Kakve boje je duša?

Kod mene ponekad dođe do "curenja" duše, zavisno šta sam konzumiro, ni tada ne znam koje je boje, al što  štipa za oči i nos...prosto me zaboli ostatak duše.
Očito joj ne prija svež vazduh!  

Ako ništa, čini se da sam bar duševan, toliko je ispuštam, a nikad ne ponestane!  

trenutno ....poput olujnog neba   

Zelena nije pa da je ne znam kakva  

Vrdalama ::Zelena nije pa da je ne znam kakva    

Jasta neg zelena, a sto se vise koprcas, sve zelenija postaje   

Moja se sareni,uverena sam u to.
A za ostale ne znam
Znam samo da poneke u prolazu okupam....a ja samo idem dalje u susret slicnoj.

raznorazne

Bezbojna    Ne vidimo je... a ako je vidimo, nema ni boju... A mozda i ne postoji   

Mlade duse su providno bele svetlosti, zrelije duse postaju zuta svetlost,jos starije duse postaju svetlo plave boje, a zrele duse
postaju tamno plave, do ljubicaste boje svetlosti.te duse se ne inkarniraju vise,sem ako dolaze kao Avatari medju ljude sa odredjenim zadatkom.

Poli ::
postaju tamno plave,

тегет радничка поуздана боја.  

svih nijansi sive.

Dusa je cesto, yebeno ogavne boje   

To ako dozvoliš da je neki mamlaz oboji. (m/f svejedno)

Moja je sad zelenkasta,s belim cvetićima

...moja dusa je boje proleca, ma sta god to znacilo...   

Moja je crveno-bela    

Moja je parisko plava.

zavisi od slikara ko je probudi iz ucmalosti

Bez boje, ukusa i mirisa.

Neznam, mozda je na ovom forumu Tema filozofija,neozbiljna tema, pa sam ja upala sa ozbiljnim postom tamo gde mu mesto nije.Svejedno,sve ovo sto je pisano moze da se odnosi na auru, a ne na dusu, jer dusu nemozemo da vidimo,samo znamo da je imamo.Onog momenta kad nas ona napusti...prestaje i zivot naseg materijalnog tela...a dusa odlazi svojim putem.

ja još uvek ne znam da je imam, možda ću saznati kada umrem.
možemo samo da verujemo da je imamo, sve ostalo su pretpostavke.

imas je i boje je neba

Lilith ::ja još uvek ne znam da je imam, možda ću saznati kada umrem.
možemo samo da verujemo da je imamo, sve ostalo su pretpostavke.

Ako ne znaš kad si živa, kako ćeš mrtva znati?   

i to ''mrtav'' se sasvim pogrešno smatra nekakvim stanjem...

oblica ::

Lilith ::ja još uvek ne znam da je imam, možda ću saznati kada umrem.
možemo samo da verujemo da je imamo, sve ostalo su pretpostavke.

Ako ne znaš kad si živa, kako ćeš mrtva znati?   

i to ''mrtav'' se sasvim pogrešno smatra nekakvim stanjem...

svaki covek kao velika reka ima branu u sebi koju treba da polomi da bi svetlo tj voda zivota i mulj superega isplivali i otvorili preko podsvesti koje i kakvo nebo u sebi nosi... neko to moze, neko ne...neko to uradi ranije u zivotu, neko tek kada treba da odapne...nema pravila, ali ima pravila da za zivota se to desi.

zato je zivot misterija bas kao sto zagrobni nije jer znam da postoji.

oblica ::

Lilith ::ja još uvek ne znam da je imam, možda ću saznati kada umrem.
možemo samo da verujemo da je imamo, sve ostalo su pretpostavke.

Ako ne znaš kad si živa, kako ćeš mrtva znati?   

i to ''mrtav'' se sasvim pogrešno smatra nekakvim stanjem...

tada ću znati da li je jedan deo ostao da živi?
to nije stanje, to je samo tranzitna zona, faza...

Mi nismo ovo telo,pa prema tome smrt tela i nije nase stanje.Dusa je besmrtna,pa prema tome mi odlazimo svome tvorcu, gde se pripremamo za novu inkarnaciju, koja nemora nuzno da bude na Zemlji.Stare duse pridruzuju se Izvoru, koji je svetlost i kreativna snaga, i pomazu mu u novim kreacijama.To je krajnji cilj svake duse,da pridruzi svoje znanje nauceno brojnim inkarnacijama,Izvoru i kreatoru Univerzuma.