Sintetski vitamini ...

Prirodne , živežne namirnice bogate su vitaminima , ali i ne samo vitaminima već i drugim važnim elementima u tragovima , koji su neophodni za naš organizam .
Nakon medijskih uvjeravanja da nam prirodna ( kemijski obrađena ) hrana ne daje dovoljnu količinu vitamina ljudi su potražili spas u vitaminskim dodacima .

Vjerujete li da se manjak vitamina može nadoknaditi sintetskim vitaminskim pripravcima ? Jesu li sintetski vitamini samo marketinška podvala ili zaista efikasan pripravak kojiga biste preporučili svima ? Jeste li se ikada zapitali , mogu li sintetski vitaminski preparati , biti zapravo i vrlo opasni za naš organizam ?!

Dobra tema. To se pitam svaki dan jer sam u poslednjih godinu dana stalno na nekim sintetickim dodacima, koji bi trebalo da mi pomognu u oporavku. Svasta su mi davali da pijem. Da li ce biti nekih posledica, to cu tek da vidim.

Trudio sam se da unosim zdravu hranu, ali ona nije bila dovoljna. Tek kada uzmem suplemente oni me dignu na noge.

Usljed raznih špricanja voća i povrća dolazi do smanjenja vitamina u istom, ne koristim dodatke ali zato ima svoje voće bez špricanja koje obilno jedem.
Vjerovatno da nam je potrebno a koliko je to zdravo to mi je upitno.

Dragana ::Prirodne , živežne namirnice bogate su vitaminima , ali i ne samo vitaminima već i drugim važnim elementima u tragovima , koji su neophodni za naš organizam .

Nekada su namirnice bilie bogate samo vitaminima, a sada i raznim hemijskim sredstvima kojima se prskaju kako bi se sprecio razvoj raznoraznih bolesti, ubrzao rast biljke, plod imao lepu boju, ... Tolika kolicina hemiskih srestava sigurno ima stetan uticaj na organizam, ali i pored toga sam misljenja da sinteticki vitamini ne mogu da zamene prirodne. Trebalo bi da se koriste samo kao dupuna u ishrani, a vjerovanja sam da je ucestala upotreba takodje stetna za organizam ....

VITAMINI

Vrlo često mnogi od nas se zapitaju šta su to vitamin i zašto su potrebni organizmu?
Veoma je bitno za decu ali najviše za roditelje da steknu znanja o vitamnima i njihovih uticaja na organizam. Svakodnevno se susrećemo sa raznovrsnom hranom koju svakodnevno unosimo u organizam. Svaka hrana a pogotovo voće i povrće imo pojedine vitamine koji su veoma značajni za organizam.
Vrlo često možemo da čujemo od stručnih ljudi kao što su lekari, profesori, vaspitači, psiholozi, pedagozi da je veoma potrebno unositi raznovrsnu hranu u organizam a pogotovo voće i povrće. Zašto ?
Zato št voće i povrće u sebi sadrže vitamine o kojima ćemo govoriti i nešto više reći o njima.
Postoje raznovrsna voća i povrća koje deca unose u organizam i svako voće ili povrće je jedinstveno za sebe sa posebnim ukusom i koje sadrži neke određene vitamine koje su veoma značajni za organizam. Veoma često možemo da čujemo od naših roditelja da treba da jedemo što više voća i povrća. Svako voće i povrće je posebno sadrže određene hranljive materije i vitamine koje ne sadrži ostalo voće ili povrće.
Povrće- delovi povrtarskog bilja koje se upotrebljava za judsku ishranu , a koje u promet dolazi u neprerađenom, stanju, tj. kao sveže povrće ili u rezrađenom stanju, odnosno kao prerađevine od povrća. Sve vrste povrća se mogu na osnovu svojih osobina i biološke vrednosti , svrstati u sledeće grupe: lisnato i zeljasto povrće u koju ubrajamo : salatu, spanać zelje, kupus, kelj, karfiol, zatim, plodovito i korenasto povrće u koje spadaju paradajz, paprika, šargarepa, cvekla, rotkva isl, krompir i mahunasto povrće kao što je pasulj, sočivo, grašak, soja. Većina povrća se međusobno razlikuju što po boji, obliku, veličini i vremenu u kojem godišnjem dobu sazrevaju, ove grupe povrća imaju izvesne zajedničke osobine kao što su: energetska vrednost povrća je relativno mala jer sadrži neznatne količine šećera, mast i belančevina ( izuzetak čine suva zrna mahunarskog povrća), mnogo vode, celuloze, hemiseluloze, vitamina i karotina. S obzirom na na veliki sadržaj celuloze i skroba, povrće se pre upotreba mora termički obraditi, što olakšava svarljivost impovećava stepen iskoristljivosti njegovih hranljivih sastojaka. Međutim treba reći da je neko povrće dobro jesti u njegovom sirovom stanju. Pre svega zbog sadržaja hranljivih materija koje su neophodne organizmu. Treba naglasiti da ljudi , a pogotovu deca treba da što česće upotrebljavaju sveže vože za ishranu ( po mogućnosti da voće nije prskano i da ubrano na zdravom i čistom tlu). Pri ishrani povrće treba da čini najmanje 12% od celokupne kalorijske vrednosti dnevnog obroka a ima i važnu ulogu u sprečavanju raznih bolesti kao što je na primer anemija. Jako je važno da kada deca školskog uzrasta upotrebljavaju povrće za ishranu bude veoma dobro oprano toplom vodom zbog očuvanja zdravlja. Na koji način povrće može negativno uticati na zdravlje ljudi i decu?
1. Načinom transporta,branje i pakovanje. Vrlo često voće se bere u nehigijenskim uslovima. I na taj način vrlo često mse na povrću mogu naći određeni mikroorganizmi koji će negativno uticati na ljudski organizam. Najpoznatiji mikroorganizmi koji se nalaze na povrću su Oxyris vermikularis( vrsta dečje gliste), Taenia saginata( goveđa pantljičara i Taenia solium( svinjska pantljičara).



2. Povrće može biti opasno i zato što se u cilju zaštite od insekata i drugih mikroorganizama, biljnih parazita, biljnih vaši upotrebljavaju razni insekticidi koji u sebi sadrže toksične materije kao što su: arsen, olovo, bakar, paration.
Voće- plodovi višegodišnjih kultivisanih ili samoniklih voćaka kouje smogu upotrebiti za ljudsku ishranu ili u sirovom stanju ili kao prepađevine od voća( sok, djem) itd.
Prema biološkoj vrednosti a naročito energetskoj vrednosti voće se može svrstati u tri osnovne grupe: sirovo voće koje je izuzetno bogato vodom ( tršnja, jagoda, šljiva, jabuka, kruška, grožđe, narandja), sirovo voće koje je izuzetno bogato mastima( orah, lešnik, badem) i prerađevine od voća u koje spada: pekmez, marmelada, djem, kompot, sušeno voće) itd. Treba reći da više vode u sebi sadrži sirivo voće. Takođe u sebi sadrže velike količine raznih vitamina a posebno vitamina C. Zatim hranljive materije kao što su kalijum, kalcijum, magnezijum. Razne prerađevine od voća su izrazito bogate šećerima ( fruktozom) i mineralnim solima , ali je količina vitamina svedena na minimum.
Zbog svojih osobina i važnosti elemenata koje sadrži voće. Ono treba da čini najmanje 3% od celokupne energetske vrednosti dnevnog obroka. Ali , takođe, se i upotrebljava za ishranu dece i starijih ljudi. Kao što smo naglasili za povrće i voće može negativno delovati na ljudski organizam ukoliko ne budemo dovoljno vodili računo u njegovoj upotrebi. Pre svega treba da vodimo računa o čistoći voća koje upotrebljavamo za ishranu koje je veoma važno zbog pojedinih mikroorganizama koje se nalaze na voću i ukoliko ga lepo ne operemo možemo uticati veoma štetno na organizam. Isto tako treba reći da je jako važno kada se primenjuje upotreba hemijskih sredstava u cilju sprečavanja pojedinih oboljenja voća. I na taj način ukoliko upotrebljavamo možemo veoma negativno delovati na organizam. Zato je veoma važno naglasiti da je potrebno svako voće pre upotrebe i unišenja u organizam lepo opratim vrućom vodom i truditi se upotrebljavati voće koje nije tretirano insekticidima, pesticidima itd.
Pa tako da imamo primere npr: kruška, jabuka, šljiva i drugo voće ne sadrži gotvo iste vitamine i hranljive vrednosti kao neko drugo voće ili povrće kao štoje na primer krompir, cvekla, rotkva, šargarepa, dinja itd. Zato je veoma važno znati pojedine važne elementarne stvari o pojedinih voćaka koje unosimo u organizam i njihovog sastava kada su u pitanju hranljive materije i vitamini. Deca dok idu u školu veomačesto iz raznih predmeta koje izučavaju u školi se susreću sa njihovim značajem za organizam koji su veoma potrebni za pravilan rast i razvoj pa ih shodno tome potrebno veoma često unositi u organizam. I veoma je bitno da deca steknu naviku i uvide važnost i značaj pojedinih vrsti voća i povrća koje su veomaa značajne za njihov organizam.
Vitamini su, dakle, organska jedinjenja različita po hemijskom sastavu, prisutna u malim količinama i neophodna za normalno odvijanje ćelijskog metabolizma. Postoje više vrsta vitamina. Svaka vrsta je specifična na svoj način i nalalzi se u određenoj hrani voću, povrću, žitaricama itd. Zato je veoma važno da poznajemo koje vitamine sadrže pojedia hrana a pogotovu voće i povrće.




Voće i povrće koje je bogato vitaminima




Podela vitamina i njihov značaj za organizam




Vitamin A ( akseroftol i retinol) Je prvi otkriveni vitamin. On je prvi pronađen 1913 godine. Nazvan je po prvom slovu latiničnog pisma.
Veoma ga dosta ima u namirnicama životinjskog i biljnog porekla. U namirnicama biljnog porekla najviše ga ima u šargarepi, patlidjanu, spanaću, paprici, kukuruzu, kajsiji, cvekli itd. Takođe, vrlo često ga možemo naći i u nekim vrstama namernicama životinjskog porekla. Pa tako da ga ima u ribljem ulju, žumancetu, ribi, mleku, maslacu i drugm mlečnim proizvodima. Veoma je značajan za očuvanje vida . Pa vrlo često možemo čuti kada roditelji govore svojoj deci da je veoma korisno da jedu šargarepu jer je ona veoma korisna za vid. Ukoliko ne unosimo dovoljne količine vitamina A vrlo često može doći do pojedinih oboljenja vida kao što je:
1. kseroftalmija( zadebljanje konjuktiva). Kseroftalmija podrazueva jedno vrstu oboljenja oka koja nastaje nedovoljnom količinom vitamina A. Dakle, predstavlja suvo zapaljenje očiju za zakrvavljenjem beonjače.



Kseroftalmija

2. Keratomalacija(oboljenje koje nastaje usled nedovoljne količine vitamina A koje dovodi do razmekšavanje rožnjače. Rožnjača predstavlja kružni prednji deo oka. Takvo stanje rožnjače može da dovede do gubitka vida.

keratomalacija

Unet hranom vitamin A se resorbuje zajedno sa mastima. U jetri se vitamin pretvara u vitamin A. Treba reći da je još veoma značajan za čvrstinu kostiju, zuba, desni, kože i kose. Telu je potreban da proizvede rodopsin ili vidni pigment koji nam je veoma značajan za vid u mraku. Kod nedostatka vitamina A smanjena je sposobnost ili brzina regeneracije rodopsina pa vrlo često nastaje noćna slepoća.
Ovaj vitamin igra veoma značajnu ulogu u našem imunom sistemu i štiti nas od bakterijskih, parazitskih i virusnih infekcija. Zbog toga je vitamin A posebno važan za prevenciju i lečenju malih boginja kod dece. Ovaj vitamin je jedan od najaktivnijih antioksidant i štiti kožu od štetnih sunčevih zraka. Do nedostatka vitamina A u organizmu, biva najčešće što hrana koju uosimo u organizam ne sadrži dovoljne količine vitamina A, odnosno njegovih provitamina- karotina, ili zato što ne sadrži dovoljno vitamina A u čistom stanju, a organizam nije sposoban da pretvori u provitamine u vitamin, ili u sličaju kada ne apsorbuje, tj. ne usvaja dovoljno količine ovog vitamina direktno iz hrane, kao što je slučaj kod poremećene apsorpcije masti. Ponznato nam je da se rezerva hrane nalazi u organizmu u jetri. Pa tako kada hrana ne sadrži dovoljno potrebnih vitamina , onda organizam troši svoje rezerve. A kada i njih potroši onda dolazi do znatnih promena u organizmu kao što je hipovitaminoza, odnosno avitaminoze A.

Vitamin B (tiamin, aneurin) Ovaj vitamin , takođe, spada u grupu veoma značajnih vitamnina za organizam koji omugućava pravilan rast i razvoj. Kada govorimo o B vitaminu treba da naglasimo da postoje više vrsta B vitamina. A to su:
B1( tiamin ili aneurin); B2( riboflavin); B3 (niacin); B5 (pantoninska kiselina); B6 (piridoksin); B7 (biotin); B9 ( folna kiselina); B12 (kobalamin).
Treba reći da je B vitamin supstanca koju je Kazimir Funk prvu označio kao vitamin. Treba reći da je vitamin B u vezi sa poremećajem nervnog sistema koji izaziva nedostatak ovog vitamina u ishrani. Vitamin B sastoji se iz pirimidinskog i tiazolovog jezgra i spada u vitamine koji su rastvorljivi u vodi. Veoma je rasprostranjen u prirodi . Ima ga u velikom broju namernicama biljnog porekla kao i u neki životinjskim namernicama. U znatnoj količini ga sadrže žitarice u ljusci zrna ili u klici. On namernica životinjskog porekla sadrže ga žumance i mleko. Ono što je značajno za vitamin B jesto to i da je sastavno deo jednog fermenta koji učestvuje u izgradnji šećera u ćelijama, tj. potreban je za razgradnju pirogrožđane kiseline ili drugim nazivom piruvinske kiseline. Glavno oboljenje koje nastaje usled nedovljnog unošenja vitamina B jeste boilest koja se nazia beri- beri.


Beriberi je neurološki i kardiovaskularni poremećaj koji nastaje usled nedovoljnog unošenja u organizam vitamina B. Ova bolest danas predstavlja veoma veiliki problem na Dalekom istoku, jer pirinač koji se tamo koristi za ishranu, nema visoki nivo vitamina B1.
Količinu koju čovek treba da unese u organizam u mnogome zavisi i od energetskih potreba čoveka. Individua koja koja više troši energije i koja se bavi fizičkim radom troši svakodnevno oko 2 mg. Inače treba reći da je dovoljno unositi u organizam oko 1-1,5 mg.

Vitamin B2 (riboflavin ili laktoflavin) jedaqn je takođe od veoma značajnih vitamina za pravilno funkcionisanje organizma. Ovaj vitamin predstavlja faktor rašćenja i nalazi se u organizmu dosta rasprostrabnjen u pojedinim organima. Vitamin B2 je prvi put izolovan iz mleka a njegovu strukturu je 1935 godine odredio Kuhn. Takođe još neki određeni poremećaji koji nastaju usled nedostatka ovog vitamina jesu: promene na sluzokoži usta, pojavu crvenila na uglovima očiju, pojavu žutih krasta u uglovima usta itd. Najviše ga ima u kvascu. Dnevne potrebe ovog vitamina za organizam iznosi od 2-3 miligrama. Ovaj se vitamin nalazi još u žitaricama, soji, orasima, sušenom voću, šampinjonima, mleku, jajima, mesu, peršunu itd. Veoma je koristan za kožu , nokte, kosu, rast tkiva, poboljšanje vida itd.

B3 (niacin ili vitamin pp- amid nikotinske kiseline). Je jedan od vitamina koji spada u grupu B vitamina koji je veoma neophodan za organizam. Ima ga i u namernicama životinjskog porekla u jajima i mleku. Treba reći da ga vrlo malo ima u kukuruza a da se nalazi i u pšenici. Bolest koja nastaje nedovoljnim unošenjem vitamina B2 je bolest tzv. pelagra. To je oboljenje koje manifestuje neujednačenom pigmentacijom kože. Koristan je za kožu, kosti, rast tkiva i nerava itd.


pelagra


B6 (pirodoksin ili piridoksalfosfat) Ovaj je vitamin malo manje poznatiji od ostalih vitamina ali je isto tako jedan od važnih vatimna za organizam. Veoma je značajan za pravilno funkcionisanje metabolizma amnino- kiselina (protein), šećera i masti, kao i stvaranja krvnih ćelija. Treba ga unositi u organizam u zavisnosti od uzrasta. Pa tako da deca od 4 do 8 godina treba da unose količinu od 0,6 mg. Od 9- 13 godina 1 mg , a deca od 1-1,7 mg. Vitamin B6 se nalazi u kvascu, žitaricama, ali ga isto tako kožemo naći i u povrću. Ovaj vitamin spade u grupu vitamina koji su rastvorljivi uvodi.

B7 ili vitamin H (biotin) je vitamin koji je veoma značajan za organizam a pogotovo za njegov rast. Ovaj vitamin spade u grupu vitamina koji su rastvorljivi u vodi. On je učesnik u metabolizmu masti, belančevina i ugljenih hidrata. Pomaže proces sinteze DNK( deziksonukleinske kiseline i RNK( ribonukleinske kiseline) i nukleunske kiseline. Održavaju adekvatan nivo glugoze u krvi. Vitamin B7 se nalazi u u namernicama životinjskog porekla kao što su meso,mleko , jajima a i u namernicama biljnog porekla kao što su: paradajz, jagoda, lubenica, grožđe, pečurkama, grašku, orasima, bobu, kikirikiju, Preporučuje se oko 3 mg za dnevni unos.
B9 ( folna kiselina ili pteroilglutaminska ) je vitamin veoma značajan za organizam koji se unosi u organizam hranom. Veoma je značajan za funkcionisanje svake ćelije u organizmu . Ima veoma važnu ulogu u stvaranju crvenih krvnih zrnaca ili tzv. ertritopoezu. Glavni regulator eritropoeze je eritropoetin.
Manjak ove kiseline dovodi do anemije ili malokrvnosti.

B12 (kobalamin) je vitamin koji je važan za pravilno funkcionisanje organizma. Ovaj vitamin je veoma važan za pravilno funkcionisanje nervnih ćelija i za stvaranje DNK i RNK. Veoma se često javlja nedostatak ovog vitamina kod pojedinaca koji ne unose u organizam raznovrsnu hranu koja je bogata raznovrsnim vitaminima i vitamnom B 12. Za decu mlađeg školskog uzrasta preporučije se dnevna doza od 1- 2 mg. a za stariju decu školskog uzrasta preporučuje se do 1, 5- 2,4 mg vitamina B12. Blagi nedostatak ovog vitamina izaziva umor, razdražljivost, nervozu, neurološka oštećenja itd.

Vitamin C (askorbinska kiselina) Ovaj vitamin je , takođe, veoma značajan za organizam. Jedan od značajnih ličnosti u pronalazaku vitamina C je bio Albert Sent Đerđi (16 septembra 1893- 22 oktobra 1986 godine) bio je mađarski fiziolog. Zaslužen je za otkrivanje vitamina C. On je 1928 godine izolovao iz pomarandji i kupusa jednu materiju za koju je kasnije utvrđeno da je to vitamin C i čiji nedostatak u hrani izaziva oboljenje koje se naziva skorbut.


skorbut

Skorbut je vrsta oboljenja koja nastaje usled nedostatka vitamina C u organizmu, a najčešće ispoljava promene koje su vrlo često praćene krvarenjem na koži, sluznicama, vezivnom tkivu i zglobovima, desnima. Usled nastanka ovog oboljenja vrlo često nastaje ispadanje zuba. Treba reći da je skorbut prvi opisao Hipokrat sa Hiosa ( oko 460 -370 godine pre nove ere). Skorbut vrlo često nastaje i kod dece koja se veštački hrane. I usled takvog načina ishrane vrlo često nastje tzv. moller- Barlowljeva bolest.
Osnovna promena koja se javlja kod obolelih od skorbuta su krvarenja koja nastaju usled slabosti krvnih sudova. Desni su izrazito crvene, otečene i krvare. U tom period veoma je preporučljiva upotreba C vitamina.
Treba reći još za vitamin C da je rastvorljiv u vodi. Vrlo često je važno znati koji vitamin u kojoj se hrani nalazi da bismo znali koju hranu je potrebno unositi u organizam. Pa tako da vitamina C ima u zelenom voću i povrću, limunu, narandji, paradajzu, peršunu, renu, rotkvici, koprivi, dinji, jagodi, ribizlama,kupusu, krompiru u paprici u iglicama jele i bora itd. Treba naglasiti da se nalazi u hipofizi, nadbubrežnoj žlezdi i žutom telu jajnika.

Vitamin D (kalciferol) je jedan od najvažnijih vitamina za organizam. To je vitamin koji je rastvorljiv u mastima. Vitamin D je regulator prometa kalcijuma i fosfora u vezi sa stvaranjem kostiju i zuba, pa tako da njegov nedostatak dovodi do poremećaja u stvaranju kostiju. Vitamina D najčešće ima u proizvodima biljnog porekla kao što su: u ribljem ulju, mleku, ribi, žumancetu ali se nalazi i u namernicama biljnog porekla u voću, biljnom ulju. Najčešći poremećaji koji nastaju usled nedovoljnog unošenja vitamina D su najčešće kod dece. Znaci ove bolesti su: rahitis koji podrazumeva deformaciju kostiju( kosti su meke), X i O noge, kokošije ili pileće grudi. Grupa vitamina D obuhvata 7 vitamina koji se međusobno razlikuju. Kada se govori u užem smislu obično kada govorimo o vitaminu D mislimo na vitamin D2 ergokalciferol i D3 helekalciferol. Dnevna količina koja je potrebna za organizam iznosi od 5- 10 mg.
Kao i ostali vitamin, vitamin D je veoma značajan za resorbciju organizma da bi se omogućio pravilan rast i razoj. Veoma je značajan za period odrastanja. Treba reći ukoliko se organizam izlaže suncu onda se smanjije potreba za oranizam, jer se u našoj koži nalazi materija koja se pod dejstvom sunčavih zraka ( ultraljubičastih zraka) pretvara u vitamin D.




Iks noge O noge




Vitamin E (tokaferol) je jedan od vrlo značajnih vitamina za organizam. Treba reći da se vitamin E još zove i antisterilitentni vitamin. Vrlo je rasprostranjen u pirodi. Ima ga u pšenici, kukuruzu, salati, kikirikiju itd. Nalazi se u zelenom lisnatom povrću, biljnom ulju, soji, žitaricama, mleku, žumancetu. Veoma je koristan za rad hormona, nerve mišiće, srca, krvne sudove, ublažava umor.
Treba reći da u životinjskim organizmima vitamin E se nalazi u prednjem režnju hipofize, placenti i mišićima. Nalazi se u masti. Vitamin E se nalazi u 8 različitih formi , četiri tokaferola i četiri tokotrienola. Tokaferoli i tokatrienoli se javljau u alfa, beta, gama i delta formama. Vitamin E je rastvorljiv u mastima.
Nedostatak vitamina E ože da prouzrokuje određenja oboljenja kao što su: spirocerebralna ataksija, miopatije itd.

Vitamin K (filohoinon ili filokinon) je vitamin koji je rastvorljiv u mastima. Vitamin K je veoma značajan za organizam i prvailan rast irazvoj. Vitamin K je prvi otkrio Carl Peter Henrik Dam. Rođen je u Kopenhagenu 21 februara 1825 godine- 17 aprila 1976 godine u Danskoj. Rođen je i umro je u Kopenhagenu. Bio je biohemičar i fiziolog. Dobio je nobelovu nagradu za medicinu i otkrivanje vitamina K i njegovu ulogu za ljudsku fiziologiju. Eksperiment je vršen sa pilićima koji su hranjeni bez vitamina K. Posle nekoliko nedelja konstatovano je nekontrolisano krvavljenje posle nekoliko nedelja. I tako je izolovao supstancu koja je zmnačajna za krvni sistem, za zgrušavanje krvi (koagulaciju) i koju je nazvao vitamin K. Ovaj vitamin je i hemoragični vitamin. Nalazi se u lišću spanaća, kelja, kupusa, karfiola, koprive, soje, šargarepe, krompira, biljna ulja, žumancetu, siru, mleku idr. Nalazi se vitamin K1 (fitomedation) dok je vitamin k2 (menakinon) izdvojen iz raznih mikroorganizama naročito iz bakterija koli iz tankog creva. Sintetskim putem su dobijeni K3 (menadion), K4, K5. Dnevna upotreba vitamina K je veoma malia i iznosi oko 3 mg. Nedostatak ovog vitamina mogu da izazovu razne henmoragične bolesti. Treba reći da je vitamin K veoma značajan za sintezu belančevina koje su veoma značajne za koagulaciju krvi. Sinteza tih bilančevina odvija se u jetri. U koliko ne unosimo dovoljno vitamina K može doći do hipoprotrombinemije. To je bolest koja nastaje usled nedovoljnog unošenja vitamina K, a manifestuje su preteranom krvarenju. Dakle, u mnogim slučajevima uzrok krvarenja je produženo vreme koagulacije, tj. zgrušavanje krvi inedostatak protrombina. Trombin je krvno aktivirani koagulacioni faktor.