriju konkursa u naslovu mejla prilikom prijavljivanja (npr. poezija prva knjiga, roman druga knjiga, prevod).

Konkurs je otvoren u tri ravnopravne kategorije:
1) Konkurs za prvu knjigu poezije, kratke proze ili prvi roman;
2) Konkurs za drugu knjigu poezije, kratke proze ili drugi roman (za autorke i autore koji su objavili jednu ili više knjiga poezije, kratke proze ili romana);
3) Konkurs za prevedenu knjigu poezije, kratke proze ili prevedeni roman.

Rukopisi se primaju svake godine od 1. novembra do 31. decembra za prve dve kategorije, a tokom cele godine za treću.

1) Konkurs za knjigu poezije, kratke proze ili roman:
a) Tekst knjige poslati u Word dokumentu, u Times New Roman fontu (veličina 12, latinica, style: no spacing, obavezna upotreba tabulatora, „srpskih” navodnika i svih dijakritičkih znakova), uz obavezan sadržaj (spisak naslova pesama, priča ili poglavlja) i kratku biografiju autora na kraju.
b) Obavezno poslati ime i prezime, adresu, mejl adresu, kontakt telefon i fotografiju (JPG format) autora.

2) Konkurs za prevedenu knjigu poezije, kratke proze ili roman:
a) Tekst prevoda najmanje 20% teksta iz originalnog izdanja knjige poslati u Word dokumentu, u Times New Roman fontu (veličina 12, latinica, style: no spacing, obavezna upotreba tabulatora, „srpskih” navodnika i svih dijakritičkih znakova), uz obaveznu detaljnu biobibliografiju autora i kratku biobibliografiju prevodioca.
b) Tekst kompletnog originalnog izdanja knjige poslati u PDF dokumentu.
c) Obavezno poslati ime i prezime, adresu, mejl adresu, kontakt telefon i fotografiju (JPG format) prevodioca.

Rezultati konkursa biće objavljeni na blogu trgnise.blogspot.com i FB stranici Treći trg najkasnije do kraja marta 2018.

Nagrada podrazumeva objavljivanje knjige i autorski honorar u vrednosti 10% od tiraža, organizovanje promocija i učešće na Beogradskom festivalu poezije i knjige u maju i Beogradskom sajmu knjiga u oktobru mesecu.

Slanjem rukopisa na konkurs autori daju saglasnost (autorska prava) Trećem trgu za objavljivanje nagrađenog rukopisa, i prihvataju obavezu saradnje sa urednicima i dizajnerima, prihvataju eventualno odbijanje rukopisa i obavezuju se da do proglašenja rezultata konkursa isti
rukopis neće biti objavljen kod drugog izdavača.

Nepotpune i zakasnele prijave neće biti razmatrane.

Kontakt za dodatne informacije: konkurs.trecitrg@gmail.com.

(SEEcult.org)
https://twitter.com/intent/tweet?original_referer=https%3A%2F%2Ffeedly.com%2Fi%2Fentry%2FcvIHuISvGS8zny1ed6BEPKhBxidhRI60%2Fg9x8gtii%2FI%3D_1601ce3e252%3A2452558%3Ae597f5ed&ref_src=twsrc%5Etfw&related=%3ACheck%20it%20out!&text=Regionalni%20konkurs%20Tre%C4%87eg%20trga%20za%20neobjavljene%20knjige&tw_p=tweetbutton&url=http%3A%2F%2Fseecult.org%2Fkonkurs%2Fregionalni-konkurs-treceg-trga-za-neobjavljene-knjige

Konkurs za nagradu Dušan Vasiljev za 2017. godinu



Grad Kikinda raspisao je konkurs za nagradu “Dušan Vasiljev” za najbolju knjigu napisanu na srpskom jeziku i objavljenu tokom 2017. godine.

U konkurenciji za to književno priznanje mogu se naći pesničke i prozne knjige objavljene na teritoriji Srbije. Nagrada se sastoji od povelje i novčanog iznosa.

Izdavači i autori mogu poslati knjige (tri primerka po pojedinačnom naslovu) na adresu: Narodna biblioteka Jovan Popović, Trg srpskih dobrovoljaca 57, 23300 Kikinda, uz obaveznu napomenu na pošiljci „Za nagradu Dušan Vasiljev“, najkasnije do 9. februara 2018. godine.

Aktuelni laureat je Svetislav Basara, koji je nagradu dobio za roman “Andrićeva lestvica užasa”.

Nagrada će biti dodeljena 27. marta 2018. godine, na dan smrti Dušana Vasiljeva, a to je ujedno i Dan kikindske Gimnazije koja nosi ime tog velikog ekspresionističkog autora.

Kontakt za dodatne informacije: nagradadvasiljev@gmail.com

(SEEcult.org)

https://twitter.com/intent/tweet?original_referer=https%3A%2F%2Ffeedly.com%2Fi%2Fentry%2FcvIHuISvGS8zny1ed6BEPKhBxidhRI60%2Fg9x8gtii%2FI%3D_160454f1e50%3A22bcd15%3A3c0bb656&ref_src=twsrc%5Etfw&related=%3ACheck%20it%20out!&text=Konkurs%20za%20nagradu%20Du%C5%A1an%20Vasiljev%20za%202017.%20godinu&tw_p=tweetbutton&url=http%3A%2F%2Fseecult.org%2Fkonkurs%2Fkonkurs-za-nagradu-dusan-vasiljev-za-2017-godinu

Konkurs za drugu knjigu autora mlađih od 35 godina



Somborski književni festival i Gradska biblioteka “Karlo Bijelicki” u Somboru po treći put su raspisali konkurs za drugu knjigu autora mlađih od 35 godina. Konkurs je namenjen autorima sa jednim izdanjem iza sebe, a cilj je da pomogne piscima mlađe generacije da prevaziđu tzv. problem druge knjige.

Pravo da konkurišu imaju autori mlađi od 35 godina sa jednom objavljenom knjigom.

Jedan autor može poslati više od jednog rukopisa.

Konkurs je otvoren do 1. marta 2018. godine.

Žiri u sastavu: Branislav Živanović, Dragan Babić i Tamara Babić, objaviće rezultate do 31. marta 2017. godine.

Nagrada, koja se sastoji iz povelje i štampanja nagrađenog rukopisa, biće uručena tokom Somborskog književnog festivala u maju 2018. godine.

Autor izabranog rukopisa biće lično obavešten. Ime pobednika konkursa biće objavljeno na sajtu Gradske biblioteke “Karlo Bijelicki” i u relevantnim štampanim i elektronskim medijima.

Uputstvo za slanje rukopisa:

- U razmatranje za nagradu ulaze rukopisi bez obzira na žanrovsku određenost (proza, poezija, drama, esej, kritika, književnost za decu, poližanrovska dela).
- Rukopise treba poslati elektronski na adresu somborkf@gmail.com do 1. marta 2018. godine.
- Potrebno je poslati dva dokumenta: rukopis potpisan šifrom i razrešenje šifre.
- U razrešenje šifre je potrebno uklјučiti sledeće podatke: ime i prezime autora, kraću biografiju, kontakt autora, kratak opis, kritiku ili recenziju prve knjige.
- Rukopis koji se šalјe na konkurs mora biti potpisan šifrom i predstavlјati originalno autorsko delo na srpskom jeziku, dok delovi rukopisa mogu biti ranije objavlјeni.

Žiri neće uzeti u razmatranje rukopise koji ne budu ispunili uslove konkursa.

(SEEcult.org)
https://twitter.com/intent/tweet?original_referer=https%3A%2F%2Ffeedly.com%2Fi%2Fentry%2FcvIHuISvGS8zny1ed6BEPKhBxidhRI60%2Fg9x8gtii%2FI%3D_160454f1e50%3A22bcd16%3A3c0bb656&ref_src=twsrc%5Etfw&related=%3ACheck%20it%20out!&text=Konkurs%20za%20drugu%20knjigu%20autora%20mla%C4%91ih%20od%2035%20godina&tw_p=tweetbutton&url=http%3A%2F%2Fseecult.org%2Fkonkurs%2Fkonkurs-za-drugu-knjigu-autora-mladih-od-35-godina

Nagrade Kočićevo pero i Kočićeva knjiga, BG

Vrsta dogadjaja:
Ostalo
Kolarčeva zadužbina, Beograd
Datum:
Friday, December 22, 2017 - 12:00
Link:
http://www.laguna.rs
Svečano uručene Nagrade Kočićevo pero za zimu 2017 i Kočićeva knjiga za celokupno književno stvaralaštvo 2017. laureatu vladiki zahumsko-hercegovačkom i primorskom GRIGORIJU

Nagradu “Kočićevo pero“ osvojila je zbirka priča PREKO PRAGA

žiri: Nikola Vukolić (predsednik), Miljenko Jergović i Mladen Vesković

organizacija: Zadužbina „Petra Kočića“

Imigranti u vavilonskoj kuli, NS

Vrsta dogadjaja:
Ostalo
Datum:
Wednesday, December 20, 2017 - 19:00
Link:
http://zkv.rs
Zavod za kulturu Vojvodine, Vojvode Putnika 2, Novi Sad

IMIGRANTI U VAVILONSKOJ KULI - Razgovori o identitetu - promocija knjige

priredila: Zdenka Valent Belić

učestvuju: Zdenka Valent Belić, Vladimir Pištalo, Vladimira Dorčova Valtnerova, Zoran Đerić, Nebojša Kuzmanović, Miloš Zubac

Jelena Lengold na danskom



Nagrađivana i najčitanija prozna knjiga Jelene Lengold “Vašarski mađioničar” objavljena je na danskom jeziku, u izdanju kuće Vandkunsten iz Kopenhagena, u prevodu Jane Kobel.

Knjiga “Vašarski mađioničar” objavljena je na danskom u tvrdom povezu i u vrhunskoj opremi, u ekskluzivnoj ediciji Velike priče u malom formatu, u kojoj su prethodno objavljene knjige proze Hansa Kristijana Andersena, Emila Zole, Virdžinije Vulf, Jozefa Rota, Vladimira Nabokova, Ingeborg Bahman, Maragaret Duras Lidije Dejvis, Ljudmile Petruševske i drugih značajnih pisaca moderne književnosti.

“Vašarski mađioničar” je najprevođenija knjiga Jelene Lengold. Pre izdanja na danskom, objavljena je na engleskom, italijanskom, češkom, slovenačkom, makedonskom, bugarskom, poljskom i albanskom jeziku. U toku je priprema izdanja te knjige u Mađarskoj i Rumuniji, saopstio je Arhipelag, izdavač Jelene Lengold na srpskom, koji je knjigu “Vašarski mađioničar” objavio do sada u tri izdanja.

Jelena Lengold je za “Vašarski mađioničar” dobila Evropsku nagradu za književnost, kao i nagrade “Biljana Jovanović” za najbolju proznu knjigu godine, “Žensko pero” i “Zlatni Hit Liber”.

Knjiga “Vašarski mađioničar” donosi priče o ljubavi i žudnji, o gradu i erotici, o svakodnevici i strasti, koje su autentično svedočanstvo o intimi, svakodnevici i o čudima ljubavi. Zahvaljujući istančanoj psihologiji, u pričama iz knjige “Vašarski mađioničar” nalaze se neki od najboljih ženskih i muških likova novije srpske književnosti.

Jelena Lengold je za novu knjigu priča “Raščarani svet”, koja je 2016. godine objavljena u izdanju Arhipelaga, dobila nedavno Andrićevu nagradu za najbolju knjigu priča na srpskom jeziku u 2016. godini.

(SEEcult.org)

Prevodi Kiša i Blaškovića u izboru za rusku književnu nagradu



Prevodi knjiga Danila Kiša i Lasla Blaškovića u konkurenciji su za rusku književnu nagradu “Majstor”, koja će biti dodeljena 25. decembra u Biblioteci inostrane literature u Moskvi.

Prevod knjige priča Danila Kiša “Grobnica za Borisa Davidoviča” objavljen je nedavno na ruskom jeziku u izdanju kuće Rudomino. Prevodilac je Jelena Sagalovič, a to je, inače, prvi prevod knjige “Grobnica za Borisa Davidoviča” na ruski jezik.

Roman Lasla Blaškovića “Madonin nakit” objavljen je na ruskom jeziku početkom septembra ove godine, takođe u izdanju kuće Rudomino, u okviru edicije “100 slovenskih romana”. I Blaškovićev roman je na ruski jezik prevela Jelena Sagalovič, saopštio je Arhipelag.

Povodom ruskog izdanja romana “Madonin nakit”, koji je je ranije već objavljen na engleskom, slovačkom, makedonskom, bugarskom i slovenačkom jeziku, Blašković je tokom sptembra imao promocije knjige u Moskvi i Jasnoj Poljani.

Nagrada “Majstor” dodeljuje se za najbolju prevednu knjigu na ruski jezik u toku jedne godine.

(SEEcult.org)

Čak 179 romana stiglo za NIN-ovu nagradu



Žiri NIN-ove nagrade kritike za najbolji roman 2017. godine dobio je na čitanje oko 180 romana, a širi izbor objaviće naredne sedmice.

Do zatvaranja konkursa 20. decembra, kako je objavio NIN, stiglo je čak 179 knjiga za 64. NIN-ovu nagradu. Među autorima su i neki od ranijih dobitnika tog književnog priznanja, poput Davida Albaharija, Gorana Gocića, Vladimira Pištala, Grozdane Olujić…

Žiri NIN-ove nagrade, koji čine: Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik), objaviće širi izbor u štampanom izdanju NIN-a od 28. decembra.

Ime 64. dobitnika ili dobitnice NIN-ove nagrade biće poznato 15. januara 2018. godine.

Prošle godine, koju je takođe obeležila hiperprodukcija, NIN-ov žiri dobio je oko 170 naslova na čitanje, a u širi izbor uvrstio je 40 naslova, dok je u užem bilo 11.

NIN-ovu nagradu za 2016. godinu dobila je Ivana Dimić za roman “Arzamas”.

NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a do raspada Jugoslavije dodeljivana je piscima sa celog prostora bivše države.

Prvi dobitnik bio je Dobrica Ćosić za “Korene”, a nagrađen je i 1961. godine za “Deobe”. Dvostruki dobitnici su i Dragan Velikić (Ruski prozor, 2007; Islednik, 2015) i Živojin Pavlović (Zid smrti, 1985; Lapot, 1992), a jedini trostruki dobitnik je Oskar Davičo (Beton i svici, 1956; Gladi, 1963. i Tajne, 1964).

NIN-ova nagrada delimično je podržana od Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

*Dobitnici NIN-ove nagrade od 1954. do 2016.
http://www.seecult.org/sites/default/files/attachments/NIN-ova-nagrada-1954-2016.pdf

(SEEcult.org)

Najviše mi se dopada pod red. br. 6.  
Pekića i Selimovića izdvajam uvek i sada.

Božićni sajam knjiga, BG

Vrsta dogadjaja:
Izložba
Dom omladine Beograda
Datum:
Thursday, January 4, 2018 - 12:00
Link:
http://www.domomladine.org
BOŽIĆNI SAJAM KNJIGA (4-18.1.2018.)

izlagači:
Laguna
Vulkan izdavaštvo
Leo komerc
Ušće
Mali princ
Kreativni centar
Book
Pčelica
Ezoterija
NNK
Maki book
Begen
Rubikon
Algoritam izdavaštvo
Rubikon
Otvorena knjiga
Ind medija

Uži izbor za nagradu Nikola Milošević



Knjige Raška Radovića “O prozračnosti, dubini i boji”, u izdanju Akademske knjige, Ilije Marića “Beleške o Kišu i filosofiji”, u izdanju agencije za izdavaštvo Bernar, Zoje Bojić “Antički istoriografi umetnosti i Kalistrat o skulpturi”, u izdanju Dosijea Studio, Slobodana Vladušića “Književnost i komentari”, u izdanju Službenog glasnika, Nikole Dedića “Između dela i predmeta”, u izdanju Fakulteta za medije i komunikacije i Milana Orlića “Andrić, Crnjanski, Pekić”, u izdanju agencije Mali Nemo, uvrštene su u uži izbor za nagradu “Nikola Milošević” za 2017. godinu koju Radio Beograd 2 dodeljuje za najbolju knjigu u oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije.

Žiri za dodelu nagrade “Nikola Milošević”, koji čine prof. dr Milo Lompar, prof. dr Iva Draškić Vićanović i prof. dr Dragan Prole (predsednik), odabraće sredinom januara tri knjige koje će ući u najuži izbor.

Odluku o 16. dobitniku nagrade za najbolju knjigu u oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije, nazvanu imenom akademika Nikole Miloševića (1929-2007), žiri će doneti na javnom zasedanju 25. januara, najavio je Radio Beograd 2.

Nagrada će biti uručena 9. februara, na dan kada je pre 60 godina osnovan Radio Beograd 2.

Nagradu “Nikola Milošević” za najbolјu knjigu u oblasti filozofije, estetike i teorije književnosti i umetnosti za 2016. godinu dobila je Jelena Pilipović za delo “Ka lepoti – Erotološko čitanje Sapfine poezije”, u izdanju Akademske knjige.

Dosadašnji dobitnici su: Milan Brdar, Miloš Arsenijević, Mile Savić, Časlav D. Koprivica, Slobodan Grubačić, Radoman Kordić, Predrag Krstić, Milo Lompar, Dragan Stojanović, Dragan Prole, Danilo N. Basta, Aleksandra Mančić,

(SEEcult.org)

Uži izbor za NIN-ovu nagradu



Žiri za dodelu NIN-ove nagrade suzio je izbor na devet romana, među čijim su autorima i dosadašnji dobitnici tog književnog priznanja i debitanti.

U užem izboru našli su se romani “Sunce ovog dana” (Agora) Vladimira Pištala, dobitnika NIN-ove nagrade 2008. za “Tesla, portret među maskama”, zatim “Proleće se na put sprema” (Red box) mladog pisca Bojana Krivokapića, “Plava kapija” (Albatros plus) Radovana Belog Markovića, “Srodnici” (Laguna) Jovice Aćina, “Gorgone” (Geopoetika) Mire Otašević, “Luzitanija” (Besna kobila) Dejana Atanackovića, “Danas je sreda” (Čarobna knjiga) Davida Albaharija, dobitnika NIN-ove nagrade 1996. za “Mamac”, te “Srebrna magla” (Partizanska knjiga) Srđana Srdića i “Četiri ludila” (Vulkan izdavaštvo) Miloša Latinovića.

Žiri NIN-ove 64. nagrade, koji čine: Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik), odabrao je prethodno 33 romana u širi izbor, pročitavši čak 179 knjiga koje je dobio iz još jedne hiperproduktivne godine.

Najuži izbor biće objavljen 11. januara, a ime dobitnika 15. januara.

NIN-ov žiri je 2016. godine, koju je takođe obeležila hiperprodukcija, dobio je oko 170 naslova na čitanje, u užem izboru bilo ih je 11, a nagradu je dobila Ivana Dimić za roman “Arzamas”.

NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a do raspada Jugoslavije dodeljivana je piscima sa celog prostora bivše države.

Prvi dobitnik bio je Dobrica Ćosić za “Korene”, a nagrađen je i 1961. godine za “Deobe”. Dvostruki dobitnici su i Dragan Velikić (Ruski prozor, 2007; Islednik, 2015) i Živojin Pavlović (Zid smrti, 1985; Lapot, 1992), a jedini trostruki dobitnik je Oskar Davičo (Beton i svici, 1956; Gladi, 1963. i Tajne, 1964).

NIN-ova nagrada delimično je podržana od Ministarstva kulture i informisanja Srbije, a finansiraju je i jedna domaća i jedna strana kompanija, koje zele da ostanu anonimne.

(SEEcult.org)

Brave Heart ::  Uži izbor za NIN-ovu nagradu
NIN-ova nagrada delimično je podržana od Ministarstva kulture i informisanja Srbije, a finansiraju je i jedna domaća i jedna strana kompanija, koje zele da ostanu anonimne.

(SEEcult.org)

No comment! 
Zbog čega anonimne, nije biznis u pitanju već kultura mada... ma bolje da ćutim.

Sećanje na Gorkog



Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu posvećenu Maksimu Gorkom, povodom obeležavanja 150 godina od rođenja tog ruskog i sovjetskog pisca, osnivača književnog metoda socijalističkog realizma i političkog aktiviste.

Postavku čini izbor dela i literature o Gorkom - Alekseju Maksimoviču Peškovu (Nižnji Novgorod, 1868 – Moskva, 1936), a može se pogledati do kraja januara na sajtu BMS.

Gorki je bio protivnik carske vlasti, koji je u prvim komešanjima 1905. godine otvoreno ustao protiv poretka. Rusiju je napustio 1906. godine da bi se vratio 1913, nakon egzila u Italiji. Razočaran i u revoluciju, 1921. godine ponovo je emigrirao u inostranstvo da bi se na lični Staljinov poziv 1929. vratio u sovjetsku Rusiju. Iako je slavljen po povratku, bio je u nekoj vrsti kućnog pritvora od 1934. do smrti.

Gorki je stekao slavu već prvim tekstovima skrenuvši na sebe pažnju Tolstoja i Čehova, pa i stranih književnih krugova. Njegov književni opus čine mnogobrojne pripovetke, među kojima su najpoznatije Makar Čudra, Dve skitnice i Život u plavom, romani Foma Gordejev, Gradić Okurov, Život Matveja Kožemjakina i Mati, pozorišni komadi Malograđani, Na dnu, Letnjikovac i Deca sunca i autobiografska trilogija Detinjstvo, Među ljudima i Moji univerziteti.

Autorka izložbe je Silvija Čamber, a urednik Selimir Radulović.

Nakon Gorkog, BMS je najavila i elektronske izložbe povodom 200 godina od objavljivanja Srpskog rječnika Vuka Stefanovića Karadžića (Beč, 1818), zatim 225 godina od rođenja Jana Kolara, 225 godina od rođenja Georgija Magaraševića, 250 godina od objavljivanja Slavenosrpskog magazina Zaharije Orfelina (Venecija, 1768), 125 godina od rođenja Vladimira Vladimiroviča Majakovskog, 150 godina od rođenja Mihaila Alasa Petrovića, 150 godina od rođenja Pavla Popovića, 100 godina od rođenja Aleksandra Isajeviča Solženjicina, 125 godina od rođenja Kornela Sentelekija, 175 godina od rođenja Koste Trifkovića, 125 godina od rođenja Miloša Crnjanskog, 100 godina od rođenja Ivana Sergejeviča Turgenjeva, te 150 godina od rođenja Alekse Šantića.

(SEEcult.org)

Uži izbor za Vitalovu nagradu



Žiri nagrade “Zlatni suncokret” za 2017. godinu, nakon razmatranja više od 200 proznih i poetskih naslova, uvrstio je u uži izbor 12 knjiga koje se izdvajaju zbog “smelog i promišljenog suočavanja sa složenim likovima bliže i dalje povesti, i iznalaze uverljiv i izazivački odnos između teksta i sveta, dokumenta i fantazije, velikih i malih priča”.

U uži izbor ušli su romani “Zavodnik ništavila” Predraga Markovića (Solaris, Novi Sad), “Maksimum” Vide Ognjenović (Arhipelag, Beograd), “Popravljač ogledala” Franje Petrinovića (Akademska knjiga, Novi Sad), kao i romani “Proleće se na put sprema” Bojana Krivokapića (Red box, Beograd) i “Sunce ovog dana” Vladimira Pištala (Agora, Zrenjanin) koji su, inače, i u užem izboru za NIN-ovu nagradu.

Žiri nagrade “Zlatni suncokret” uvrstio je u uži izbor i pesničke zbirke “U obruču” Bojane Stojanović Pantović (Povelja, Kraljevo), “Skrivenosti” Nikole Vujčića (Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad) i “Mapa” Gojka Božovića (Povelja, Kraljevo), kao i zbirke priča “Naknadne istine” Darka Tuševljakovića (Arhipelag, Beograd), “Kao u sobi sa ogledalima” Vladimira Kecmanovića (Laguna, Beograd) i “Put u juče” Tibora Varadija (Akademska knjiga, Novi Sad), kao i knjigu eseja “Preko veka” Dragana Hamovića (Povelja, Kraljevo).

Knjige iz užeg izbora za nagradu “Zlatni suncokret”, poznatu i kao “Vitalova” nagrada, svedoče o produbljenom odnosu njihovih autora i autorki prema međusobnom i za književno pisanje suštinski važnom odnosu jezika, stvarnosti i subjektivnosti, naveo je žiri koji čine: Nikola Strajnić, Dragan Jovanović Danilov i Vladimir Gvozden (predsednik).

Primetno je, kako je naveo žiri, da srpska proza, ukleštena između tržišne matematike i spisateljskog nadahnuća, nastoji da osvoji dubinske slojeve krize u kojoj živimo, te da polako napušta istorijski patos koji joj je bio svojstven poslednjih decenija.

“Utisak je da je prekomernost istorije prizvala realizam i time nanela štetu smelosti pripovedača da eksperimentišu sa formom, jezikom, strukturom”, naveo je žiri, koji je ocenio i da u poeziji, “često prepuštenoj maniru i osuđenoj na samodovoljnost, vlada zrelost izraza, svedenost, učenost, a pomalo joj nedostaju otresitost i mudra, pesnička ludost”.

Najuži izbor kandidata za nagradu “Zlatni suncokret”, koja podrazumeva diplomu i novčani iznos, biće saopšten sredinom januara, a uručenje će biti početkom februara u Beogradu.

Nagrada “Zlatni suncokret”, koju dodeljuje kompanija “Vital”, dodeljuje se 21. za najbolje književno ostvarenje na srpskom govornom području u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike, objavljeno u toku prethodne godine.

Nagrada je prvi put dodeljena 1996. godine pesničkoj zbirci Ivana V. Lalića, a među dobitnicima su: Radoslav Petković, Goran Petrović, Vojislav Karanović, Vladimir Tasić, Dragan Jovanović Danilov, Jovica Aćin, Mileta Prodanović, David Albahari, Uglješa Šajtinac i Dragan Velikić.

Prošlogodišnja dobitnica je Svetlana Slapšak, nagrađena za roman “Ravnoteža”.

(SEEcult.org)

Preminuo Predrag Lucić



Ugledni hrvatski novinar Predrag Lucić, pesnik, dramski pisac i režiser, jedan od osnivača i prvi glavni i odgovorni urednik splitskog Feral tribjuna, preminuo je 10. januara u rodnom Splitu u 54. godini, nakon duge i teške bolesti.

Lucić je nakon gašenja kultnog splitskog nedeljnika prešao 2008. godine u Novi list, gde je pisao dnevnu kolumnu “Trafika Predraga Lucića”.

Novi list organizuje 11. januara i komemorativni skup povodom smrti Lucića, a redakcija je izrazila iskreno saućešće svima koji su ga voleli i cenili.

Rođen 1964. u Splitu, gde je završio osnovnu i srednju školu, Lucić je studirao pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Od 1985. godine počeo je saradnju s Feralom, koji je u to vreme bio samo satirični podlistak Nedeljne Dalmacije. S Viktorom Ivančićem i Borisom Dežulovićem proširio je Feral Tribune sa kojim se u jesen 1990. godine seli u Slobodnu Dalmaciju, gde radi i kao predratni i ratni reporter. U martu 1993. napušta Slobodnu Dalmaciju i s grupom kolega pokreće "samostalni i suvereni satiričko-politički dvonedeljnik Feral Tribune", čije je prve brojeve potpisivao kao glavni i odgovorni urednik. U decembru 1993. godine Feral Tribune postaje nedeljnik, a od tada do prestanka izlaženja Lucić radi kao urednik, autor satiričnih i tzv. ozbiljnih tekstova, uređuje veb stranice, kreira fotomontaže, ispisuje i uređuje razne rubrike (Greatest Shits, Na kraju krajeva, Šempjun, Tromblon, Informbiro...), te pokreće i uređuje Biblioteku Feral Tribune.



Lucić je u koautorstvu s Dežulovićem objavio "Greatest Shits - Antologiju suvremene hrvatske gluposti" (1998), a autor je i pesmarice "Haiku haiku jebem ti maiku" (2003), knjige lirike "Ljubavnici iz Verone" (2007), čitanku "Sun Tzu na prozorčiću" (2009), te knjiga "Bezgaća povijesne zbiljnosti" (2010) i ''Gusle u magli'' (2013).

Od 2007. godine je s Dežulovićem nastupao u pjsničkom kabareu "Melodije Bljeska i Oluje".

Pesničke, prozne i dramske tekstove objavljivao je u časopisima Fantom slobode, Ars, Sarajevske sveske i Naše pismo.

Režirao je u Beogradu, Splitu i Tuzli.

Bio je član Hrvatskog društva pisaca i Hrvatskog PEN centra.

Povodom smrti Lucića, hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je da je “ostavio trag u novinarstvu, književnosti i pozorišnoj umetnosti”, te da o njegovom doprinosu kulturi svedoči i nagrada Judita za najbolje postignuće u dramskom programu 63. Splitskog leta.

Knjiga žalosti povodom smrti Lucića biće otvorena 11. januara u prostoru redakcije Novog lista, gde će u 14 časova biti održana i komemoracija.

*Foto: HDP

(SEEcult.org)