Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 4 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 4 Gosta :: 2 Provajderi

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Vesti iz sveta astronomije...
Danas u 8:06 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Danas u 7:24 pm od Brave Heart

» DW - svetska scena i region Balkana
Danas u 6:41 pm od Brave Heart

» Filmske novosti...
Juče u 8:30 pm od Brave Heart

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 7:28 pm od Brave Heart

» Q
Sre Jan 16, 2019 10:34 pm od Mesrine

» Vesti iz sveta umetnosti
Uto Jan 15, 2019 6:23 pm od Brave Heart

» Vesti - književnost...
Pon Jan 14, 2019 7:14 pm od Brave Heart

» Životinje, ljudi i priroda u sinergiji..
Sre Jan 09, 2019 3:25 pm od Poli

» Dogodine u Prizrenu...
Uto Jan 08, 2019 10:34 pm od Davidova

» Beogradski sindikat
Uto Jan 08, 2019 10:06 pm od Davidova

» Bog u metrou
Uto Jan 08, 2019 10:00 pm od Davidova

» Check 123 i Europeana - kultura, umetnost, istorija...
Uto Jan 08, 2019 8:37 pm od Brave Heart

https://2img.net/h/s1.postimg.cc/2jaw3c4r7j/logo-cir.png
https://2img.net/h/s28.postimg.cc/sbinr7rvx/bloggif_58f133ee2ca1e.png
https://2img.net/h/s10.postimg.cc/s8x6lw7bt/GF-_Logo12.png
https://2img.net/h/s17.postimg.cc/p630tcadr/vremenska_prognoza.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Proza članova Ideja foruma

Strana 3 od 3 Prethodni  1, 2, 3

Ići dole

Re: Proza članova Ideja foruma

Počalji od Anica taj Ned Jul 24, 2011 1:44 pm

Sjećam se, srce je htjelo eksplodirati u ekstazi osjećaja koji su ga plavili, a duh, izabrao je stih da pokuša, samo da pokuša sam sebi objasniti te novootkrivene ponore i strasti. Pisala sam njemu, i činilo se tada da njegovo ime zvuči kao čisto i vječno, da miriše, kao ljubav što miriše, da snove skriva. Uz njega vrijeme je stajalo, ili ponekad, tek ponekad teklo sramežljivo kao izvor ispod šume, tiho, meko, nečujno. I nekako, ... ❤
avatar
Anica
Član
Član

Broj poruka : 429
Datum upisa : 02.04.2011
Godina : 36
Lokacija : HERCEG-NOVI

Nazad na vrh Ići dole

Re: Proza članova Ideja foruma

Počalji od laza taj Uto Nov 24, 2015 7:53 pm

Ti imaš onu iskru u oku koja me zaslepi,zbog koje u svima vidim tebe.Ti imaš onaj rezak, čvrsti korak koji odzvanja koji nadjača druge korake.Ti imaš onaj smeh koji tugu tera,dušu greje,srcu godi.Ti imaš sve što volim,sve o čemu maštam.
Ja,ja sam drugačiji,ja sam običan,nemam ništa slično,ja samo imam san,jedan san,sanjam da imam tebe.
avatar
laza
Stepski vuk
Stepski vuk

Broj poruka : 13701
Datum upisa : 14.05.2010
Godina : 53

Nazad na vrh Ići dole

Re: Proza članova Ideja foruma

Počalji od laza taj Uto Nov 24, 2015 7:56 pm

Moji rani radovi....

Idem ulicom tvojom,sve je isto.Ista svetiljka treperi,komšijski pas skakuće uz ogradu i vrti repom,lipe isto mirišu kao i onda kada smo zagrljeni išli ispod njih,kada smo jedno drugome šaputali nežne reči.Sve je isto kao one večeri kada sam te prvi put poljubio,od uzbudjenja zadrhtao,od sreće poželeo viknuti iz sve snage.
Sve je isto samo nas u ulici nema,ne čuju se odjeci koraka naših,tišina je,ne čuje se tvoj smeh.Ipak,ništa isto nije,samo liči,sve je samo bleda senka kojoj fale boje,boje ljubavi naše da oboje ulicu tvoju.Ništa nije isto,bez tebe ništa nije ,bez tebe ni ja isti nisam,ništa isto nije.
avatar
laza
Stepski vuk
Stepski vuk

Broj poruka : 13701
Datum upisa : 14.05.2010
Godina : 53

Nazad na vrh Ići dole

Re: Proza članova Ideja foruma

Počalji od laza taj Uto Nov 24, 2015 7:58 pm

Čekam te,poput svetionika put da ti pokažem,čekam te poput maslačka kome vetar treba da bi se rasuo po poljani,čekam te poput muškarca koji čeka ženu koju voli.Vredna čekanja,vredna umiranja,vredna življenja,da,vredna.Ti si žena zbog koje sve definicije padaju,zbog koje sva pravila postaju nevažna,ti si žena koja piše,koja kreira,koja stvara svet oko sebe.Ti si žena oko koje planete požele da se zavrte,tii žena sa koje sunce zrake skidalo ne bi,ti si,ti si ljubav moja.
Čekam te ljubavi moja,čekaću i kada vertrovi pokušaju da me sruše,kada sneg i zima zalede telo moje,čekaću te ljubavi moja.Jedan poljubac tvoj,dodir tvoj jedan usnana mekih čekaću dok živim.
avatar
laza
Stepski vuk
Stepski vuk

Broj poruka : 13701
Datum upisa : 14.05.2010
Godina : 53

Nazad na vrh Ići dole

Re: Proza članova Ideja foruma

Počalji od laza taj Čet Apr 28, 2016 10:17 pm

A kiša i dalje pada,hladno je iako je leto,pada i sliva mi se niz kosu, niz lice.Kako je kod tebe,kako je tebi,pitam a znam da me ne čuješ.Daleko si,hiljade kilometara su izmedju nas,ne vidiš ti ovu kišu,ne vidiš me pokislog mokrog kako bez cilja idem ulicama grada.Ja i potoci pokraj trotoara,samo mi,idemo a gde,ne znam.
Kažeš,doći ću,čekaj me,kažeš mi neće mnogo dana proći a naći ćeš mi se u zagrljaju.Rekoh ti,čekam te anđele,rekoh i eto,čekam.Poput brodolomnika koji pogledom željno traži obalu,poput žednog kome se izvori prividjaju čekam tebe.
A kiša i dalje pada,kao da zna,kao da je svesna da mi jedino ona može sakriti suze kada u sumrak podjem kući,kada shvatim da danas nećeš doći,kada pomislim,doći će sutra,pomislim a ni sam u to ne verujem. Pomislim jer moram,bez te nade život mi smisla ne bi imao.Ugasim li tu nadu ugasiću sebe,poput lampe kada se ugasi,oko mene zavladaće tama.Dođi,dođi svetlosti života moga,dođi dok ove moje ruke imaju snage da te zagrle,dok još u srcu imam topline,dođi,trebaš mi.
A kiša i dalje pada,kažu počeće i sneg
Laza
avatar
laza
Stepski vuk
Stepski vuk

Broj poruka : 13701
Datum upisa : 14.05.2010
Godina : 53

Nazad na vrh Ići dole

Re: Proza članova Ideja foruma

Počalji od laza taj Ned Feb 05, 2017 10:04 pm

Ne dozvolite da ova tema zamre,romantici,Vi koji volite,koji volite da vas vole čuvajte temu ovu.

Čujem ti srce kako ludo lupa,osećam ti vlažnu ruku u svojoj,stežeš me.Zagledali smo se jedno u drugo ,tražimo se kao da smo kilometrima daleko a na dah smo udaljeni.Mrsiš mi kosu,grizeš usnicu,slobodnom rukom ti milujem obraz,naginješ se ka meni,prilaziš polako,više nas ni dah ne deli.
Klizi ti svila preko jednog ramena pa preko drugog,ne haješ,usne spustaš na moje,o Bože zašto ovo ne traje večno.
Laza
avatar
laza
Stepski vuk
Stepski vuk

Broj poruka : 13701
Datum upisa : 14.05.2010
Godina : 53

Nazad na vrh Ići dole

Re: Proza članova Ideja foruma

Počalji od ttooma taj Čet Nov 15, 2018 1:40 pm

Tomica Petrović




SVETLOST U TAMI














Sedeli smo tog dana u sobi. Imala sam toliko silnih obaveza. Možda je vreme pomislih da sednem malo da se odmorim. Od jutros sam na nogama. Ne mogu nikako da stignem da obavim sav posao. Čas obavim jedan posao, pa zatim se dohvatim drugog posla i sve tako. Vreme proleti neverovatnom brzinom. Poslednjih nekoliko nedelja sam radila mnog više nego što sam obično radila. Čini mi se da sve više imam obaveza pored svih poslava koje svakodnevno obavljam. Po nekad toliko imam obaveza da smatram da neću stići da ih obavim. Možda i ovo vreme po nekad utiče na mene. Juče je bilo toliko topilije i dosta sunčanije a dans je vreme slično kao i juče mada je malo hladnije. Ustala sam za trenutak. Ići ću da sklonim sve što se nalazi na stolu, pa ću zatim sesti ponovo da se odmorim. Izašao sam na trenutak iz pretsoblja. Mislim da ću za koji minut otići u grad kako bih obavio današnje potrebe koje imam pa ću zatim sesti. Ne znam ni ja ponekad kako da sav posao obavim na najbolji način. Radivoje je bio u svojoj sobi. Mislim da je prošlo nekoliko dana a da nismo baš o mnogo čemu razgovarali. Nisam joj ni rekao sve ono što sam imao da joj kažem. Irna je spavala. Mislim da je imala puno obaveza juče da obavi i da joj je sada u ovim trenucima da će joj odmor dobro doći. Biću ovde još nekoliko minuta, pa ću zatim videti šta ću. Svakodnevno smo sedeli i razgovarali. Ponekad bi želela vrlo čsto da čuje moje mišljnje o pojedinim situacijama i načinima postupanja. Dnevna dugačka soba je bila puna svetlosti i osvatlajavala je svaki deo sobe. Pa čak i kada je napolju bilo tmurno bilo je svetlosti u sobi. Zavese su stojale na prozoru. Vrlo često bih došla pored prozora i na trenutak bih pomerila zavese i ponovi bih se vratila da sednem. Gotovo stalno smo na ormaru ostavljali stvari koje su nam bile potrebne. Voleo sam ponekad da pročitam štampu ili da pročitam neku knjigu. Svakodnevno ima nekih događaja o čemu treba pročitati. Dosta sam vremena proveo radeći i uvek bi mi dobro došao odmor uz koji bismo razgovarali. Irna je bila uglavnom vrlo dobro raspoložena i uvek spremna da o bilo čemu razgovaramo. Jedno je vreme radila, pa zatim nije bilo potrebe za radnicima , pa tako da je neko vreme provodila kući sa nama. Trebalo joj je nekoliko godina do penzije. Bili smo sličnih godina. Možda je bila mlađa za neku godinu. Život smo smatrali vrlo jednostavnim. Ponekad nam se činilo da je život takav kakvi bismo mi želeli da bude. A ponekad i previše razmišljamo o pojedinim trenucima u kojima nas život sustiže i nagoveštava nas da nije u životu sve tako jednostavno i da je potrebno o mnogo čemu biti umeren i zadovoljan. Do pre nekoliko godina bilo je sjajno i osećali smo se oboje odlično. Došla je na trenutak. Sedeli smo i razmišljali. Slaviša je skoro čitav dan bio odsutan. Govorila mi je.
- Gledam u jednom predelu koji se nalazio iznad ormara u kome su na donjem delu bile poređane knjige. U gornjem delu gotovo da nije bilo ničeg. Ustvari bila je jedna vaza u kojoj je nekada bilo sveća i par malih kristalnih ukrasa. Možda nisam mogao da se oduprem njenim pitanjima o našoj deci, već sam nastavio da razmišljam gledajući u zid. Kroz svoje misli sam na trenutak čuo njene glasove kako mi nešto govori, ali su moje misli bile malo potpunije i čvršće, pa tako da njene reči brzo prolazile kroz misli. Okrenuo sam se na trenutak. Ispred mene na stolu su stajale češe, šolja i piksla crne boje. S vremena na vreme sam je udaljavao sa jednog mesta stola na drugi. U nekim momentima kada bih imao neku štampu ili već bilo šta da pročitam, pa bih uzeo nešto da pročitam , a zatim bih je stavio na mesto na kome sam je uzeo. Mislim da mi je pričala o Slaviši.
-Da li me čuješ? Čuješ li me...?
Nešto razmišljam.
-Naravno.
Rekla mi je par nekih reči o njenim obavezama o vremenu , pa bi zatim počela da mi govori o deci. Nastavio sam da razmišljam. Ustala je i krenula kroz dugačku dnevnu sobu koja vodi kroz hodnok. Imali smo još jedu sobu u kojoj su spavali Slaviša i Dimitrije. Ponekad je Slaviša duže vremena provodio vreme sa nama u dnevnoj sobi. Radivoje je bio čovek poznih godina. Često je govorio da je proživeo njegovo i da je ovo vrme haotično u odnosu kada je oh bio mlad i kada je provodio vreme kao mladić. Nekada je bio dosta krupniji i puniji, a sada je znatno mršaviji i ozbiljnijeg lica nego nekada. Sve je to zbog sadašnjih situacija. Neki trenuci u životu nam izmene gledišta o nekim životnim situacijama. Bio je vrlo često nasmejan kada je Irna bila mlada i kada su provodili vreme sa njihovim prijateljima. Vrlo često su izlazili, pa čak i kada su Slaviša i Dimitrije bili mali. Kada se samo setim kako je vreme brzo proletelo od njihovog detinjstva. A sada su odrasli. Slaviša je tog popodneva došao iz grada.
- Evo, kupio sam potrebne namernice i sešću malo za sto. Nadam se da si spremila ručak kako bih nešto pojeo, govorio je Irni. Bio sam pomalo premoren od silnih obaveza. Popodne krećem u školu. Još samo nekoliko godina i završavam školu, razmišljao je. Bio je prilično visok mladić, krupne građe. Nosio je naočare. Svakog popodneva je odlazio na obližnji teren na kome je igrao košarku i fudbal. U predsoblju je čuvao loptu. Kada god bi se dogovorio otišao bi sa svojim drugovima na jedno obližnje mesto na kome se nalazi teren gde su provodlili vreme igrajući se.. Pa bi se zatim vrlo brzo vratio kući. Skoro svakodnevno smo svi sedeli u dnevnoj sobi, gledali televiziju i pričali o svakojakim stvarima. I onim bitnim koji su veoma značajni za naš život i one stvari koje su manje bitne i koje su nam isto toliko važne. Nekada mi je bilo dosadno slušati i pričati o pojedinim stvarima . Često bih odlutao u mislima , pa bih posle nekoliko minuta nastavio da slušam razgovor između njih. A nekada sam voleo da vodim glavnu reč i da učestvujem u razgovoru. Započeo bih priči i pričao vrlo često o nekim svojim događajima koje su mi bile veoma bitne u svome životu. Iskazivao bih svoje mišljenje , postupke i slušao svakog o svemu što je imao da kaže. Nadovezao bih se na svaku misao koju bih izgovorili rečima. Mislim da sam primećivao na Irninom licu zabrinutost od pre nekoliko meseci ili možda nepunih godinu dana. Tata je bio skoro svakodne vrlo zamišljen. Pokušavao sam na razne načine pomoći im i zajedno rešiti pojedine situacije. Po nekada sam smatrao sebe veoma odvažnim misleći da ću moći u svemu im pomoći. Mislim da su primećivali svakojake promene koje su se dešavale sa nama. Nekako još iz detinjstva smo bili različiti. Provodio sam više vremena uz roditelje, ali isto tako i družeći se. Ponekad nismo mogli razumeti Dimitrija jer je bio previše potišten. Ponekad bi razgovarao sa nama, pa bi zatim otišao u svoju sobu u kojoj bi gledao televiziju, nešto pročitao a zatim bi otišao da spava. Činilo mi se da vreme tako brzo prolazi. Ujutru kada ustanem , završim sve obaveze koje imam a zatim malo legnem da se odmorim. Po nekad presedim i po ceo dan u kući, možda čak i nekoliko dana. Sve više i više počinje da mi smeta velike gužve na metropolama ulica. Nekim danima provodim na ulici prolaszeći dok se ne vratim kući. Jednog prepodneva sam krenuo u kupovinu. Bilo je jutro , negde možda oko 7 i 30. Spremio sam se i krenuo. Irna je spavala. Slaviša i Dimitrije su provodili vreme u svojoj sobi. Otvorivši vrata izašao sam napolje. Bilo je dosta svežije, mislio sam u sebi od prethodnoh dana. Možda zato što se proleću bliži kraj, razmišljajući sam nastavio dalje da pešačim. Bio sam dosta zamišljen. Polako sam počeo silaziti niz stepenice. Stanovali smo na drugom spratu u jednoj stambenoj zgradi. Pored naših zgrada bila je jedna mala udajenija kuća. Nekoliko velikih i glavnih ulica koje su vodile do centra grada. Kada sam bio mlađi, vrlo često sam provodio vreme šetajući se. Bilo je poprilično maglovito. Možda bi trebalo da požurim sa kupovinom namernica kako bi se što pre vratio kući. Tog jutra nisam baš bio previše raspoložen za šetnju. Bilo je nekoliko prolaznika koji su užurbano prolazili pored mene.
Još malo pa ću stići i kupiti ono što nam je potrebno. Bilo je poveće gužve tog jutra u kupovini. Moraću se malo više načekati, pomislih. Stajao sam i razmišljao o jučerašnjem danu i kako smo proveli vreme. Kako ću ispuniti dan kada se budem vratio. Napokon sam kupio sve ono što nam je bilo potrebno od namernica i lagano sam krenuo kući. Sedeo sam i odmarao. Dugo sam se zadržao, razmišljao sam. Irna je tog dana bila zabrinutija od prethodnih. Po njenom bledom licu mogao sam da primetim odsutnost u pojedinim trenucima. Prethodnih godina mogao sam vrlo dobro da primetim mnogo više raspoloženja. Često smo sedeli i pričali. Ponekad je bila više veselija od mene.
-Želim sada i ja nešto da ti kažem. Govorila je. Polako je zamahivala rukom uz osmeh koji je bivao sve veći. Sa pažnjom sam slušao šta je ona meni govorila. Zaspala bi na trenutak sa osmehom koji joj se zadržavao na licu. Savila bi glavu, rukama dodirivala kolena, pa bi zatim posle nekoliko trenutaka ponovo nešto govorila. Sklanjala je ponekad kosu koja joj se nalazila ispred očiju. Po nekad kada sam bio isuviše umoran, legao bih na trenutak i tako razmišljajući zaspao.
-U vek sam živela nekako u prošlosti, razmišljala je. To je vreme koje je ostavilo veoma veliki utisak na mene. Bili su tako mali i Slaviša i Dimitrije. Slaviša je bio malo stariji. Dimitrije je više vremena provodio u kući. U poslednje vreme više je vremena provodio sa nama u kući. Jutros sam ustala plačući... Stiskala sam ruke i bila veoma potištena. Ustala sam na trenutak i otišla do kuhinje. Otvorila je rernu od šporeta. Pogledala je i razmišljala šta će spremati danas za ručak. Dan je veoma brzo prolazio. Imala sam običaj da sedim na uglu stola koji je imao pogled napolju. Pored mene su obično stajale još tri stolice i još jedna na kojoj je sedela Irna. Radivoje je vrlo često razmišljao o mnogim stvarima kada bi se našao u njihovoj blizini sedeći. Voleo sam vrlo često da sedim i gledam svetlost koja je ulazila kroz prozor. Po koja ptica proleti i tada je vrlo često opazim. Ponekad uzmem po koji komad starog hleba , malo korice i ostavim im napolje kako bi pojeli. Tada bih vrlo često sedeo i razmišljao o sadašnjem danu. Ona bi od ranog jutra nešto radila po sobi i vro često bih joj u pojedinim prilikama pomogao da nešto uradi kako bi što pre završila posao. Podigao bih vrlo rado po neku stvar u sobi kako bi mogla da izvuče tepih. Opere ga, očisti i ponovo i ponovo sve spakuje kao što je bilo. Vrlo često sam joj govorio da policu na kojoj su se nalazile knjige, sitne figurice od igračaka i vaza da može da poređa kako kod želi, da mi je to veoma nebitno. Već da kada završi posao sa sređivanjem, dođe i popije kafu ili neki čaj. Po nekad kada je bila veoma raspoložena znala je veoma često da započne posao od ranog jutra kako bi sve obavila na vreme i izašao u kupovinu. U tim danima nisam imao potrebe pomagati joj ni oko čega, jer je naprosto sve poslove sama završavala. Imala je vrlo hitre ruke na kojim su bili vrlo često povijeni rukavi kad god bi nešto radila. Bila bi veoma zadihana ali veoma veselog lica i puna ushićenosti od posla kojeg je obavljala tog popodneva. Zatim bi sela, pa bi sa mnom progovorila po koju reč i vrlo brzo bi nastavila sa poslom. A ja bih tada sedeo i razmišljao. Posmatrao bi neko vreme kako radi pa bi za trenutak skrenuo pogled sa nje pravo u predsoblje kroz hodnik i gledao vrata i sobu u kojoj je Bio Dimitrije a ponekad i Slaviša. Vrlo često se prisećam vremena kada su bili mali a sada su odrasli. Slaviša nas nije nikad brinuo. Odrastao je u velikog i veoma krupnog mladića. Bio je visok, puniji. Voleo je veoma često da provodi vreme s svojom drugovima. Igrao je sa njima vrlo česato fudbal, košarku. Ponekad na ozbiljnom licu moglo se ugledati zamišljenost i seta za nečim. Vrlo često sam pokušavao da doprem do njegovih misli koje su potajno bile upućivane meni Irni dok smo sedeli za stolom i pričali. Tada bih ustao sa stolice na kojoj sam sedeo , pridržavao bih se za sto i krenuo u pretsoblje. Tu bi ponekad sedeo Dimitrije. Gledao je televiziju. Odrastao je u veoma plemenitog mladića sa puno hirovitosti i želje za mladalaštvom. On je bio malo višlji od svog brata, vrlo ozbiljnog lica koje je vrlo često bilo ispunjeno crvenilom. Znao je vrlo često kada dođe kod nas u dnevnu sobu da sedne za sto i tada kada bismo sa njim započeli razgovor, vrlo često bi se zacrveneo kada bi započeo razgovor. S vrenena na vreme smo odlazili kod njega u sobu. Imao je krevet na kome je spavao. Jedan mali stočić koji je bio jedan deo od plastike a drugi od stakla. Pored njega su bile dve stolice teget boje. Gotovo da je prošlo skoro nekoliko meseci da u bile samo koji put pomerene. Više vremena je provodio u krevetu ležeći. Ponekad bi ustao i sedeo bi na stolici. U sebi je bio tepih plave boje sa raznim šarama koji se prostirao sve do kraja sobe. Bio je tako ukrašen da je veoma teško moglo raspoznati odakle započinju a gde se završavaju. Skoro uvek kada bih ušao u njegovu sobu spustio glavu dole i zapazio šare koje su se nalazile na njemu. Hodao bih nekoliko koraka pa bih zagledao šare na njemu, pa bih opet nastavio hodajući kako bih razgovarao sa Dimitrijem. Na uglu njegove sobe nalazio se ormarić na kome su bile dve fioke. Jedna je bila dole a jedna gore. Vrlo često bismo u njoj ostavljali neku potrebnu dokumentaciju koja nam je bila potrebna ukoliko bismo nekud išli. Druga fioka je govoto uvek bila prazna. Ponekad bi nešto ostavili u njoj po neki papir ili po neku stvar koju ne bismo upotrebljavali dugo vremana i na koju smo gotovo zaboravili. Stajala bi tu dugo vremena pa posle nekoliko meseci kada bih zagledao šta li ima u njoj video bih da je tu i zatim bih vrlo brzo zatvorio i krenuo natrag. Malo podalje nalazio se malo veći ormar u kome je bilo svakojakih stvari. Sa desne strane bio je prozor na kome su bile veoma duge i bele zavese. Ulazeći u njegovu sobu na trenutak bi se osvrnuo na sve oko sebe pa bih na trenutak bacio pogled kroz prozor. Ponekad kada bi ih Irna namestila bila bi razmaknuta i video bi se prozor, tada bih vrlo često prišao namestio ih kako treba. Seo bih na krevet i započeo razgovor sa njim. Po nekad ne bih bio raspoložen za razgovor. Sedeo bi celo pre podne gledajući televiziju ili listajući neke novine. Prošle su skoro tri ili četiri godine od kada je Slaviša provodio više vremena sa bratom. Pokušavao je razgovarajući o svemu onome što je bilo jako bitno za celu porodicu. Ne znam koliko treba pokušavati da urazumim sebe u njegovu promenu koja je nastala pre nekoliko godina. Primetili smo vrlo brzo kada je počeo da se ponaša dosta drugačije od prethodnih godina. To je vreme kada je Irnu i Radivoja skamenilo, a pogotovo nju. Svakodnevno sam joj govrio da treba uvek pozitivno da razmišlja i da uvek ima lepe misli. Jednog jutra kada sam ustao bilo je dosta ranije od prethodnih jutara , seo sam pored nje i razgovarali smo. Bila je dosta zabrinuta . Mislim da je ustala veoma zabrinuta. Kosa joj nije bila sređena kao nekada. Bila je veoma neispavana i bleda lica i veoma zamišljena. Prebacivala je jednu ruku prema druge trljajući i razmišljajući o situaciji koja nas je zadesila.
-Nisam sigurna koliko će ovo potrajati. Mislim da nije ništa strašno. Da će vreme učiniti svoje i da će sve biti na svome mestu. Tog jutra bila je u crnoj trenerci a na sebi je nosila neki djemper bele boje na kome su bile razne šare.
- Mislim da bi trebalo toplije da se obučeš i da je sada dosta zahladnelo. Vreme brzo prolazi i da ne primećujemo koje je sada godišnje doba. Sedela je i razmišljala.
-Videću. Ako mi bude hladno, obući ću se. Mislim da ovog popodneva neću nikuda izlaziti. Govorila je snuženim glasom i pomalo zastajkivajući dok je govorila. Činilo mi se da tog jutra misli svugde letele i da joj je bilo jako teško da svoje misli usredsredi na ono o čemu smo razgovarali. Podrhtavao joj je glas dok mi je govorila. Na licu bi moglo vrlo lako da se primeti po koja vena koja je dolazila do izražaja svaki put kada je bila zabrinuta. Sedeo bih pored nje i pričali bismo vrlo dugo sve dok ne bi ušao Dimitrije. Koji bi stajao i gledao dok bismo mi razgovarali . Savila bi glavu i gnusno, ne obraćajući pažnju na sebe, duboko razmišljala o nama a pogotovu o Dimitriju.
- Ne mogu da se obuzdam od jutros, tako me steže od jutros u grudima i ne mogu da ti opšem situaciju u kojoj se nalzim. Stavila bi ruke preko svojih kolena koje su bile po malo izbledele pantalone koje je nosila. Savila bi glavu , i po koja kap suze bi joj padale na sto, na njena kolena i na patos. Tada bi Radivoje polako prilazio Irni, stavio bi ruku na njeno rame i rekao po neku reč kako bi je razveselio i ulio nadu koja joj je bila potrebna svakodnevno.
-Hajde , govorio sam joj, ovo jutro je tako predivno. Ovih dana nisam ništa zapazio kod Dimitrija, mislim da je kao i ostali mladić. Odrastao je a i godine su takve da se sve brzo menja u ponašanju. Videćeš da će biti sve u redu. Dodirivao bi njene obraze vrlom lagano i smeškao bi se vrlo često dok bi joj govorio:
-Hajde, pogledaj koliko ima sati? Mislim da će danas biti predivan dan i nipošto ne bismo trebali da ostanemo kući. Spremićemo se i moći mćemo svo četvoro da idemo u dgrad i da provoedemo vreme šetajući se. Kupićemo po neki sladoled, razledaćemo malo ljude koji svakodnevno prolaze i zatim ćemo se vratiti kući. Podigla bi glavu. Lice bi joj tada bilo crveno od plakanja, oči naduvene i često bi uzdisala dok bi pokušavala nešto da kaže. Bila bi veoma zabrinuta i gledala bi ga dok joj govori nekoliko minuta ne pomerajući se , a zatim bi posle malo razmišljanja prihvatila šetnju , a ponekad bi ostala kući. Sređivala bi sobu, gledala televiziju i odmarala. Tog jutra sam sedeo pored nje pokušavao sam da je odvratim od loših misli i pesimističkog gledišta na Dimitrija.
-Mislim da je previše rano govoriti o nečemu, već bi bilo potrebni je da budemo veseli da sa radošću provodimo dan. Sedeli bismo svo troje i gledali jedan drugoga. Onda bih ja otišao kao što je slučaj tog jutra pored stola. Prišao bih i uzeo bih neke kolače koje je Radivoje kupio u gradu pre nekoliko dana. Stavio bih ih u činiju i stavio na sto kako bismo jeli. Vrlo se dobro sećam da tog jutra nije ništa jela. Da je smršala nekoliko kilograma, a da joj ja o tome nisam ništa hteo govoriti.
-Mislim da ću ovog jutra doručkovati malo kasnije. Ići ću u kuhinju da spremim nešto vama za doručak a ja ću kasnije jesti. Za trenutak je sela pridržavajući svoje čelo u kojem je bilo nekoliko pramenova kose svojom rukom koja je bila poprilično slabašna.
-Ne znam šta da ti kažem , govorila je. Ovog jutra sam tako potištena. Mislim da nemam volje ni za čim. Mislim da treba da razgovaramo o ovome. Sedeću neko vreme pored tebe i mislim da će ti tako biti lakše. Primakao sam svoju stolicu pored njene i tako smo sedeli neko vreme. Uzdahnuo sam nekoliko puta duboko. Sedela je pored mene. Ustao sam pridržavajući se za sto na kome je bio milje koji je stajao uvek tu na stolu. Otišao sam do kuhinje. Uzeo sam tanjir i započeo sa ručkom. U njemu je bilo nekog đuveča i pečenog krompira koji je stajao u frižideru nekoliko dana. Čini mi se da je još krajem prošle nedelje spremila. Uzeli smo po koji zalogaj i to je tako stajalo u frižideru. Prineo sam polako stolu i seli smo. Začuli smo na trenutak škripanje vrata. Podigla sma glavu za trenutak. Vrata su se sve više i više otvarala. Zatim smo ugledali kako neko stoji. Nisam baš odmah mogla da ugledam koja je to osoba. Nisam mogla lepo da ugledam da li je to bio Slaviša ili Dimitrije. Krenuo je ka nama. Bio je to Dimitrije. Seo je pored nas i gotovo da nije ništa govorio. Bio je dosta zamišljen. Tog jutra je ustao dosta kasnije. Trebalo je mnogo govoriti sa njim da bi progovorio po koji reč. Stala bih pa bih dugo pokušavala da progovorim po koju reč sa njime. Sedeo bi po nekoliko minuta ne progovarajući ni po koji reč. Sedeći sam po koji put pogledala u njega, a zatim bih vrlo brzo lagano spustila pogled sa njegovih očiju i tela prema stolu gde bih tu i zadržala svoj pogled. Onda bih se zatim vrlo brzo setila kako su njegove godine brzo proletele. Od njegovog detinjstva, polaska u školu, odrastanja u mladića i vremenu koje je donelo promenu u njegovom ponašanju i njegovom zdravlju. Mnogo puta sam sedela i razmišljala kako tako jedan mladić koji je bio veoma veseo u svom detinjstvu da se dogodi to sa njim. Vrlo često smo i ja i Radivoje odlazili sa njim u kupovinu dok je bio još sasvim mali. Često smo mogli da vidimo osmeh na njegovom licu, ispunjen radošću. Znao je vrlo često kada pođemo u grad da ide ispred nas, a kada bi video da idemo za njim tada bi nastavio vrlo brzo da hoda i počinjao sa trčanjem kako ga ne bismo mogli uhvatiti. Irna bi u takvoj situaciji ispružila ruku povijajući se i smejući se krenula prema njemu kako bi išao sa nama. Zastala bi i krenuli bi svi zajedno polako. Osvrtao bi se čas na levu a čas na desnu stranu. Razgledao bi na sve oko sebe gde smo prolazili. Gledao je ljude, a pogotovu decu koja su išla sa svojim roditeljima. Tada bi vrlo često zadržavala pogled na one prolaznike koji su nešto nosili sa sobom, po gotovo decu koja su nosila po nekui igračku. A u večernjim satima dok bismo se vraćali iz grada vrlo često gledao ulične svetiljke. Tada bi zastajao na trenutak i gledao kako svetle. Zagledao bi ljude kako bi ih bolje video i tražio što pre da se vratimo kući kako bi legao da spava i da se odmori. Tada bismo ga vrlo čvrsto držali za ruke i zajedno penjući se niz stepenice došli kući. Slaviša tada još nije bio ni rođen. Posle nekoliko godina kada se rodio izgledao je dosta bucmastiji i okruglog lica za razliku od svog brata. Često smo provodili vreme sa njima uz šetnje i razgovore. Meni se činilo da je sve to tako veoma brzo proletelo njihovo detinjstvo. Oni su još uvek bili deca koja još malo pa završavaju svoja odrastanja. Slaviša je u poslednjim godinama dosta vremena posvećivao meni, ocu, svome bratu i meni. Kada bismo započeli nešto da radimo dolazio bi vrlo često kod nas kako bi nam pomogao i često je govorio svoje mišljenje o Dimitriju. Sada su postali odrasli i najviše smo pažnje i vremena posvećivali našem sinu koji je imao određene znake čudnog ponašanja. Sedeo je sa nama skoro čitavih pola sata, klimnuo bi glavom po koji put i odmah uozbiljio i tada bi vrlo često uz osmeh ušao u svoju sobu zalupeći vratima koliko bi god jako mogao. Začuđeno bismo data gledali jedan drugoga i razmišljali o čitavoj situaciji. Radivoje je sedeo ne obazirajući se na novonastaloj situaciji svoga sina. Ustao bi za trenutak vrlo hirovito i zamišljeno krenuo ka njemu kako bi pokušao nešto s njim da razgovara. Polako sam otvorio vrata. Jedan deo vrata je bio od stakla a jedan deo od drveta. Staklo je bilo veoma specifično pa tako da nismo čak i kada smo pokušavali mogli videti šta to Dimitrije radi u svojoj sobi. Zavesa bi stajala na vratima Ušao sam polako. U sobi je bila polutama i pomalo zamračeno. Voleo je da po nekoliko dana provodi vreme u zamračenoj sobi. Po koji put bi ustao sa kreveta i seo na stolicu razmišljajući a kasnije posle nekoliko minuta ponovo bi se vratio u krevet. Kada bih po nekada ostavio čašu ili neki tanjir stajalo bi neko vreme u kuhinji. Stvari koje je nosio stajale su u ormaru. Po nekoliko dana bi prošlo i da ne bi ni pogledao svoje stvari. Činilo mi se kako vreme prolazi da je po malo izgubio interesovanja za sebe, svoj izgled, a pogotovu za svoje stvari koje bi oblačio ukoliko bi nekud išao. Vrlo često bih došao kod njega u sobu stvari bi bile na svome mestu. Sedeli bismo. Tada bi on vrlo česo započeo razgovor sa mnom o vremenu. Govorio bi:
-Danas je ptredivan dan. Veoma je otoplilo Ali biće i kiše, biće ,mnogo kiše i snegova i hladnih dana kada nećemo znati šta da radimo. Ići ću sada u kuhinju da ručam. Sinoć nisam želeo da večeram. Podigao bi glas na trenutak pogledavši u zid iznad ormara. Seo bi na trenutak uhvativši se za stranu od kreveta i seo. Neko vreme bi gledao u mene i govorio bi mi da mu je potreban odmor i da želi da spava i da se odmara. I tako jednog popodnevna kada sam došao iz obližnjeg grada u kome sam sreo jednog druga ušoa bih kod njega u sobu pkušavajući razgovarati.
-Vreme je da malo izađeš napolje.
-Ali ja Slaviša samo što sam ušao u sobu i možemo razgovarati.
-Znaš jutros kada sam bo u gradu sreo sam mnoge naše prolaznike i neke naše poznanike koje smo nekada posećivali i koji su nekada vrlo često dolazili kod nas. Zatim bih opet rekao:
- Vreme je da izađeš! Govorio je Dimitrije. Izlazi!
-Ići ću da ručam pa ću posle sesti da se malo odmorim uz televiziju. Krenuo bi ka vratima kako bi došao do kuhinje i naša mama kako bi nam spremila da ručamo. Krenuo bih iza njega i polako koračao. Zastao bih na trenutak i razgledao na sve oko sebe. Gledao bi stolove, stolice i ormare i tako stojeći zagledao bih i patos i ponovo bi razgledao sve stvari koje se nalaze u sobi. Hajdemo, rekao bih. Ćutao je. Ćutao bih ponekad i po čitavih deset minuta ne progovorivši ni jednu jedinu reč, a kada bi nešto započeo da govori, rekao bi nekoliko reči i zatim bi krenuo dalje. Išao sam za njim kako bih došao do kuhinje. Seo bih i stavio ruke na sto i čekao kako bih bio uslužen. Radivoje bi sedeo na jednoj stolici koja je bila podalje od stola za kojim su oni sedeli. Gledao bih televiziju i ne bih se previše obazirao na njihov razgovor. Prošlo je skoro više od nekoliko godina pa tako da je dobro znao u kakvoj je situaciji svaki pojedinac u porodici. Često bi razgovarao sa Irnom , pa zatim sa Slavišom , Dimitrijem i tako da su uvek tako provodili vreme svi skupa. Trudila se oko njih dvojice kao nikada do sada. Prvo bih ih uslužila sa onim što sam spremila, a zatim bih i ja na kraju sela sa njima. A ponekad b i Dimirrije sam otišao do stola i uzeo sve ono što mu se prohtevalo. Ponekad bi stojeći završio svoj obrok i vratio bi se natrag u svoju sobu. Bio bih tada veoma potišten, rumenog lica. I kada bismo mu govorili daje potrebno da se očešlja ponekad bi otišao u kupatilo i tamo bi se očešljao. U poslednje vreme čini mi se da se nije redovno češljao, a brada i brkovi su počeli da mu izbijaju. Bio je za koju godinu mlađi od svoga brata. Ali kako je vreme prlazilo sve više i više je sazrevao i tako da je nastao odrastao mladić.
-Mislim da sam zapostavio dosta svojih obaveza i svoje vreme Slaviša će. Već sam svo vreme upućivao svokme bratu i roditeljima kako bi se usredsredili na njegovo zdravlje i shvatili da je njegovo pnašanje znatno drugačije od samo pre nekoliko godina, možda ne punih godinu dana ili dve tačnije niko od nas nije mogao sa sigurnošću da utvrdi. Zatim bi prolazili dani i sve bi izgledalo uobičajno. Tada bih se setio vremena svoga detinjstva i kako smo svi zajedno provodili vreme. Dimitrije bi sedeo kući uz veliku pažnju svojih roditelja. Bili bi tu uvek pored njega kad god bi mu nešto zatrebalo. Kako je vreme prolazilo ja sam ponekad sedeo pored njega i tada bismo sedeli i razgovarali.
-Sećaš li se tog događaja? Ili jesi li čuo možda ili video... započeo bih...? Započeli bi razgovor ponekad uz osmeh i šalu. Sećali bi se pojedinih događaja iz prošlosti. Osvanulo je jutro. Razmišljao sam da je potrebno negde izaći, jer su protekla nekoliko dana, možda dva ili tri a da nikuda nisam išao. Kada bih seo da doručkujem ponekad bih čuo kako me neko zove. Kada bih izašao, vrlo često bi to neko bio od mojih drugova sa kojima sam se družio u slobodno vreme. Dok sam bio manji vrlo često su dolazili kod mene i tako da smo vreme provodili družeći se. Često sam odlazio na trening. Jedno vreme sam trenirao košarku. Došao bih vrlo često kući zadihan i poprilično oznojen. Proveo bih neko vreme odmarajući a zatim bih bio malo sa Dimitrijem i roditeljima a u večernjim satima bih opet proveo vreme družeći se. Veselost, bezbrižnost je bilo nekada u meni što me je ispunjavalo i bodrilo u životu. Na sve prepreke na koje sam nailazio trudio sam se da ih prevaziđem uz napor i trud. Morgan i Toli su bili drugvi sa kojima sam odrastao. Morgan je bio vema često nasmejan i veselog lica i uvek spreman za šalu. Bio je krupan dečak, sada skoro stasao mladić koji je uveliko radio. Odlazio je svako jutro na posao kako bi imali za život. Bio je oštrog lica, pomalo bledunjavog, snažnih ruku. Prolazio bi neko vreme i ne bi se javljao. Sigurno je umoran od posla i teško da će imati vremena da se vidimo. Imao sam često razumevanje. Ponekad kada bih izašao napolje i imao nekih obaveza u gradu, išao u kupovinu nešto da kupim sebi i Dimitriju sreli bismo se na ulici. Prolazio bi savijene glave i veoma zamišljenog lica. Vraćajući se vrlo često sam mogao da vidim umor na njegovom licu. Prolazeći ulicom vrlo često bih ga zapazio dok je prolazio. Sve više i više bi se udaljavao, ali ja bih ga tad pozvao. Po nekad ukoliko bi bila neka buka vrlo često ne bih čuo onda kad bi ga dozivao. Ali ubrzo bi začuo glas i okrenuo bih se. Tada je bilo dosta prolaznika koji su prolazli gradom. Zatrebalo bi mu nekoliko trenutaka kako bi opazio onoga koji ga doziva. Razgledao bi na sve strane kako bi doznao ko je to. Zastajao bi pa bi opet krenuo nekoliko koraka, pa bi opet zastao i napokon bi me tada opazio. Podigao bi ruku sa osmehom na licu i obostranu nestrpljivost našeg susreta. Krenuli bismo jedan prema drugome.
-Hej, drago mi je što se vidimo. Nadam se tvojoj poseti i vrlo bih rado veo da dođeš kod mene. Upitali bismo jedan drugoga za zdravlje , posao i provođenju vremena. Dok bismo pričali opazio bih još nekoliko prolaznika na koje baš i ne bismo mnogo obraćali pažnju. Prolazili bi zamišljeni, zabrinuti ili nasmejanih lica. Po kojih od njih bi nas pozdravio i zatim bismo nastavili razgovor. Po nekad smo ostajali i po čitavih desetak minuta razgovarajući. Pozdravili bismo jedan drugoga i svako bi krenuo svojoj kući. Činilo mi se da je uvek bilo lakše kada bismo se videli i porazgovarali i posetili jedan drugoga. Zadržao bi se u mojim mislima neko vreme dok se ne bih približavao kući. Na neko vreme bih zaboravio naš razgovor i naše drugarstvo i počeo bih opet da razmišljam o našoj situaciji. Počeo je i vetar da duva a krošnje su se njihale lagano. Kako brzo prolazi vreme razmišljao sam. Kda sam poslednji put zapazio drveće nije bilo lišća, a sada skoro da će početi da otpada. Savio bih glavu i posmatrao vlažne puteve od kiše koja je juče padala. Osećao sam pomalo hladnoću i želeo sam što pre da stignem kući kako bih sedeo sa porodicim i razgovarali. Osećao sam sve više svoju udaljenost od lagodnosti kao što sam je imao prethodnh godina. Bio sam sve više i više zaokupiran sadašnjom situacijom Približavao sam se kući sve više i više i a napokon sam želeo malo da se odmorim. U posleednjih nekoliko meseci zabrinjavala me je Irna, njenom potišćenosšću i zabrinutošću. Imao sam utisak da je imala sve manje volje za nas. Radivoje se nekako navikao na svakojake situacije. Teško je moglo se primetiti na njegovom licu da li je bio zabrinut ili ravnodušan za pojedine događaje. Svesno je počeo da se privikava na sve okolnosti koje su nas svakodnevno zadešavale. Trudio sam se da svakodnevno obavim sav posao koji smo imali. Tog popodneva sam osećao pomalo umor koji me je sustigao. Otvorio sam vrata i uneo svoju obuću. Bilo je previše tiho u sobi. Razmišljao sam kako ću pomoći Radivoju jer je teško Irna mogla da izađe na kraj sa svim obavezama koje je imala. Trebalo je vrlo često da ide u kupovinmu kako će kupiti sve ono što će nam biti neophodno za kraći vremenski period od hrane i svega ostaloga. Radivoje bi uvek reagovao ukoliko bismo počeli razgovarati o kupovini.
-Mislim da će mi biti dovoljne stvari koje sada imam. Evo, ja sam ostareo i u odmaklim godinama i više vremena provodim razmišljajući o drugim bitnim stvarima nego što je kupovina. Vrlo često se probudim u ranim jutarnjim časovima stavljajući ruke ispod glave i tako ležeći često bih razmišljao o svemu. Sećao bi se vremena koje tako brzo prošlo, pa čak i o svome detinjstvu, svojih roditelja. Odrastao sam u vrlo siromašnoj porodici. Smrt moje majke me je učinio da sgledavam život na drugačiji i drastičniji način. Bio sam veoma mlad dečak sa nepunih dvanaest godina. To je bio jedan veoma težak trenutak u svome životu. Od tog vremena sam živeo sa ocem koji me je vrlo često učio mudrosti i poznavanje života i poštovanje prema drugim ljudima. Kada sam bio mali dečak nosio sam vrlo često kapu na glavi. Kada bih negde išao sa njima, a pogotovu sa svojim ocem i kada bismo razgovarali sa nekim starijim ljudima koji su bili u poznim godinama, morao sam da skinem svoju kapu i iskažem im duboko poštovanje. Ma bilo koja reč koja bi bila upućena meni slušao bih savijajući glavu dole i pribijajući se uz telo svoga oca. Držeći se za kaput polako sam zalazio izanjegovih leđa gvirući prema nekoj starijoj osobi. Kada bi me neko nešto upitao, progovorio bih po koju reč i zatim bih vrlo brzo ponovo stao skrivajući se. Obično su me pitali da li idem u školu, kako se zovem i drugih sličnih pitanja. Stajali bismo neko vreme na ulici razgovarajući, a zatim bismo krenuli kući. Ulice su bile tada u to vreme dok sam bio dečak vrlo uzane i bilo je jako malo prodavnica. Kada sam malo odrastao, shvatio sam da živim bez majke, a otac da radi mnogo kako bi nas izdržavao. Od svoje plate kupio bi malo hleba i malo povrća koje bi imali neko vreme. Često sedeći u toploj sobi uz oganj u kome je vatra buktala, pitao sam ga o svojoj majci. Nisam baš lepo mogao da se setim njenog izgleda kada sam postao mladić, ali sam uspevao da se na koji trenutak prisetim svoga detinjstva. Bila je srednje visine i malo punija. Veoma blagog glasa i vrlo strpljiva. Sećam se da mi je uvek dopuštala da se igram i da idemo u kupovinu. Vremenom kada sam malo odrastao mogao sam da shvatim da su imali veoma težak i mukotrpan život. Pomagali bi često jedan drugome i pokušavali da najteže trenutke prevazađu dogovarajući se i međusobno razumevajući. Dosta bih razmišljao o svemu onome što bi mu ona govorila i skoro uvek bi prihvatio njeno mišljenje. Ona je bila dosta mlada i veoma stidiljiva, prisećao bi se reči njegovog oca. Tada je bila dosta slaba i veoma visoka. Imala je dugu kosu koja joj je padala iza ramena. Roditelji su joj živeli dugo. O svojim roditeljima mi je vrlo malo govorila, a pogotovo o svojoj majci. Otac joj je radio u nekoj zemljoradničkoj zadruzi. Sad bih govorio o tome koji bi trebalo završiti posao. Ustajala bi hitro i otišla vrlo brzo obavljala sav posao koji smo trebalo uraditi. Bila je zima . Napolju je vejao sneg. Pahulje su padale. Tada nikuda nismo odlazili od kuće. Sedeli bi i razgovarali. Kada sam malo odrastao postao sam vrlo znatiželjan i radoznao dečak. Često smo razgovarali o njoj , ali znao je vrlo često da odmahne rukom i da savije glavu ,da vrlo brzo počne govoriti o nečemu drugom. Trudio se u toku mog odrastanja da odmeni majku i da mi pruži sve ono što nam je bilo neophodno. Svanulo bi jutro i tada bismo odlazili vrlo često da ovršemo žito koje smo imali. Ustajali bismo vrlo rano i odlazili na posao. Tokom godine bismo zasejali malo žita od koga bismo imali malo brašna. Kada bi odlazio nekuda kako bih zaradio malo novca radio bih po čitav dan i dolazio kući veoma umoran. Kada nije bilo posla sedeo bih kući i odmarajući se provodio vreme. A kada sam stasao u mladića koji je ojačao išao sam da obavljamo svakojake poslove. Vratili bismo se kući vrlo kasno, večerali i odmarali. Sedeći bi često razgovarali o vremenu i poslu koji smo obavljali. Vrlo nam je bilo bitno kakvo će vreme biti jer kada je bilo kiše nismo mogli uvek raditi. Kada sam odrastao trudio sam se u svemu da mu pomognem kako bismo imali za hranu. Vreme je prolazilo veoma brzo, a radeći sam obezbeđivao namernice koje su nam bile potrebne. Sada sam ja odrastao i prisećam se kada je moj otac bio mojih godina. I tako ležeći ušla je Irna polako kod mene u sobu, koračajući veoma lagano kroz pretsoblje pokucavši na vratima. Tog momenta bio sam vrlo zamišljen i nisam obraćao dovoljno pažnje na nas. Voleo sam vrlo često da se prisećam svog detinjstva i svoje mladosti.
-Mislim da je vreme da ustaneš! Hajde skuvala sam kafu i spremila doručak. Nadam se da si se lepo odmorio. Ja sam ustala jutros mnogo ranije nego što si ti. Ponedeljak je. Imala sam obaveze u kuhinji spremajući hranu. Jutros kada sam otvorila prozor bilo je dosta hladnije. Osećao se hladan vazduh kako struji nebom. Razmišljala sam o današnjem danu i svojim obavezama. Slaviša i Dimitrije su spavali. Obično sede i gledaju televiziju a zatim odlaze na spavanje. Začulo se škripanje vrata. Lagano koračanje. Ostavila sam svo posuđe i sve što sam počela da sređujem čaše, tanjire i svega ostaloga. Krenula sam ka vratima kako bih videla koje to. Koračala sam vrlo lagano. Držeći se za stolicu polako sam govorila. Bio je to Radivoje. Nosio je majcu i trenerku. Obično kada sedimo u sobi nosio je majcu bele boje i trenerku plave boje. Mislim da sam se odmorio i lepo naspavao od jučerašnjih obaveza. Napokon ću sesti da se malo odmorim. Primakao je jednu stolicu koja se nalazila podalje od moje. Stavivši ruke na sto govorio je:
-Juče sam osećao malo glavobolju. Sigurno je od silnog razmišljanja. A i vreme je postalo suviše promenljivo. Pre samo nekoliko dana bilo je tako toplo pa tako da sam izlazio često u kupovinu. A sada skoro već nekoliko dana bilo je dosta hladnije. Sigurno je da se približavaju hladni dani Sedeli smo. On je započeo sa doručkom. Uzeo je nekoliko kriški putera i čaja. Osećala sam se sitom skoro od jučerašnjeg dana skoro od podneva. Trudim se da obavim sve poslove koje imam pa tako da bi vreme jako brzo prošlo. Završavala bih posao i sve manje bih razmišljala o Dimitriju. Sednem ponekad usled posla i razmišljam o svemu ne govoreći tada ništa njemu. Sigurno bi tada u tim momentima teško razumeo mene i moja osećanja, a pogotovo mog majčinskog odnosa prema deci. Znao je vrelo često da bude hladnokrvan i nezainteresovan o svemu onome o čemu bih mu pričala. Zamahnuo bi glavom i započeo govoriti o nečemu drugome. A ponekad bi sa velikom pažnjom i zainteresonovašću burno
avatar
ttooma
Profi član
Profi član

Broj poruka : 1259
Datum upisa : 26.12.2012
Godina : 35

Nazad na vrh Ići dole

Re: Proza članova Ideja foruma

Počalji od ttooma taj Čet Nov 15, 2018 1:42 pm

pratio o svemu onome o čemu bih mu govorila. Često bi me zapitkivao o svim važnim stvarima koje se tiču onoga što mi je pričao. Sedeći bismo vrlo često razgovarali. Tada bi ustao malo sa stolice i otišao malo u kuhinju i zatim bi se vratio nazad. Naročito je nekada voleo da iskaže svoje mišljenje oko svakog pitanja koje se ticalo Dimitrija. Najviše je bio zainteresovan da govori o svojim problemima prethodnoh meseci ili čak prethodnih godina kada smo se suočili sa njegovom bolešću. Nismo to odmah mogli da prihvatimo. Jednostavno smo smatrali da je to samo prolazno stanje i da će sve biti na svome mestu. Mislim da sam postajala sve nestrpljivija i da sam počela sve više da gubim strpljenja kako je vreme prolazilo. I mislim da ćemo uskoro početi da tražimo neku medicinsku pomoć. O svemu tome nisam ništa govorila Radivoju. Svakodnevno sam završavala svoje svakodnevne obaveze i odlazila u kupovinu. Nekako sam osećala da je i on razmišljao na situaciju na kojoj smo se navikli i da je dosta vremena proveo razmiljajući o Dimitriju. Sigurno je da nas nije zapostavio , već da se trudio o nama i da shvati naša mišljenja o svemu što se događalo. Svakodnevno smo razgovarali i svaki dan nam se činio slični nego prethodni. Bilo je predveče. Sedeli smo i večerali. Uzeo sam svoju čašu i svoj tanjir, sedeći za sto govoreći Slaviši:
- Žurim, idem da večeram a zatim da vidim kako je Dimitrije. Juče ga skoro ceo celciti dan nisam video. Uopšte i ne znam u kakvom je stanju i šta se snjim dešava. Pokušaću prvom prilkom da razgovaram sa njima. Irna je sedela savijene glave. Sipajući supu i krompir koji su ispekli. Radivoje je gledao dok je govorio Slaviša.
-Mislim da je večera izvrsna. Nikada nisam želeo razmišljati o tvom spremanju harane. Uvek je bila fantastična. Te večeri sam sedeo pored oca, a Irna je bila na drugom kraju stola. Ove večeri ću malo ranije da legnem , Slaviša će. Mislim da mi je potreban odmor. Sutra ustajem malo ranije i idem na trčanje, a zatim odlazim na trening.
-Trening?
- Zar ti uvek treniraš, upitala me je Irna, podignuvši glavu?
-Da, ja još uvek treniram. Mislim da ću još uvek trenirati i da ću vreme posvetiti treningu. Ranijih godina sam više provodio vreme družeći se sa drugovima a sada kada sam odrastao i kako je vreme prolazilo sve više sam vremena posvećivao Dimitriju i roditeljima. Dimitrije tog dana bio vrlo potišten i zamišljen, da nije želeo gotovo ni sa kim da razgovara.
-Mislim da je vreme da dođeš u trpezariju i da suviše vremena provodiš vreme sam u sobi. Nije odgovarao na moja pitanja koja su bvila upućena njemu. Irna je tog jutra otišla na pijac da kupi nama namernice koje su nam bile potrebne. Radivoje je otišao kod jedenog svog prijatelja koga poznaje jako odavno, još iz svoga detinjstva. Nekada je dosta vremena provodio sa njim izlazeći i družeći se. Posećivao nas je vrlo često a pogotovu kada smo bili mlali. To je bio Andrija. Bio je za neku godinu stariji ali su i dosta vremena provodili zajedno. Sigurno je otišao kod njega, razmišljala sam. Obično ode kod njih malo posedi i zatim dođe kući. On je bio dosta puniji čovek sa dugim brkovima i bradom. Duguljastog lica, grubog glasa i vrlo vredan čovek. Dosta je vremena provodio radeći. Kada god bi imao vremena dolazio je i provodili bismo vreme pričajući. Kada smo bili manji nekoliko puta smo išli kod njih i tada bi nas veoma lepo dočekali i zatim bismo krenuli kući. Ja i Dimitrije smo tada bili dosta mali i kada bi došli kući sedeli bi igrajući se. Sada se mnogo toga promenilo. Mismo sada odrasli i kako je vreme prolazilo počeli smo da se suočavamo sa raznim izazovima i novim životnim situacijama. Gotovo da sam odrastao u jednog veoma krupnog mladića koji se sve više brinuo o svome bratu i svojim roditeljima. Dimitrije je takođe sada odrastao i postao neko o kome smo se brinuli svakodnevno. Svakodnevno smo prvodlili vreme razgovarajući i razmišljajući jedno o drugome. Jednog jutra je Dimitrije ustao dosta ranije od svih nas. Sedeo je i gledao televiziju i čekao da mi ustanemo. Dosađivao se u sobi hodao je po kuhinji i dnevnoj sobi. Razmeštajući stolice. Sklanjao bi ih, pa bi ih nekako ređao. Sklanjao bi tada sve što se nalazi po stolu, sređivao bi stvari sedeo bi i ćutao. Shvatio sam tog jutra da je ustao i da sedi usamljenički u svojoj sobi. Nisam tačno znao šta i kada i koliko su se dešavale promene u njegovom ponašanju, ali sam dobro znao o svakojakim situacijama i njegovom vremenu. Ustao sam polako, obuo čarape, pantalone i majcu. Bio sam dosta pospan i želeo sam još da se odmorim. Vreme je napolju bilo tmurno. Izgledao je kao pravi jesenji dan. Ima vremena za odmor, pomislih. Držeći se jednom rukom za krevet a drugom rukom za čarapu, obuvajući se. Ustao polako i krenuo ka dnevnoj sobi. Tog jutra me je veoma interesovalo stanje Dimitrija.
-Dobro jutro Dimitrije, rekoh ponovo dobro jutro. Sedeo je ne progovarajući ni jednu jedinu reč koju je obično znao da izgovara. Po nekad je bio toliko neraspoložen da ne bi ni po nekoliko dana progovarao ni po koju reč. Irna bi tada bila veoma zabrinuta i skrivala bi u sebi tugu i neraspoloženje. Savijene glave bi dugo, dugo razmišljao. Znao bi vrlo čestro da podigne glas i da tako govori. Sedeo je i gledao gore u plafon i bio bi zamišljen.
-Nadam se da si se lepo naspavao i da ćemo ići malo u štetnju. Ćutao bi.
-Mislim da će danas biti veoma toplo i možemo iskoristiti priliku i otići malo da se prošetamo. Obično do pre nekoliko godina vrlo često bi odlazio u grad kako bi nešto kupio ili video nekog od svojih poznanika koje bi slučajno sreo u gradu dok bi prolazili. Mislim da je bio previše udaljen od svojih drugova i da veoma često provodio vreme sam sedeći. U poslednje vreme smo se veoma bojali za njega i njegovo zdravlje. Ljudi bi ga susretali ali su znali da se sa njim nešto dešava. Da je nastupila neka određena bolest sa kojom će morati da se suočava i sa kojom će se nositi u životu. U poslednje vreme nije nikud izlazio Provodio je vrme sam u sobi Ali tog popodnevna odlučio je da izađe. Imao je na sebi neku majcu sa šarama i pantalone.
-Mislim da bi bil potrebno da obučeš i neki djemper jer je napolju postalo dosta hladnije. Želeo je da izađe u majci. Odlazim, govorio je. Ja sada odlazim i ne znam…. Sačekaj, govorio sam. Obuci još nešto. Lupio bi vratima nastavio da gleda po sobi i ostalim stvarima. Imao je sobne papuče u kojima se šetao u sobi, ali ponekad je želeo i u njima da izađe u grad. Tog dana smo bili zabrinutiji od prethodnog. Otvorio je vrata i polako je izlazio napolje. Stajao je neko vreme na vratima. Možeš da ideš ali bi bilo dobro odmah da se vratiš kući. Gledao je u jednom delu zida koji se nalazio pored vrata. Držao se za ogradu koja se nalazila pored stepenica i polako je počeo da silazi. Prešao je nekoliko stepenika i zastao. Stajao je i gledao kroz prozor. Videli su se prolaznici dok su prolazili. Stariji ljudi su prolazili lagano ne osvrtajući se nizakim. Išli su polako savijeni i vrlo zamišljeni. Godine su ih sustigle pa tako da su više brinuli o svom zdravlju, životu i o vremenu koje je prošlo i koje je sada u dubokoj starosti. Prolazili su i mladi, bilo je i dece. Kada se siđe dole bilo je mnogo klupi koje su napravljene za ljude koji bi želeli malo da se odmore, porazgovaraju i sedeći uživali u lepom i toplom vremenu. Često dok sam prolazio, Radivoje će: prolazio sam pored tih klupi koje su bile poređene jedna pored druge. Dugačke klupe sa naslonom na kojima su ljudi mogli dugo da sede i da se odmaraju uz razne priče. Bilo je mnogo ugažene zemlje koju su ljudi gazili dok bi sedeli i razgovarali. Svugde je bilo velikog trvanjaka sa svetlima. Duge ulice su vodile do određenih delova grada. Bilo je kuća, stambenih zgrada. Svakodnevno su bili ljudi koji su bili zaduženi za održavanje i čistoću svega noga što se nalazilo u blizini zgrade. Stajao je neko vreme gledajući kroz prozor. Prozor je bio pomalo prašnjav, i video se po neki deo prolaznika.
-Ja ću se sada vratiti govorio sam. Želim ti lep provod i lepo da provedeš dan. Zatim sam sedeo u sobi i razmišljao. Vreme je brzo proletelo od našeg detinjstva a bojim se da se neće situacija pogoršati po njegovom zdravlju. Još uvek može sam da se stara o sebi. Silazio je polako do ulaznih vrata i gledao ljude. Držeći se za jedan deo vrata polako je izašao napolje. Otišavši u jednom delu koji ne vodi ka gradu, već naprotiv u jednom delu koji vodi ka periferiji grada. Obično idem i odlazim u grad šetajući se i družeći se. Još u detinjstvu je bio veoma druželjubiv raspoložen za druženje i zabavu. Susretao je povremeno neke svoje poznanike koji su vrlo malo obraćali pažnju na njega. Zaobilazeći ga nastavljali su dalje da hodaju. Ukoliko bi neko prolazio sam, pogledali bi ga klimnuvši mu glavom i vrlo bi ga kratko pozdravili i nastavili bi dalje. Ukoliko bi bili u nekim društvu , često bi prekomentarisali njegovo viđanje i požurivali bi ne osvrtajući se za njim. Nije previše brimuo o svojim drugovima, već bi se zadržavao pogledom na po neke stvari koje su se nalazile pored njega i svega onoga što ga je okruživalo. Godine su prolazile. Mnogi od njih koji su ga poznavali iz detinjstva su ga bili zaboravili. Bio je vrlo mali, gotovo najniži od svih. Voleo je veoma da se druži. Vrlo rado su ga prihvatali u društvu, sve dok nije odrastao. Tada bi bio dosta usamljen ali znao je vrlo često da izađe i da porazgovara sa nekim od svojih drugova. Kakao je vreme prolazilo on je odrastao. Do pre nekoliko godina sve je izgledalo u redu. Obratili smo se stručnoj službi i za sada je tako. Bio je krupnije građe. Veoma je brzo odrastao od perioda svoga detinjstva. Sada je postao pravi mladić sa kojim smo svakodnevno provodili vreme. U poslednje vreme je provodio vreme u svojoj sobi. Skoro je poslednjih nekoliko meseci, uočili smo drastične promene u njegovom ponašanju i bili smo veoma zabrinuti. Često sam razmišljao o svemu tome i vremenu u kojem provodimo. U poslednje vreme je Irna bila previše zabrinuta kada bismo započinjali jutarnje razgovore. Navalila bi se drekom u sobi i razmišljala brisući znoj sa lica koji bi potekao od umora i posla koji je imala da obavlja svakodnevno. Stajala bi veoma zamišljeno i zatim bi se vratila u dnevnu sobu da sedne. A Dimitrije bi tada izašao napolje i otišao u šetnju . Po nekad bi prolazio vrlo zamišljen. Stajao bi ispred nekih prodavnica ukoliko bi se tu nalazili neki ljudi. Upitali bi ka po koju kratku reč. Stajao bi neko vreme gledajući u nju progovoreći po koju reč. Možda ga i tada ne bi razumeli. Upitali bi ga opet, ali bi on nastavio dalje svojim putem. Susretao bi dosta i mladih ljudi koji bi ga poznavali iz viđenja i ne bi previše obraćali pažnju na njega. Prolazili bi ne obazirajući se na njega. Uglavnom su to bili njegovi susedi koji su pokušavali svakodnevno da stupe u kontakt sa njime. Da ga upitaju za zdravlje, porodicu ili kuda se uputio u ovim jutarnjim satima. Znali su ga vrlo dobro iz detinjstva. Tada bi se pozdravili sa njim. Prolazio bi skoro svakodnevno šetajući se i razgledajući ljude. A mi bismo sedeli i čekali da se vrati. U blizini se nalazila kuća naših prijatelja koje smo obilazili kad god bismo imali vremena. Ako bi se čuli sa njima pozvali bi nas vrlo rado na kafu , čaj i jutarnje poslastice koje je znala da spremi . Meli je vrlo često kada je bio neki praznik koji bi većina nas proslavljali znali su vrlo često da nas pozovu kako bismo im pravili društvo. Imala je dosta razumevamnje za nas a pogotovo za našu situaciju sa kojom smo se svakodnevno suaočavali. Često mi je govorila o njenom životu i trenutke koje je proživljavala. U svakoj prilici kada bi imale vremena bi se sastajale i veoma dugo, dugo razgovarale uz utehu i podršku koju smo pružale jedan drugoj. Vrlo bi se obradovala kad bi je pozvala i čula njen drhtavi glas i osetila njenu radost. Ponekad sam bila veoma nestrpljiva kako bih je što pre čula i razgovarala sa njome. Susretala sam par još svojih prijatelja sa kojima sam se posećivala veoma retko, možda svega nekoliko puta godišnje i to je sve. Meli je bila nešto posebno u mom životu Ja i Radoje smo je upoznali vrlo slučajno dok je kupovala neke namernice u nekoj prodavnici. Bilo je to davno, možda samo nekoliko godina koliko sam provela u braku sa Radivojem. U to vreme smo odlazili veoma često zajedno u kupovinu. Ustali bismo veoma rano i tada u jutranjim časovima krenuli u kupovinu, i vrlo brzo dolazili kući. U to vrene Dimitrije i Slaviša nisu bili rođeni. Sedeli bismo neko vreme u kući a zatim bismo otišlim kod njih. Meli je u to vreme bila mlađa od nas za koju godinu. Njena mama je već tada bila veoma stara. Gotovo da je teško mogla da se brine o sebi. Bila je dugo, dugo godina bolesna ali je mogla sama da se brine o sebi. Mejlin otac je umro pre koju godinu. Razboleo se veoma brzo i umro. Tako da su njih dve zajedno provodile vreme. I pored svih poteškoća koje su je zadešavale bila je veoma ljupka, nežna, blagog osmeha i tihog glasa. Po nekad bi bila veoma potištena kada bi razmišljala o svome ocu koji ju je mnogo voleo. Znala je vrlo često da razume život i njenu mamu. U pojedinim trenucima kada bi osetila neku slabost i patnju sa pomalo gorčine koja je vremenom zahvatala njene unutrašnje nagone, pozvala bi Meli i rekla Radivoju da bi bilo lepo da svo troje provodemo dan zajedno. Ponekad nije volela o svemu da razgovara sa Radivojem, znala je po nekad da razmeni po koju reč . Tada bi smatrala da je on tada ne bi mogao da razume njen život i njenu prošlost. Vrlo bi nezainteresovano razgovarao razmišljajući o svojim problemima, svom životu i vremenu koje će provesti u toku dana. Vrlo često bi tada pozvao Meli i u većini slučajeva je znao da će se obradovati kada bude čula ko hoće da razgovara sa njome i ko je to zove. Sa osmehom bi joj pružio slušalicu i otišao u dnevnu sobu. Tad bi sedeo gledajući televiziju i slušajući razgovor sa njom. Započele bi razgovor vrlo zanosno i veoma dugo dugo razgovarale. Melijeva mama je sedela za vreme dok je razgovarala sa Irnom. Bila je poprilično stara. Bila je u dubojoj starosti sa skoro osamdeset i sedam godina. Imala je kratku prosedu kosu. Bila je vitka za svoje godine i po prilično dobrog vida. Mogla je da sedi i da pročita neku knjigu, časopis ili bilo šta što bi je interesovalo. Bila je belog lica i tankih ruku i nogu. Sedela bi na stolici i tako nešto čitala a zatim bi legla malo da odrema sve dok je ne bi Meli pozvala na ručak i tako prišla stolu i sedela. Meli je nju mnogo volela. Bila je veoma privržena njoj. Sve više i više je posvećivala pažnju njoj i njenim godinama. Meli je vrlo često podsećala na nju kada bi počela da govori. Živeli su u jednoj kući koju su sagradili pre mnogo godina dok su još njeni roditelji bili živi. Kuća se nalazila u dvorištu koje je bilo porilično udaljeno od puta. Pa tako kada bi prolaznici prolazili teško bi ih ugledali. Često su radilie po dvorištu kako bi ispunile vreme. Imali su puno zasađenog voća i stazicu pored koje je bilo prelepo raznobojno cveće. Kada bi bilo lepo i sunčano vreme njena mama bi prolazila stazicom od ugažene trave sa štapom u ruci i posmatrala cveće i voće. Bila bi veoma srećna i zadovoljna svojih godina i svojim životom. I što je imala mogućnosti da provede vreme u ovako lepom danu. Meli je po nekad bila i suviše zabrinuta kada bi protekalo malo više vremena a da ona ne dođe kući, već bi tada vrlo često krenula za njom i zajedno bi se vratile kući i sedele uz kafu i čaj i odmarale. Više su provodile vreme u samoći, razgovarajući o životu. Odrasla sa sa njom, poučavala me je o životnom vremenu koje je proteklo i koje nam, prethodi. Meli je ostala bez oca pre nekoliko godina. Bio je previše ćutljiv ali uvek je uvažavao njeno mišljenje. Bio je dosta stariji od Mejline mame. Podjednako su je voleli i vodili računa o njoj i njenom odrastanju. Veoma su je pazili i svakodnevno su vodili brigu o njoj. Sordej je bio čovek koji je dugo vremena radio. Gotovo da je provodio po čitav dan radeći kako bi obezbedio dovoljno hrane za porodicu a pogotovu za Meli. Odrasla je u veoma teškom vremenu kada se nije imalo dovoljno hrane. Sordej je živeo u jednom malom mestu gde je svakodnevno mukotrpno radio. Vremenom je počeo da radi u jednom obližnjem gradiću u kome je upoznao Melinu mamu Keniri. Svakodnevno radeći dolazio je sa posla. Upoznavao je mnoge ljude radeći. i tako jednom prilikom upoznao nju dok je radila. Vreme je prolazilo i tako da se rodila Meli. Ćud i karakter je više povukla na oca a fizički izgled na majku. Vrlo često gledajući slike Meli bi zastala i dugo razmišljala o svojoj mami. Upoređivala bi njen izgled sa njom. Sedeći u krevetu vrlo često bi je pozvala kako bi došla pored nje i sela I tako zajedno sedeći razgledali svoje slike iz prošlosti.
-Pogledaj, govorila bi... ovo si ti, a ovo sam ja kada sam bila sasvim mala. Čvrsto bi me držala ispod ruke i prisećala bi se svoje prošlosti. Volela je vrlo često da govori sa mamom i Irnom i njenom dolasku. Pnekad dok je sedela za stolom nije mogla da se seti koja je to Irna. Nije mogla uvek lepo svega da se priseti. Znala je , ali ali tek kada bih joj veoma lepo objasnila. Imali smo i drugih ljudi koji su nas obilazili i koji su navraćali kod nas. Dosta je vremena proteklo pa tako da je bilo sve manje i manje njenih generacija koje je nekada poznavala. Godine su brzo prolazile, neki su ljudi umirali , neki su se odselili a neke je vremenom zaboravila. Od kako je ostarela sve više i više vremena je provodila u kući sedeći i odmarajući se. Govorila je Meli, vremenom kako sam odrasla i postajala žena zrelijih godina upoznavala sam mnoge ljude sa kojima sam u nekim momentima postajala bliskija. Jedno vreme sam provodila radeći kako bih pomogla roditeljima. Irnu sam zavolela veoma brzo a kasnije i Radivoja. Bili smo sličnih interesovanja i način na koje provodimo vreme. Često smo provodili vreme razgovarajući o svakodnevnim obavezama. Nekada smo veoma često posećivale jedna drugu tokom cele godine. S proleća kada bi krenulo sve da cveta i krene vegetacija i oseti miris proleća tada bismo odlazili jedni kod drugih. Kada su se rodili Dimitrije i Slaviša to su bili posebnoi trenuci u našim životima. Ti momenti su bili nešto najzjačajnije u našem životu. Jedne prolećne večeri smo krenuli kod njih. Koračajući putem razmišljali smo o nama i vremenu koje će mo provesti kod njih. Pribili smo se jedan uz drugog i lagano krenuli. Dimitrije i Slaviša su bili sasvim mali. Melin otac je tada bio živ i ležeći je razgovarao sa nama. U to vreme njena mama je bila vitalnija i u dosta mlađim godinama i tako da nas je usluživala slatkom svake godine koje je pravila od dunja i šljiva. Sedeli bi i dugo, dugo razgovarali i razmenjivali naše životne priče. Poslužili bismo i tada bismo sedeli. Vrlo često nam je pričala o jednoj njenoj prijateljici koja je živela nedaleko od nje i koja je vrlo često posećivala. Govorila mi je da je to bila neka dalja rođaka njenog supruga i da je navraćala kod njih kad god bi imala vremena. Jednom prilikom bilo je zimsko vreme i padao je sneg. To je bilo vreme kada su naša deca već bila uveliko odrasla i kada su pohađala školu. Sneg je vejao veoma jako tako da su nam pahulje upadale u oči dok sam hodala. Ali tada je bilo dosta ljudi na ulici dok su prolazili a nam je bilo veoma lepo dok smo šetali. Ulične svetiljke su bile svugde po ulici a mi smo hodajući razgovarali. Na ulazu njene kuće koja je u to vreme imala dosta cveća i zelenila u dvorištu začuli smo glas neke gospođe. Stajali bismo neko vreme na vratima a zatim ušli. Bila je to crnomanjasta žena poznih godina. Mođžda ta nekoliko godina starija od Irne. Bila je dosta punija od nas. Te večeri smo sedeli svi na okupu i razgovarali. Ja sam sa Meli razgovarao o našim obavezama koje smo imali, o našem detinjstvu i našem vremenu koje provodimo u kući. Radivoje je sa Herlom razgovarao o poslovima koje je treebao da obavlja. Zasuo bi rukave i dugo joj objašnjavao o iskustvima o životu, o njegovoj mladosti i kako je mukotrpno zarađivao za porodicu. Sedela je slušajući o tome šta joj je govorio. Zacrvenio bi se u licu i pomalo oznojio dok bi sa njom razgovarajući pokušavao da joj dočara vreme njegove mladosti i borbu za preživljavanje. Često je govorio o njegovim roditeljima i njegovom odrastanju. Dok bi govorio vrlo bi se često umorio govoreći zadihanim i veoma dubokim glasom. Ona bi sedela naslonjena na krevetu i razmišljala o svemu onome što joj je on govorio. Vrlo često je razmišljala o svom životu i upoređivala pojedine trenutke pojedinih životnih situacija dok bi pričao Radivoje. Spustila bi glavu na sto za kojim su sedeli i slušala . Po nekad bi primetila malo prašine koja je bila na ivici od stola. Povukla bi rukom i obrisala. Podigla bi glavu i započela razgovor govoreći o sebi. Ponekad dok bi razgovoarala ne bi se složila sa njihovim mišnjenjim, već bi mudro razgovarala i govorila svoje mišljenje o svemu onome što se govorilo. Gvorila je o svojoj mladosti o svojoj sestri koju je imala. Bila je starija od svoje sestre. Roditelji su joj se razveli dok je bila još sasvim mala, čini mi se da je išla u šesti razred a njena sestra osmi. Živele se sa majkom. Povremeno ih je otac posećivao. Ja sam u to vreme radila i zarađivala za našu pšorodicu. Dоk bi ona sedela kući i spremala kolače, bila uz roditelje i pomagala za sve ono što bi bilo potrebno. Moglo je vrlo često da razume moje vreme koje provodim na poslu i način našeg života. Dolazila bih veoma umorna sa posla. Tada bi me vrlo često čekao spremljen ručak na stolu koji bi spremili. Skinuo bi svoj kaput i ostavio na čiviluku koji se nalazio odmah porеd jednog ormara u hodniku. Okačila bi ga i ušla u sobu. Mama bi tada ležala i odmarala bi se od svakodnevnog posla. Često bih sedeći za stolom upitala mamu da li je zvao tata? Govorila bi veoma tihim glasom i nastavila bi da spava.
-Moraću neki dan dok se budem vraćala sa posla da svratim kod njegam i obiđem ga, govorila je. Prošlo je poprilično dugo vremena od kako nismo išle da ga obiđemo. Sigurno bi nam zamerio na tome što nismo u skorije vreme odlazile kod njega . Živeo je usamljeničkim životom . Veoma često je provodio vreme sedeći kući i čitajući. Govorili bismo tada vrlo često našoj majci o ocu i da smo ga videle kako prolazi ulicom. Ne bih previše obraćala pažnju na svemu tome što bismo joj mi govorili, već bi nas saslušala i vrlo brzo počela govoriti o nečemu drugome, kao na primer o mom poslu, o vremenu koje provodimo, našim životima. Vreme je tako brzo proletelo da nije želela uveka da nam govori o našim životima u detinjstvu a pogotovu o našem ocu. Sedeći vrlo često bih je upitala o svome ocu i njegovom životu. Pomerila bi stolicu staveći ruku na sto i ustala bi i govorila da je to vreme prošlo za razgovor, a pogotovo o njemu i da je vreme da razmišljamo o nama i našim životima. Neko vreme bi ćutala i slušala dok bismo mi razgovarali. Po nekad dok smo joj pričali nešto o našem životu sa iznenađenjem bi slušala o svemu onome što bismo joj govorili. Sa čuđenjem bi reagovala i nadovezala bi se na sve ono što bismo tada govorili. Često kada bi odlazili kod nje ne bismo je vodeli kod njih. Osećali bismo se veoma mirno i razmišljali o svemu onome što bismo govorili. Kada bi bilo vreme za polazak kući, pozdravili bismo se veoma ljubazno i krenuli svojoj kući. Susretali bi razne ljude i razmenjivali pozdrave koji smo upućivali jedni drugima. Meli se osećala veoma tužno i potišteno kada bismo trebali da idemo jer smo tada imali mnogo obaveza. Dimitrije je u to vreme bio još sasvim mali i trebalo mu je dosta pažnje i brige. Ustala bi sa kreveta na trenutak ispružeći ruku govorila nam je da ostanemo još samo malo, još koji minut jer bi želela da nam ispriča još po koji događaj. Mogli smo vrlo često da je razumemo ali i oni da razumeju naše događaje. Tada bismo uvideli veoma tužan izraz njenog lica jer bismo već tada u tom periodu trebali zaista da krenemo. Ustali bismo sa njenih stolica, vratili bismo ih na istom mestu i polako krenuli kući. Zagrlili bismo jedni druge i polako koračajući došli do vrata.
-Mislim da smo danas imali veoma prijatan dan i izvanredno društvo sa kojim smo sedeli. Šta misliš o Meli vrlo često bih upitala Radivoja? Ponekad bi bilo poprilično hladno i jedva bi čekali da stignemo kući. Osećali bismo veoma veliku hladnoću po telu i obrazima. Koračali bismo veoma brzo kako bismo što pre stigli kući. Zaćutali bismo na neki minut, pa bi zatim, Radivoje ponovo počeo da govori o poslu, o vremenu i sutrašnjem danu. Približavajući se stanu odmah smo počeli govoriti o tome šta ćemo raditi kada budemo stigli. Dimitrije bi bio u svojoj sobi i sedeo bi ili bi bio u ležećem položaju, a Slaviša bi za to vreme bio sa njim u sebi i sedeli bi. Ponekad bi pustili neku laganu muziku uz koju bi razgovarali. Bilo je i vremena kada bi se igrali u sobi. Kada bismo ušli videli bismo vrlo često da se igraju razbacanim igračkama. Dok su bili mali uglavnom je Radivoje sedeo kući čekajući dok se ne vratim. Ubeđivala bih ga nekoliko puta kako bi krenuo sa mnom, ali shvatio je potrebu da je imao obaveza i kući. Sedeo bi zavaljen na stolici i gledao televiziju kao i obično. Primakao bi se bliže i tako bi sedeo. Vremenom bi nadzirao šta rade njih dvojica. Da li se igraju ili je neko od njih dvojice slučajno zaspao. Nisam baš voleo da ih uspavljujem kada su bili mali više sam to prepuštao Irni. Kada bi došla obično bih je pitao kako se provela i kako je proteklo vreme. Ušla bi veoma zadihano umoreći se dok bi se penjali stepenicama. Pomogao bih joj oko nošenja hrane i svega onoga što bi joj bilo potrebno. Bilo bi vreme njenog dolaska i znao bih da bi uskoro trebala da dođe. Otvoro bih joj vrata i polako koračajući ušla bi, a zatim Izula bi svoje cipele, ostavila bih ih na svome mestu. Vrlo brzo bi upitala za Dimitrija i Slavišu. Kako je vreme prolazilo njih dvojica su bivali sve stariji i postali su odrasli. Slaviša bi vrlo često obukao svoj omiljeni djemper zelenkaste boje sa žutim i belim šarama. Jedno vreme dok sam radia i izašli smo u grad i kupili smo ga. Voleo je vrlo često da izlazi i tada bi ga obukao. Dimitrije bi sedeo u sobi i ne bi nikud odlazio. Njegovo stanje je bivalo sve teže. Sedeo bi na svom krevetu ili na stolici koja je stajala pored kreveta. Jedno vreme u poslednjih nekoliko meseci mislim da je malo vodio brige o sebi i o svom izgledu. Nekoliko puta su navraćali lekari kako bi mu dali neku terapiju i kako bi poboljšali njegovo zdravlje. Previše smo vremena posvetili njemu i svim tim događajima koji su nas zaokupirali. Često smo sedeli noću i dugo, dugo razgovarali. Pronalazili bismo bilo kakve mogućnosti u prevazilaženju pojedinih situacija. Često smo govorili o Slaviši i o Dimitriju, o njegovom zdravlju. Vrlo često bi se složio oko nečega o čemu bismo Radivoje i ja govorili. A ponekad bi imao svoje obaveze pa tako da i ne bi nas saslušao do kraja o svemu onome što bismo mu govorili. Stajao bi neko vreme žureći se i dopunjavao rečenice koje smo mu bili upućivali. Zatim bi došao pored nas seo bi i saslušao o svemu onome što bismo mu mi govorili. Ustao bi i osvrtajući se za nama govorio.
-Žurim. Ja sada odlazim a kada budem došao mislim da ću izdvojiti vreme i da ćemo razgovarati. Radivoje bi ćutao za to vreme pa bi zatim progovtio po koju reč. Izlazeći na vrata sedeli bismo i razmišljali. Po nekad bismo odlučili da ostanemo tu sedeći. Radivoje bi uzeo neku novinu i čitao o vremenu koje nam prethodi. Ustao bi i uzeo neke kolače i sedeo bi sa čašom u ruci. Kao i obično imao sam puno obaveza koje su nam prethodile. U stanu nam je bilo poprilično toplo. Po nekad bi razmišljao i o dolasku na pijaci. Svakodnevno smo jeli voće i povrće. Odlazio bih ujutru na pijacu kako bih kupila nešto od voća. Pre nego što bih odlazila u kupovinu, razmišlajla sam o Dimitriju i njegovom zdravlju. Ostavila bih sav posao koji bih tada započela da radim. Sklonila bih stvari sa stola ili bih nešto iz rerne stavila na sto i lagano bih krenula u njegovu sobu. Tada bih ušla lagano i veoma ljubazno započela razgovr sa njime. Obrisala bih čelo koje bi se preznojilo. Zavukla bih rukave i skinula kecelju u kojoj bih svakodnevno obavljala poslove. Ruke bi mi tada bile poprilično hladne i pomalo blede od svakodnevnog posla koji sam radial, a pogotovu od svakodnevnih briga. Vremenom bi i ilice postojalo bledije a na očima vrlo često mogao je da se vidi pospanost. Možda su i jedno vreme navikli na moj jutarnji izgled. Tada ne bih previše obraćala pažnju na njih kada bi mi nešto govorili o svemu tome. Prošlo bi nekoliko dana a zatim bih više pažnje i vremena posvetila sebi.
-Kako si ovog jutra? Još koji minuta pa ću spremiti doručak. Želela bih da dođeš u kuhinju kako bi i ti sa nama doručkovao. Ušla bih polako u sobu razgledajući da li je sve na svome mestu. U poslednje vreme na neki način sam primetila da je odbijao razgovor. Nije želeo da mi odgovori o svemu što bih ga pitala. Ali o tome nisam htela ništa da govorim Radivoju a pogotovu Slaviši.
-Dobro jutro rekoh! Polako sam prišla i sela pored njega. Slaviša je ustao dosta ranije od tebe. Eno ga u sobi pije kafu i razgovara sa Radivojem. Još malo pa je doručak gotov. Na njegovom licu videla se potištenost i velika nezainteresovanost o svemu onome što bih govorila. Gledao bi me kada bih počela nešto njemu da govorim. Okrenuo bi se i otišao prema svome krevetu i jednom ormaru koji se nalazio pored kreveta. Ovog jutra je izgledao dosta zapuštenije od prethodnih jutara. Brada mu je bila tada poprilično porasla. Bio je neumiven tog jutra. I sve više mi se činilo da je sve manje i manje vodio brige o svojoj ličnoj higijeni. Odelo je na njemu bilo veoma neopašeno. Bilo je par nekoliko velikih fleka od hrane po dukserici i pantalonama. Nekada nije želeo da uzmem njegov stvari kako bih ih oprala i ostavila da se osuše. Nosio je duksericu bele boje sa nekim šarama po njoj. Tog jutra mi se činilo da je obukao naopačke . Stvari su bile po prilično izgužvane. Kada bih imala prilike i mogućnosti uzela bih nekoliko njegovih stvari i odnela bi ih u predsoblje gde bi ih lepo ispeglala. I posle sve lepo spakovala. Zatim bih ih uzela i vratila na svoje mesto. Dimitrije ne bi previše obraćao pažnju na svoje stvari koje su mu omalele i koje je nekada nosio. Govorila bih mu da je to premalo za njega i da ima stvari koje treba da obuče. Tada bi se Radivoje vrlo često ljutio i bila bi kritikovana sa njegove strane.
-Idi! Odnesi to nekud! Mislim da sam ti to već jednom rekao i da smo o tome više puta razgovarali. Ljutito bi ustao sa stolice i izašao malo napolje. Idem sada u grad kako bih kupio sebi neke novine i kako bih nešto pročitao. Slaviša bi ujutru bio u sobi i nije želeo vrlo često da komentariše Dimitrijeve postupke i njegov svakodnevni život. Ustao bi poprilično kasnije i neko vreme bi sedeo sa nama razgovarajući. Ustao bi ponekad pun veselosti i lepih trenutaka koje je razmišljajući proživljavao. Vrlo burno bi nas pozdravio. Nekada ranije kada bi ustao rastezao bi se... a kako bi se bolje rasanio pa bi otišao malo da porazgovara sa Dimitrijem i da mu poželi dobro jutro. Sedeo bi na polurasklimanoj stolici koja je bila presvučena nekim sunđerom pa tako da je bila veoma udobna za sedenje. Sedeo bih ispruživši noge skoro do kreveta i razgovarao sa bratom. Odgovorio bi mi na nekoliko pitanja kojih bih ga upitao pre svega o njemu, kako se oseća i da li želi da ide sa nama u sobu. Upitao bih ga stavljajući svoje ruke na kolenima vrlo često o izlascima, jutarnjim šetnjama i kupovini. Ustao bi iz kreveta i krenuo ka kraju sobe gde bi se okretao i odjednom bi presta da govori sa mnom. Držao bi jedan ormar i nekoliko njegovih stvari koje je držao u blizini sebe i nikome ih ne bi davao. Duže vreme kada bih prišao bliže ormaru, podigao bi glas vrlo često i počeo da galami govoreći:
-Vrati mi ih! To su moje stvari. Zastao bih tada vrlo često i gledao u Dimitrija.
-Ali ja zaista ne želim da diram ništa od tvojih stvari. Sve ovo što se nalazi na polici to je tvoje. Samo sam želeo da malo popričamo. Ostaću još malo a zatim ću izaći na trenutak. Zatim bih seo i ćutao. Uvideo bih vrlo brzo ljutnju na njegovom licu i očima. Kada bih se približio nekim stvarima koje su stajale na ormaru, figurice raznih životinja i kesa u kojoj su stajale neke stvari , garderoba. Nije želeo da ide u dnevnu sobu onda kada sam ja to kazao. Ili kada bi Irna ili Radivoje to zahtevali. Već bi polako izašao iz sobe kada bih video da nikoga nema u njegovoj sobi koja je bila poprilično mala i pomalo tamna. Ponekad nije dopiralo dovoljno svetlosti kako bi obasjalo čitavu prostoriju . Danima su roletne bile spuštene pa čak i u vremenu kada je bilo sunčano i toplo. Kada bi ušla Irna dok nije bio u svojoj sobi , okretala bi se svuda naokolo kako bi zapazila neke predmete ukoliko nisu stajale na svome mestu. Prišla bi polako prozorima i tada podigla roletne. Vrlo brzo bi uzela neku staru krpu sa kojom bi počela da sređuje. Svugde gde bi bilo prašine, sve lepo bi sredila i počistila. Stvari koje su se nalazile u sobi bile su lepo spakovane i sređene. Lagano boh izašao iz sobe i nastavivši sa spremanjem ručka i svih obaveza koje su mi predstojile tog dana. Prolazilo bi vreme ponekad , a Radivoje ne bi ulazio u njegovu sobu po nekoliko dana. Kada bismo započinjali razgovor u vezi njega, primakla bi svoju stolicu meni i upitao bi me šta mislim o sadašnjoj situaciji. Uvek bi me bodrio u teškim trenucima i bio uz mene kad god bi mi nešto zatrebalo. Primakao bi se uz mene i vrlo česo osetila toplinu njegovog tela. Čvrsto bi me zagrlio i prislonio ruku na moje rame. Tada bi me vrlo često poljubio i pomilovao po glavi. Znala sam vrlo često da osetim njegovu nežnost i bliskost koja mi je mnogo značila a pogotovo u nekim teškim trenucima. Pomilovala bih ga vrlo često po ruci i bili jedan uz drugo. Veče se polako približavalo i proveli smo veče vrlo uobičajno. Sledećeg jutra situacija se dosta priomenila. Mislim da smo bili veoma iznenađeni i zabrinuti od prethodnoh dana. Još sam ležala u krevetu i začula veliku dreku i galamu. Dimitrije je tog jutra bio u poprilčno lošem sanju. Tog jutra stanje mu je bilo vrlo pogoršeno. Radivoje je spavao tog jutra. Legao je poprilično kasno i tog jutra je duže spavao. Ustala sam vrlo lagano. Obukla sam se i izašla vrlo brzo. Gotovo da nisam ni razmišljala kada sam ustala šta ću obući i o svom izgledu. Kada sam ušla u sobu Dimitrije nije bio u sobi. Izašao je brzo… vrata su bila otvorena. Roletne su bile do pola podignute, a zavese razmaknute. Stolica je bila oborena, krevet razmešten. Čaše i šolje su se nalazile po podu. Izlazeći iz sobe razgledala sam svugde naokolo kako bih ga videla gde se nalazi. Čas sam se okretala na levu a čas na desnu stranu. Tog jutra sam nosila na sebi crvenu majcu sa plavim i zelenim šarama. Mislim da sam se nalpeše osećala u njoj. Tog jutra i nisam previše razmišljala šta ću obući. Najzad kada sam krenula kroz sobu videla sam ga kako stoji kraj jednog ćoška. Stajao je povjene glave gledajući u jedan deo zida. Kada sam se približila malo prema njemu , možda ne punih dva, tri metra, podigao je glavu i ćutao.
-Dobro jutro, uzviknula bih. Dobro jutro Dimitrije. Rekla bih povišenim glasom.
-Ja sam sada došao i ovde sam..sada ..ovo kada. ..govorio je.
Biloa sam veoma uplašena i iznenađena novonastalom situacijom Činilo mi se da dugo, dugo vremena Dimitrije nije bio u takvoj situaciji. Kako je vreme odmicalo situacija se pogoršala. Stajala sam neko vreme pokušavajući razgovarati sa njime. Posle nekoliko minuta njegov glas je bio sve višlji i snažniji. Sztajala sam ne znajući kako da reagujem. Približila sam se nekoliko koraka prema njemu. Počeo je govoriti reči koje su bile besmislene i veoma nepovezane.
-Ne znam šta to govoriš? Kakve su ti to reči? Nije obraćao pažnju na sve ono što sam mu želela reći. Posle nekog vremena je zaćutao. Gledala sam u njega ne progovorivši više ni reč. Začulo se škripanje vrata. Radivoje je ustao toga jutra uzrujan ne znajući o čemu se radi. Ne znam Irna zašto si ustala tako rano… Začuo sam dreku i viku a pogotovo Dimitrija. Morate biti pribrani. Došao je pored nas. Pridržavao se svojom tankom rukom o zid. Nadovezao bi se na pojedine Irnine reči. Godine su prolazile a situacija i okolnosti su se menjale uz godinu u godinu, measec uz mesec iz dana u dan. Trudili smo se da koliko možemo utičemo na poijedine okolnosti i život sa kojima smo se svakodnevno suočavali. Ali jednostavno ponekad nismo mogli uticati na pojedine momente. Tog jutra smo bili oboje veoma zabrinuti. Slaviša je tog jutra spavao ali znao je da je vreme teklo veoma brzo i da se situacija pogoršavala. A ponekad bi od rano ujutru izašao nekud i vratio bi se u podne kada bi ručao i sedeo malo da se odmori.
-Mislim da ćemo veoma brzo ići u sobu. Prošao bi pored nas i strahovitom brzinom ušao u sobui zatvorio vrata. Gledala me je veomna začuđeno. Odmahivala je glavom. Tog jutra joj se znoj oblivao po licu i bila je dosta bleda za razliku od prethodnih dana.
-Mislim da i sada nije vreme za preteranu brigu, govorio sam joj. Držala je svojim dlanovima obraze. Bila je veoma uzrujana. Plačući je čučnula u hodniku. Uhvatio sam je za ruku i polako je ustala. Zagrlila me je veoma čvrsto. Mislim da su to bili najteži moment koje smo bili proživljavali.
-Hajdemo polako, govorio sam joj. Ićićemo malo da sednemo. Uhvatio me je polako za rame, pa zatim za ruku i lagano smo krenuli ka sobi. Bila je veoma uzrujana i da sam tog jutras vrlo lako mogao priemtiti. Vrata su bila malo otvorena i mi smo nastavili hodajući prolazeći pored sobe. Npokon smo ušli i seli u dnevnu sobu. Govorila mi je:
-Mslim da je vreme da predizmemo nešto kada je u pitanju Dimitrije. Sigurno bi se i Slaviša složio sa nam o nekim predlozima.. Ćutala je tog momenta nije žežlela da progovoara ni jednu reč koja bi nešto značila. Započeo bih da govorim po koju reč ne bi li čuo njeno mišljenje o onome što je govorim, ali ona je ćutala i dalje nije ništa govorila.
-Mislim da je vreme da se obratimo lekarima i da ga odvedemo u bolnicu za duševne bolesti.
Iznenađeno me je pogledala. Da li znaš šta govoriš, upitala me je? Mislim da uopšte nije u redu to što govoriš? Ja se ne bih složila sa tobom. Sklonila je pogled sa mene i veoma hitro se udaljila, ispruživši ruke.
-Mislim da bi tako bilo bolje za sve nas a pogotovu za oboje. Tamo će biti stručnih ljudi koji će mu pružiti adekvatnu pomoć i tamo će provoditi vreme. Moći ćemo kad god poželimo da ga obiđemo i odnesemo šta god poželimo što god bi mu bilo potrebno. Dok sam joj govorio okretala je glavu nežćeleći da me gleda o svemu onome što sam joj govorio.
-Mislim da bi trebalo ovde da sedneš i da se smiriš. Prišla je i stalala je pored mene. Stavivši ruke na sto, povila se maloi rekla je:
-U redu. Videćemo. Ali mislim da će mi trebati vremena o svemu da razmislim . Pogledala me je vrlo zabrinutim pogledom. To je bila situacija koja je bila veoma teška za mene a pogotovu za nju. U tom trenutku mogao sam da shvatim njenu situaciju i njena osećanja. Gde je Slaviša upitala me je?
-Milsim da je izašao jutros i da je počeo da radi. Juče smo
avatar
ttooma
Profi član
Profi član

Broj poruka : 1259
Datum upisa : 26.12.2012
Godina : 35

Nazad na vrh Ići dole

Re: Proza članova Ideja foruma

Počalji od ttooma taj Čet Nov 15, 2018 1:44 pm

razgovarali. Pogledala me je vrlo začuđeno i veoma iznenađeno.
-Gde?
-U nekoj firmi, neki marketing, tako nešto.
-Zašto mi nisi rekao ranije? Stajala je veoma izbezumljeno. Dobro je da si mi to rekao. Mislim da će nam malo olakšati situaciju u kojoj se trenutno nalazimo. Juče ga nisam videla skoro čitav dan, pa tako da nismo stigli ni razgovarati. Dok smo sedeli i gedali televiziju u tom trenutku ušao je Slaviša. Savijajući se tražeći neke stvari koje je tu ostavio. Prelazio je sa jednog kraja sobe na drugi kraj.
-Šta to tražiš, upitao sam ga?
-Tražim… ma potrebno mi je nešto od nekih dokumenata… Zaćutao je. Imam nekih obaveza.
-Jutros sam čuo da se Dimitrijevo stanje poprilično pogoršalo, ali ja tu zaista nisam mogao nikako pomoći. Očekujem danas obaveze pa tako da i nisam imao vremena na pretek. Mogli smo da shvatimo žurbu i manjka vremena. Izašao je. Odmah smo zaboravili na Slavišu, a više sam razmišljala o Dimitriju i njegovom zdravlju. Uhvatila sam se za glavu i tako razmišljajući smo sedeli. Ćutao je sedeći u sobi.
-Radivije… je dremao dok je gledo televiziju.
-Govorim ti… Mislim da me nisi čuo i da treba da ti ponovim. Okrenuo se prema meni. Njegova garderoba se nalazila u onom ormariću sa leve strane odmah pored prozora u njegovoj sobi. Tamo su njegove stvari. Njegova odeća, obuća na svom mestu. Treba sve lepo spakovati i drago mi je što si me saslušao i što si uvažila moje mišljenje. Znam da sam uvek želeo da čujem tvoje mišljenje. O svemu onome što sam razmišljao, a pogotovu o nama.
-Radivoje će:
-Spremiću svoj auto iz garaže i spremiću sve što će nam biti potrebno kada budemo krenuli. Ustala je polako sa stolice i razmišljala o onome što sam joj govorio. Ponećemo sve što će nam biti potrebno. I ja ću poneti svu važnu dokumentaciju i obućiću se veoma toplo jer je napolju zaista zahladnelo. U tom momentu začuli smo telefon. Idi Irna… molim te, vid ko to zove! Ako mene traže doći ću da se javim. Ustala je i krenula telefonskoj slušalici. To je bila Meli.
- O… dobar dan draga Meli. Veoma je divno čuti tvoj glas i veoma mnogo znači za mene i našu porodicu. Sa radošću i velikom nestrpljivošću smo razgovarale i sa očekivanjem da se vidimo, Meli će.
-Očekujem te u toku dana. Evo baš sedim sa Radivojem i razgovaramo sa nekim našim teškoćama. Ali veoma me je obradovao tvoj poziv. Osetio sam radost i iščekivanja kada je Meli razgovarala sa mnom. Radivoje, puno te je pozdravila. Rekla i doći će kod nas u toku dana. Dobro je da će doći i malo ćemo pričati i o drugim strvarima i zanemariti naše porodične teškoće. Uzdahvnuši klimnula je glavom. Mislim da već nekoliko dana nisam imala goste. Skoro da smo po čitav dan sedeći prpvodili vreme kući. Ustavši sa stolice, jednom rukom bio je naslonjen na zid. U donjem delu se nalazio radijator.
-Drago mi je što će doći Meli. Mislim da će nam mnogo značiti, njeno prisustvo a pogotovu njeno raspoloženje koje se skoro uvek moglo videti na njenom licu. Irna je bila toga jutra veoma izbezumljena i razmišljala je o svakojakim stvarima, Radivoje će.
-Ići ću malo da se odmorim, leći ću malo a ti vidi šta ćeš. Pospremi malo sobu i odmaraj se dok ne dođe Meli. Ja ću posle ustati i doći ću. Slaviša je još uvek u gradu i nisam siguran kada će se vratiti. Sigurno je da ima mnogo obaveza. Mahnuo je rukom i polako krenuo ka krevetu na kome je ležao. O Dimitriju ćemo kasnije pričati. Mislim da sada nije vreme o tome razgovarati. Želeo bih da čujem tvoje mišljenje o njemu i šta ćemo raditi za ubuduće. Dok smo sedeli začulo se škljocanje vrata. Sigurno je sada ušao u sobu, razmišjala sam.
-Ne znam šta radi Dimitrije. Možda je zaspao. Obično je spavao tokom dana a razgovarao bi sa nama ponekad u večernjim satima. Ne bih trebala sada da ulazim razmišljala sam. Neću da remetim sada njegovu trenutnu situaciju. Ovih dana sam bila više zabrinutija nego uobičajno. Sve više i više sam razmišljala o Dimitriju, i svemu onome što sam jutros sa Radivojem razgovarala. Trebaće mi još malo vremena da razmislim o svemu onome a pogotovu o Dimitriju. Radivoje je od njegovog detinjstva stalno provodio vreme sa njima i sasvim sigurno da bih veoa dobro razumela našu situaciju i rešenje koje će biti veoma značajno za nas oboje ali i na posletku za sve nas. Stavila sam ruku na čelo i polako sam rukom dodirivala lice. Tišina je potrajala neko vreme i osećala sam se veoma usamljenom. Mislim da mi je veoma prijao mir i samoća u pojedinim momentima. Setila bih se tada nekih lepih i važnih događaja iz svoga života koje sam proživljavala u svojoj mladosti. Začula sam zvuk zvona. Prošlo je samo nekoliko momenata od kada buh primetila neki zvuk. Radivoje je legao, a Dimitrije je spavao, a Slaviša, možda je on pomislih. Obično ne dolazi u ovo vreme kući. Čini mi se da je izašao pre koji minut. Uzdahnula sam i ustala veoma brzo.
-To je sigurno Meli. Da… kako se nisam ranije setila. Požurivala sam krupnim koracima kako bih što pre stigla do vrata. Kada sam otvorila vrata bila je ona. Sa osmehom na licu i ispruženim rukama prema meni. Na licu joj je blistao osmeh i sreća zbog našeg susreta. I ja sam bila veoma iznenađena i zadovoljna našim susretom. Izgledala je tog dana veoma elegantno. Čini mi se da već dugo, dugo godina nije tako lepo izgledala. Sva je blistala od sreće i zadovoljstva. Imala je prelepu dugačku haljinu. Nosila je torbu i izgledala je predivno. Prišla je blizu mene zagrlivši me. Svoji dugačkim i tankim rukama. Zagrlile smo jedna drugu.
-A ti…? Kako si ti? Lagano bi mi svojim šakama dodirivala lice i mazila ga je polako. Mislim da u tim trenucima samo što nisam zaplakala. Uspela sam da se uzdržim i ostanem prisebna dok sam razgovarala sa njom.
-Nemoj da stojiš tu. Ovde je poprilično hladno. Hajde… govorila sam joj. Hajde izvoli uđi. Radivoje je legao malo da se odmori, a Dimitrije je u svojoj sobi. Još uvek ne znamo šta ćemo sa njim. Ulazeći smo razgovarale. Držala sam je za predeo oko ramena. Slaviša više vremena provodi napolju a sve manje u kući. Ovih dana je jurcao oko traženja posla. Mi smo uglavnom sedeli kući. Sele smo za čas i počele razgovarati.
-Raskomoti se govorila sam joj! Sa osmehom sedeći je ljubaznim glasom govorila. Nismo se dugo videle, govorile smo jedna drugoj. Ustala je sa stolice i krenula ka meni i veoma čvrsto me je zagrlila. Uhvatila sam njene ruke koje su još uvek bile hladne i podrhtavale su. To je bio izuzetan trenutak u mome životu. U nekim momentima kada sam bila veoma potištena i usamljena vrlo čso bih se setila moje Mali i naših dugih razgovora. Osetila bih nekad olakšanje kada bih se setila nje. Po nekad ni Radivoje ne bi mogao da me razume o svemu onome što sam želale da govorim. Začulo se škljocanje vrata.
-Ovo je sigurno Radivoje, govorila sam joj. Legao je malo da se odmori. Hodao je rastežući svoje umorno telo. Sa iščekivanjem smo želeli da što pre dođe kod nas. Meli je bila pomalo uzbuđena i sa nestrpljenjem je očekivala susret sa Radivojem.. Na Radivojevom licu moglo se videti puno oseha i iznenađenja, susret sa Meli. Drago mi je zbog našeg susreta, govorili su. Tihim glasom je govorio Radivoje, gledajući je pravo u oči . Ustala je lagano i pružila ruku Radivoju. On je osećao uvek brižljivost i Melijevo poverenje. Nekada su provodili svo troje vreme zajedno pričajući do kasnih večernjih sati. Uvek bismo osetili zadovoljstvo kad god bismo odlazili jedan drugome. Uhvatila je lagano za dlan koji je bio pomalo hladan.
- Zar je napolju već tako zahladnelo, upitao ju je? Stavivši svoj dlan preko njene ruke. Držao je neko vreme a zatim se primakao stolu i seo je. I tako sedeći smo razgovarali. Radivoje je zevajući pokušavao da dočara svoj život i vreme koje provodi sa svojom porodicom. Ponekad Meli nije umela da se suzdrži od svega onoga što bi želela da govori Irni i Radivoju. Ponekad bi se nadovezala na njihovu priču da je dugo, dugo govorila o svome životu. Ponekad bi se udružila sa Irnom pa bi njih dve govorile o Radivoju. O svemu onome u čemu se on ne bi slagao. Podrhtavala bi ponekad kada bi govorila o svome životu i vremenu koje je provodila u svojoj mladostii. U nekim trenucima je mogla da razume Irnu i njenu porodicu, ali ponekad je dugo razmišljala o njihovim svakodnevnim postupcima i vrlo često upoređeivala sa njenim životom. Našalio bi se povremeno sa Irnom i vrlo često govorio o životu i svemu onome što ga je interesovalo i što mu je veoma značilo. Sedeo je u majci sa veoma velikim podočnnjacima i frizurm koja je bila sva neuredna od spavanja. Nije se previše obazirao na svoj izgled. Stavio bi ruku na stolicu na kojoj je sedela Irna i posmatrao razgovor između njih dve. Voleo je vrlo često da se nadoveže na razgovor kada bi njih dve započele o godišnjim dobima ili o vremenu u kome se sada živi, a pogotovu o njihovom vremenu koje je prošlo. Meli je imala divnu haljinu sa prelepim belim i plavim šarama. Koja je sva svetlucala dok bi sedela i razgovarala sa njima. Mogla je u dubini duše da razume Irnu i Radivoja jer kada bi pričali o njihovoj mladosti vrlo često su imali slične momente i trenutke koje su doživljavali.
-Mislim da te razumem govorila bi sležući ramenima i klimajući glavom. Uzdahnula bi i dugo razmišljala o svojoj mladosti i svom životukoje je proživljavala. Upitala bi ih šta da ih upita za Dimitrija i Slavišu. Slavišu je videla poslednji put kada je bila i vrlo malo sa njim porazgovarala. Možda bi bilo o bolje da i mnogo ne pitam, jer je sada situacija teška za sve. Ah... i život je takav gde se svi suočavamo sa teškim pojedinim životnoim situacijama koje nas stavljaju na kušnju i zahtevaju od nas da se izborimo i da nastavimo dalje sa našim životima. Vreme je tako brzo proletelo., govorila sam im pomerajući svoju stolicu i približavajući svoje telo prema stolu. I pored svih problema koje su nas zadešavale volela sam u pojedinim situacijama da imam osmeh na licu koje bi povremeno krasilo moje lice. Trebalo bi da ljudi to razumeju da mogu i problemi biti sa osmehom. Radivoje bi sa iščekivanjem želeo da završi svoju misao gledajući u njih dve kada bi govorio. Ponekad bi ga izbio znoj po licu i po telu od silne toplote, jer je obično sedeo pored peći dok bi razgovarao sa nama. Vreme koje bismo provodili u toku razgovora tako bi brzo proletelo. Ponekad i kada više nisam imao o mnogo čemu govoriti i kada bismo o svemu razgovarali voleli smo da sedimo i onda bi neko od nas progovorio još po koju reč kako bi se neko nadovezao. Obično je to bio Radivoje. Ostali smo sedeći još samo nekoliko minuta . Na kraju razgovora Keli bi se tiho nasmejala i uhvatila bi Irnu za ruku, pa zatim za rame i polako ustajući se rastavljala sa njima, nagoveštavajući da je vreme da krene kući. Ponekad bi je Radivoje vrlo ljubaznim glasom i osmehok koji je bio na njihovom licu želeo da još posedi i provedu vreme zajedno. Krenuli bismo sa njom do vrata kako bismo je ispratili i pozdraviili se sa njom. Kada bi ugledala telefon koji je stajao u hodniku, okrenula bi se govoreći:
- „ Čućemo se“ Zvaću vas ja, ništa se vi ne brinite. Prvom prilikom kada budem imala vremena , ja ću vam se javiti i razgovaraćemo. Život je pun neočekivanih događaja. Pruživši ruku preko njenog ramena hodale smo lagano do izlaznih vrata. Radivoje bi je pozdravio samo koliko bi krenuo za njom i vratio bi se u dnevnu sobu u kojoj bi provodio vreme sedeći i gledajući televiziju. Sedeo bi na drvenoj stolici sa naslonom i svojom rukom zevajući vrlo često nameštajući svoju gustu kosu na glavi. Ponekad izlazeći kada bismo bile obe nasmejane upitala za Dimitrija i za Slavišu. Pokušavajući da mi dočara život i teškoće koje je ona proživljavala u svome životu. Stavila bi svoj dlan polako podižući njenu ruku prema mojim usnama i dočaravala teškoće u životu. Biće sve u redu… govorila mi je. Moramo biti hrabri i boriti se kroz život. Oni su sada odrasli, a za Dimitrija se ne treba mnogo brinuti. Biću uvek tu uz tebe i pomoći ću ti oko svega što ti bude bilo potrebno. Uvek možeš da računaš na mene. Vrlo često ležim i odmaram se u popodnevnim, satima i razmišljam o tebi i našim životima. Volela bih da me obavestite o svemu što se dešava kod tebe i ukoliko mogu nekako ti pomoći. Znaš i sama koliko smo vremena provele jedna kod druge i razgovarale o svemu što nas je interesovalo. Ukoliko bude meni nešto zatrebalo, ja ću te zvati. Lepo mi je bilo družiti se sa vama. Pozdravile bismo se i odlazeći mahnula bi mi rukom okrenuvši se još jednom. U tim momentima i nisam baš znala šta sve da joj govorim. Čas sam mislila o svome životu, svojoj mladosti i vremenu koje je proteklo, a čas o Radivoju, o Dimitriju, Slaviši, pa tako da sam govorila tek ponešto., jer sam uvek znala da ćemo se ubrzo ponovo videti i posetiti jedan drugu. Obično sam volela da je upitam da li je bila nekud, kod nekih njenih prijatelja koje ja ne poznajem, pa da mi govori o njima. Kada bih imala po nekad neke problem ili neke obaveze potrajalo bi I duže vreme kako se ne bismo čule ali setimo se jedan druge. Sa setom i tugom odlazeći smo pozdravile jedan druge ali smo imali i pomalo radosti što imamo jedna drugu. Mahnula sam joj kada je krenula ka vratima. Odmah sam u tom momentu počela da razmišljam o Slaviši I Dimitriju. Za trenutak sam zaboravila na Kely i njenu posetu. Možda je sada već i sigurno stigla kući. Ulazeći u sobu razgledala sam svaki deo sobe kako bih videla gde je Radivoje. Slaviša je bio još od jutros na poslu, a Dimitrije u svojoj sobi.
-Radivoje…, Radivoje… Kely je otišla evo sad sam je upravo otpratila. Puno te je pozdravila. Začula bih tihi glas.
-Hvala ti Irna. Lepo je što nas je posetila i drago mi je što smo se okupili, ali mi zaista sada moramo razgovarati o predstojećim stvarima koje nas očekuju. Savijene glave sedeći na kauču držeći se rukama za krevet. Približila sam se vratima stveći ruku na ulaz ka sobi.
-Nećeš valjda još da sediš. Hajde dođi sedni u dnevnu sobu i razgovarajmo! Pribili smo se jedno uz drugo staveći glavu na njegovim grudima.
-Sve je tako u životu. Sačekaćemo dok se Slaviša ne vrati pa ćemo svi lepo dogovoriti oko Dimitrija. Mislim da je krajnji trenutak da ga odvedemo u bolnicu gde će provesti neko vreme. To će biti za nas oboje teško, govorio je Dimitrije. Ali moramo biti hrabri i podneti sve životne udarce koji će nam zadati život. Ne želeći da skoloni glavu sa mojih grudi, govorila je:
-Znam Radivoje…ovo je veoma težak trenutak za mene i čitavu našu porodicu. Stavivši ruke preko mojih leđa čvrsto me je stegao.
-Otići ću do garaže i spremiću auto za olazak. A ti… možda bi mogla da spremiš sve stvari koje su nam neophodne za polazak.
-U redu…. govorila je. Kada sam je pogledao suze su joj slivale sa lica, a nekoliko pramenova kose su bili gotovo mokri od suza koje su ih natopile. Uhvatio sam je lagano i tada se polako odmakla od mog tela podignuvši joj glavu i pomerivši joj pramen kose koji se nalzio po sredini obraza.
-Dođi uz mene… uzviknuo sam joj… mislim da ćemo zajedno prevazići sve poteškoće keje nas zadese.
-Hvala ti Radivoje, govorila sam mu. Hvala ti što si uz mene i u ovim teškim trenucima. Mislim da mi je tvoja podrška potrebnija nego ikada. Uhvatila mi je rukom oba obraza i čvrsto držeći govorila me je tihim i pomalo promuklim glasom.
-Ići ću sada u sobu da uzmem iz ormara sve one stvari koje bi bile potrebne Dimitriju. Otvorivši jedan ormar koji se nalazio na kraju sobe u kome se nalazila garderoba. Bilo je pregršt stvari par prelepih kesa.
-Mislim da ću sve ove stvari lepo uzeti i spakovati u nekoj torbi. A ti Radivoje možeš spremiti auto. Stajao je i gledao dok sam mu govorila., ne govoreći ni reči. Da li me razumeš?
-O… da govorio je… Odmah ću ja ići.
-Nego razmišljam šta ćemo sve poneti.
-Pogledaj me! Ovo je torba u kojoj ćemo poneti sve stvari koje će nam biti neophodne za naš odlazak. Imamo pižamu, majce, veš i sve ostalo što ćemu trebati. Torba je bila crne boje sa po nekim šarama bele i plave boje. Bila je gotova sva od prašine, jer je dugo godina tu stajala. Nismo imali potrebe nikuda da je nosimo, jer nam, zapravo, nije ni trebala. Obično sam nosila kesu ukoliko mi je bila potrebna da nešto ponesem. Radivoje je imao svoju crveno crnu putnu torbu koja je imala točkiće. Obično ranijih godina kada je putovao kod nekih svojih rođaka ili kada je išao negde poslovno, obično bi nju nosio. Ona se sada nalazi između pregršt njegovih stvari. Bila je sigurno u nekom ormaru koje su bile pune njegovih stvari koje više nije ni nosio. Bio je pomalo prašnjav. Ormar je bio od stakla a u donjem delu se nalazile pregrade i fioke. Irna je bila veoma brižljiva kada su u pitanju njene stvari. Bila je naviknuta na pedantnost i brigu o svojim stvarima. Sve bi stajalo na mestu na kojem bi ona želela., lepo spakovana, ispeglana. Pa čak je i u ranijim periodima vrlo često klasirala haljine, majce, košulje… Radivoje je primetio nervozu u tim momentima, da smo tada bili više nego ikada potrebniji jedni drugima. Brisao je svoje dlanove o pantalonama i očekivao šta će mu odgovoriti kada bi me nešto upitao…
-Slaviša… šta je sa njime? Mislim da se ovog popodneva zadržao malo više nego što ostaje obično prethodnih dana. Uzela sam torbu i počela da pakujem sve stvari koje bi mu bile neophodne. Za trenutak je sela i upitala me je šta bi trebalo još poneti. Torba je stajala na podu sva prašnjava. Mislim da bi trebalo saopštiti Dimitriju o njegovom zdravstvenom stanju i da ćemo uskoro ići u bolnicu na neko vreme. Razmišljala sam da li bi uošte do njega doprlo mišljenje o svim tim situacijama i o njegovom stanju kojeg u većini slučajeva nije bio svestan. Mislim da je Slaviša bio svestan čitave situacije ali da je bio preokupiran sopstvenim životom i poslom. Bio je uvek blizu Dimitrija kada bi bilo potrebno i pomoći mu u svemu, ali jednostavno onje sada odrastao i potrebno je više se usredsređivati na sebe. Radivoje se polako približavao meni nagoveštavajući mi da je slučajno nešto ne zaboravimo. Podignuvši ruke uzviknuo je:
-Ne bi trebalo ništa zaboraviti praveći grimese na licima. U tom momentu Irna je sela.
-Mislim da ćemi trebati nekoliko minuta da dobro razmislim o svemu i o čitavoj situaciji. Nameštala je kosu na glavi i razgledajući odelo na sebi. Radivoje je neprstano ulazio i izlazio, pripremajući sve stvari koje su mu neophodne kako njemu tako i Dimitriju. Odoh ja… Irna, odlazim da spremim auto i sve ostalo. Obukla je novu majcu i pantalone, a zatim polako je izlazila ka vratima. Nosio je majcu crne boje sa žutim šarama.
-Dolazim odmah, a ti spakuj sve i dobro razmisli da sličajno nešto ne zaboravimo. Samo sam mu klimnula glavom ne progovorivši ni reči. Bila sam u tim momentima toliko odsutna da sam razmišljala o Dimitrijevom detinjstvu, odrastanju i način na koji će prihvatiti sve ovo. To je bio veoma težak trenutak u svome životu koji sam podnosila. To su bili veoma teški udarci za mene a pogotovu za sve nas. Držeći se za čelo sam razmišljala o meni i Radivoju. Ustala sam za trenutak i razgledala sve naokolo kako ne bih nešto zaboravila. Radivoje polako silazeći niz stepenice žurnim koracima je išao ka ulaznim vratima kako bi što pre stigao do garaže u kojem je bio auto. Susreo sam par suseda koje sam pozdravio hladnokrvno, ali trudeći se da im, ipak , iskažem poštovanje i važnost pozdravljanja. Sa leve strane jedne zgrade nalazilo se par garaža u kojima su bili automobili među kojim a se nalazio i naš. Uputio sam se ka njoj. Osećao sam tog jutra hladan vazduh koji je turnjao svugde naokolo. Svežina je bila veoma prisutna tog jutra. Telo mi je polako podrhtavalo od hladnog jutarnjeg vazduha. Djemper koji stajao na meni rukom sam prikrivao telo zbog hladnoće koju sam osećao toga jutra. Vrata od garaže su bila veoma prašnjava. Katanac koji je stajao na vratima već dugo nije otvaran. Od silnih obaveza i problema prošlo je dugo vremena od kada nisam vozio automobile. Gotovo da nisam ni pomišljao o vožnji, jer sam , zapravo, više vremena proveo kući i šetajući po gradu. Otškrinutim vratima unutar garaže je bilo mrak, a kako su se vrata otvarala bilo je sve više svetlosti u garaži. Auto je bio sav prašnjav. Jedan je brisač bio slomljen još od poslednjeg puta kada sam vozio. Irna se nikada nije interesovala za vožnjom automobile. Tu obavezu je uglavnom prepuštala meni dok su Dimitrije i Slaviša bili mali. Nekada smo veoma često išli automobolom i vrlo retko u pojedinim situacijama pešaka. Rukom sam polako obrisao šoferšajbnu, nekoliko puta kako bih skinuo prašinu koja se nalazila. Ušao sam u auto i razgledao da li se nešto nalazi u automobilu kako bi sve lepo spakovao na svoje mesto. Posle nekog vremena izašao sam sa autom ispred garaže. Kada sam izašao razgledao sam svugde naokolo. Bilo je prisutno par prolaznika pored mene. Tu je postojao jedan mali uzani putić koji je vodio kada bi se išlo sa njim do glavnog puta. Bilo je dosta trave, ugaženog mesta i korpa za otpadke. Nekada kada bih nešto kupio a bilo teže za nošenje prolazio bih tim putićem kako bih što pre stigao do stana. Razmišljao sam da je vreme da se vratim popnem gore i kažem Irni da sam sve spremio što je neophodno za naš polazak. Zatvorio sam vrata od garaže i krenuo. Upitao sam se šta li sada radi Irna i Slaviša. Slaviša bi podržao skoro svaku moju misao i predlog kada bih ga upitao šta misli o tome. Spuštajući pogled polako sam se uputio ka stanu. Pomalo sam bio i zadihan, ali svom snagom sam išao. Irna je šetala po sobama, otvarajući ormare, kese i fioke kako bih spremila sve ono što je bilo neophodno. Kada sam je ugledao bila je crvena u licu i sva zadihana.
-Dođi! Mislim da sam sve lepo spakovala. Hajdemo sada da doručkujemo i da se malo odmorimo pa ćemo razgovarati sa Dimitrijem a i mislim da će i Slaviša usoro biti kući. Tama je bila svugde, zagušljivi osećaji i ustajalost se osećalo gotovo svugde u Dimitrijevoj sobi. Otškrivnuvši vrata pozvali smo ga. Prva ja a zatim i Radivoje. Jednom rukom se naslonio na zid a drugom rukom me je držao za leđa.
-Dimitrije… da li nas čuješ? Dimitrije…. Uzviknuli smo nekoliko puta. Hjade dođi želim nešto da ti kažem Podigli smo roletnu i otvorili vrata. Stajao je u jednom ćošku svoje sobe. Ćutao je neko vreme, a zatim me je upitao šta želimo.
-Želim da doručkujemo. Ne znam šta uopšte ima za jelo. Osećam izuzetnu galad. Krenuo je sa nama iz sobe ka dnevnoj sobi.
-Pogledaj Dimitrije, govorio mu je Radivoje… Ovo su sve tvoje stvari koje su ti potrebne i ići ćeš u bolnicu. Milsim da ćeš tamo ostati neko vreme dok se tvoja situacija ne poboljša. Irna je stajala pored njega mazeći ga po glavi. Ništa mu nije govorila. Uveliko su joj suze bile svugde po licu. Bledilo lica, izbezumljeni pogled se primećivao u njenim očima. Prišao sam polako i uhvatio sam je za ruku. U tom trenutku ruka joj je bila veoma hladna. Odmakla je. Prišao sam blizu nje i osećao nespokojstvo i nemir. Treba se malo odmoriti, uveliko je prošlo podne. Slaviša samo što se nije vratio. A sutra nas očekuje put koji je poprilično dug. Kao je vreme brzo proletelo, govorila je Irna. Radivoje je klimnuo glavom. Dimitrije je sedeo duže vreme, progovorio bi po koju reč, a po nekad bi i ćutao i ne bi odgovoarao na ono što bi smo ga upitala. Prolazilo bi i po nekoliko dana a on ne bi se previše obazirao oko svog izgleda. Zaboravio je na sebe i na sve ono što je imao na sebi. Ali u nekim momentima je bio svestan sebe. Prišao bi sam u sobu, uzeo svoj tanjir, ručao, presvukao bi se i upitao Irnu ili nekog drugog ukućanina o nečemu. U nekim momentima bi samo ćutao, ne progovorivši ni reč.. Ne bi se sklanjao dugo remena sa mesta na kome je sedeo. Taman što smo sve spakovali i seli, Slaviša je već stigao. Bio je dosta usamljen toga dana. Žureći je ušao i otišao u sobu.
-Hej, Slaviša, želim da razgovaramo. Sutra ujutru idemo na put. Dimitrije ide u bolnicu i mislim da će tamo ostati neko vreme dok mu se situacija ne popravi. Ako želiš možeš i ti sa nama.
-Ne znam… ne verujem da ću moći. Suta me očekuje mnogo posla. Evo, za koji minut dolazim pa ćemo razgovarati. Irna gotovo da mu ništa nije rekla od kada je došao sa posla. Čitavo vreme je bila uz Dimitrija kako bi nagovestila njihov odlazak. Stojeći je razgovarao.
-Pa dobro… ako ste tako odlučili, želim vam sutra srećan put. Ukoliko je potrebno mogu vam nešto pomoći ,tu sam na raspolaganju.
-Jeste li sve spremili što je neophodno?
- Mislim da jesmo , govorila je Irna. Ustala je i čvrsto zagrlila Slavišu.
-Sutra ćeš morati ostati kući. Spremiću ti večeras malo hrane koju ću ostaviti u rerni, pa tako da ćeš imati za sutra.
-Hvala ti mama, rekao je… Ustao je i otišao kod Dimitrija…. Sutra Dimi ideš…. Želim da se pozdravimo. Mene očekuje silne obaveza koje ću morati da obavim. Gledao je Slavišu ćuteći.
-Dimitrije sutra idemo… naravno. Mislim da će ti tamo bii mnogo bolje i da ćeš tamo provesti neko vreme, a mi ćemo se videti prvom prilikom. Uhvatio sam ga za ruku i čvrsto zagrlio. Dosta sam umoran i mislim da mi je ovog momenta veoma potreban odmor i za koji minut ići ću da legnem. Bio je malaksao. Zevajući je govorio Dimitriju i nama. Ruke su mu bile sve isprljane od silnog posla koje je radio. Znao je da obalvlja i posao tesara, molera i još mnogo drugih poslova. Proveo je još neko vreme u sobi a zatim je otišao da ruča.
-Mislim da ću ručati, a zatim ću otići da legnem. Osećam veoma veliki umor od silnoga posla koji sam obavljao prethodnih dana. Radivoje i Irna su spremili sve što je bilo neophodno. Torbe i kese su stajale na podu. Dimitrije je taj dan proveo kao i uobičajno u jednom delu sobe. Nije se protivio svemu tome što bismo mu nagovestili u toku dana. Gotovo da to veče i nisam spavala Irna će. Bio je četvrtak. Pet časova i dvadeset minuta. Tada sam već bila budna. Ustala sam pospana i sanjiva. Dimitrije bi nekad u to vreme bio budan a ponekad bi spavao tvrdim snom. Posle nekoliko minuta se Radivoje našao u dnevnoj sobi, razgledajući stvari. Ubrzo smo sve spremili i bili spremni za put. Tog jutra je Dimitrije obukao jedan fini pamučni djemper koji je imao šare. Izgledao je vrlo pedantno i uredno. Radivoje je nosio košulju koja je bila još sinoć opeglana. Kada smo se našli ispred zgrade, jutro je izgledalo vrlo prohladno i osećao se vrlo jak i hladan, oštar vazduh koji je dopirao do tela. Irna je levom rukom držala svoj kaput kada bi vetar malo jače zaduvao. Škrgutala bi zubima. Dimitrije bi stajao pored nas očekujući da uđemo. Radivoje je išao ispred nas a mi za njim.
-Jutros je veoma sveže, mislim da će danas biti ipak malo toplije.
-Obično su jutra hladna govorila je Irna. Podrhtavali smo kretajući se. Radivoje je neprestano gledao u sat, kako bismo krenuli na vreme. Tog jutra se nije dalo primetiti osmeh na licu ni kod njega a pogotovo nije se primećivao kod Irne.
-Ostaćemo ovde, reče Irna. A možeš dovesti auto ovde pored nas a mi ćemo ući. Radivoje je nosio torbe a ja sam držala kesu u ruci. Neprestano je okretala pogled od nas, a zatim, s' Dimitrija. Moglo se primetiti zabrinutost i očaj u pojedinim momentima a ponekad i nestrpljenje. Radivoje je gotovo odlučivao o svemu a ona bi se složila gledajući ga. Išla je uz Dimitrija zabrinutog lica. U tim momentima bila je veoma odsutna, bledog lica i podrhtavala je od hladnoće. Imao sam osećaj da tog jutra nije imalo mislila na Slavišu već o nama i našem putovanju. Tog jutra sam im govorio o svemu onome što nam je bilo značajno a pogotovo ono što se ticalo Dimitrija i njegovog vremena koje će porovesti van svoje kuće. Bilo je dosta manje ljudi napolju, bilo je i previše rano da bi ih bilo više, već je bilo ponekog koga smo mogli videti kroz maglu i koji su se gubili u daljini. Obično su odlazili na posao od sedam časova. Trebalo je još neko vreme da prođe. Koračali smo polako. Dimitrije i Irna su išli za mnom. Posle nekog vremena, gotovo da sam osećao hladnoću, a Dimitrije se nije toliko obazirao na vreme, već je hodao razmišljajući o drugim stvarima. Ubrzo smo se našli pored garaže. Sunce je počelo da izlazi. Pa tako kad god bi se približio garaži zapazio bih blistavi zrak sunca koji je dopirao do nas. Stajali smo ispred, a Radivoje je ušao unutra.
-Sad ću ja... evo me za nekoliko minuta biću već napolju. Dimitrije je stajao savijene glave gledajući u Radivoja. Na staklu je bila magla. Sa nestrpljenjem sam očekivala da uđem u auto. Pomislih trebaće bar još neko vreme da prođe kako bi malo otoplilo. Čvrsto sam stegla kaput i djemper. Radivoje je polako izlazio autom. Dim je svugde bio. Izašao je polako iz auta.
-Evo, sve je spremno. Mislim da sada možete ući. Držeči kese i torbe govorila sam mu:
-Mislim da ćemo sve to staviti u gepek, pa ćemo posle, zatim, svo troje ući u auto. Stajala sam iza Radivoja.
-Hajde dodaj mi jedno po jedno. To ćemo morati sve lepo spakovati. Nisam mogla opisati tog jutra svoje raspoloženje. Tada sam osetila veoma težak trenutak u svome životu. Zatvorivši gepek Radivoje je užurbano krenuo ka vratima. Zatim smo ušli, prvo ja a zatimi Dimitrije. U autu je bilo poprilično hladno, što od jutra je bilo svežije od neredovne vožnje automobila.
-Mislim da je u autu poprilično hladno.
Posle nekoliko minuta smo ušli u auto. Pomerala sam se ulevo i udesno kako bih se namestila i kako bi nam bilo udobno. Razgledala sam stvari sa svih strana kako ne bismo nešto zaboravili. U tom momentu sam veoma mislila na Slavišu i njegovo vreme koje će provesti kući. Znala sam da ću prvom prilikom ja ili da ćemu se javiti Radivoje kako bismo mu nagovestili naše vreme sa dolaskom kući. Sunce se toga jutra podizalo i obasjavalo nas. Radivoje je tog jutra bio malo više ćutljivije nego obično. Sigurno je i od umora. Pokušavala sam da razgovaramo dok smo putovali kako bi nam vreme brže prošlo i kako bismo mnogo bolje razumeli jedan drugoga. Kako je vreme odmicalo sve više smo osećali toplotu koja je bila svugde oko nas. Dimitrije se skoro ni malo nije obazirao na putovanje i sticala sam utisak da mu je to bio dan kao i svaki prethodni. Po nekad bi rekao po koju reč... pa bi zatim zastao, odgovorio bi na po neka pitanja koje bismo mu uputili. Radivoje se nije mnogo trudio oko njega objašnjavajući mu sve ono što bi želeo da mu kaža. Put je bio veoma nepoznat. Mislim da dugo, dugo vremna nismo išli ovim putem, a pogotovu autom. Imali smo uposlednje vreme mnogo više obaveza nego obično. Pa tako da smo u poslednjih godina više vremena provodili u kući ili eventualno odlazeći u grad kako bismo pazarili sve ono što bi nam bilo potrebno. Irna je u poslednje vreme bila veoma bezvoljna ali smo se nekada u pojedimi trenucima trudila da zajedno provodimo vreme govoreći o lepim stvarima i o životu i svemu onome što čini život. Planinski deo je bio udaljen od nas, a iza planine mogli smo ugedati još jednu planinu koja je bila veoma mnogo odaljena od nas. Brda, planinski predeli su bili očaravajući. Šume su gotovo bile uvek uz nas. Kako bismo prolazili autom nailazili bismo na različite šume svakojakihz drveća. Sunce se u ponekim predelima polako probijalo kroz šumu i za trenutak sam videla sunce kako blista svojim sjajem, a zatim, opet pomalo tamno i kao da je oblačno i mračno. I sve tako dok ne bih pomerila glavu iz jednog pravca u drugi. Tada bih videla livade, i pašnjake i ponekog pastira kako čuva svoje ovce i kako pasu. Prolazili smo veoma velikom brzinom, pa tako da bih zapazila samo na kratko a zatim bismo prolazili kroz različite pejzaže. Ravnice i brda, bi se svakodnevno smenjivala, ali bismo zapazili i poneke kuće i ljude kako stoje pored svojih ograda i pričaju sa nekim ljudima ugledali bismo ih dok bismo prolazili. Pa bi zatim ponovo ugledali ravničarski predeo, planine, pašnjake. Kako je vreme prolazilo osećala sam sve više i više toplotu. Milsim da je dovoljno vremena prošlo i da je sada otoplelo.
-Radivoje, šta misliš kada ćemo stići, upitala sam ga. Bio je pomalo zamišljen. Milslim da je ovog jutra ustao dosta ranije nego predhodnih jutara. Ćutao je ovog jutra više nego ranije. Ali ponekad je i započinjao razgovor o našem putovanju, Dimitriju i o Slaviši. Zasukao bi svoje rukave, svremnom na vreme bi nas pogledao šta se dešava sa nama a u isto vreme bi bio veoma pažljiv dok vozi. Prošlo je nekoliko trenutaka naše vožnje, zatim je protekao duži period ćutanja, a zatim bi rekao:
-Mislim da je ovako najbolje. Dovoljno je prošlo godina i vreme koje smo provodili kući. Slaviša je sada dovoljno veliki i u stanju je da se brine o sebi. A život ti je takav, Irna, da je potrebno se boriti i biti jak. Milsim da ćeš uvek biti uz mene i naše vreme koje posvećujemo jedan drugome.
-Veoma hitro je odgovorila:
- Naravno. Mislim da to i nije potrebno da ti stalno govorim jer mislim da se osećam najačom dok sam uz tebe. Dok sam vozio polako sam osetio njenu ruku na mom ramenu i kako me polako steže po ramenu. Pogledao sam je na retroviizoru.
-Hvala ti draga moja. Ovo je veoma značajan dan za nas oboje. Prošlo je mnogo vremena i prošli smo mnogo teških situacija koje su na razne načine uticale na nas.
-Evo, pogledaj Dimitrija, samo kako je porastao. Sada je veoma veliki, ali šta da radimo … takav je život. Živimo u jako teškom vremenu i svako ima svoje neke poteškoće. Dimitrije je sedeo pored Irne neprogorivši gotovo ni reči. A zatim bi nas upitao kada stižemo? Zar ja to idem u bolnicu? Upitao nas je.
-Da. Idemo u boinicu. Tamo ćeš ostati nekoliko dana i neko vreme do tvog oporavka. Slaviša je sada kući i mislim da mu za neko vreme nećemo biti potrebni. Irna je nosila jednu torbu i kesu u kojoj je ponela nešto malo hrane.
-Milsim da bi bilo dobro da doručkujemo polse nekog vremena. Radivoje je redovno gledao na sat dok je vozio. Tog jutra je bio veoma dosta staložen i milsim da je veoma uvažavao moje mišljenje što mi je veoma mnogo značilo.
-Evo… pogledaj ima skoro čitavih sat vremena kako putujemo i mislim da ćemo za nepunih pola sata stići. Irna je pomalo bila nestrpljiva. Govorila je o našem vremenu koje je proteklo.
Radivoje, mislim da je vreme veoma brzo proteklo od kada smo počeli da putujemo. Sa nestrpljenjem očekujem da stignemo. U njenim očima se nije moglo videti radosti, to je Radivoje mogao najbolje primetiti. Govorila je pomalo drhtavim glasom i ponekad veoma zamišljeno. A tamo… Radivoje.. ko zna kako će ga tamo prihvatiti?
-Ma koješta… mislim da pričaš koješta. Biće tamo veoma lepo prihvaćen ima tamo veoma dosta stručnih ljudi koji se brinu o svim licima kojima je potebna bilo koja vrsta pomoći. A i mi smo tu oni koji će mo mu pružiti podršku i svu pomoć koja će mu biti potrebna. Nismo još ni stigli, pa tako da nemamo ni prava ni o čemu govoriti. Moramo prvo stići i videti šta će nam reći. Moraju lekari pregledati Dimitrija, utvrditi njegovo zdravlstveno stanje i vreme koje je potrebno provesti u bolnici. Dok smo se vozili autom odjednom je Radivoje izvadio Papir iz svog djepa. Polako se pomerao sa svog sedišta i zaturao je ruku u djep. Evo… sad će’ da vidiš.. sad ću ti pokazati, govorio je Radivoje.
-Šta ću to videti, upitala ga je.
-Naziv. Sada ću ti pročitati naziv bolnice. Bolnica jse zove: ”Radostan osmeh”. Odmah je vratio papirić u svoj djep. Evo dok smo krenuli znao sam kako se zove a posle nekog vremena sam sve zaboravio. Da nismo uzeo da se podsetim nikada se ne bih setio. Ali dobro je da sam ga poneo i da se podsetim.
-Pitam li se kolika je to bolnica, govorila je Irna. Sigurno tamo ima mnogo ljudi. Bili smo svi pomalo znatiželjni i želeli smo sa nestrpljenjem da stignemo. Radivoje je posle nekog vremena ćutao dok sam mu nešto govorila. Znao je vrlo često da započne da govori o nečemu drugome, o nečemu nevažnom i o nekim drugim stvarima. Pomalo je bio i iznenađen putovanju. Lice mu je bilo pomalo bledo i neispavano. Pričajući je zevao i držao ruku na usta. Lako se moglo primetiti umor i rastezanje. Započeo bi nešto da govori, pa bi zatim bacio pogled na levu stranu. A ponekad kada bih spustila glavu na Dimitrija. Rekao … hej… pogledajte kakva je ovo divno mesto, ovo je predivan voćnjak, vikendice, kuće. Sunce je bivalo sve jače.
- Pogledaj... uzviknula sam. Pogledajte, govorila je. Pogledajte onu ženu sa detetom. Kako samo brzo koračaju. Kuda li se uputila upitala sam se.
-Sigurno je krenula negde u kupovinu.
Prolazeći pored nje nije se obazirala na nas. Bila je veoma vitka i visoka. Bili smo na ulazu u jednom gradu. Čini mi se da do tada nismo videli ni jednu kuću u blizini, a zatim smo videli još po neke prolaznike koji su prolazili. Irna se osvrtala u autu gledavši sve te prolaznike. Ne znam... ne znam govorila nikoga ne poznajemo. A kako bi poznavali kada do sada nismo nikada gotovu ovuda prolazili. Sagnutog tela i sa malim detotom užurbano su prolazili. Zastala je i osvrtala se za nama. Tada smo prolazili vrlo blizu i mogli smo vrlo dobro da ih vidimo . Ali dečak je bio sasvim mali. Bio je obučen u jednom vunenom belom djemperu sa po nekom šarom. Gledao nas je dok smo prolazili. Žena ja zastala da prođemo.
-Pogledaj Radivoje kako je samo mali i veoma sladak. U blizini njih se nalazila jedna prodavnica u kojoj su ljudi neprestano ulazili i izlazili. A mi smo tada zastali jer smo trebali da skrenemo na levo i da nastavimo put. Nalazio se semafor, a mi smo u potpunosti stali. Posle samo nekoliko sekundi ja sam otvorio svoj prozor i omogućio da uđe svež vazduh koji nam je bio svima potreban od ranih jutarnjih časova. Zapitala sam se gde li stanuju. Možda žive negde blizu a možda i malo podalje. Ali u jednom momentu videla sam ih kako ulaze u dvorište. Mali dečak se Zvao Bad a njegova mama Lert. Taj dečak je bio njen sin sa kome je živela. Muž joj je umro pre samo nekoliko godina i sada živi sa tim detetom sa kojim ide svakog jutra u prodavnicu. Za trenutak je zastao. Uhvatila sam ga za rame.
- Radivoje, mislim da ću izaći na trenutak da idem u prodavnicu da nešto kupima sebi i Dimitriju, a i tebi u koliko želiš nešto. Polako se okrenuo i rekao:
-Zar ne znaš koliko je sati, da sada moramo da krenemo, inače, ćemo zakasniti. Zatim je polako ustajao sa stolice i izvadio papirić iz djepa, hajde pogledaj, vidi, mislim da treba da stignemo u bolnicu negde oko 11 časova. Uspela sam u tom momentu vrlo lagano da se nasmejem.
-Milslim da nema potrebe žuriti i razmišljati o vremenu, već mislim da nam je potrebno nekoliko minuta da me sačekaš kako bi stigla do auta i
avatar
ttooma
Profi član
Profi član

Broj poruka : 1259
Datum upisa : 26.12.2012
Godina : 35

Nazad na vrh Ići dole

Re: Proza članova Ideja foruma

Počalji od ttooma taj Čet Nov 15, 2018 1:45 pm

kako bismo krenuli put dalje. Klimuno je glavom.
-Hajde, govorio je.
-Sačekaćemo te ovde nekoliko minuta a zatim ćemo morati vrlo brzo da krenemo. Ustala sam polako sa sedišta i otvorila vrata, a zatim sam ih zatvorila. Osećela sam lagano pirkanje vetra koji je obuhvatao celo telo. Kada sam krenula, malo podalje na samo nekoliko metara, dečak je ušao sa svojom majkom u jedno dvorište koje je bilo nedaleko od prodavnice. Stajala sam nekoliko minuta razmišljajući o njima. Možda tada sam se zapitala da do sada i nisam dovoljno obraćala pažnju na tako neke prolaznike, ali eto oni su mi zapali za oko. Krenula sam da koračam vrlo snažnim i dugačkim koracima kako bih što pre stigla u prodavnicu i kupila nešto za doručak. Prodavnica je bila omanja sa jednim stolom i jednom klupom koja se nalazila ispred prodavnice. Stajao je jedan čovek koji je bio u crnoj košulji sa brkovima. Vrlo fino me je pozdravio na samom ulazu.
-Dobar dan.
-Dobar dan, odgovorila sam mu. Bio je vrlo ljubazan i veoma nežan dok je govorio sa mnom. Mada u jednom trenutku sam osetila veoma veliku nezainteresovanost za dalji razgovor. Kada sam krenula malo dalje, samo nekoliko koraka kako bih ušla u prodavnicu, upitao me je:
-Odakle ste? Nisam Vas nikada video da ovuda dolazite. Ja obično poznajem sve meštane koji ovde dolaze svakodnevno i pazare.
-Ja nisam odavde. Ovuda sam samo u prolazu, prolazim sa sinom i sa svojim suprugom. Idemo iz daleka. Nisam želela više ništa da govorim, već sam nastavila dalje da koračam. U prodavnici me je uslužila jedna gosdoođa srednjih godina. Bila je tako ljubazna i rečita. Vrlo krupna, lepog izgleda i veoma mekog glasa. Nije se dalo primetiti ni trunka neljubaznosti.
-Izvolite, upitala me je?
-Ja se zaista žurim, već bi trebala da krenem ali uzeću ova tri kroasana i ništa više. Izvinite što sada žurim. Ja sam sada samo u prolazu i moram nastaviti put dalje kako se ne bih previše ovuda zadržala.
Kada sam izašla iz prodavnice, dečaka i njegove majke nigde nije bilo. Sigurno su se već nalazili u kući. To je bila gosopođa Lerta sa dečakom koji se zove Bob. Živeli su u jednoj kući nadomak prodavnice u čijij blizini se nije mnogo nalazilo kuća. Dvorište je bilo dosta dugačko sa veoma mnogo cveća. Sa leve i desne strane prostirali su se veoma veliki travnjaci. Vrlo često je gospođa Lerta vodila brigu o svom dvorištu a pogotovu o travnjacima. Mali Bob bi se vrlo često igrao po travi svojim igračakama. A pogotovu ako bi neko vreme ostao kući i čekao da se ona vrati on bi svoje vreme radije provodio na travnjaku neko sedeći u sobi za televizijom. Bob je bio vrlo slab dečak. Lerta bi nekoliko minuta pa čak i nekoliko časova ubeđivala malog Bobija za obrok i nagoveštavala mu da je vreme za ručak. A on bi se deo po ceo dan napolju i igrao bi se i tada bi vrlo često zaaboravio na svoju glad i na vreme koje prolazi. Bio je plav i srenjeg rasta. Okruglastog lica i veoma simpatičan. Ona je bila žena srednjih godina imala je četrdeset i pet godina. Na žalost suprug joj je umro pre četiri godine jer je bolovao od teške i neizlečive bolesti. To je palo vrlo teško za malog Boba a pogotovu za nju koja je morala da sve svoje brige i svoje problema sama rešava i da podiže malog Bobija bez njegovog oca Jengija. Na žalost Jengi je umro pre nekoliko godina i od tada Lerta se brine o Bobiju. Vrlo je vezana za njega. Vrlo često kada se zaigra izlazi po nekoliko puta da vidi da li je Bobi dobro kako bi ga pozvala da uđe u sobu da jede i da se odmori. Jengi je bio suviše vredan i hitar. Bio je veoma krupne građe i providio je po čitav dan na poslu. U tom period ja sam sedela kući sa Bobijem, a on je redovno išao na posao kako bi zarađivao za nas, a sada je sasvim drugačije. Jedino mi on ostaje neko o kome se brinem i neko ko mi je najznačajniji u životu. Ujutru kada ustane iskoči iz kreveta, držeći me za ruku.
-Mama jesli li ustala, govorio bi vrlo često. Hej, da li me čuješ, tebi govorim. Hajdemo, možda je vreme za odlazaik u prodavnicu. Uzeo bi svoju korpu koja bi stajala svakodnevno pored stola, koju bismo svakodnevno nosili kada bismo išli u kupovinu. Video bi mu se vrlo često osmeh na licu i nestrpeljivost koja je bila kod njega svakodnevno kada bismo trebali nekuda da idemo. Bio bi nasmejan i sa radošću bi me pozivao da je vreme da krenemo. Po nekad bi bio tužan kada ne bismo išli u kupovinu i kada ne bismo imali naročito nešto kupovati.
-Hodi, govorila bih mu. Došao bi trčeći i šireći svoje male ručice. Bio bih od samog jutra veoma razigran i veoma druželjubiv. Došao bi vrlo brzo i tada bismo krenuli. Išao bi ispred mene pričajući mi kako se igrao i šta muje bilo najzanimljivije. A i vrlo često mi je pričao o školi i vremenu koje tamo provodi. Imao je svoje drugove sa kojim se druži i sa kojima provodi svakodnevno vreme.
Ja sam provodila vreme veoma teško, jer sam samo ja mogla da shvatim težinu života i nedostatak Jengija koji mi je veoma značio u životu. Svakodnevno sam se borila sa svim životnim poteškoćama na koje sam nailazila. Mogla sam da shvatim težinu života i svega onoga što nam je potrebno a pogotovo Bobiju. Nasmejanog je lica i gotovo uvek spreman za igru. Susretali smo ljude i obliazili sve one koje su živeli u našoj blizini. Po nekad kada bismo ujutru išli u kupovinu, vrlo često bih išla vrlo zamišljena od svih problema i obaveza o kojima sam morala da razmušljam. Odjednom bi me trgnuo za ruku.
-Hej, pogledaj, pogledaj mama eno je Ilinka naša komšika. Bila bih vrlo ponekad zamorna, a ponekad bi se primetio umor na njenom licu i nedostatak svežine koji joj je nedostajao danima kada bi radila malo više nego što bi bilo potrebno. Odjurio bi za čas kako bi otišao da je pozdravi i da joj kaže da smo i mi krenuli u prodavnicu. Videla bih vrlo brzo osmeh na njenom licu i zadovoljstvo što smo se susrele. Prigrlila bi ga njenim krupnim rukama i čvrsto bi ga stegla, a potom nekog vremena bi ga pomazila lagano po glavi. Voleo je vrlo često da govori o svim onima koje bismo susreli tog jutra dok bismo išli u kupovinu. A zatim bi stajala i upitajući ga za mene.
-Gde ti je mama? Zašto si tako brzo dojurio bez nje?
Smešio bi se njegovim malim ustima i i bio vrlo radostan što me vidi. A zatim bi rekao:
-Evo je, samo što nije došla. Približavala bi nam se vrlo krupnim koracima kako bi što pre stigla do nas i kako bi me pozdravila. Stajala bih veoma dugo i veoma zamišljeno dok bih posmtrala onu ženu sa dečakom. Posmatrala bih kako se polako gube u daljani i kako nastavljaju svojim putem. Osetila bih lagani vetar koji je počinjao da pirka. Oblaci bi polako plutali i kretali se a ja bih i dalje stojala tako nepomična neko vreme. U tom momentu bih se vrlo često setila svoje dece kada su bili mali i kako smo redovno išli u šetnju, igrali se s najima, i najzad kako su brzo odrasli. Pomislih, kako vreme brzo prolazi tako da čovek ne može ni da pomisli kako vreme samo tako brzo prolazi. Nalilazili bi još po neke ljude koje nismo ni poznavali. Možda tako stojeći bih videla pojedine ljude koji su slični onim ljudima koje poznajem ili one koje sam poznavala, malo bih ih više gledala ail bih, zatim vrlo brzo skrenula pogled sa njima i gledala u koji pravac treba da krenem. Obuzeo bi me neki čudan osećaj koji bih osetila veoma retku u svojeme životu, možda u pojedinim trenucima.
- Hej Irna, začula bih neki glas. Ne bih se mnogo trudila da prepoznam taj glas i da pomislim da je upućen meni, već bih nastavila da razmišljam o svome vremenu koji je protekao i način na koji je prolazio lagano i neprimetno. U tim trenucima ne bih ni ostila čak nikao vetar duva i kako ljudi prolaze sasvim blizu mene, kako me posmatraju i gledaju pomalo začuđeno.
Hej Irna, da li me čuješ?
Tada sam se malo okrenula i videla Radivoja kako maše iz auta.
-Hajde, zar moramo još mnogo vremena da čekamo dok bi ti stigla i kako bismo krenuli. Tada sam već sasvim jasno čula da je to bio Radivoje i da me je pozvao da idemo.
-Radivoje, evo odmah dolazim, evo me za samo nekoliko trenutaka. Polako sam počela da idem ka autu pomalo užurbano i hitro. U tom momentu sam gotovo zaboravila o svemu onome što sam sam do samo nekoliko trenutaka razmišljala. Gotovo je sve nestalo iz mojih misli kao da do tada nisam o ničemu ni razmišljala. Kada sam došla sasvim blizu auta imala sam osmeh na licu sa kojim sam se obratila Radivoju. Držala sam veoma čvrsto rukama sve ono što sam sam kupila u prodavnici što nam je bilo potrebno za doručak. Radivoje je bio po malo nervozan i nestrpljiv zbog vremena koje smo izgubili, a pogotovu zbog toga što sam se toliko zadržala.
-Hajde, zar smo moralo toliko dugo da sedimo u ovom autu dok bi se ti vratila. Mislim da si se zadržala veoma dugo a i vreme je bilo da krenemo. Radivoje je izašao na trenutak i svojim rukama je vrlo hitro i brzo otvorio vrata na autu i rekao:
-Hajdemo već jednom! Nisam ni pomišljala da ga upitam još nešto što sam želela i da čijem njegovom mišljenje jer sam videla da u tom momentu nije želeo ni očemu da razgovoaramo, već je želeo da odmah uđem u auto kako bismo odmah krenuli. Shvatila sam ozbiljno Radivoja i svu njegovu nestrpljivost koja se mogla veoma lako videti na njegovom licu. Uzeo je sve ono što je bilo u mojim rukaama i veoma nežno je stavio u auto. Posle nekog vremena smo se svi nalazili u autu. Kada sam se lagano okrenula ulazeći u autu zapazila sam da je Dimitrije već pomalo dremao i da je bio veoma pospan.
-Mislim da je vrme da krenemo, rekla sam.
-Naravno, sada ćemo krenuti. Okretao se pre samog polaska. Gotovo da nije više obraćao pažnju na prolaznike od samog početka našeg dolaska. Skoro da je bio ravnodušan na sve te ljude koji su prolazili pored nas. Jas am od samog ulaska u auto skoro zaboravila na sve te ljude i počela sam da mislim samo o nama. Radivoju se moglo videti mokra majca od znoja koja je bila mokra od toplote koja je bila u auto tok dana. Dimitrije je ćutao. Vreme je da krenemo, rekao je. Zadržala sam pogled na tom mestu na kome smo stajali ali veoma brzo smo krenuli. Vlažnom maramicom sam obrisala svoje lice i vrlo brzo smo nastavili da idemo putem. U tim popodnevnim satima se već počelo oblačiti. Stavila sam kesu pored sebe i nastavili smo sa vožnjom. Izvadila sam jedan kroasan i pružila ga Dimitriju.
-Izvoli, mislim da je vreme za doručak. Već duže vreme nisi ništa jeo i mislim da je sada vreme za doručak. Bio je suviše ozbiljnog lica. Moglo se primetiti znoj na čelu koji se slivao sa vremena na vreme. Pružio je ruku u uzeo sendvič ne progovorevši ni reči. Radivoje, jesi li i ti ogladneo? Evo ovde imaš u kesi i možeš uzeti kad go želiš.
-Hvala ti draga Irna, ali ja sad moram da vozim i mislim da nemam mnogo vremena za hranu. Milsim da sam prezalogajio nešto pre samo nekoliko minuta. Ono što smo jutros poneli kada smo krenuli. Odmotao sam iz krpe i uzeo jedan kolač koji je bio zamotan, pa tako da sam i doručkovao. Nisam želela mnogo da ga zapitkujem, samo sam želela znati da li je bio za doručak.
Zavladala je tišina koja je trajala neko vreme. Razmišljala sam o našem putu i kako ćemo ići sa Dimitrijem. Put je bio dosta krivudav, sa veoma prostranim pašnjacima, livadama i raznom šumom koji se neprekidno smenjivalo. Kako je vreme prolazilo Radivoje je morao biti veoma strpljiv i pažljiv dok je vozio kako bismo stigli na vreme. Prelazili smo put i kilometre, tako da sam na treniutak sklapala oči i pomišlajla na san a zatim bih vrlo brzo otvorila svoje oči i razgledala gde se to nalazimo i koliko će trebati vreme da bismo konačno stigli. Znala sam da Radivoje ni je mnogo voleo kada bih ga zapitkivala o takvim stvarima. Jednstavno kada bismo se nalazili na nekom putu voleo je vrlo često da komentariše o svim događajima na koji bi nailazili. A kada bismo se nalazili u nekom nepoznatom mestu i na nekom mestu na kojem nisam nikada bila, on bi govorio:
-Bio sam nekada kada sam bio mlad. Vrlo često sam ovuda priolazio , ali nisam nikada svraćao, samo sa bio u prolazu. Smešio bi se dok bi objašnjavao, treba tamo da se ide, pa da se skrene onuda... tako bi nam objašnjavao o pojedinim mestima. Posle nekog minuta razgovora opet bi nastala tišina. Ja bih tada naslonila glavu na Dimitrijevo rame i pokušavala malo da odremam. On bi sve vreme bio budan i gledao kroz prozor, progovoreći po koju reč. Zatvorila sam prozor koji je bio malo otvoren na vratima, a zatim sam počela da spavam. Radivoje nije progovorao ni jednu jedinu reč. Bilo je potpuno tiho, samo se čuo zvuk automobilskog motora.
-Evo ga... mislim da smo sada na ovom putu. Mislim da ćemo uskoro da stignemo. Još koji kilometar i mislim da ćemo stići do bolnice. Sada kada smo izašli iz one ulice, sada treba nastaviti samo pravo ... govorio je i mslim da ćemo ubrzo stići. Sedela sam i razmišljala o vremenu koje sam do sada provela. Osećala sam nekako da ćemo se uskoro stićI i osećala sam po malo strpnju koju nisam govorila Radivoju. Jedno vreme je Radivoje ćutao i razmišljao, a zatim bi rekao. : Evo, sada stižemo.
-Jeste li se razbudili? Evo, još samo jedne krivine i mislim da ćemo ubrzo stići.
Irna je ćutala. Tog momenta nije mnogo govorila. Reče:
-Evo, sve je spremno i mislim da ću poneti sve što je potrebno kada budemo stigli.
Meli je tog popodnevna sedela kući. Čitav dan je bila pospana. Prošlo je duže vreme od uobičajnog vremena od kada se nije čula sa Radivem i Irnom. Možda je i imala shvatanja o situacijama u kojima se zadesili, a i Meli je imala veoma teških trenutaka koje je volela da prebrodi sama u samoći. U poslednje vreme je izlazila u šetnju, susretala je pojedine ljude koji su bili njeni poznanici i sa kojima bi zamenila po koju reč, osmeh i zagrljaj, a zatim bi provela još samo vrlo malo vremna na ulici šetajući i kretala polako kući. Obično bi sela malo da se odmori ,a tada bi na trenuitak i razmišlajla o njima i Dimitriju i Slaviši. Nekim danima bi izašla napolju sa mamom Kenl. Držala bi se polako za Meli i tako provodili vreme šetajući.
-Mislim da si previše stara da bi provodila previše vremena šetajući, već mislim da je veoma bolje da sediš kući i da gledaš televiziju.
-Mislim da veoma dobro znaš da ne volim da gledam televiziju kada je lepo vreme. Da sam mnogo vremena provela šetajući dok sam bila mlađa. Svakodnevno sam prolazila ulicom kretajući se na posao i vraćajuči se. Okrenula je polako glavu prema Mejli, sa veoma blagim osmehom. Vrlo često bi ponekad i zaboravljala njene teške trenutke kada je ona bila devojčica koliko se samo trudila da joj obezbedi sve ono što će joj biti potrebno za njeno srećno detinjstvo.
-Sećam se uvek one prelepe bele haljine i prelepih cipelica, rukavice kada sam nosila kada smo odlazile u večernju šetnju. Imali smo toliko snage i volje. A život je tako brzo proleteo. Gledali bismo prolaznike, travnjake i decu kako se igraju. Činilo mi se da vreme vrlo brzo prolazi i konačno smo stigli. Činilo mi se mesto do koga smo došli veoma nepoznato i veoma neznato. Razmišljala sam da li uopšte postoji neko mesto koje je slično ovom mestu na neki način. Ulica se protezala veoma dugo i bila je široka. Trava se nalazila pored puteva i puno žbunova. Nekoliko kuća se nalazilo pored puta a i bilo je nekolikom kuća koje su se videle iz daleka. Kada sam pogledala levo od mene u daljini blještalo je sunce koje mi je zaklanjalo vid. Stajala sam i gledala šta se sve to nalazi pored nas. Dimitrije je polako izašao iz auta i stajao je pored nas. Bio je pomalo pospan i nezainmteresovan oko novog mesta. Stekla sam utisak da je gledao u nas kako bismo mu nešto rekli. Radivoje je poneo kese, torbu i sve ostalo što nam je bilo potrebno kako bismo mogli da nastavimo put prema bolnici. Kada smo izašli iz auta nekoliko minuta smo svo troje stajali kako bismo poneli sve što nam je potrebno, svu potrebnu dokumentaciju, hranu, odelo.
-Mislim de je vreme da krenemo pešaka. Osvrtali smo se kuda treba sada da idemo. Radivoje je išao čas na levu a čas na desnu stranu kako bi nekada išao pored Dimitrija, a zatim bi neko vreme prešao da ide pored mene i tako neizmenično. Vreme je tada bilo dosta toplo. Osetila sam da mi drhti glas dok sam razgovarala sa Radivojem o Dimitriju i našem polasku. Radivoje bi ponekad primetio nespokojstvo i pomalo strah koji se javljao dok smo koračali. Dobro smo znali oboje da je ovo bio veoma težak trenutak u našem životu. Irna je bila veoma osetljiva i slaba žena. Uvek joj je bila potrebna podrška a pogotovo u ovako teškim trenucima koje bio veoma značajan za nas oboje. Kako je vreme prolazilo ponekad sam primećivao da je je ojačala i da sve životne poteškoće sama prihvata i da je jača u životu. Uvek bih joj bio dobro došao ukoliko bi mi govorila o nečemu što bi naumila, a ponekad bi sedela skrštenih ruku i dugo, dugo razmišljala o životnim problemima i svemu onome što nas je tištilo. Godine su prolazile a mi smo oboje postali stariji, zreliji i mogli smo da se nosimo sa svim životnim poteškoćama. Sa leve strane su bili parkirani automobili, a ljudi su neprestano prolazili. Ljudi su išli u oba smera, a retko ko bi obraćao pažnju na nas kao neke nove koji se nalze u ovom novom gradu. Irna gotovo da i nije primećivala ljude koji su prolazili jer je bila zaokuporana i previše zabrinuta za odlazak. Koračala je savijene glave, a ponekad bi podigla glavu i gledala u mene šta bih joj rekao. Posle nekoliko minuta koračanja. Nisam baš dobro bila sigurna ali mislim da smo koračali samo nekoliko minuta kako bismo stigli. Najzad kada sam pogledala na jednom mestu se nalazila tabla sa natpisom bolnice. Stajali smo tu nekoliko minuta, a zatim smo nastavili pravo. Mislim da se Radivoje nije previše obazirao oko ustanove već je nastavljao da ide ka ulazu. Bilo je mnogo automobila parkiranih isped, a blizu se nalazio i ogroman travnjak. Okretala sam se poznajem li nekoga ko će mi se slučajno javiti ili dodoeliti neki osmeh kako bih se osećala sigurnijem. Dimitrije nije želeo mnogo da govori, već bi se prepuštao svemu onome što bismo mu mi rekli. Išao bi iza nas gledajući sve oko sebe.
-Da li ću ja ovde ostati? Upitao nas je.
-Ne možemo ti ništa sada trenutno reći ali mislim da ćemo razgovarati sa nadležnima pa videćemo kako budu oni rekli o svemu ovome. Kapija je bila ogromana. Bila je jedna velika i jedna mala. Ulazili smo polako. Staza je bila betonska a u unutra videlo se nekolicina ljudi kako šetaju i kako razgovaraju. Na samom ulazu kada smo krenuli bio je jedan portir koji je stajao na ulazu.
-Hajdete! Dobar dan. Izvolite, govorio nam je. Irna je ćutala kada je sve to govorio. Bila je pomalo uzrujana i zabrinuta od kada smo pristigli. Nije htela ništa da govori, već sam govorio umesto nje, a Dimitrije je stajao pokraj nas gledajući sve ljude koji su se nalazili. Bio je veoma visok čovek, okruglastog lica i pomalo proćelav sa kapom na glavi.
-Mislim da je vreme da predate svu potrebnu dokumentaciju. Stajali smo pomalo zabrinuti. Radivoje je počeo da se kovitla oko sebe i oko Irne zabioravivši u tom trenutku gde je ostavio potrebne stvari i sve ono što bi mu bilo potrebno. Tada je pružila jednu kesu i kojoj je bilo sve ono što je bilo potrebno. Ispružio je ruku i predao. Portir je uzeo.
-Ja sam Georg reče.
-Drago mi je ja sam Radivoje, ovo je Irna, a ovo je moj sin zbog koga smo došli ovuda. Zaćutao je neko vreme dok je gledao dokumentaciju. Ponovo je ispružio ruku rekavši, izvolite.
-Milslim da ćete od ovog trenbutka moći da nastaviti put i da uđete unutra. Spakovao sam svu potrebnu dokumentaciju, pogledao u nju i u Dimitrija i zatim smo krenuli. Na samom ulazu nalazila se uzbrdica na koju smo morali da se popnemo. Ljudi su prolazili i odlazili. Jedni su se kretali u jednom smeru, a drugi su se kretalki u drugom smeru. Neki su išli sami a neki su šetali po dvoje ili troje ili četvoro. Koračali smo gledavši sve te ljude. U blizini nas prolazio je jedan viskoki čovek šiljatog lica crvenih obraza. Nosio je jedan kaput poprilično dug, tamno sive boje. Gotovo da je prošao blizu nas a da nije obraćao pažnju na nas. Činilo mu se kao da smo ovuda svakodnevno u prolazili kao da nas pozanje oduvek. Nije čak ni pokušavao da nas pozdravi pozdravom. Užurbano je koračao kao da negde žuri da stigne kako ne bi zakasnio. Zatim malo dalje bio je jedan stariji čovek sa naočarima, prosed, koji nije imao na sebi ništa sem jednom istkanog debelg djempera. Činilo mi se iz daljine da je bio pomalo neuredan i zapušten. On se nije kretao prema nam već se udaljavao. Išao je vrlo lagano pomerajući svoje telo. Zagledao je ljude koji su prolazili. Osvrtao se za njima. Neki su ga posmatrali i gledali dok bi prolazio a neki su prolazili kao da dugo godina poznaju. Nekima je bio i poznat, možda su ga viđali svakodnevno dok je tu prolazio. Bile su poređean klupe u dvorištu. Neki su sedeli a neki su prolazili pored njih. Sedela je jedna žena koja je bila nekoliko metara od nas. Bila je osrednjih godina. Drveće se nalazila svuda oko nje. Pomislio sam da nas je opazila. Sedela je neko vreme i gledala u nas dok smo prolazili. Zadžala bi pogled nekoliko minuta na nama, a zatim bi okrenula glavu i gledala bi nekud daleko. Možda čak i na kraju dvorišta koje se prostiralo nekoliko desetina metara. Oko koje je bilo ograde i mnogo drveća. Nosila je pantalone i jaknu. Držala je ruke prekrštene.
-Koliko ovde ima ljudi govrio je Radivoje. Ne znam samo koliko ih ima. Ima dosta i mladih a i starijih. Neki su ljudi izlazili a neki su ulazili.
-Sigurno ima ovde i lekara i medicinskih radnika koji svakodnevno ulaze i koji izlaze, govorila je tihim glasom Irna.
-Naravno. Hajdemo ovuda Radivoje će. Mislim da treba da idemo ovuda. Duga staza se prostirala nekoliko metara od samog ulaza na koji smo trebali da uđemo. Dimitije je zagledao sve te ljude, a nekada je bi savio glavu i gledao bi dole kako smo išli. Zgrada je bila okrečena u bledo narandjastoj boji a na nekim mestima je dominirala bela boja. Izgledalo je veoma uredno i pedantno. Mislio sam da li će biti ovako i unutra kada budemo ušli. Delilo nas je samo nekoliko koraka od ulaza kako bi se našli unutra. Ušli smo. Kada sam pogledao dugi hodnik se prostirao od ulaza. Zidovi su bili beli i veoma čisti. Sticala sam utisak da je prostorija bila veoma čista i kao da svakodnevno vode previše brige o svemu. Na trenutalk kada smo ušli svo troje iz jedne sobe koja se nalazila sa leve strane začuli smo škljocanje brave i otvaranje vrata. Izlazila je žena poznih godina. Bila je poprilično visoka. Nosila je naočare i imala je kratku kosu smeđe boje. Njeno ima je bilo Marta. Kada se približila na samo nekoliko koraka ispred nas mogli smo zapaziti i celokupni izgled. Izgledala je pomalo strogo. Imala je veoma visoki glas. Nosila je na sebi beli mantil, ispod koga se mogla videti zelena majca. Bila je poprilično krupna žena. Dok sam je gledao možda po svom izgledu me je mogla podsetiti na neku osobu koju sam sretao iz viđenja, ali sam vrlo brzo skrenuo pogled sa njenog lica. Irna je stojala pored mene, a Dimitrije je stojao malo udaljen od nas možda za nekih pola koraka. Kada se približila blizu nas, stajao sam i gledao sa velikom pažnju kako bih dobro čuo šta bi nam ona to rekla. Ispružila je ruku kako bi nas upoznala. Osećao sam toplinu i ljubav kada nam se obraćala, a na nekoliko trenutaka mogao sam da zapazim i osmeh na njenom licu koji je bio upućen nama a posebno Dimitriju. Prišla nam je vrlo otmeno sa namerom da nas prime i ukaže na dobrodošlicu. Moglo se primetiti na Irninom licu pomalo strah koji je preovladavao na celom telu, a Dimitrije je stojao potred nas nepomičan i posmatrao je naše govore i svemu onome što smo govorili jedan drugome. Na kraju je uhvatila njegovu ruku vrlo lagano primaknuvši je prema njemu. Nije mnogo pokazivao interesovanje ka svemu onome što bi mu ona govorila.
- Drago mi je što vas vidim. Dobro došli. A Vi, govorila mu je kako se Vi zovete, upitala je Dimitrija vrlo tihim i nežnim glasom.
-Ja sam Dimitrije. Došao sam ovamo zbog pojedinih poteškoća za koje misle da ću ih ovde rešiti. Mislim da je Radivoje bio vrlo iznenađen odgovorm na pitanje koje je bilo upućeno njemu. Okrenuli smo se lagano prema Dimitriju, kako bismo čuli još nešto ukoliko bi imao da kaže. Ali, ćutao je, prošlo je još koji minuta a on više nije od tada rekao ni jednu reč. Ali mislim da je Mrata bila zadovoljna tim oodgovorom. Marta je bila medicinska sestra koja je radila u toj ustanovi.
Hodite... govorila je, hajdete za mnom. Krenuli smo za njom. Prvo za njom je krenula Irna a zatom ja i Dimitrije. Svetlo je bilo upaljeno, zidovi su bili besprekorno čisti a na kome su se naazila dva ogromna prozora. Moglo se primetiti u jednom delu drugog prozora malo paučine i prašine. Ali svakako se moglo videti čistoća i urednost. Mislim da smo još uvek bili pod uticajem gostoprimstva i svemu onome kako nas je dočekala na samom ulazu i našem razgovoru. Još uvek sam imao u glavi naš razgvor i ljubaznost sa kojom nas je dočekala. Krenuli smo dugim hodnikom na kome je svaki deo bio osvetljen. U gornjem delu plafona svetla su se smenjivala jedno za drugim. Koračali smo na samo nekoliko metara nalazila se jedna soba koju sam ugledao. Marta je za trenutak zastala. Podignuvši ruku.
-Mislim da ćemo sada ući ovuda. Samo koliko je to izgovorila začulo se škripanje brave i pokretanje na dole. Mislim da smo tog trenutka svi opazili i bravu koja je počela da se pokreće. Vrtala su počela lagano da se otvaraju. Tog trenutka smo motrali malo da se pomerimo kako bi napravili prostor za onoga koji je trebao da izađe. Stajali smo skoro nepomično. U tom trenutku sam osećala vrlo čudno, pomalo uplašeno. Činilo mi se sve vrlo nepoznato: prostor, ljudi i sve ono što nas je okruživalo. Možda sam mogla na trenutak da zapazim i teške trenutke kod Radivoja koje je sa vernena na vreme upićivao meni. Znao je neki određeni period da mi uputi malo nade i ohrabrenje koje bi mi značilo do neki određeni period a onda bih sama stajala i razmišljala o svemu onome što nam se dešavalo. Dimitrije je stajao malo udaljeniji od nas stajao je na nekoh pola metra od nas. Činilo mi se da ga je sve to interesovalo, a pre svega prostor i objekat u kome smo se nalazili. Nije bio ni malo iznenađen novom situacijom. Bio je pun iščekivanja. Marta je bila svo vreme uz nas. Pričala nam je o sledećoj prostoriji u koju bismo trebali da idemo. Bila je vrlo pričljiva dok nam je objašnjavala pojedine situacije. Vrlo često je znala da priča o vremenu koje provodi u bolnici. Govorila nam je ... mislim da nije ništa strašno. Trebaće neko određeno vreme možda da provede kod nas kako bi situacija bila potpuno u redu. To nas je nekako hrabrilo i činlo nas malo jačim. Posle nekog trenutka nastala je tišina. Mislim da smo se svi mi po malo zamorili od silnog pričanja koje nas je zadesilo. Vrata su se otvarala sve više i više. Svi smo očekivali ko će se pojaviti. To je bio Hamel. Veoma poznati i cenjeni doktor Hamel. Marta je bi krenula nekoliko koraka ispred nas i uzvikla:
- Poštovani doktore Hamel, želim Vas upoznati sa ovim ljudim i ovim mladim čovekom koji se zove Dimitrije. Ovo je Radivoje a ovo je Irna. Stigli su pre nekih desetak minuta. Mislim da sam ih upoznala sa potrebnom procedurom i svemu onome što je bilo potrebno, bar se ja nadam, uzviknula je veoma tihim glasom mlatarajući rukom vrlo diskretno. Ćutao je neko vreme slušajući sve ono što mu je govorila Marta. Bio je poprilično krupan čovek, proćelav sa pomalo prosedelom kosom.
-U redu je. Govorićemo posle. A sada , kada smo se upoznali, želim Vam istaći dobrodošlicu. Još uvek se moglo opaziti ozbiljnost na njegvom licu. Govorio je vrlo sporo i tihim glasom posmatravši sve ljude koji su se nalazili pored njega.
Drago mi je... čast mi je upoznati Vas. Mislim da ću sada morati da krenem jer imam neki sastanak. Potrudiću se da vas ponovo vidim za nekih desetak minuta. Na čas su otišli Marta i doktor Hamel. Klimala je glavom dok joj je nešto goorio. Činilo mi se kao da joj nešto objašljava. Kako da joj je nešto govorio o nečemu što nije bilo vezano za nas. Mislim da se dobro sećala oko toga, bar su mogle da joj se vide grimase na licu. A posle nekog trenutka mislim da mu je govorila o nama. Bio je vrlo iznenađen svemu tome. Posle nekog vremena doktor Hamel je nastavio duž hodnika. Prelazio je preko dvoja vrata, a zatim skrenuo desno. Koraci su polako bili sve tišiji i tišiji. Posle nekoliko minuta Marta je krenula prema nama. Stajali smo svi u na jednom mestu kako bi stigla do nas.
-Izvinite što ste malo čekali. Zaista mi je žao zbog odsustva. Mislim da ćemo imati sada dovoljno vremena za detaljni razgovor. Hajdete ovamo! Vidite li ovde ova vrata? Ićićemo još nekoliko metara, a zatim ćemo ući u drugu prostoriju u kojoj ćemo sesti i razgovarati.
U sobi pored nje nalazila se prostorija u kojoj je radiala Dr Kelvina zaposleni su je vrlo često zvali Kelvi i to tada kada bi se našli i kada bi razgovarali o nekim potpuno nebitnim i običnim stvarima. Imali su svakodnevni život kao i svi drugi ljudi. Vrlo često bi pričali o drugim ljudima ali bi ponekad govorili i o sebi i saslušali jedan drugo šta bi im to rekli. Ponekad bi bili puni razgovora. Pogotovo ako bi prošlo po nekoliko dana a tada bi dugo, dugo pričali jedan drugome svoje doživljaje i događaje. Marta je bila vrlo živahna i veoma društvena. Živela je sa sestrom Lertom koja inače ne živi u Srbiji već u Kanadi. Obično se čuju po nekoliko puta tokom godine. Volele su zajedno da provode dane, detinjstvo sve do vremena kada je Lerta morala da ode. Roditelji su im umrli relativno rano. Lerti je bilo vreme za udaju a Marta je bila još sasvim mala. Nekoliko godina je bila starija od nje. Detinjstvo je za njih bilo nešto posebno. Lerta je kao devojka bila veoma visoka, dosta viljšlja od Marte. Život je za njih bio nešto posebno. Imali su veoma lepih trenutaka u životu ali i veoma teške trenutke koje su provodile jedna uz drugu i tako tešući jedna drugu provodile detinjstvo. Baš upravo ti teški trenuci su je naterali da se bavi medecinom i radom u bolnici. Znala je na trenutak da se zamisli i da se seti svog detinjstva i svoje prošlosti, ali bi vrlo brzo nastavila da misli o situaciji u kojoj se nalazi. Godine su dugo prolazile, Marta je sada u prilično poznim godinama. Dešavale su se razne situacije i okolnosti koje su je na neki određeni period vraćale na prošle dane i na sve trenutke koje su joj bile veoma značajne u životu. Sedela bi pa bi razmišlajla o svojoj porodici, zaposlenima i ljude koje je susretala na ulici, u svojoj blizini, a pogotovo o ljudima koji bi svakodnevno dolazili u bolnicu.
Čekali smo nekoliko minuta u hodniku. Marta je bila bliziu nas a mi smo čekali da krenemo kako bi pošli za njom. Vreme je bilo porrilično toplo. Sunčevi zraci su se probijali kroz prozor i zavese koje se stajale na prozoru i tako dopirale na patos na kome se nalazilo parče nekog tepiha. Kada sam pogledao sa leve strane stajale su pločice koje su sijale od čistoće i sjaja na koje je padala svetlost. Nakon nekoliko minuta pozvala nas je da uđemo. Dimitrije je prvi ušao a onda i mi za njim. Sela je i razgledala je neku knjigu koja se nalazila na stolu. Nastalo je ćutanje nekon nekoliko minuta smo gledali jedan drugoga. Možda u tom trenutku sam i želela nešto da govorim ali ipak sam nastavila da ćutim. Marta je bila u tim momentima veoma zamišljena dok je listala. Radivoje je razgledao šta se sve nalazi oko njega ne bili opazio nešto što bi mu bilo zanimljivo o čemu bi posle razmišljao. Tog dana vreme je bilo već odmaklo. Činilo mi se da je već bilo podne i osetili smo toplotu. Bila sam veoma zabrinuta i razmatrala šta će se dogoditi. Znala sam da će Dimitrije ostati ovuda nekoliko dana ali nisam ništa mogla previše da razmišljam već sam prepustila slučaju. Posle nekog trenutka, Mrta će:
-Mislim da sam veoma dobro sagledala situaciju i smtram da će ovde biti samo nekoliko dana. Situacija nije mnogo ozbiljna ali mislim da će biti potrebno neko vreme boraviti ovde.
-Dimitrije… ovo je zaista divno, mislim da ćeš ovde ostati nekoliko dana a da ćemo posle nekog vremena svi biti zadovljni tvojom situacijom. Ustala je Irna, želim vam reći , ustvari, želim vam se zahvaliti na tako divnim i toplim rečima. U srcu mi je bilo veoma teško i nesnosno posle ove odluike koju je izjavila Marta. Dugo sam vremena zadržavala svoj pogled kako bih shvatila novonastalu situaciju. Osećala sam topinu i drhtanje tela ali sam morala da se suzdržim i da ostanem jaka. Znala sam da će Radivoje biti uz mene a i Slaviša sigurno kući ima puno obaveza i na poslu koji je morao svakodnevno da obavlja.
-Želim Vas nešto pitati , Irna reče… ali zaista ne znam kako to od jednom da tako nešto… zasrtala je. Marta je ustala za trenutak i rekla, pogledavši nas:
-Moraću još uvek da konsultujem doktora Hamela… , pa ću vadm sve tačno reći. Marta je u tom trenutku bila isuviše uzbuđena od čitave situacije koja se dešavala. Mogla sam primetiti i pomalo umora koji se nalazio na njenom licu i tegobe od svakojakih razgovora. Na trenutak pomerila se u stranu kako bi je bolje videli. Polako nam se bribližavala skrštajući ruke i obuhvatnog pogleda. Marti se u tim trenucima žurilo, činilo mi se da je imala isuviše obaveza koje je morala da obavi tok popodnevnog dana. Čini mi se da je tog dana bio četvrtak. Još prošle nedelje smo očekivali odlazak kako bismo spremili sve što nam je bilo potrebno. Te nedelje mi se činilo da mi je vreme previše brzo izmaklo. Prostorija je bila dovoljno osvetljena tako da smo mogli veoma dobro da vidimo jedni druge. Ali zapravo, Marta je počela tog trenutka postepeno da se udaljava savijajući glavu. Ipak mislim da je očekivala još malo razgovora. Činilo joj se da imamo još mnogo toga da joj kažemo ili da je upitamo. Mislim da je bila spremna na bilo koje pitanje koje bi bilo upućeno njoj. Zavese su stajale na prozoru. Na stolu je bio računar i nekoliko knjiga koje su stajale na kraju stola. Bila je i jedna sveska u kojoj je nešto svakodneno zapisivala. Shvatili smo da će Dimitrije ostati i provesti neko vreme u bolnici. Irna je prišla veoma blizu Dimitrija. Vreme joj je bilo kao trenutak koji je proleteo. Čak i tih nekoliko dana za nju je bila večnost. Teško joj je padalo odvajanje od Dimitrija pa čak i ako je toliko odrastao. Plašila se da će mu biti veoma teško bez nje... Mogao sam da predpostavim njena osećanja i sve ono što bi mislila o nama,a pogotovo o njemu. Prignula se sasvim blizu njega i čekala i slušala kako Marta govori. Radivoje je sedeo i posmatrao razgovore.
-Mislim da nemam šta više da kažem... ne znam, kako vi kažete. Zato smo i došli kako bismo vas upitali za Vaše mišljenje. Mi ne bismo želeli više da vas zadržavamo i mislim da ćemo uskoro da krenemo. Marta je bila veoma staložena dok im je sve to govorila. Mislim da joj je i bila dužnost da o tome govori. U glavnom sve što je trebala na nam kaže mislim da nam je rekla. Možda još Poneke stvari koje su bile izuzetno važne i značajne za nas bilo bi potrebno da konsultuje doktora Hamela o našem slučaju.
-Evo, ja ću morati sada da krenem, pogledala je u sat. Skoro će 11 i 20 minuta, a ja bih morala već da budem kod njega. Danas imamo silno puno obaveza kako bismo morali da završimo i da obavimo. Mislim da neće biti potrebno mnogo da se brinete o njemu. Zvaću vas odmah čim budem stigla kući i obavestiću vas o novonastaloj situaciji ako bude potrebno. Marta je krenula polako ka vratima i bila je u tim trenucima vrlo zamišljena. A mi smo stajali pored nas i čekali da izađemo. Dimitrije je stajao pored nas a mi samo što nismo krenuli svojoj kući. Dok smo sedeli i razgovorali hodnikom su svakodnevno koračali ljudi koji su bili zaposleni i koji su šetali od jedne sobe do druge. U toku našeg desetominutnog razgovora nekoliko puta smo čuli kucanje na vratima. Uglavnom je to bio ulazak samo sa gvirenjem na čas i izlazak. Sigurno je da kontaktiraju svakodnevno i upituju njedni druge za mišljenje. Kada smo trebali da krenemo ušla je jedna žena. Bila je dosta krupna i srednje visine. Bila je srednjih godina. Imala je dugu kosu koju je vezala u rep. Smeđu dugu kosu sa pomalo uvijenim krajevima. Rumenog lica, i crvenih obraza. Ruke su joj bile isuviše krupne i snažne. Sigurno je obavljala svakojake poslove kako bi pomagala svima onima koji su radili sa njom. Moglo se osetiti pomalo hladnoću u toku govora. Stajala se ne pomićući svoje telo. Skoro da nije bila ni malo zainteresovana oko nas. Kao na primer ko smo mi, zašto smo došli, zbog koga se ovde nalazimo. Irna je vremenom usmeravala pogled ka njoj, ali bezuspešno, jer ona nije želela ni jednu jedinu reč da nam govori, već sve je prepuštala Marti. Nismo baš mogli primetiti da li se ona i Marta veoma dobro poznaju, ali mislim da su jedna kod druge veoma često išli. To je bila gospođa Dejla. Vrlo simpatičnog lica. U tim momentima i nismo mogli baš primetiti osmeh na njenom licu, već je prevladavala tuga, ozbiljnost i zabrinutost. Sigurno da se nije radilo o nama, razmišlajo sam, kako bi mogla da ima takav izraz na licu a da nas uopšte ne poznaje. Mora da su je pojedine situacije naterale na takav izraz lica, mislio sam u sebi. Marta je bila na samnom izlazu. Dejla je dobro znala šta će sa Dimitrijem. U tom trenutku smo samo pošli za Martom ako bi nas ispratila do vrata. Bili smo pomalo uzrujani od silnog razgovora i novonastale situacije koa nas je zadesila. Irna se osvratala nekoliko puta, činilo mi se da je želela da zapamti prostoriju i sve ono što je bilo u njoj. U tom momentu sam mislila samo o Dimirtriju i njegovom boravku. Stajao je i gledao nas je kako se udaljavamo i kako izlazimo iz bolnice. Kada smo se lepo pozdravili mi smo krenuli kući. Na izlazu smo zapazili ljude koji ulaze i kako se kreću svuda naokolo. Radivoje se naslonio na mene dok smo hodali, prislonio je njegovu ruku na moje rame i čvrsto me je zagrlio kako bi me utešio i kako bi mi pružio utehu koja mi je bila izuzetno potrebna u tim trenucima. Bila sam veoma čvrsta i hrabra u tim trenucima i u to vreme. Osećala sam povetarac koji je duvao. Po neki listić se lelujao na tlu. Razgledala sam sve kako bi razmišlajla o današnjem danu.
Stajao je na sredini hodnika sa Dejlom. Marta je bila suviše daleko od njih kako bi mogao nešto da je pita. Bio je pomalo iznenađen situacijom. Po neki ljudi su prolazili pored njega. Neki su klimali glavom, neki su ga pozdravljali a neki su poznavali Dejlu ali imali su isuviše obaveza da bi mogli da stanu kako bi razgovarali. Dan im je bio isuviše ispunjen obavezama, pa tako da su po čitav dan radili. Irna i Radivoje su se sve više udaljavali od bolnice i približavali su se njihovom autu. često se osvrtala nekoliko puta, a Radivoje je išao blizu nje neosvrtajući se.
avatar
ttooma
Profi član
Profi član

Broj poruka : 1259
Datum upisa : 26.12.2012
Godina : 35

Nazad na vrh Ići dole

Re: Proza članova Ideja foruma

Počalji od ttooma taj Čet Nov 15, 2018 1:46 pm

-Mislim da je vreme da krenemo, govorila je Dejla Dimitriju kao bi je razumeo. Dimitrije je vrlo dobro razumeo šta mu je ona govorila. Krenuo je za njom. Znao je da će provesti tu nekoliko dana kako bi mu se stanje popravilo i kako bi bilo dalje sve u redu. Koračali su dugo hodnikom. Dejla je vrlo dobro poznavala doktora Hamela ali je još bolje poznavala Martu. Uvek gotovo kada bi imale slobodnog vremena znale su zajedno da provode vreme. Marta je bili isuviše vedra i veoma lepo raspoožena prema svima koji su bili u njenoj blizini. Gotovo uvek joj je bio osmeh na njenom rumenom licu. Vrlo retko bi neko nekada mogao da ugleda tugu i razočarenje, pa čak i kada je imala veoma teške trenuke u životu znala je da bude raspoložena i veoma srećna. Ponekad je sedela sama pijući kafu na svom mestu i veoma dugo dugo razmišlajla o svojoj prošlosti i o svom vremenu koje je veoma dugo prošlo.
-Reci mi kako se zoveš, upitala ga je Dejla?
-Dimitrije.
-Da li znaš koliko ćeš biti ovde?
-Ne znam, možda nekoliko dana, dok se ne budem bolje osećao.
Nastavili smo da koračamo. Sa desne strane nalazila se jedna vrata. Njaverovatnije da je u toj prostoriji bio doktor Hamel, a mi smo nastavili da pešačimo kako bismo prošli i popeli se niz stepenice. Još samo nekoliko metara od sobe doktora Hmela, pružale su se stepenice koje su vodile gore visoko na drugi sprat. Dejla je zastala kada je došla blizu njih i ugledla me je.
-Sada ćemo se popeti gore. Ja ću ići prva a Vi ćete ići posle mene. Želim da Vam pričam o ovome našem mestu i vremenu na kojem ćeš provoditi vreme, govoriala je.
- Mi ovde imamo svakojakih ljudi koji dolaze svakodnevno. Ima puno strarijih, mladih, starih žena i muškaraca, ali ima i po neki mlađi. Bila je veoma ozbiljna dok je to govorila. Stepenice su sijale od čistoće i svetlosti koje su na njih padale. Drveni deo se nalazio pored zida koji nam je pomagao da se popnemo kako bismo otišli gore. Dimitrije je bio pomalo iznenađen i izbezumljen o svemu ovome.
-Upoznaćete se sa još nekim ljudima koji ovuda svakodnevno provode vreme i koji su ovde. Polako smo se penjali. Dimitrije je razgledao sve naokolo kako bi uvideo šta se sve nalazi okolo njega ne bi li zapazio nešto interesantno i zanimljivo. Na jednom levom uglu ugledao neki papirić, sigurno je nekom ispalo , razmišljao je. Ko li je ovo mogao da baci? Prošao sam pored i nastaivli smo dalje da se penjamo. Kada smo stigili gore. Bila je jedna velika ogromna prostorija u kome se nalazile fotelja i televizor. Tepih se pružao kroz hodnik pa sve do te prosotrije. Hodnik je bio poprilično dug i veoma širok. Prozori su se nalazili jedan pored drugog. Bilo je nekoliko ljudi koji su se tu nalazili. Gledao sam kako bih mogao da vidim doktora Hamela ili možda nekog od ljudi koji su se tu nalazili da li ih slučajno poznajem. Stajali smo neko vreme, razgledao sam šta se sve nalazi naokolo, kako bih video nešto što bi mi možda bilo interesantno i zanimljivo. Trebali smo da krenemo dalje kako bi stigli do mesta do kog smo krenuli. Ali na samom polasku dok smo bili na spratu prišla nam je neka žena, osrednjih godina. Bledog lica i veoma željna priče. Pružila je ruku prema nama kako bi želela da razgovoara. Video joj se osmeh na licu. Želela je mnogo toga da nam priča. Uhvatla bi doktorku za mantil pa bi je čvrsto , veoma čvrsto držala svojom drhtavom i veoma slabašnom rukom. Dejla je bila pomalo ljuta kada je ugledala Separsku kako je uhvatila . Ali posle nekog vremena brzo je pustila a Separska je gledala pravo u njega kao da je očekivala da je nešto upita. Imala je dosta snage i bila veoma izdržljiva i pomalo otmena žena u ovoj ustanovi. Bilo je dosta ljudi koji se je poznavali.
-Hajde , ovamo, govorila je Separska. Imam neke prijatelja koji žele da se druže sa tobom. Sa osmehom je okrenula glavu prema Dejli.
-Žao mi je gospođo Separska, mi zaista moramo da krenemo. Vreme brzo prolazi a ja imam veoma dosta obaveza koji mi prethode da uradim za ovo popodne. Separska je žena koja je došla iz veoma otmene i bogate porodice. Došla je ovde pre nekih deset godina kada se razbolela. To je bilo vreme koje je bilo veoma teško za nju i za njenu porodicu. Bila je jedinica. Jednom prilikom kada je bila veoma mala sa nepunih dvanaest godina, pala je sa ograde i doživala je veoma tešku povredu koja se odrazila na njeno zdravlje. Bila je veoma vredna i hitra, dugo je radila i imala prijatelje na poslu. Prvih godina su je vrlo često zvali i pitali za nju. Osećali smo brigu o njoj i brižnost i želju za njenim životom, pojedinim susretima koji su očekivali. Kako je vreme prolazilo Separska je ostajala sve više i više sa nama. Vremenom je stekla nove prijatelja i nove ljude koji su se sa njom zbližili, koji su svakog dana sa njom. Nekada je bila dosta mlađa i veoma čvrsta i jaka žena a danas je vreme učinilo svoje, organizam joj je oslabio ali je mogla da se vidi još uvek čvstina i sjaj koji se svakodnevno nalazio u njenim očima. Dejla je bila veoma odlučna kada smo trebali da krenemo, a Separska je stajala nepomična i veoma tužna što smo trebali da krenemo i što nije imala prilike da krene Dimitrije sa njom kako bi upoznao sve ostale.
-Hajdemo, Dimitrije, govorila je Dajla. Sada ćemo ići ovuda pa ćemo zatim skrenuti levo a zatim idemo vrlo malo još naped i stigli smo. Mogla sam da primetim umor u Dimitrijevim očima i pomalo iznenađenje, znatiželjnost za ove ljude koji se se nlazili u njegovoj blizini. Bio je pomalo tužan i neveseo zbog odlaska svojih roditelja. Volela sam vrlo često da ga nasmejem, ipričajući nešto smešno kao neki događaj o nečemu. Možda o nekom lepom a smešnom događaju kao na primer o Rivertovoj koji se dogodio pre nekoliko godina. Pre nekoliko godina… započela je priču Dajla usput koračajući veoma lagano. Opisivala je rukama. Bila je veoma vredna, volela je da priča viceve i šale, pa je vrlo često zasmejavala sve nas koji smo se tu nalazili. Jednom nas je iznedandila kada joj je bio rođendan. To je bio veoma nezapamćen trenutak u našem životu. Dimitrije je bio veoma radostan kada je čuo kako i o čemu govori Dajla. Dimitrije će ćutao i nije želeo da govori ni o jednoj reči o svemu onome o čemu bi govorila. Napokon smo stigli do mesta na kome ćemo sesti i razgovarati. Ušli smo polako u prostoriju i seli. Dan je polako prolazio. Skoro je bilo nekih pet časova i polako se mračilo. Svetla su bila svugde uplaljena. Razmišljala sam šta ću sa njim. Možda bi bilo previše rano da odmah ustanem i krenem kako bih mu pokazala gde će u budeće vreme da provodi i da će tu ostati nekoliko dana. Bojala sam se kako će prihvatiti vreme koje je potrebno da tu boravi. Dajla je u tim momentima bila vrlo zamišljena ali znala je da će morati da mu pokaže sobu u kojoj će ostati. Zašto li je nema Marta? Pitala sam samu sebe. Obično u ovo vreme prilazi ovim hodnikom i obavezno me poseti. Tada bismo se dogovarale oko svega što bi nam bilo potrebno. Sigurno ima puno obaveza ili se možda zadržala kod nekih od svojih pacijenata, bila sam veoma usamljena. Trebalo bi i doktor Hamel da dođe kako bismo se dogovorili oko svega ostaloga što nam predstoji. Razmišljala sam i o njegovim roditeljima. Znala sam da ću svakodnevno da budem sa njima u kontaktu i da će mi veoma značiti njihova podrška i sve ostalo što će doprinositi njegovom oporavku. Taj dan mi je izgledao vrlo naporan, možda zato što sam tog dana imala previše preobilnih poslova koje sam morala da obavim. Kada vreme prođe onda se i zamorim radeći. Bilo mi je teško da ustanem i pogledam da li neko ide i da li će uskoro neko doći. Na trenutak čula sam nekoliko krupnih koraka koji priolaze i u jednu i u drugu stranu. Bilo je dosta njih koje sam vrlo malo poznavala gotovo kao i da ih ne poznajem. Svako je imao svoje obaveze i vreme koje je ispunjavao svakodnevno. Bilo je dosta ljudi. Najbliža nama je bila Letres. Ubrzo je došao doktor Hamel.
-Mislim da je vreme da krenemo. Okrenuo se prema Dimitriju.
-Ti si veoma dobar dečak i veoma nam je drago što si sada kod nas i što ćeš provesti neko vreme sa nama. Ovde ćeš upoznati mnoge ljude koji će želeti stobom da se druže i da provode vreme sa tobom. Znali su da Dimitrije može mnogo sebi da pomogne u svemu ali jednostavno nije znao o mnogim stvarima koje su bile značajne za njega.
-Hamel će:
-Mislim da bi draga Dajla mogla sutra ukoliko budemo živi i zdravi da govorimo Dimitriju... odnosno da nešto više ti i Marta kažete o načinu provođenja vremena. Šta bi to bilo idealno za Dimitrija? Kako bi mogao da idealno provodi vreme kući, šta bi to bilo poželjno a šta manje poželjno? Dimitrije je dete koje ne zna mnogo o životu, o svemu onome što ga okružuje. Civilizacija je nešto drugo... Govorio je sa osmehom na licu. Sigurno će mu mnogo značinti ako mu budete govorile o svemu što postoji i svemu onome što će uticati na njega i na njegov život.

Slaviša je tog popodnevna radio. Dosta je provodio vreme na poslu. Vrlo često bi bio zadihan i prenatrapan umorom od posla kojeg je stalno radio. Posao je bio deo njega i svega onoga što bi mu značilo. Ispunjavao je vreme na razne načine. Voleo je da se i druži i da čita razne knjige. Tog dana je ostao sam kući. Moravši da završi sav posao koji bu mu prethodio tog dana. Možda mu je u tim prilikama bila potrebna samoća, kakao bi mogao da se opusti i razmuišlja o svom životu, vremenu, poslu i svemu onome što ga je činilo srećnim. Uz tihu muziku opustio bi svoje telo i i maštao o raznim prošlim događajima koji su ga ponekad manje ili više pritiskala. Mada bi znao vrlo brzo da zaboravi o svemu onome što mu je veoma značilo i započeo da razmišlja o današnjem danu i vremenu koje prethodi. Roditelji su mu bili veoma značajni i vrlo često bi govorio o svemu onome što misli i što smatra da će značiti njima. Bledo lice i znoj sa čela bi ponekad predstavljao umor i rad koji se ticao njega i njegove porodice. Razgledao bi u nekim popodnevnim satima vraćajaući se sa posla rukavice ili neke alate koje bi mu bile veoma potrebne i značajne za posao koji je obavljao. Podučavao je sebe svakojakim znanjem i zanatom kako bi imao mogućnosti da radi nešto i zaradi i tako pomogne bratu i svojoj porodici. Zagledao bi sa nekoliko strana, razmišljao i maštao o svemu onome što bi mu bilo potrebno. Oblaci su se vijali nad nebom. Imao sam osećaj da je vetar počeo da duva skoro sa svih strana. Pridržavao sam svoju kapu koju sam nosio vrlo često dok sam išao na posao. Ponekad sam išao zamišljen, opuštajuće, bez ikakvog razmišljanja šta će me tog dana čekati i kako ću provesti dan, a nekad bih bio vrlo zamišljen i opterećen poslom koji sam morao da obaviljam. Svi su imali razumevanja. Ponekda sam bio veoma pospan i izmoren da po nekiliko dana nisam mogao da se odmorim od silnog posla. Vreme mi je tako brzo prolazilo, dani, meseci, godišnja doba su se brzo smenjivala, a ja ne bih ni razmišljao o vremenu kud kod da bih prolazio. Ponekad mi je dan i noć bila podjednaka a vreme nedovoljno za odmor i svih obaveza koje sam imao. Umor je skoro bio svakodnevan, ali sam znao da uvek kada pročitam neku knjigu, odgledam neki film ili emisiju da će mi upotpuniti vreme i sve ono što bi bilo neophodno meni. Kada bih provodio duže vreme kući, započela bi dosada od silnih razgovora i razmišljanja. Vrlo često sam sedeo i razmilšljao o prethodnim provedenim danima i vremenu i svega onoga što bi me zanimalo. Oblaci su vijali toliko da sam čak pomislio da će početi kiša, koja mi nije odgovarala u pojedinim periodima. Bio bih sav mokar i bilo bi dosta vremena kako bih se osušio. Vreme je prolazilo, a znao sam da će potrajati mnogo vremena od odlaska Irne i Radivoja. Pitao sam se kako li su oni, šta li sada rade. Sigurno da je to bio jedan od veoma teških perioda u našem životu. Polako sam prilazio stanu i trebalo bi je još samo nekoliko trenutaka da stignem. Dimitrije je sada sigurno na sigurnom i smatram da će biti sve u redu. To je trenutak koji je obuzimao mene celoga, moje telo i dušu koji mi je ulivao nadu i iskazivao jačinu i želju za životom, za susretima koji su bili puni razumevanja. Bio sam pun znatiželjnosti i očekivanja svega onoga što bi mi priredili i ispričali sve ono što bih možda i uspeo da razumem i da dočaram sebi.
Činili mi se kao da nismo ovuda ni prolazili, govorila je Irna Radivoju.
-Pričaš koješta… odgovorio bi. Pa bi zatim zaćutao i nastavio da vozi. Savila bi glavu kroz prozor i rukama zaklanjala čelo kako bi bolje videla gde prolaze i videla put kojim idu.
-Mislim da ovo uopšte nisam videla, koliko ima samo drveća, kuća, prolaznika i uređenih dvorišta. A zatim bi se polako odmakla, uspravila glavu na sedište i lagano uzdahnula, govoreći:
-Dug je put. Proveli smo veoma mnogo vremena vozeći se autom. Jutros sam razmišljala sasvim drugo. Mislila sam da će nam vreme veoma brzo proći i da ćemo mnogo ranije stići. Moram ti reći da sam pomalo uzrujana i uznemirena ovim našim događajem.
- Znaš Irna, to je sasvim normalno, proveli smo dosta vremena ideći i vozeći se. Sigurno je da nas stigao umor i da nam je dosta svega. Bilo bi dobro kada bi bila strpljiva još samo malo i odmarala kako bi uspela malo da se opustiš i odmoriš.
- Vidiš, Radivoje… današnji događaj me je dotakao i učinio pomalo nervoznom. Ona, kako se samo zvaše… čekaj, čekaj mislim da je Marta, tako je Marta. Danas mi je izgledala veoma čudno zar ne?
- Marta? Koja Marta?
- Ova žena danas sa kojom smo proveli dosta vremena u bolnici. Izgledala mi je dosta čudno. Imala je veoma velike podočnjake. Činilo mi se da je bila umorna od naših pitanja i našeg razgovora.
- Mislim da sada zaista preteruješ. Nisam čak ni dovolno obratio pažnju na sve te ljude koji su bili pored nas, a kamoli na tu Martu, kakao se već zvaše.
-Mislim da bi trebalo da vode dovoljno brige o Dimitriju. Šta ti misliš koliko će dugo tamo ostati?
- Ne znam, zaista.. možda nekoliko dana, svega dva, tri ili možda samo jedan dan. Govorio je pomalo premoreno i imao je utisak da on tu ne može ništa i da je sve u njihovim rukama. U tim momentima se Irna uhvatila za glavu, savijajući je polako na dole. Polako je počeo da je obliva znoj. Kada sam je ugledao povikao sam: Miilsim da bi bilo potrebno nešto da pojedeš i mislim da će sve biti u redu. Stajala je tako nekoliko minuta gotovo maknuvši se sa mesta. Radivoje je u tim momentima pokušavao da razveseli Irnu i bodrio bi je u svim mogućim prilikama.
-Mislim da sada nije vreme toliko brinuti. Mislim da smo uradili sve što smo mogli. Vreme je sada takvo. Gotovo da se svi suočavaju sa raznim poteškoćama. Teško je odrastati u nekim krajevima gde nije dostipno ljudima sve ono što bi im bilo potrebno. Češao se polako po licu dok je razgovarao. Vreme je polako prolazilo. Radivoje je neprestano, uvek bio tu kako bi je podržao i rekao o svemu što misli i što bi joj veoma značilo. Pružio bi ruku kako bi je dodirnuo i stegao šaku. Moglo mu se videti na licu i mali smešak koji bi joj dočaravao nadu i spokojstvo.
-Hvala ti, govorila bi. Mislim da moramo zajedno da prebrodimo ove poteškoće koje nas zadešavaju i sve situacije i da moramo postajati sve jači kako vreme prolazi. Vreme odmiče, mislim da moramo biti čvršći i da prebrodimo sve poteškoće. Klimalo je glavom i ako joj je bilo teško zbog današnjeg dana. Gledala je dok bih joj sve to govorio, a na trenutak bi okrenula glavu, uzdahnula i razmatrala sve ono pored čega smo prolazili. Neki delovi pojedinih gradova, šuma i pašnjaka bi ostavio veoma veliki trag i odvukao njene misli na prirodu i na uticaj prirode na ljude. Nagnula bi se glavom i pokušavala da što preciznije opazi, a zatim bi uzdahnula, ponovo mirno sedela i ćutala neko vreme dok ne bi Radivoje progovorio. On bi tada vozio vrlo zamišljen i smatrao bi da će imati dovoljno vremena o svemu da razmisli i da govori sa Irnom. Dan je skoro prolazio. Trebali smo putovati još samo nekoliko minuta, možda nepunih pola sata kako bismo stigli kući. Bila sam pomalo uznemirena i razmišlajla o današnjem događaju koji je bio izuzetan značajan za mene. Bila sam toliko iscrpljena i umorna da sam želela da se odmorim. Pored tolike napetosti i strepnje ipak sam razmišlajla o našem događaju i gledala sam Radivoja i na njegova mišljenja o svemu tome što je bilo veoma značajno za nas. Radivoje je pri kraju dana bio pomalo ćutljiv i nije previše komentarisao o svemou onome o čemu bih mu govorila. Dan je bio isuviše iscrpljujući. Po čitav dan sam razmišljala o Dimitriju ali sam pokušavala da skrenem svoje misli na Slavišu i da se zapitam šta li sada radi u ovom trenutku. Znala sam da u pojedinim trenucima misli na nas i gotovo uvek bi imao nešto da nam kaže, a pogotovu o neklom događaju. Dan se pibližavao kraju i mi smo bili na samom početku grada. Radivoje bi govorio više puta da smo blizu i da ćemo stići.
-Sada kada budemo stigli mislim da ću se veoma dobro odmoriti i da ću zaspati. Sve ove događaje za danas pokušaću na trenurak da zaboravim ili da milsim najmanje i da ih ostavimo za sutra i da pričamo o tome. Uzdahnula bi veroma duboko Irna, pa bi započela govoriti:
- Bilo je veoma naporno. Brinem se za Dimitrija kako će provesti vreme tamo i da li će sve biti u redu sa njime. Pogledala bi me na trenutak a zatim savila glavu. Nisam znao što više govoriti o čitavoj toj situaciji ali sam znao joj pružiti podršku i zagrliti i stegnuti njenu ruku i podržati je u svemu onome što bi ona rekla i razmišljala u tom trenutku.
-Mislim da nema potrebe za brigom. Danas mislim da smo uradili pravu stvar koja nam je bila svima potrebna, a najviše Dimitriju. Život je takav da se svi ljudi suočavaju sa veoma teškim životnim situacijama i sa još težim od naše, razumeš li? Upitao bi me, a ja bih klimunula samo glavom i gledala bih ga veoma dugo, veoma zamišljeno. Pomoći ćeš mi da ponesemo ove stvari, kese i sve ostalo što ćemo poneti sa sobom. Već smo stigli i treba da budemo zadovoljni zbog današnjeg puta i sve onoga što smo postigli. Mislim da će se Slaviša iznenaditi kada nas bude video. Sigurno danas je imao mnogo obaveza koje je trebao da obavi. Možda je i obavio neki posao i u kući, oko spremanja hrane kada je došao sa posla. Izašli smo polako iz auta i uputili smo se prema stanu. Mogli smo primetiti vetar koji je počeo da neprestano duva sa svih strana. Osećali smo umor oboje. Razmišljali smo o današnjem događaju. Slaviša je tog dana bio na poslu, očekivao nas je. Moglo se primetiti naš dolazak. Sigurno je svaratio kod Dabija, to je njegov prijatelj kojeg je poznavao. Kada smo ušli mogli smo primetiti njegovo nedostajanje. Odmah sam uzela sve da pospremim i spakujem na svoje mesto. Bila sam pomalo uznemirena, a naročito očajna od današnjeg dana i ljude koje sam viđala. Kada budemo seli zvaćemo I videćemo, Radivoje, da li je sve u redu i kada ćemo ići naredni put. Bio je veoma znojav i umoran. Moglo se primetiti u njegovom očima pospanost i nezainteresovanost , a sa druge strane strah, patnja i nesigurnost. Imam utisak da bi mi možda u nekom trenutku nešto i kazao ili dao svoje mišljenje, ali bi za trenutak okrenuo glavu i počeo da govori o nečemu drugom. Dimitrije je tog dana bio potišten. Novi ambijent mu je izgledao sasvim drugačije. Separska je bila suviše pažljiva prema njemu, svakodnevno da mu je uvek poklanjala pažnju kada je imala prilike.
-Izvoli, sada si kao kod svoje kuće. Mislim da ćeš vrlo brzo otići a do odlaska smatram da ćemo se veoma lepo družiti. Ulazila je i izlazila, prolazila bi hodnicima koji su bili ponekad hladni ali bi ubrzo postajalo sve tako toplo i udobno. U svakom uglu sobe je bilo dovoljno svetlosti. Doktor Hamel je dugo vremena bio odsutan, imao je puno obaveza, a ponekad bi se činilo da je bio gotovo uvek zauzet za sve ljude koji bi imali nešto da ga pitaju. Ostavio je svoje stvari koje su mu doneli Irna i Radivoje. Sedeo bi neko vreme, veoma dugo nezainteresovan za prolaznike. Znao je da prvi započne razgovor kada bi želeo da isprića nešto što bi bilo veoma zanimljivo. Visoko podignut krevet sa stolom pored njega i puno ukrasnih predmeta su bili u sobi. Ustao je na trenutak i video jednu prostoriju koja je bila jednim delom od stakla . Sedela je neka žena pišući nešto, savijene glave. Toliko je imala obaveza tako da gotovo nije primećivala moje prisustvo. Stajao sam neko vreme posmatravši šta se sve događa. Ustala bi na neko vreme, preturala sve ono što bi bilo blizu nje, pakovala papire i ponekad veoma dugo razmišljala. Jedna soba se nalazila pored mene, čuli su se glasovi povremeno. Nekada je bilo dosta galame, smeha, a zatim tišina. Dimitrije je znao gde se nalazi i da će uskoro otići iz bolnice. Posle nekog vremena povlačeći se, okrenuo se i polako krenuo ka svom krevetu. Bio je dovoljno visok i udoban da je bilo ugodno sedeti u njemu. Ormar se nalazio na samom izlazu iz sobe. Bio je dosta prašnjav , jedna fioka je radila i bila je na svom mestu a druge nije bilo.
-Hvala Vam puno, draga gospođo… začuli su se ponovo glasovi ali ovog puta u hodniku. Dobro sam znao da to nisu glasovi mojih roditelja ili Slavišin, sigurno bi mi se javili. Bokal sa vodom i dve čaše su biole na stolu, a dole korpa za otpatke. Mogao se zapaziti omot nekog celofana koji je stajao na patosu. Krenuo sam polako ka vratima sitnim koracima, pomalo iznemogao od umora koji je obuzimao moje telo i duh. Učinilo mi se kao da je gledala u mom pravcu. Govorila je nekoj gospođi. Činilo se kao da je govorila o nekom događaju koji se desio u skorijem vremenu. Bile su obe ljubazne i pažljive jedna prema drugoj. Odlazeći je klimnula glavom, zatim je nastala tišina i vrme koje kao da je stalo. Začuo se kašalj ženske osobe. Sigurno je ona žena što obilazi. Separska je bila veoma odana, tačna i pedantna kada je bilo u pitanju njeno vreme koje je posvećivala drugima. Koraci su se lagano približavali, a zvuk je bivao sve jači.
- Vreme je za ručak, začuo se neki glas. Sedeo sam nepomerajući se, možda bih iščekivao novonastalu situaciju. Svakog momenta su nekuda odlazili prolazili. Vrata su se stalno otvarala i zatvarala. Okretao sam se i razgledao čega sve ima u sobi. Bilo je veoma interesantno i zanimljivo. Slike, crteži, skulpture raznih predmeta su se nalazili u blizini, što je veoma krasilo sobu. Roletne su bile skroz podignute , a zavesa je bila povučena na stranu. Sunčevi zraci su svakog momenta ispunjavali sobu zracima i toplotom. Ptičice su svakodnevno stajale na terasi, cvrkutale i tražile po koju mrvicu kako bi zasitile svoju glad. Vetar je povremeno duvao, a prozor je zveckao gotov sve vreme. Ponovo se začuo ženski gla . Koraci su se čuli. Činilo mi se kao da se trese sve okolo mene. Krenula je pravo prema meni. Bila je viska, vitka I sa kosom do ramena. Izgledala je dosta mlado za svoje godine. Izgledala je vrlo čvrsto i jedro. Moglo joj se primetiti na licu oštrina i vidar pogled. Bila je veoma hitra. Moglo se na njoj videti radoznalost i spremnost za preuzimanje bilo čega što bi imalo neki značaj. Ponekad bi vrlo brzo zavirila u neku prostoriju koja se nalazila u blizini, a zatim bi se ponekad zadržala i duže ukoliko bi mala nekih obaveza. Nikada se ne bi zadržala sedeći a da niko ne prođe. Uvek bi je nešto zapitkivali. Objašnjavala im je svakom posebno o svemu onome što bi imalo značaja. Ponekad je blistala svojom ljubaznošću, vedrinom i toplom bliskošću. Doktor Hamel ju je poznavao vrlo malo, gotovo površno. Činilo se kao da ga nikada ništa nije zanimalo. Rzmišljao bi dugo kada bi ga upitali ko je ona, a zaim bi se setio posle nekog vremena. Separska je znala nekada da sedi sa njom i dugo priča o poslu koji im prethodi. Svetlo bi ponekad zatreperelo a zvuk cipela bi se čuo od samog početka ulaza u hodnik. Neko je koračao prema meni. To je bila mlada Dejli koja se nalazila blizu Dimitrija. Ne bi trebalo dugo da razmišljam odmah sam se setila. Video joj se osmeh na licu. Pomerila bi kosu sa lica, a zatim ponovo vrlo nežno pogledala. Stajao je vrlo iznenađen u neznanju šta će mu reći.
-Ovde si vrlo kratko vreme? Razgovarala sam sa doktorom i rekao mi je da nećeš još dugo ostati. Upoznaću te sa još nekim sa kojima bi mogao da razgovaraš. Mislim da će ti biti veoma drago razmeniti po koju reč sa njima. No ja sam došla da ti kažem da žele tvoji roditelji da razgovaraju sa tobom. Sigurno imaju nešto važno da ti kažu. Hodi, telefon se nalazi u ovoj prostoriji. Krenuli smo polako izlazeći iz sobe. Moglo se primetiti nestrpljivost na njegovom licu i iznenađenje. Stajao je u blizini jednog ćoška i gledao me je vrlo začuđeno. Stvari su stajale na podu, papuče koje je obuo. Prilazila sam vrlo lagano sa dosta pažnje i iščekivanja na reakciju događaja. Bio je vrlo iznenađen. Moglo se zapaziti bledilo na licu i izraz lica koji pokazivao nepoznatoj osobi. Znala sam da je nov i da odmah možda neće hteti sa mnom da priča. Nekada kada sam počinjala da radim, priseća se, bilo je raznih slučajeva do nekih koji nisu hteli da razgovaraju sa mnom već sa svojim roditeljima. Brzo bih ostavila sećanja, već bih razmišljala o Dimitriju i naš novi početak. Tog dana sam imala dosta obaveza i puno obilazaka. Bila sam na samom ulazu. Stajala sam nepomerajući se.
-Hodi Dimitrije, da li znaš ko su Radivoje i Irna?
-To su moji roditelji, rekao je. Polako sam prošla i ispružila ruku i pružili mu slušalicu. Bio je pomalo uplašen i nesiguran. Primećivala sam da je osećao nepoznatost. Posle nekoliko minuta smo seli. Sedeo je na stolici koja je bila pomalo prašnjava dok smo razgovarali. Razgovor je trajao nekoliko minuta. Na kratko sam preuzela slušalicu kako bih nagovestila završetak razgovora i sledeći poziv. Moglo se videti u očima radost i sreća u očima Dimitrija. Bio je dosta veseo i veoma zadovoljan.
-Ovde imaš drugove i ostale ljude sa kojima ćeš moći da se družiši da razgovaraš. U sobi pored nalazi se Hesnat, mislim da ću te upoznati. Malo napred nalazi se Benaji, to je žena koja svakodnevno ispriča po neki vic ili šalu, a gore, dobro rećiću ti … tamo se nalazi Vogni, on najviše vremena provodi u hodniku ne želeći da uđe u sobu i tamo provodi vreme. Jednom sam ga upitala da li želiš da uđeš u svoju sobu? Ništa nije želeo da mi odgovori. A pored njega je Steni. Razgovaraću sa svojim roditeljima o tvom boravku i nadam se da će ti biti prijatno. Moglo se primetiti nostalgija na njegovom licu i želju da bude kod svojih roditelja. Da li si se nekada odvajao od roditelja, upita ga nežnim glasom.
-Nisam, odgovori. Klimnuo bi glavom i pažljivo slušao ono što bi mu govorili. Dan polako prolazi. Imam još nekih obaveza i da obiđem neke prostorije, a zatim ću doći ponovo. Vetar je napolju duvao sve jače, grane su se lelujale, acvrkut pticva je bio stalan. Sunce je prolazilo kroz krošnju. Ponekad oblaci su prekrivali nebo, činilo se u nekim momentima da će pasti mrak. Udaljila sam se od Dimitrija, vrlo lagano. Prolazeći kroz hodnik nekoliko metara začula sam neko pljuštanje. Nisam obraćala pažnju na početku, ali zatim sam se polako okrenula tada videla kako počinje da pada kiša. Približila sam se i polako stajala pored prozora. Voda se slivala sve više i više. Pomislih kako se vreme menja, jutros je bilo tako toplo i sveže vreme a sada mnogo kiše. Ugledala sam nekoliko prolaznika kako trče i pretrčavaju ulicu. Držao je jaknu na glavi kako bi se pokrio i kako ne bi pokisao. Stajala sam zamišljeno i veoma iznenađena. Jedna žena je trčala svom snagom ne bi li pobegla od kiše i vremna koje je zadesilo. Trčeći je tražila mesto na kome bi mogla stati, malo se odmarati i skoloniti od kiše. Bilo je mnogo sevanja i grmljavine. Oblaci su se vijali svuda naokolo. Imala sam utisak da su skoro došli do prozora. Bila sam pomalo zabrinuta i uplašena od navonastale situacije. Moraću još dugo da ostanem ovde ukoliko bude bilo još kiše kako bih se vratila. Oluk je lupao stalno od padanja kiše koji je proizvodio čudan zvuk. U tom momentima moglo se čuti samo padanje kiše i pljuštanje. Stajala sam gotovo nepomično i razmišljala. Možda je vreme da krenem pomislih, a danas imam još mnogo obaveza koje moram da obavim i kako bih imala vremena za odmor. Tup...tup... okrenula sam se naglo. Zvuk je bivao sve jači. Stajala sam nepomično. U prvi mah pomislila sam da je to pljuštanje kiše, međutim kako sam mogla primetiti to je bio zvuk nečijih koraka koji su se uspinjali stepenicama i kretali prema meni. Bila sam pomalo iznenađena, ko bi to sada mogao biti? Pogledala sam na sat bilo je nešto više od četrnaest časova. Koraci su se čuli sve jače. To je bio doktor Hamel. Brzo sam svoje misli usrdsredila na današnje događaje i dešavanja u toku dana. Razmišljao sam o vremenu koje je tako brzo proletelo u radu i razmišljanju.
-To ste vi?, reče svojim krupnim glasom. Kiša nas je iznenadila ovog popodneva. Sinoć sam veoma loše spavao, imao sam glavobolju, sigurno je od svakodnevnih obaveza koje me očekuju. Bio je veoma zamišljen sa velikim podočnjacima. Stajao bi neko vreme veoma zamišljen, očekivajući puno radnih obaveza koje mu predstoje. Stajala sam veoma iznenađeno čekajući njegovo mišljenje o današnjem danu. Pokazala bih mu radne sveske o današnjem danu koje sam imala kod sebe.
-Da li je bilo sve u redu danas, upitah ga? Svakog dana pristižu i odlaze, nasmejala bih se tihim glasom.
-Naravno, mislim da je sve u redu.
Imaćemo još po koji sastanak pa ćemo videti ako je potrebno još nešto uraditi ako bi bilo potrebno. Danas sam imao veoma dosta obaveza koje su mi bile veoma bitne. Eto, okrenuvši se, govorio bi joj:
-Idem odande, tamo sam imao puno nedovršenog posla i sada idem da popunim neku listu, a zatim ću se malo odmoriti. Govorio bi veoma umorno.
-Nadam se da je kod vas sve u redu i da vam nije potrebna nikakva pomoć sa moje strane.
-Mislim da mi za danas neće biti ništa potrebno, govorio bi uzbuđeno. Hvala Vam u svakom slučaju, reče. Nastavio bi da se udaljava krupnim koracima odlazeći u jednu prostoriju u kojoj bi provodio vreme pauze u kojoj sam veoma retko ulazila. Nastala je tišina. Osećala sam umor od današnjeg dana koji je polako proticao. Najzad ću se malo odmoriti. Kada sam pogledala napolje, kiša je prestala da pada. Sedeo bi tamo neko vreme, a ja bih nastavila sa radom. Tog dana, gotovo, nikoga još nisam videla. Bilo je vreme za obilazak. Osećala sam umor i vreme koje mi predstoji za odmor. Posle nekog vremena dok sam bila u susednoj prostoriji izlazio je doktor Hamel. Savijene glave se udaljavao iz prostorije. Razmišljao sam šta li radi sad Separska. Obično mi je pomagala u svim poslovima koje sam obavljala. Mogla je da razume moju snagu i čestu iznemoglost u toku dana. Potrčala bi za mnom, hej..hej.., ljudi bi prolazili, a ja bih se okretala kako bih prepoznala zvuk glasa koji mi je dozivao ime. Ugledala bih nekog gospodina sa brkovima, a zatim sa šeširom a zatim neku godspođu sa crvenim šalom, sa dugim haljinama, dece kako se dosađuju, ali niko od njih mi ne bi bio poznat. Zastala bih na koji minut a zatm bih nastavila dalje. Kada bih se približila balo bliže prepoznala bih glas da je to Separska. Videla sam vrlo često da razgovara sa njom, imala bi uvek da mi nešto priča, a pogotovu o jučerašnjem danu. Volela je da sve bude besprekorno pedantno urađeno. Često bi mi pružila pomoć u onome što ne bih mogla sama. Vreme bi uz razgovor veoma brzo prolazilo kada bi bilo jutro pomislila bih da je bilo veče, a kada je veče mislila bih da je jutro. Dimitrije je to veče proveo u bolnici sa ostalima. Činilo mi se da je razmišljao previše o svojoj porodici. Često bi mi odgovorio na sve ono što bi ga upitala. Kako bi vreme prolazilo, činilo nam se svima da je situacija sve bolja. Redovno bi uzimao hranu, vodu i sve ono što bi mu bilo potrebno. Doktor Hamel je znao vrlo često da se našali sa njim kada bi to bilo potrebno, da izvuče bar mali osmeh i zadovoljstvo na njegovom licu. Možda kada bi mi misli skrenule na neku drugu stranu, odlutale nekud daleko u neko drugo vreme, u neki drugi prostor i sa nekim drugim ljudima. Začula bih dok bih prolazila telefon, a zatim bih vrlo brzo uvidela da su to Dimitrijevi roditelji. Puni iščekivanja, nade, tuge i nostalgije za sinom. Gotovo uvek bi razgovarao sa njima i iščekivao njihov dolazak. Znala sam da će Dimitrije uskoro ići kući i da će njegova situacija biti sve bolja. Nekada sam volela tišinu i mir a najviše za vreme dok sam radila. Čuli bi se koraci, pucketanje nečega, treperenje sijalice, a zatim bi nastala tišina koja bi potrajala nekoliko minuta, pa čak i više od pola sata. A zatim bi se čuo veliki i jači glas i govor, to je bio doktor Hamel ili Separska. Vogni bi stajao u hodniku, gledao bi ljude koji su tu prolazili. Osvrtao bi se za njima. Koristio bi svaku priliku da siđe dole kako bi ugledao nekog nepoznatog, a zatim bi vrlo brzo otišao gore i sedeo u svojoj sobi. Zapitkivao bi nekog ko bi mu odgovarao za razgovor, pogotovu o vremnu kavo je napolju, o hrani koju su spremili ili o nekom događaju. Stajao bi u pidjami vrlo odlazio s mesta na mesto. Kada bi video da se neko približava neko od poznatih osoba, odmah bi se vratio i krenuo prema svojoj sobi. Boravio je ovde dugo vremena. Otac mu se gotovo uvek retko javljao, a kada bi ga pozvao to bi bio dan nekog velikog praznika. Majka Rebi je bila žena u poznim godinama. Proseda, srednjeg stasa, držeći gotovo uvek štap u ruci. Kada bi dolazila držala bi se za ogradu koja se nalazila pored stepenika i kretala bi se lagano prema gore. Nekada ne bi bila raspoložena za razgovor, govorila bi da žuri, da ima mnogo obaveza i da je puna problema. Ćutala bi neko vreme, a zatim bi progovorila po koju reč i da će sledeći put imati mnogo više vremena nego sada. Držala bi cveće u ruci dolazeći nekim danima sa radošću a zatim bi nas sve pozdravila pre odlaska u poseti Vogniju. Bio bi veoma radostan kada bi je video. Posle razgovora donela bi mu dosta hrane koju je voleo da jede. Dugo bi sedela sa njim gledajući i razgovarajući sa njim. O ocu bi vrlo često ćutala. Prolazilo bi mnogo godina, a da o njemu gotovo o njemu ništa ne bi ni znali. Često je živeo menjajući gradove, a kada bi izgubio zdravlje ostavio bi vreme da prođe pa bi se zatim javio. Upitao bi ga da li mu nešto treba i da će prvom prilikom doći da se vide. U tim trenucima bi bio mnogo zabrinut i željan razgovora. Vogni je bio naviknut na svoj način života. Prolazilo bi vreme a on bi vrlo često svoje misli odvraćao od Rejbi i Marda. Vogni je bio putnik kroz vreme. Živeo je u svom svetu. Tu je bio na oporavku najduže od svih koji su bili približnih godina. Često bi se Benaja nasmejala sa njim kada bi ga srela za vreme ručka ili kada šeta hodnikom. Znala bi vrlo često da se našali i izmami osmeh na licu. Za uzvrat bi je upitao kako je i kako provodi dan. Bila je veoma potištena i usamljena. Od ranog jutra bi razmišljala šta bi kuvala za ručak. Držeći krpu u ruci sedela bi po nekoloko minuta veoma zamišljena i zabrinuta. Vrlo često bi razmišljala o Dimitriju, kako je njemu, šta li radi u pojedinim trenucima. Da li je veseo, gladan ili možda žedan. Pritiskale bi je razne misli koje bi svugde plovile a zatim bi je prekinuo neko od ukućana. Radivoje bi ušao u sobu, ćuteći, dok bi Slaviša bio glasan i uvek svojim krupnim glasom govorio. U poslednje vreme je bio sve manje zainteresovanjiji o svemu onome što bi mu govorili. Po nekad bi preterala, pa bi od ranog jutra započela razgovor o Dimitriju. Zatražila bi njegovo mišljenje gledajući ga, šetajući po sobi a ponekad bi mu prišla držeći ga za ramena.
-Ne znam, ne znam, zaista ne znam šta bih ti rekla. Imam dosta obaveza i još jutros smo se čuli telefonom. U poslednje vreme bi osećali netrpeljivost i nestrpljenje na njenom licu i očima. Slaviša je bio na poslu i vrlo često kod njegovih nekih prijatelja ili u kupovini. Dolazivši umoran i iscrpljen od svakodnevnih obaveza seo bi za stolom znojav i ponekad prljavog odela, odmah upitao za Dimitrija. Stavivši ruke na sto, okrenuo bi se prema Radivoju, govoreći: Šta je rekao Dimitrije? Da li je razgovarao sa vama? Da li ste mu nešto pričali o meni? Da li mu je nešto potrebno? Radivoje se i ne bi previše osvrtao oko njegovoih pitanja. Vrlo brzo bi ga upitao šta se dešava kod njega. Da li je na poslu bilo sve u redu i slična pitanja. Upitivali bi jedan drugoga o svakojakim pitanjima, aili su svi mislili o Dimitriju i o njegovom odlasku kući.
-Evo, ovde sam sve spremila što je potrebno. Kada zazvoni telefon, uvek iščekujem da će se Dimitrije javiti ili neka od sestara. Sedela bi vrlo uznemirena, pa bi za trenutak ustala, malo šetala po sobi , pa bi opet, zatim, sela razgledajući sve ono što bi mogla preurediti. Skoro u poslednje vreme bi čitav dan provodila u kući ne izlazeći. Na prijatelje ne bi ni razmišljala, o obliasku i dolasku ili bi to bilo veoma retko. Iščekivala bi pozive na kojima se javljala i vrlo hitro pričala o Dimitriju, njegovom stanju i dolasku kući. Radivoje bi za to vreme sedeo, gledao televiziju, pročitao neke novine. Kada bi izašao rano ujutru kada bi magla još bila na zemlji, a oni koji kreću na posao video bi ih u ranim jutarnjim satima. Uglavnom bi susreo neke ljude koji su na tom mestu prolazili. Kupio bi novine i hleb i još po koju sitnicu koaj bi bila potrebna za taj dan. Bio bi dosta zamišljen ali i ispunjen obavezom odlaskom u kupovinu. Obično bi Irna ležala u krevetu dok bi se Radivoje vratio. Iščekivala bi dan kada će ići sa Radivojem u obilazak i dolazak sa Dimitrijem. Maštala bi o putovanju, prolaznicima, random osoblju, o Dimitriju, a zatim bi pomislila o Slaviši, njegovom poslu i životu. Prolazilo bi po nekoliko dana a da o sebi nšta ne razmišlja, o svom vremenu i obavezama. Bila bi ushićena, sedela bi skrštenih ruku, razmišljajući o današnjem danu. Bila bi dosta usamljena i osetljiva kada bi ostala sama kući. Kada ne bi bilo Radivoja i Slaviše. Tada bi razmišljala o Dimitriju. Jutarnji dolazak bi joj prekinuo misli i tada bi Radivoje započeo njegovu šalu kako bi izmamio Irnin osmeh. Oslabljenost i tuga moglo se primetiti kod nje i nedostatak njenog deteta. Dani su prolazili uobičajno, bez nekih značajnih promena u njihovm životima. Bio je to utorak. Vetrovito jutro. Očekivalo se lepo vreme tog dana. To je bio dana kada će ići po njega i napokon svi doći kući.
-Najzad, govorila je Irni, od danas ćemo svi biti kući. Bićemo kao i pre svi na okupu. Već nekoliko dana je veoma užurbano i pedantno pripremila sve ono što bi bilo potrebno. Slaviša bi ih pozdravljao kad kod bi dolazio i odlazio. Manjak vremena i povećanje posla je veoma uticalo na njega. Po nekoliko dana bi ih samo užurbano pozdravljao sa nekim papirima uruci. Sedeo bi da ruča, a zatim da večera, pa bi zatim izašao na kratko u nekakvu šetnju, a zatim bi legao da odmara i da se naspava za naredni dan.
- Sigurno li je to da se situacija popravila kada je u pitanju Dimitrije? Puno ga pozdravite ako se budete čuli, a ja ću ga pozvati još danas da
avatar
ttooma
Profi član
Profi član

Broj poruka : 1259
Datum upisa : 26.12.2012
Godina : 35

Nazad na vrh Ići dole

Re: Proza članova Ideja foruma

Počalji od ttooma taj Čet Nov 15, 2018 1:48 pm

pitam šta radi i da ćete doći svi kući. Otvorivši vrata, izlazivši, pozdravio bi nas i krenuo na posao. Osetio bi se nedostatak svakog od nas kada bi prošlo nekoliko dana.
Hesnat je čovek koji se nalazio pored Dimitrija. Proćelav čovek koji nije imao nikoga. Dolazio bi povremeno tražeći neku određenu pomoć kada bi mu zatrebalo. Osećao je često tegobe koje su ga mučile. Kada bi ga zadesile, uzeo bi svoje naočare i svoju torbu, a potom došao kod nas. Kada je prvi put došao bio je mlađi čovek, a sada je ostareo. Bio bi potišten i uznemiren. Preznojavao bi se kada bi nam nešto govorio.
-Sedni… govorili bismo mu. Sednite, mislimo da ćemo vam pomoći. Ostao bi tu nekoliko dana dok ne obavimo preglede. Poznao bi nas kada bi nas pogledao, ali bi nas posle nekog vremena pomešao sa nekim drugima. Stajao bi i kada bi se zapričao sa nekima koji su mu bili u blizini, razgovarao bi sa njima i vrlo često ostajao sa njima. Samoća je učinala svoje. Nalazio bi se ponekad dugo vremena naslonjen na zidu, razmišljajući vrlo često o svojoj prošlosti, o danima koje provodi ovde, a zatim svemu ostalom što bi mu mučilo misli. Dobro bi poznavao Benaja.
-Čekaj, podignuvši ruku, govorio bi…Ne bi joj dozvolio da završi neku šaljivu misao. Uhvatio bi je za rame, smejući se. Pre ćemo pomreti nego što će se to ispuniti, govorio bi joj u šali.
-Imam još nešto da ti ispričam, govorila bi mu. Prekinuo bi je dodavši po koju reč kako bi je još više razveselio i nasmejao. Zatim bi se zajedno smejali, pruživši ruke jedan drugome. Okrenuvši se, savko bi krenuo svojoj sobi. Začuo bih posle nekoliko minuta glas Benaja, kako razgovara sa nekim.
-Naravno…govorili bi, zatim bi se začulo zatvaranje vrata. Benae je znala uvek kako da ispuni vreme. Bila je gotovo uvek raspoložena i spremna za razgovor. Često bi odlazila kući. Živela je sa majkom i ocem koji je preminuo prošlog leta. To je vreme koje je uticalo na njen život i njeno raspoloženje. Oseća se manje usamljeno nego nekada. Raz6govarala bi sa nekim , taj obično bi počeo da joj priča o nečemu što bi joj odvuklo misli na nešto što bi je oraspoložilo. Žalila bi se ponekad na pojedine tegobe ali bi posle bilo sve u redu. Dimitrije joj je bio jedan od omiljenih. Volela je sa njim da razgovara. Upitala bi ga vrlo zainteresovano, otvorivši svoje krupne oči da mu nešto kaže o svojoj porodici, sa kim živi, da li su mu roditelji zaposleni. Irna je u tim momentima osećala veliku malaksalost. U poslednje vreme bi razmišljala sve više o Meli.
-Zašto li je nema, upitala bi se? Sigurno je negde otišla ili je bolesna. Osećala bi se veoma usamljeno a ponekad bi i više razmišljala o Dimitriju, nego što bi pričala Radivoju. Volela je sa njom da razgovara, da čuje o nečemu što bi joj ispričala. Osećala je veliku nostalgiju za Meli. Setila bi se njenih reči, njenih gestova, njenog podržavanja i bodrenja. Uputila bi se za momenat i pravo ka hodniku u kome se nalazio telefon.
- Zdravo Meli! Drago mi je što si tu. Tog dana se Meli osećala veoma loše. Gotovo da je pričala veoma tiho i promuklo.
-Teško mi je Irna, evo prošlo je nekoliko meseci od kada smo se poslednji put čule. Bilo mi je jako teško bez tebe i tvojih poseta. U poslednje vreme stalno mislim o tebi i našem susretu. Volela bih da dođeš, Meli joj reče. Da se vidimo! Nadam da si dobro. Očekujem te Irna, to je bilo poslednje što sam čula. Nisam uspela da izvučem još po koju reč koja bi mi značila. Zapazila sam samo kraj razgovora. Posle nekoliko sekundi, više nisam čula njen glas. Borila sam se za još po koju reč kojom bismo okončali razgovor, ali nastala je tišina. Udaljila sam slušalicu i lagano pogledala prema dnevnoj sobi, a zatim sam pokušala da oslušnem još po koju reč. Zatim sam krenula ka sobi i sela na stolicu. Očekivala sam Radivoja. Naslovnivši se na nju osetila sam veoma veliki umor i pospanost. Ostaću još malo da sedim u sobi dok se ova dvojica ne vrate, pa ću ići da vidim kako je Meli, raszmišljala sam. Ustala sam polako pridržavajući se za jedan deo stolice na kojoj sam bila naslonjena. U poslednje vreme sam bila i previše iscrpljena i malaksala da bih mogla veoma hitro i voljno da obavim sve predstojeće poslove. Krenula sam polako prema dnevnoj sobi, otvorivši ormar da pogledam šta je sve ostalo od mojih stvari i šta bih mogla obući. Rukom bih pomerila stvari, tu bi bilo nekoliko para pantalona, haljina i suknji koje sam nosila kada bih nekuda išla. Obukla sam se i hodajući po sobi, začula sam vrata. To je bio Radivoje. Ušao je u sobi i bio je veoma zadihan.
-Penjajući se veoma sam se zamorio. Susreo sam neke ljude koje poznajem, pa smo malo pričali, pa tako da sam se i malo više zadržao. Radivoje reče Irni, ti lepo izgledaš, ne znam samo zašto si tako spremna . Da li ima nekih posebnih prilika za koje ja ne znam, govorio je Radivoje.
-Pričala sam sa Meli, puno te je pozdravila.
-Meli, eh ta Meli... Ima veoma dugo vrmena kako nisam pomišljao na nju. Dugo se nije javljala ni dolazila. Ima sigurno dosta prijatelja, pa tako da je sigurno i zaboravila na nas.
-Njoj se zdravlje pogoršalo, pa tako da i nije bila u mogućnosti da nas poseti. Znaš da je uvek bila bliska sa nama.. Okretao bi glavu kada bih mu govorila. Skretao bi pogled i razmišljao. Evo, ja ću sada ići kod nje da je obiđem. Bila je veoma tiha na telefonu, glas joj je podrhtavao, skoro da nisam mogla čuti šta je sve htela reći. Bila je veoma potištena i usamljena. Očekuje me. Evo sad krećem, malo ću se zadržati i nadam se da ću se veoma brzo vratiti. Kada se Slaviša vrati, ručak se nalazi u rerni, pa ćemo pričati večeras. Bila sam u tim momentima dok sam razgovarala sa njim veoma uzbuđena. Telo mi je lagano podrhtavalo. Izlazeći polako sam silazila niz stepenice, pridržavajući se za ogradu, hodala sam veoma lagano. Bila sam i suviše rasejana. Čas sam mislila o Dimitriju i našem skorom odlasku a zatim bih razmišljala o Meli, njenom zdravlju i našem susretu. Osećala sam da smo nedostajale jedna drugoj. Slaviša je taj dan provodio na poslu kao i ostale dane. Posle podne i uveče bih ležao, a kasnije bih gledao televiziju i odmarao. Ponekad bih izašao sa prijateljima da ispunim vreme, pričajući, pre svega, o poslu i svemu ostaloim što bi ih zanimalo. Radivoje bi svoje vreme iskoristio za odmaranje i sve više bi bio uz Irnu. Podržavao bi je, išao bi u kupovinu umesto nje, proveravao sva dokumenta koja bi im bila potrebna. Meli je stajala pred vratima, čekajući me. Držala je štap u jednoj ruci, zatim ih je širom otvorila, govoreći:
-Hodi, moja najdraža Irna. Čvrsto sam je zagrlila. Obe smo imale poteškoće i životne brige.
-Drago mi je što si došla i što si sada ovde i što se vidimo. Krenule smo zajedno u sobu, sele smo i započele smo razgovor. U njenim očima moglo se videti tuga i usamljenost. Meli je bila i isuviše iscrpljena i malaksala. Vreme je provodila sa majkom koja je bila isuviše stara da bi mogla da očekuje neku pomoć od nje.
Marta je imala silnog posla tog jutra. Često je razgovarala sa Irnom, govorila bi joj Dimitrijevo stanje. Često bi bila nenaspavana od svakodnevnog posla. Zvali bi je sa jednog odeljenja, a zatim sa drugog kada je to bilo potrebno. Susretala bi radno osoblje, razgovarala bi sa njima i pružila bi im sve ono što bi im bilo potrebno. Dimitrije je bio neko sa kim je stalno razgovarala. Mogla je da razume njegove potrebe, želje ,a naročito ukoliko bi mu bilo nešto potrebno. Mogla je da primeti njegovu usamljenost. Činilo mi se da mu je ovih dana veoma mnogo nedostajao Slaviša. Poznavala je svakog veoma dobro i svakom je pružala pažnju, davala sve od sebe kako bi bili srećni i zadovoljni.
Meli je tog dana bila veoma vesela povodom Irninog dolaska. Moglo se videti sjaj u očima, sa jedne strane, a sa druge strane moglo se videti očaj i malsaksalost. Videla je da i Irna ima svoj težak život. Bila je dosta zamišljena. Meli bi joj pričala o nečemu, a zatim bi primetila kako Irna sluša sve manje i kako postaje zamišljena.
-Da li me slušaš? Upitala bih je.
-Naravno. Samo sam počela da razmišljam o nečemu drugome.
Ustala bih i tada bih je zagrlila veoma čvrsto. Često bih je stegla rukama, a zatim bi ponovo sele da razgovaraju. Pokazivala bi mi garderobu, sitne stvarčice koje je imala. Pitala bi me o Dimitriju o njegovom stanju. Mogla je da razume moju situaciju u kojoj sam se nalazila. Sela bi pored mene, čvrsto bi me zagrlila i stegla šake. Irna je tog popodneva bila veoma potištena i usamljena. Pričale bismo o svemu, a naročito o vremenu koje je proteklo. Proteklo je dosta vremena od kada smo se poslednji put videle. Majka joj je bila oslabila i ostarela, pa tako da i skoro nije mogla da se brine o sebi. Meli bi svakodnevno vodila brigu o njoj. Išli bi ujutru u kupovinu namernica, a danas bi provele preuređivajući sobe i spremajući hranu. Bila je veoma brižljiva, a pogotovu prema majci. Irna je bila veoma zabrinuta za Dimitrija i očekivala je njegov dolazak. Pozdravile bismo se veoma srdačno pre našeg odlaska.
-Ne znam kada ću doći, govorila bi joj Meli. Isuviše sam iscrpljena od svakodnevnog posla i obaveza. Svakodnevno sam uz nju ona je dosta ostarela i veoma se teško brine o sebi. Slegnula je ramenima. Irna je veoma dobro mogla da razume njenu situaciju. Pravila je grimase na licu i mahala rukom pokušavajući da joj dočara sadašnje stanje. Dugo su razgovarale podržavajući jedna drugu.
-Vreme je da krenem. Stići ću kući na vreme Jutros sam razgovarala sa Radivojem. Mislim da ćemo uskoro krenuti kod Dimitrija. Pričala je vrlo uznemireno, sležući ramenima. Savila bi glavu dole irazmišljala o svemu onome što je tištilo. Meli je bila radoznala o svemu onome što bi joj govorili. Ustala bi lagano i obe krenule ka vratima. Zastale bi, govoreći:
-Danas imam dosta obaveza, Slaviša će danas doći sa posla, a Radivoja kao i uobičajno umoran. Dok sam se vraćala razmišljala sam o današnjem danu i Dimitriju. Razmišljala sam kako li se brinu o njemu. Šta će mu reći Separska, Delila ili možda doktor Hamel. Sigurno će doći kući i da ćemu se situacija poboljšati. Biće okružen nama, a mi ćemo mu pružiti sve ono što će mu biti neophodno. Dan je proticao sasvim mirno. Prolaznici su prolazili savijeniih glava, neki su međusobno razgovarali. Razmenjivanje pogleda prolaznika me je za čas navodilo da ponešto mislim o njima a zaboravim prethodne misli. Užurbano su prolazili pored mene da bi stigli tamo kuda su se uputili. Zagledala sam ljude kako bih kojim slučajem videla Radivoja. Razmišljala sam možda ću ga kojim slučajem sresti u prolazu. Obično bi tu svakodnevno prolazio, nekada bi prolazio sam, a ponekad bi išao sa nekim svojim prijateljima, pričajući. Ali njega nije bilo. Samo je vetar duvao, a ja sam koračala kako bih što pre stigla. Slaviša je provodio vreme kao i uobičajno. Sigurno je bio na poslu. On bi se vraćao drugim putem, jer je prolazio drugom ulicom koja se nalazila na kraju drugog dela grada. Odlazio bi ujutru u ranim jutarnjim časovima, a vraćao bi se posle podne istim putem. Susretao bi ljude sa kojima bi razgovarao o pojedinim živortnim situacijama koji bi se tu svakodnevno nalazili, a ja ih nisam nikada ni videla, ali sam ih možda kojim slučajem negde srela. Vreme je bivalo sve hladnije. Vetar je pojačano duvao, a ja sam bila sve bliže stanu. Bila sam veoma umorna i zamišljena. U poslednjim večernjim satima nisam ni spavala. Noćni sati su mi prolazili kao nedelje, a kada bih zaspala odmah bi se probudila. Razmišljala bih previše o nama i našim životima. Dimitrije je tog dana bio veoma pospan. Noći su mu bile duge. Skoro da nikada nije bilo potpunog mraka. Vrata bi bila malo otškrinuta. Kroz taj prostor dopirala je vrlo jaka i snažna svetlost. Prolazilo bi vreme, a onda bi se neko zakašljao. Prvo ženski glas a posle nekog vremena, čuo bi se i muški glas. Nastajala bi tišina do kasno, a onda kada bi većina zaspala, začuli bi se koraci, neko bi veoma snažno koračao. Prvo bi išao napred, a zatim bi se vraćao. Nekada bi zaspali pre a nekada kasnije. Bilo bi prilično rano kada bi ustajao. Sedeo bi neko vreme na krevetu, razmišljajući o vremenu koje provodi ovde. Ubrzo bi ih neko obišao, upitaavši za njihovo zdravlje, kako se osećaju i da li im je nešto potrebno. Dimitrije bi bio spreman kada bi došli. A posle samo nekoliko minuta imali bi doručak. Ušla bi Tejri kucajući na vratima. Začuli bi je još na početku hodnika. Imala je razdoran i veoma snažan glas. Vrata bi nekad zaškripela, a zatim bi ih veoma snažno zatvorila svojim jakim i snažnim rukama. Volela je svakog ko bi nalazio u njenoj blizini. Zaćutala bi kada bi ušla, a zatim bi sljubaznošću ponudila obrok. Sedeo bi mirno sve dok ne postavi ručak. Prvo parče hleba bi bi pojedo odmah, a zatim bi nastavio da jede ono što ostane. Tejri je imala veoma dobro razumevanje za sve osim za Vognija. Koji bi odmah izašao i ćutao.
-Vreme je za obrok, govorila bi mu. Znao je da posle nekog vremena uđe i sedi mirno ili ležeći razmišljao. A kada bi ga glad pritisla, prislonio bi se na svoje klecave noge, a jednom bi se rukom pridržavao za krevet. Uzdigao bi sebe i započeo sa jelom. Dani bi proticali skoro isti. Separska bi bila veoma brižljiva prema njima. Znala je vrlo dobro da ih zainteresuje kako bi im ulepšala dan. Obaveštavala bi njihove ukućane o njihovoj situaciju i njihovom zdravlju. Doktor Hamel ve veoma dobro poznavao svakog od njih i svi su mu bili podjednaki. U poslednje vreme morao se sve više brinuti o sebi. Bio je svakog dana skoro po ceo dan zauzet. Ruke su mu bile pune posla.
-Irna se približavala ulazu. Skinuvši ogrtač sa rukama, uhvatila se za stolicu i vrlo lagano sela. Moglo se primetiti umor njenog tela, bila je veoma zadihana i znojava.Trebalo bi joj dosta vremena da se odmori. Razmišljala je o Meli. Kako li je sada? Sigurno bi joj prijao naš razgovor. Skinuvši svije cipele, ispruživši noge, sela je vrlo zamišljeno. Znoj joj se slivao sa lica koje je bilo crveno od umora. Ustala je veoma lagano i tada je zazvonio telefon. Žurno je krenula. Sigurno zovu za Dimitrija. Sklanjala je kosu sa lica. To je bila Separska.
-Imam dobru vest, gosopođo Irna. Dimitrije je sada mnogo bolje i mislim da bi trebalo uskoro da se vidimo.
- Irna je bila srećna kada je čula šta joj to govori .
-Hvala Vam draga Separska. Ovo će mi biti veoma drag dan. Hvala Vam na lepim rečima. Odmah ćemo doći. Sa osmehom je govorila. Oči su joj bile pune suza. Teško je mogla da se suzdrži od svega a najviše od svoga drhtavog glasa, koji je bivao sve tiši i tiši. Dok joj je govorila, stajala je pažljivo i slušala šta će joj reći Separska.
-Ovde je upoznao nove prijatelje sa kojima se svakodnevno druži. Pre samo koji dan nam je pričao o vama i da mu mnogo nedostajete. Mahao je rukama i objašljavao nam je kako vreme provodi kući. Soba mu je bila uredna i već počinje da vodi brigu o svojim stvarima. Gtovorila je vrlo krupnim glasom. Bila je veoma iznenađena i veoma oduševljena. Posle nekog trenutka došao je i Radivoje. Njegovo prisustvo za nju je značilo nešto poslebno. Radivoje je mogao videti radost u njenim očima. Ušavši u sobu, okretao se i zagledao gde će ostaviti svoj šešir sa glave.
-Vreme je da sednem. Danas sam imao mnogo posla, govorio je vrlo zadihano. Veoma dugo nije gledao u nju dok bi joj sve to govorio. Već bi zagledao sve drugo što bi mu bilo blizu kao što je sto, stolice, ormar kojie u poslednje vreme bio i prašnjav. Zagledao bi u djepove kako bi video da li mu je nešto ostalo od posla. Za trenutak bi, zatim, pogledao Irnu. Ona bi stajala i pokušavala mu nešto govoriti. Tada bi čuo da je govorila o Dimitriju.
- Rekli su mi danas da mu je mnogo bolje, rekla mi je da više vodi brigu o sebi. Stajao bih i gledao šta će mu još reći. Lupio bi šakama držeći u ruci rukavice, a zatim bi seo naslonivši se.
-To je veoma dobra vest.
-Mislim da bi danas trebalo više radosti i optimizma, zar ne, draga Irna? Ustavši brzo bi je zagrlio i tako bi je čvrsto držao. Prislonila bi glavu uz njegove grudi i nešto bi mu veoma tiho šaputala.
-Kada li će samo Slaviša biti kući? Nestrpljiva sam kako bi razgovarala sa njim. Irna je u tim momentima imala više snage nego uobičajno. Bila je više ljubaznija prema Radivoju. Posvećivala bi mu mnogo više pažnje i razumevanja. Ležali bi neko vreme opuštajući svoje telo i relaksirajući svoje misli. Bila je manje napeta, ćutala bi neko vreme, a zatim bi upitala nešto Radivoja.
-Razmišljam, u ovom trenutku treba da budemo strpljivi. To nam je najpotrebnije u ovim momentima. Još malo za koji sat doći će i Slaviša, pa ćemo videti kako ćemo i šta ćemo. Dan se približavao kraju. U sobi je postajalo sve tamnije. U večernjim satima moglo se primetiti znatno
hladnije vreme. Radivoje je sedeo za stolom, čitao bi sve što bi mu se nalazilo na stolu, pa bi se zatim malo izvrnuo na krevetu i gledao televiziju.
-Treba li da postavim večeru? Slaviša samo što nije stigao. Razgovarali bi zevajući i trljajući oči. Sela bih pored njega, navalivši svoju glavu na njegovo rame. Tako bismo sedeli duže vreme... Posle samo nekoliko minuta i Slaviša je došao. Bio je izmoren od silnog posla kojeg je morao da obavlja. Tog dana nije imala vremena za razgovor. Irna ga je stezala uz sebe kako bi mu pričala o današnjem događaju. Razmišljao bi o nekim drugim stvarima koje su bile značajne za njega. Kada bi mu pričali o Dimitriju bilo bi mu drago o lepim vestima o bratu aili se moglo primetiti i ravnodušnost. U dubini duše znao je da će Dimitriju biti bolje. Svakodnevne obaveze su mu pomogle da prevaziđu pojedine teške trenutke i situacije koje su bile neizbežne. Utorak je bio dan u septembru, čini mi se da je bio kraj septembra. To je bio dan kada smo trebali da idemo u bolnicu i vratiumo se svi zajedno i Dimitrije sa nama. Dan je bio izuzetno tmuran. Kiša samo što nije počela da pada, a vetar je veoma snažno duvao. Kroz prozor se moglo videti kako vetar raznosi raznovrsno lišće. Ponekad se moglo primetiti i kako lupaju prozori od vetra. Dimitrije je provodio vreme u svojoj sobi . Dani su mu prolazili sve lagodnije. Činilo se da je počeo da se prilagođava njegovom novom okruženju. Noći su bile više kao tamna večnost, nego uobičajna noć. Kada bi svanuo novi dan voleo je da razgovara sa svima onima koji su bili blizu njegove sobe. Vrlo dobro je poznavao radno osoblje, pogotovu Separsku i doktora Hamela. Izlazio bi veoma često u dvorište bolnice gde bi šetao a zatim bi sedeo na jednoj obližnjoj klupi. Bio je okružen raznovrsnim drvećem. Hladovina je bila svugde. Viđao bi razne prolaznike, poznate i neke iz izviđenja, a naročito neke njemu nepoznate. U prvim danima mu je porodica veoma mnogo nedostajala. Moglo se i primetiti izbezumljenost na njegovom licu. Nepoznatost, stranost je izazivala strah i nesigurnost, strepnju u njegovom životu. Strana lica su bila za njega nešto sasvim novo. Možda ću izdržati još koji dan a i nadam se da će Radivoje doći uskoro i da ćemo zatim svi zajedno ići kući. Ponekad je hladnoća obuhvatala njegovo telo, misli bi mu bile prazne, neispunjene, pogotovu bi se često sećao svoje prošlosti, svog prošlog vremena. Svakodnevno je mislio da li je njemu mesto ovde, među svim ovim ljudima. Pre samo nekoliko dana dok je Marta priolazila hodnikom nosivši neku knjigu i neke papire u ruci i tako prolazeći pored njega, vtaraćala bi se nekoliko koraka, pa bi zatim opet nastavila da korača. Bila je dosta zadihana i odsutna od silnog posla koji je obavljala.
-Ti si skoro došao, takozvani “došljak”., govorila je sa osmehom na licu. Ovde si jedan od novih, čini mi se da se zoveš Dimitrije. Ovde ti je jako bolje, ostaćeš ovde još samo nekoliko dana a zatim vraćaš se u svoj zavičaj, govorila mu je. Moći ćeš opet punom snagom da se družiš sa svojim prijateljima, da shvatiš i prihvatiš svoje obaveze. Nije uspevala svakom da pruži ljubaznost i toplinu u istoj količini ali je znala svakodnevno da ih usmerava. Svako je bio prenatrpan svojim obavezama. Jutro je bilo za svakog drugačije . Sumorna i tmurna jutra su na Separskoj izazivali negodovanje i smanjivala vedrinu u njenim očima. Dan bi protekao svima različito. Nekima bi nedostajalo vreme i svoji roditelji, a drugima bi vreme brzo prolazilo. Dani bi brzo sustizale večeri. Dani bi veoma brzo prolazili, meseci i godine. U nekim sobama bi se smenjivali. Bili bi nekoliko dana i nekoliko meseci, pa bi se vraćali svojim kućama, neki bi prelazili u druge sobe i tako provodili vreme, a neki bi bili tu i po nekoliko godina. Sedeli bi među zidovima i prozorima. Vreme bi učinilo svoje. Kako je prolazilo, polako bi zaboravljali njihove kuće ,svoje roditelje, rođake, i prijatelje koji mnogi među njima i ne bi bili živi. Ljude koje bi tu poznavali bili bi njihovi najbliži rođaci i prijatelji. Savetovali i podržavali jedni druge. Moglo se osetiti hladnije vreme. Jutarnji prozori bi bili pune magle, a večeri tamne i hladne kao u periodu zime. Ceste bi bile prekrivee lišćem. Te noći su bile preduge za Radivoja i Irnu. Slaviša kao i obično je bio zauzet gomilom obaveza i svakodnevnim poslom. Sve je bilo spremno. Pregršt papira, upakovanih u najlonskoj kesi koja je stajala na stolu. Stvari, cipele, hrana i sve ostalo bi bilo spremno pred sam polazak. Nestrpljivost je bilo nešto što je bilo neprestano prisutno kod njih. Irnu je obuzimao strah kakao slučajno nešto ne bi zaboravila. Torbe su bile spremne. Mislim da će se i Dimirrije prijatno iznenaditi kada nas bude video. Mislim da bi me taj trenutak veoma obradovao. Brisala bi ruke svoje znojave o svojoj majci. Osvrćajući se oko sebe, gledajući Radivoja, iščekivala bi njihov odlazak u skorije vreme. Ovog jutra su trebali da krenu znatmo ranije. Svanulo je još jedno novo jutro . Za njih jutro koje je označavalo nešto posebno u njihovom životu. Moglo se osetiti svežina i hladnoća. Drhrtanje tela i pospanost su bili nešto što su negodovali, ali pak novo ustajanje je značilo i novu radost.
-Ogrnuću se ovim ogrtačem i mislim da će mi biti veoma toplo. A, ti Radivoje, obuci se veoma toplo, jer ćemo imati veoma dug put. Bila je uz Radivoja sve vreme.
-Nema potrebe za brigom, drago mi je što si raspoloženija nego kada smo išli. Ovo mi mnogo znači. Irna je bila hrabrija nego inače. Pribila bi svoje telo uz njegovo i tako bi krenuli. Čvrsto bi je zagrlio svojom rukom i govorio bi joj reči koje bi joj mnogo značile.
-Da li ćemo opetm videti sve one ljude od prethodnog meseca, upitala je Radivoja. Ne znam da li bih se opet setila kada bismo ih opet videli.
-Ne znam, Radivoje odgovori, već dugo nismo išli. Susreli smo samo nekoliko njih. Grad je isuviše veliki da bismo sreli iste ljude. Jutro je bilo izuzetno hladno. Moglo se zapaziti magla na staklima od prozora. Bio je potpuni mrak. Negde u daljini moglo se uočiti po neko svetlo. Ponegde se čulo i po neko vozilo koje se kretalo. Ljudi su kretali na posao orno i žurno u ranim jutarnjim časovima. Jedino je mogao da nas prati po neki ptičiji glas i mesečina. Mesečina je bila ta koja je obasjavala sve oko nas. Oblaci su polako prolazili i zaklanjali mesec. Kroz nekoliko minuta smo sišli kroz stepenice. Radivoje je upalio dežurno svetlo kako bi nam bilo lakše za silaženje. Auto mu je bio parkiran na samom izlazu. Tu se nalazio jedan putić a pored njega još nekoliko automobila naših suseda. Radivoje je trljao svoje oči stojeći u jednom mestu. Desnom rukom je tražio ključeve i proveravao da li je sve poneo. Irna je stajala pored njega i bila je veoma pospana. Bila je veoma neispavana, zevajući razgovarala je sa Radivojem. Bilo je po nekih prolaznika koji su mirno prolazili pored njih pognutih glava. Bilo je isuviše mračno da bi se moglo uvideti ko prolazi. Radivoje je gledao na sat i bio je vrlo nestrpljiv. Glas bi joj zadrhtao od uzbuđenja. Prekrstila bi svoje ruke i tako držala na svojim grudima. Savojene glave šetala bi na levu stranu, a zatim išla nekoliko koraka u desnu stranu, a zatim bi stajala neko vreme. Razgledala bi sa svih strana kako bi nešto uvidela što bi mogla da ispriča Radivoju. Tog jutra je bila pričljivija nego obično. Ne bi prošlo dugo vremena a da ga nešto ne upita. Mogla je da shvati njena osećanja i nestrpljivost. Okretavši se kako bi pripremio i uzeo sve ono što su spremili za polazak.
-Osećaš li kako je pomalo zahladnelo i osvežilo? Govorila bi mu zevajući. Hoćeš li poći uskoro, reče mu?
-Naravno. Mislim da ćemo krenuti za koji trenutak. Osvrtavši se, pregledajući djepove, polako je ušao u auto. Bilo je nekoliko prolaznika. Ulične svetiljke su osvetljavale put kojim smo krenuli. Beli kaput sa velikom torbom u ruci žute boje nosila je jedna gospođa poznih godina. Koračala je veoma brzo kao da će zakasniti, ili se bar tako činilo kao da neće stići negde na vreme. Neosvrtajući se, hodala je samo pravo. Svetlost je bila u Dimitrijevim očima, raspoloženje pred odlazak svojoj kući. Meli je provodila dane u svojoj kući . Iznemoglo i umorno. Majka joj je postala bespomoćna. Ležala bi svakodnevno u krevetu. Prošetala bi vrlo malo, uglavnom pridržavajući se za krevet, ali bi ubrzo došla Meli i pomogla bi joj da legne. Često bi gledala kroz prozor, razmišljala o vremenu i o svojim prošlim godinama. Sedela bi dugo i obavljala neke svoje poslove. U poslednjim mesecima bila je i previše iznemogla. Bolest ju je sustizala vrlo često. Ruke bi joj podrhtavale od umora a lice bi bilo puno znoja.
-Ne znam koliko ću moći da ti posvetim pažnju i vreme, govorila bi joj... Ne bi joj stara ništa odgovorila. Po nekad bi joj klimnula glavom, a po nekad bi je gledala i ćutala. Jedva bi išla da kupi ono što bi im bilo potrebno za nekoliko dana, a onda bi sedela i razmišljala. Prolazili bi meseci i meseci da bi obišla Irnu, porazgovarala bi do tada sa nekim najbližim susedom, a zatim bi sedela i čekala noć, kada bi se odmarala i bila brižna prema majci.
Dimitrije spremio sve ono što je doneo i čekao je trenutak kada će ih videti. Kesa je bila na patosu sa leve strane iznad koga se nalazio prozor. Stočić je sada bio prazan, na njemu sada ništa više nije stajalo. Vreme je prolazilo tako sporo. Činilo se kao da su zaboravili na njega. U bolnici su se ljudi svakodnevno smenjivali. Uvek je bilo novih lica nasmejanih, ozbiljnih, smrknutih, veselih. Stalno su nekud prolazili. Međusobno bi danas pričali, a već sutra bi bili veoma daleko jedan od drugih. Zaborav bi učinio svoje. Godišnja doba bi se smenjivala. Ljudi bi postepeno starili, zaboravljali jedni druge i prisećali bi se. Tog dana Radivoje je imao osećaj da vreme ne prolazi. Krenuli smo rano jutros, a prošao je skoro i nepunih sat vremena. Da smo ostali kući već bi bio mrak, vreme bi tako brzo proletelo. Meli je u poslednje vreme svoje dane provodila veoma teško. Skoro da nije ni imala slobodnog vremena. Njene tanke ruke su bivale sve slabije od rada. Na nogama bi znala da provode i po ceo dan. Usluživala bi svoju staru majku. Kad god bi se odvajala od nje ona bi je dozivala. Levi prozor koji se nalazio iznad kreveta je bio otvoren po ceo dan. Držala bi je ponekad za noge kako bi uvidela da li su hladne. Znoj sa lica je bivao sve jači a umor gotovo ne izdrživ. Ponekad bi se naslonila na krevet, ispruživši svoju ruku i tako sedela. Glava bi joj polako klonula, a zatim bi se lagano naslonila na krevet u kome je ležala njena mama. San bi je veoma brzo uhvatio. Putovala bi po snovima, sanjajući svoje snove. Često bi je poštar probudio zvoneći na vratima. Toliko dugo bi zvonio da bi se trgla i probudila. Kosa bi joj često bila raščešljana i umršena. Ponekad bi je obišao neki najbliži sused kako bi video da li joj je nešto potrebno. Posetili bi je sa pažnjom i tanjirićem peciva i pogačice koje su u slobodno vreme uvek pravili. Njena majka ih je volela uz jogurt i malo mleka. Sedela bi ponekad dugo na stolici naslonjena jednom rukom bi se držala za naslon stolice, a drugom rukom bi brisala znoj sa svog lica. U večernjim satima bi pomerila zavese sa prozora i legla na kauč. Budila bi se noćima i danima kako bi pružila majci sve ono što bi joj u tim momentima bilo potrebno. Od silnih obaveza bi zaboravila vrlo često svoje prijatelje, Irnu i Radivoja. Ustajala bi često u ranim jutarnjim časovima i odlazila u kupovinu. A ponekad bi zamolila prvu komšinicu kako bi joj obavila kupovinu.
Separska je veoma dugo radila od ranih jutarnjih časova. Izlazeći iz sobe užurbano je brinula o svemu. Na njoj se moglo videti urednost i pedantnost. Vreme bi prolazilo a doktor Hamel bi sedeo u nekoj prostoriji i vrlo često dugo tražio nešto među papirima. Zamišljeno bi prolazio. Nestrpljivost je bila sve veća kod Dimitrija. Marta je radila tog jutra kada mu je javila da će danas doći posle podne kada će ići kući.
-Danas odlaziš. Nadam se da ti je ovde bilo lepo sa nama. Želim da mi se javiš kada stigneš kući. Prilazila mu je vrlo lagano stežući svoj mantil kako bi ga zagrlila. Znaš, Marta će, Beni je pitao za tebe i vrlo mu je žao što odlaziš... i Vogni te je pozdravio.
Moglla se primetiti sreća i radost i njegovim očima. Čvrsto bi zagrlio Martu rekavši joj uvek će je pamtiti.
avatar
ttooma
Profi član
Profi član

Broj poruka : 1259
Datum upisa : 26.12.2012
Godina : 35

Nazad na vrh Ići dole

Re: Proza članova Ideja foruma

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 3 od 3 Prethodni  1, 2, 3

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu