NOSTALGIJA

Zamislite sebe u polozaju mnogih koji zive sa nostalgijom sa uspomenama i od uspomena. Koji, u skoro svakom snu, sanjaju rodne gradove, sela, polja, reke, livade, svoje nebo.... Koji vise nisu dobrodosli ni na Srpske forume, a jos manje u svoj zavicaj. Koji su postali stranci i krivci bez krivice. Svaki put kada sam dolazila na aerodrom videla sam mrznju kao da smo najgori zlocinci, ustase ili Siptari Pojma nemate kako je vecini od nas tesko sto se vise nemamo gde vratiti. Svaki put kada odem da radim u prodavnici nosim oko ruke plasticnu narukvicu na kojoj su boje nase zastave, gde pise SERBIA. Ne razumem taj okrutni, brutalni mentalitet. Da li je u pitanju ljubomora ili nesto drugo? Zbog cega to odbacivanje nas, ali ne i naseg novca? To je samo kod nas tako. ZASTO?

Joj, i mene počela drmati nostalgija.

Natasha ::Koji vise nisu dobrodosli ni na Srpske forume, a jos manje u svoj zavicaj. Koji su postali stranci i krivci bez krivice. Svaki put kada sam dolazila na aerodrom videla sam mrznju kao da smo najgori zlocinci, ustase ili Siptari

Opet te vata...
Duva li tamo neki vetar... Opusti se malo!
Znas li koliko sam vremena proveo na aerodromu... Svi koji dolaze iz USA ocekuju da ih vozate u kolicima kao invalide i istog momenta se naduvaju da skoro polete... Ali je to zabranjeno u zoni aerodroma.
Ako sudis po taksistima i carinicima onda... TI SI U PRAVU....

Дрмала мене носталгија последњег месеца боравка и тако реших да је се ослободим. После размишљам, да ли би ме дрмала у другим околностима и дођем до закључка да не би и зато се већ спремам на нови пут. Можда ћу тек тада доћи до одговора на питање да ли је носталгија неодвојиви део нас или продукт незадовољства, чиме год било проузроковано.

Avramova :: Можда ћу тек тада доћи до одговора на питање да ли је носталгија неодвојиви део нас или продукт незадовољства, чиме год било проузроковано.

Ne mislim da je nostalgija produkt nezadovoljstva. Posto su ljudi razliciti, drugacije reaguju na zivotne okolnosti ma gde bili. Neki su se prilagodili na bolje uslove zivota i ne pada im na pamet da se ponovo vracaju u 'blato' i sume iz kojih su dosli u civilizaciju. A ima nas, glupih, koji i dalje zivimo od secanja na proslost koja je bila sjajna u poredjenju za poslednjih 20 i nesto vise godina kada je sve 'palo u vodu'. Ne mozemo i ne zelimo da se probudimo i vidimo pad koji je gori nego sto je ikada bio u Srbiji. Pad u svakom pogledu. Kada samo podjem od mojih 'prijatelja' i familije, dosta mi je. Sa mrtvog bi i pokrov uzeli. Sve se svelo na proracune, okrutnost, materijalizam...nista ljudsko vise ni u kome nema. Gazi i 'preskace' svako preko svakog ko je jaci.

Mozda ovo nije nostalgija nego zalost za ljudima i zemljom koje vise nema.

Natasha :: Mozda ovo nije nostalgija nego zalost za ljudima i zemljom koje vise nema.

Iz one perspektive, kada sam šetala obalom uz bistro more i uživala opojne mirise mediterana, meni je moj "beli" grad bio daleko lepši nego sav uglačani kamen koga su vekovi i nečiji đonovi glačali. Ima nešto drugo što me je nateralo da postanem nostalgična. Zato sam i pisala da je vrlo moguće da nezadovoljni imaju izraženiju nostalgiju od zadovoljnih, ali i onih koji su jednostavno takvi, i s godinama sve više nostalgični.

Ne znam kako bih da sam na mestu tebe, moje sestre i puno njih koji su odavno van Srbije. Ono što mi je najvažnije jeste da gde god sam, samo da sam sa svojima ili makar da znam da je njima jednako dobro kao i meni. Ovde mislim na moju decu i najbliskije.

Slazem se sa tobom i zahvaljujem sto nisi, kao neki koji bi se prvo 'uhvatili' za moj tekst i iz njega izvukli materijal za komentare koji 'ujedaju za dusu'. Od takvih coveku nije nigde s' mirom. Ne samo na Forumu nego i u pravom zivotu. Ne OVDE nego TAMO. Da sam vlasnik Foruma to ne bih nikako dozvolila.

Sto se tice tvog 'belog grada' a i mog Uzica sa okolinom, mogu reci da se nikako ne moze uporediti sa Melburnom i ovim ljudima. Beograd mi je ostao u secanju po uzasnom mirisu loseg benzina i neljubaznom narodu. Ostala sam zgadjena od utiska da niko nikom ne govori 'dobar dan, kako ste? Prolaze komsije iz velikog broja ogromnih zgrada i cute. To ovde jos nisam dozivela iako smo svi dosli iz raznih krajeva sveta. U Uzickom kraju se ljudi promenili, takodje. Ako je neko u tim sumama na nekoj vlasti, pa bio to i direktor komunalnog preduzeca, velika je licnost. Svi mu se uvlace da ne kazem gde. O jadnim doktorima iz tih suma, da ne govorim. Smatraju ih za bogove od kojih svakom zivot zavisi. Vere u Gospoda uopste nema. Isusa, osim Adventista i Svedoka, niko ne spominje. Sve sami 'lovci' koji idu okolo i gledaju sta ko od koga moze da iskoristi.

Moja nostalgija se odnosi samo na proslost, ljude kojih vise nema i uspomene.

Draga moja, to onda nije nostalgija, već žal za prošlim, lepšim, čistijim vremenima nego što su sada, i jednako može da dotakne tebe kao i mene. Možda je teže nama koji sve to vidimo. Zna da zaboli.

Sve više stičem utisak da stasavaju nove generacije koje znaju i osećaju više nego što su njihovi roditelji osećali. Valjda je vreme na njihovoj strani, ko će to znati.

Meni je poznata činjenica da su u svakom selu učitelj, lekar, veterinar, poštar, milicioner, trgovac itd. bili ljudi koji su uživali naročiti ugled bez obzira da li opravdano ili ne. To je tako oduvek bilo, možda i više nego danas.

Ma kakva nostalgija... Ljudi u Srbiji su se iskvarili, verovatno zahvaljujući trulom sistemu, ali je nepobitna činjenica da su se iskvarili. Mnogo.

Sva sreca pa nisu svi iskvareni.

Vulin :: Ljudi u Srbiji su se iskvarili

Јесу.
Само, има једна ствар; разлика у томе какви су били и какви су сада је за кратко време постала велика, па је уочљивије него код других. Иначе, нису гори од других народа- само тако изгледају, због брзог а драстичног пада...

Moze li se nesto/neko pokvariti ako nije podlozno kvarenju?

Може. Временом, кад довољно потраје.

Prejak izraz. Poenta je da smo sve manje zabrinuti za druge. A pogledi nam uprti u izuzetno neodgovorne ljude.

Sto bi znacilo da nismo skroz iskvareni ali tendencja postoji.

Znam koji nisu. Sigurna sam da ih ima koji znaju da je tesko biti van svoje zemlje, svojih najranijih uspomena, detinjstva, lepih dana sa najdrazima. Na primer, prvi dan kada me majka povela u skolu. Secam se kao da je sada bilo...

Bilo je mnogo srecnih dana i vremena kada smo uvek mogli na nekog da se oslonimo kada nam je tesko. I uvek je bilo, i bice, onih koji ce se radovati sa nama kada smo srecni...

Po meni nostalgija nisu samo ljudi nego i zemlja po kojoj smo setali i mesto gde smo ziveli. Dragi predeli, reke, sume, livade, planine...istorija itd.................

Vulin ::Ma kakva nostalgija... Ljudi u Srbiji su se iskvarili, verovatno zahvaljujući trulom sistemu, ali je nepobitna činjenica da su se iskvarili. Mnogo.

Pa nije sve u pokvarenim ljudima, secas se barem prirode,polja, suma, mora..bilo cega neceg iz detinjstva....ko je nema ...pa makar sebe i ne voleo zbog toga.... nije svoju zemlju istinski ni voleo....

@Hiper

Kada bi se živelo od sećanja više od 50% ljudi bi i danas bilo zadovoljno.

I gde si ti više?

Avramova ::@Hiper

Kada bi se živelo od sećanja više od 50% ljudi bi i danas bilo  zadovoljno.

I gde si ti više?

Šta bi sad rekao Sinaj, postoji samo sadašnji trenutak, tako ne živi se od sećanja, nego od sadašnjeg trenutka.. A sadašnjost je grozna...  

Upavo sam rekla da se ne živi od sećanja niti je to moguće. Sadašnji trenutak traži svoju afirmaciju.

Uvek sam se pitao kako je to napustiti svoju zemlju, otici negde drugde...zauvek...

Imao sam nekoliko ponuda da odem van, neke cak dosezu do Australije... nisam cak ni razmislio, u sekundi mi je bilo jasno - ne mogu...i ne zelim...

Ja kad odem negde turisticki, ili na letovanje... a volim da odem i vidim sve... vec negde 16.-17. dan mi je svega dosta, dusa mi sanja Avalu, moj Veliki Prljavi Grad... tabla sa natpisom Beograd... tramvaji i trolejbusi, miris hleba i slanih kifli iz pekare u mojoj ulici, da komsija Mida odradi rutinu - gde si komsija, kako je...

Mogao bi na silu da zivim negde drugde, ali dusa bi mi patila...




Ovde sam rodjen, ovde cu ziveti...a na kraju imam svoj krevet u Ruzveltovoj... tu su mi grobovi 4 generacije predaka... gde drugde...

Do sada sam mogla biti Francuskinja ali nisam htela iz istog razloga kao i ti Strelac. Pokušavala al' ne ide.

Moram priznati, bolje se snalazim u Parizu nego u Beogradu, tamo sve lepo piše, ovde ništa. Često oko jedne ulice kružim kao leptir oko uličnog svetla i po pet puta. Naročite probleme imam sa Novim Beogradom. Sva sreća da ima puno klupica pa se mogu odmoriti u potrazi za destinacijom.

Nostalgija... sećam se uvek sa njom mojih studentskih dana provedenih u Beogradu, Fil.Fakulteta, doma" Ivo Lola Ribar" , lepih koleginica,Kalemegdana... Zašto tako brzo prođe sve što je srcu drago? a onda seta, žal  i nostalgija.

I nisam neki nostalgicar, ali kad sam bila mala uvijek sam nocu plakala, kad sam spavala kod bake, jer mama nije tu,a kad svane moze sve.. 
..a sada ne vidim ni jedan razlog za to...ako imam sansu da zivim malo vani, zasto ne bih??? Znam da mi nece pobjeci sve ono tamo sto imam...Super mi je ova kombinacija...malo Zapad, pa malo Istok...odgovara mi i to je to...Meni prelijepo hleb mirise gdje god da jesam... 

Nostalgija za prošlim vremenima, za klimom koja je bila normalna i lepa, kad su postojala ćetri godišnja doba, a sad samo zima i ljeto..