Четништво-део светле српске традиције

paket ::

laza ::Kaže wikiliks ili Bulajić....

...............kazem ja

Šta li kažu normalni....bezmozgaše sam čuo.

paket :: Ne mogu ti opisati kako me boli medju preponama za JVuO, i cetnicki pokret.Za mene su cetnici najnizi moguci srbijanski sljam

Hteli ste reći srpski?

~~~

Da vidimo šta piše jedan od srpskog "šljama":

"Драгомир Ацовић, члан Крунског савета: Беседа на отварању изложбе посвећене Драгољубу Михаиловићу у Белом двору



Стојимо вечерас овде, у Краљевском двору, како би генерал Михаиловић могао да изврши смотру! Он нама нема шта више да каже; ми њему још нисмо ни почели да говоримо!

Рано је!

Тек је непуних седамдесет година како су га осудили неки часни људи, убили неки још часнији љу-ди, и заборавили они које је бранио и због којих му се ни данас гроб не зна! А сви су они, и сви смо ми, љу-ди часни!

Они који су му судили, они који су га убили, они који су задивили свет размерама своје незахвал-ности и еластичношћу своје савести, они су – хвала Богу -добро! Неки су умрли када им је дошло време, оки-ћени признањима и покривени незаслуженим опроштајем. Неки су још живи, и много се брину да се не уђе у траг гробу њихове жртве! Неки мисле да још није дошло време, да је још много оних који памте, који знају и који читају у души и у срцу, да ће кривци бити извргнути терору својих жртава, да ће неко поставити питање на које се неће моћи одговорити презривом ћутњом или дрском лажи! А не би то желели, јер они су људи часни!

Доктор Гијотин, по коме је названа хумана справа за отсецање глава, дична гиљотина, јасно је изло-жио, у оним мрачним временима, да држава све своје рачуне са осуђеним на смрт намирује тренутком извр-шења казне! До тада је осуђеник дужник државе; после тога јој не дугује ништа. Зато његово тело, имовина, све што се на њему или уз њега нађе, припада његовим наследницима: држава му није наследник! У земља-ма у којима револуција замењује разум и савест, плаћање дуга погубљеног своме џелату почиње тек са тре-нутком смрти! То је људско право џелата, јер смрт џелата лишава могућности да се свети, да ликује, да исто тело више пута кажњава смрћу. Јер, смрт и није нека казна ономе коме је живот то био! Частан човек се са тим не мири, а они су људи часни!

Зато држава, да би покренула свој неумитни правни систем, и преиспитала саму себе,  захтева да јој се подастру несумњиви докази да је погубљени заиста мртав! Да није неким чудом преживео, и ако јесте – зашто јесте, јер држава не мора знати кога је, када, зашто и где уморила, укопала и поништила, али би покој-ник то морао поуздано да зна, јер се ту где се нашао и онако задесио сопственом кривицом, својевољно, пр-косно, инатећи се са вољом маса од постања до есхатона, од икада до свакада, оптерећујући частан свет сво-јим постојањем, својим делом и неделом, својим животом и својим умирањем. А државу која је судила и осудила генерала Михаиловића чинили су и чине је људи часни!

Људи од имена и угледа не могу дозволити да им жртве нестану, да им се затури гроб, поготову ка-да су мртваци то постали и пре погубљења! А мртви су постали још оног тренутка када су од људских бића и слике Творца постали фразе и флоскуле амбициозних преуредитеља васељене. Уосталом, када се сетимо коме се судило (а ево избора  између 24 жива леша пред моћном правдом : генерал Драгољуб Михаиловић, др Стеван Мољевић, др Младен Жујовић, др Живко Топаловић, Ђуро Виловић, др Слободан Јовановић, др Божидар Пурић, др Момчило Нинчић, др Милан Гавриловић, др Константин Фотић, др Лазар Марковић, др Коста Кумануди…), није тешко препознати с које стране судијског стола је обитавала истина. И није тешко разумети зашто се правничко знање и умеће адвоката одбране Николе Ђоновића, Драгића Јоксимовића, Ми-лана Омчикуса, Савка Дуканца, Богољуба Јовановића, Фридриха Попса и других нису могли мерити или на-рушити неумољиву правду народно-партијског револуционарног и преког суда. Уосталом, има ли потребе трагати за правом и правдом тамо где часни људи суде. А Милош Минић, тужилац,  и судије пуковник Ми-хаило Ђорђевић и потпуковници Милија Лаковић и Михајло Јанковић као еманације слепе богиње, били су, знамо, људи часни!

Генерал Михаиловић је био човек од речи, држао је до ње и држао се ње! Није погазио дату заклет-ву, није се одрекао свог Краља, своје државе, свог народа, ни својих војника. Показало се да заклетва није била узајамна, и то се није могло опростити ономе који се ње држао! Јер је тиме вероломство свих других постало огољеије и бестидније! А ти други бејаху људи часни!

Генерал Михаиловић је био човек храбар. Храбар да се не преда, храбар да не буде болећив према себи, храбар да своју дужност не подреди пролазном интересу, страху или зависности од туђе хвале, храбар да буде сам и напуштен. Храбар да буде издан и продан, преварен и изневерен, човек и ловина међу зверови-ма.

Генерал Михаиловић је био професионални војник, официр, образован и способан. До чина пуков-ника дошао је постепено, напредујући кроз чинове, дужности и искушења, наизменично хваљен и оспора-ван. Од питомца у 1. Балканском рату, када је имао 19. година, до формирања прве јединице на Равној Гори 11. маја 1941, када је већ био пуковник, протекло је пуних 29 година. Генерал је постао у рату, пошто је ни из чега створио војску: прво бригадни, потом дивизијски, и коначно армијски. Његови ратни противници имали су много брже и спектакуларније војне каријере: Јосип Броз је од каплара одмах напредовао до мар-шала, Јосиф Стаљин од семинаристе до генералисимуса, Адолф Хитлер од каплара до “Вође”, као и Бенито Мусолини од каплара до Првог маршала Италијанског царства…  Ништа  се тако спектакуларно није догоди-ло Драгољубу Михаиловићу. Љубитељи штрукли су му замерили да воли гибаницу, а да ракију претпостав-ља Чивасу ! Љубитељима демократије засметало је што је сматрао да има право на сопствено мишљење, а још више што се за њега борио. На овој изложби, али и на сачуваним фотографијама, нећете видети златне цигаршпицеве, брилијантско прстење, нема блиставог ордења, скупоценог парадног оружја, извезених уни-форми, накита и ђинђува. Нема омиљеног коња, пса и секретарице. Само наочари у металном раму, прими-тивна лула, стара походна униформа, оловка, бележница… Једном речују ништа, и то ово ништа чини вели-ким! Био је Спартанац без суровости, Србин без слуђености, војник без мржње, отац без деце… Неко кога су издали и заборавили савезници, а продали и затрли његови сународници. Распети Месија у земљи коју је на изборима добио Јуда!

Али, ми се нисмо вечерас овде окупили да би ревидовали комунистичку верзију Нирнбершког суда, нити да би се бавили ауторима, извршиоцима и џелатима. Ми се бавимо генералом Михаиловићем, који нас гледа из свог незнаног гроба! И не бавимо се његовим животом, о коме готово да све знамо, него настојимо да видимо себе кроз његове наочари, јер о себи знамо најмање, а нашим огледалима оправдано већ дуго не верујемо!

Али, ми верујемо часним људима, а генерал Михаиловић јесте био човек частан!

Јесмо ли ми који вечерас овде стојимо часни људи?"

Preuzeto

laza ::

paket ::

...............kazem ja

Riječ je o proizvodu (pro)četničke domišljatosti, kako u ratu tako i sada. Naravno, radi se o fenomenu "legaliziranih" i "nelegaliziranih" četničkih jedinica. Znači kada se potpisuju ugovori sa NDH, kada se vojno surađuje sa Italijanima, Njemcima i Nedićem - to onda rade legalizirani četnici i to po automatizmu iznosi pretpostavku njihove nevinostii jer su sve to radili (naravno, podrazumijeva se, očito...) zarad viših interesa i očuvanja srpskog nacionalnog bića. Nelegalizirani četnici nemaju nijednu od tih mrlja i nikada nisu surađivali sa okupatorima, nego su se borili protiv nelegalne vojne formacije kojoj je glavni cilj bio da zatre srpsko sijeme.

P.S.
Moram da priznam da mi je ovo trenutno stavljanje u poziciju apologeta JVuO veoma prijalo. Metod je veoma blagorodan, lagodan i lak za odbranu. Sve ono što je istorijski upitno i negativno samo uključim u korpus (ne)djela legaliziranih četnika. "Pravi" četnici time ostaju i postaju istinske patriote i borci za slobodu bez vidljivih mrlja u biografiji.
Jednostavno, zar ne?
Ali, ko nam je kriv što se nismo prvi sjetili pa izmislili kategorije legaliziranih, polulegaliziranih, polunelegaliziranih , nelegaliziranih partizana

U tome i jeste ljepota rasprave sa cetnickim postovaocima. Narocito je lijepo kada ustanovis njihovu "principijelnost". Naime, kada se postiraju dokumenta o ustasko-cetnickoj suradnji, oni otprve ustanovljuju da je to falsifikat ili, kada im vec nema druge, onda je to "takticka saradnja zarad ocuvanja nacionalnih interesa". Naravno, partizani SVUDA i UVIJEK suradjuju sa ustasama i to da bi zatrli Srbe!

Bravo Avramova za post,vredno za čitanje....

Posebno ovaj deo.......

Али, ми се нисмо вечерас овде окупили да би ревидовали комунистичку верзију Нирнбершког суда, нити да би се бавили ауторима, извршиоцима и џелатима. Ми се бавимо генералом Михаиловићем, који нас гледа из свог незнаног гроба! И не бавимо се његовим животом, о коме готово да све знамо, него настојимо да видимо себе кроз његове наочари, јер о себи знамо најмање, а нашим огледалима оправдано већ дуго не верујемо!

Али, ми верујемо часним људима, а генерал Михаиловић јесте био човек частан!

Јесмо ли ми који вечерас овде стојимо часни људи?"

Амерички конгресмен говори о Југословенској војсци у Отаџбини и генералу Дражи Михаиловићу, као једним од "најважнијих савезника" у Другом светском рату

Avramova ::

paket :: Ne mogu ti opisati kako me boli medju preponama za JVuO, i cetnicki pokret.Za mene su cetnici najnizi moguci srbijanski sljam

Hteli ste reći srpski?

~~~

]

ne, rekao sam srbijanski , zato sto postoje Srbi koji nisu srbijanci, i ne dele cetnicka ubedjenja.Citati i besede "krunskog saveta" nepostojeceg vladara, koji se rodio kao gradjanin, jer je kralj Petar II davno abdicirao, i ta cela dinastija Karadjordjevica, koji su originalno bili svinjarski trgovci, mi je kompletno irelevantna.
Mozda je to vazno za srbijanski mikrokozmos, i i stavljanje glave u pesak, ali rat je zavrsio 1945, onako kako je zavrsio...to sto Srbija pokusava da zivi u svom mehuru od sapunice,steta

Šta li kaže Paket.....

laza ::Амерички конгресмен говори о Југословенској војсци у Отаџбини и генералу Дражи Михаиловићу, као једним од "најважнијих савезника" у Другом светском рату

Da, zasto da ne.Nemilosrdno su izbombardirali Srbiju, oteli joj Kosovo, prodali, i kupili, kao da je njihovo, uzeli vojne baze u Srbiji na najam od 99 godina...i Srbija je to u stanju da pojede kasikom, i da bude sretna sto on slavi cetnike, i sto su posle tog bombardovanja, koji je gurnuo Srbiju u kameno doba postavili dve spomen ploce....Vazno je da su cetnici sretni

Šta je to mikrokozmos...čija je to reč.

Karadjordjevići bili svinjski trgovci....

Sa čime su trgovali Obrenovići,radijatorima i ventilatorima....

Promašio si temu,ovde je reč o četnicima ne o Američkom odnosu prema poslednjem bastionu komunizma u vreme Miloševićeve vladavine .
Gubiš se rođače,prezupčiš čas.

Потпуковник Жарко Тодоровић “Валтер“ из Београда, командант београдских илегалаца од маја 1941. године.
Опе­рација “Ва­лтер“, 1943. године, око­н­ча­на ње­го­вим зар­о­б­љ­авањем, била је нај­већа коју је Ге­с­та­по спровео на Балкану.
Био је један од ма­ло­б­­ројних припадника ЈВуО ко­ји су преживели логор Маутхаузен­.
После рата Жарко постаје пуковник францу­ске армије, а потом високи чиновник француске владе. Пре­минуо је у Паризу, по­сле 2000. године.
Као и друге чет­ни­чке официре ко­ји су преживели рат, па и све оне који су пре­жи­ве­ли Маут­хау­зен, комунисти су и Жарка под лажним оптужбама прогла­си­ли за ратног злочинца. Међутим, делове његове био­г­­рафије искористили су за снимање филма “Ва­л­тер брани Сарајево“, док су потере Гестапоа за беог­­радс­ким четничким илегалцима овековечили у ТВ серији “Отписани“. Наравно, све главне ју­на­ке приказали су као комунисте, фал­си­фи­­кујући историј­ске догађаје



Da ja idem dalje...nemam vremena za prazne priče sa ispranim mozgovima.

paket :: ne, rekao sam srbijanski , zato sto postoje  Srbi koji nisu srbijanci, i ne dele cetnicka ubedjenja.Citati i besede "krunskog saveta" nepostojeceg vladara, koji se rodio kao gradjanin, jer je kralj Petar II davno abdicirao, i ta cela dinastija Karadjordjevica, koji su originalno bili svinjarski trgovci, mi je kompletno irelevantna.
Mozda je to vazno za srbijanski mikrokozmos, i i stavljanje glave  u pesak, ali rat je zavrsio 1945, onako kako je zavrsio...to sto Srbija pokusava da zivi u svom mehuru od sapunice,steta

Nemojte sada o Krunskom savetu, gospodin Acović piše o đeneralu Mihajloviću pa u tom smislu komentarišite.

Zapravo, baš vas nešto i ne razumem. Stalno se kroz vaše pisanje provlači nekakvo jedinstvo a da li je to samo želja manjene poput vas ili svih bivših republika SFRJ. Uverena sam da bi vam se većina Hrvata smejala a i za njih se rat završio iste godine.

laza ::Promašio si temu,ovde je reč o četnicima ne o Američkom odnosu prema poslednjem bastionu komunizma u vreme Miloševićeve vladavine .
Gubiš se rođače,prezupčiš čas.

..........tvoje reci su upravo dokaz koliko ti je malo stalo do Srbije..odnosno koliko je Srbija nevazna cetnicima

laza ::Потпуковник Жарко Тодоровић “Валтер“ из Београда, командант београдских илегалаца од маја 1941. године.
Опе­рација “Ва­лтер“, 1943. године, око­н­ча­на ње­го­вим зар­о­б­љ­авањем, била је нај­већа коју је Ге­с­та­по спровео на Балкану.


Da ja idem dalje...nemam vremena za prazne priče sa ispranim mozgovima.

Pošto je beogradski Gestapo preko svog agenta »S-5«, bjeloemigranta Grigorija Ozereva, već od ranije pratio rad Žarka Todorovića, izvršeno je, u vezi sa slučajem radio-stanice »506«, i njegovo hapšenje.Istraga nad majorom Žarkom Todorovićem je,između ostaloga, pokazala da je on pod pseudonimom »Walter« rukovodio i radom četničke obavještajne organizacije nazvane »Štab 133«, koja je djelovala među domobranskim oficirima na teritoriji »Nezavisne Države Hrvatske«. S tim u vezi Todorović je prebačen u Zagreb i predat tamošnjoj »Djelatnoj grupi E Policije sigurnosti i službe sigurnosti«, na čelu koje je stajao SS-potpukovnik Günther Hermann, a koja je bila formirana u travnju 1943.godine. Međutim, ubrzo poslije toga Todorović je,pod prilično misterioznim okolnostima, uspio da pobjegne iz gestapovskog zatvora, ali je ostao da ilegalno živi i radi u Zagrebu.U igru tada ulazi Helmov agent Radoslav Spitzer,činovnik transportnog preduzeća »Schenker &Comp.«. On dostavlja svom šefu adresu stana u kojem se krije Todorović, ali Gestapou ne pada ni na kraj pameti da ga hapsi. Naprotiv! Spitzer, koji je i dotada za račun Gestapoa obavještajno obrađivao organizaciju Draže Mihailovića u Zagrebu i njene veze s oficirima u domobranstvu i političarima građanskih stranaka, postaje Todorovićev povjerljivi čovjek i nosi njegovu poštu beogradskom četničkom centru i obratno. Međutim, prije nego što bi je predao adresatima, Gestapo bi tu korespondenciju fotokopirao. Mjere opreznosti četničkog centra su tolike da on poštu za Todorovića stavlja u zamiješan kruh koji se zatim peče. Ali, i Helm ima svog »pekara«: iz kruha koji Spitzer donosi, pošta se vadi, fotokopira i odmah stavlja u već zamiješano tijesto . . . Taj novopečeni kruh Spitzer predaje Todoroviću.Gestapo je na taj način kontrolisao cjelokupnu aktivnost četničkog centra u Zagrebu i njegove veze s beogradskim centrom organizacije Draže Mihailovića.A kada bude ocijenio da mu to nije više potrebno, uhapsiće i Todorovića. U knjizi »Za istoriju naših dana«, koju je 1949. godine objavio u Lilleu, u Francuskoj, Boško N. Kostić će napisati da je major Žarko Todorović završio u koncentracionom logoru Mauthausenu, gdje su ga oslobodile savezničke trupe.
Nije ni video francusku armiju posle rata

Citat iz knjige Ljotićevog ličnog sekretara....

Čovek koji je zagovaao saradnju sa Nemcima tebi izvor informacija,Paket....oduševljavaš me.....

Još uvek udbaški naslednici vode rat protiv jednog velikog čoveka,velikog mučenika pokojnog Dragoljuba Mihailovića.Još uvek se pišu knjige sa falsifikovanim podatcima,lažnim izjavama,sakrivenim činjenicama.Jedino što bih rekao je,, Proklet bio dan kada se pojavi austrougarski konjušarski kaplar Tito i Srbiju zavio u crno,,

paket ::

Sto se tice partizana, odlobodili su daleko vise

Jesu, jesu........

,,Bradata čudovišta,,

Борци 2. бригаде 1. личког корпуса Динарске четничке дивизије, с лева на десно Ђуро Новаковић, Душан Лукић и Ранко Мајсторовић.

2:35 na klipu